Zahvaljujem,  gospodine ministre. Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja, odnosno predsednik odbora Predrag Marković, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS - Boris Tadić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DS smatra da je državna zajednica Srbija i Crna Gora pravno-politički okvir koji će najbrže Srbiju i Crnu Goru odvesti do Evropske unije, sve sa ciljem da ostvari standarde i vrednosti koje u Evropskoj uniji vladaju, a što je bio motiv za stvaranje državne zajednice.
Kao osnov za stvaranje državne zajednice mi smo videli, pre svega, međusobne dobre tradicionalne odnose između građana Srbije i Crne Gore, istorijske veze, kulturne, nacionalne, naše istorijske korene. Ali, isto tako, gledajući ka budućnosti, ka vrednostima koje treba da okupe sve građane Srbije i Crne Gore, zajedno sa zemljama modernog i demokratskog sveta, smatrali smo da ta državna zajednica omogućava i institucionalnu zaštitu ljudskih prava, pa je tako, uz Ustavnu povelju, doneta i Mala povelja o ljudskim pravima, a koja je dobila veoma dobre kritike i veoma veliku podršku od svih onih koji su demokratskog opredeljenja.
Ovde se otvorilo pitanje da li treba menjati Ustavnu povelju, da li nam je potrebna državna zajednica, da li je potrebno izgrađivati međusobne političke odnose između Srbije i Crne Gore i to činiti u državnoj zajednici. DS nema dilemu u tom smislu i smatramo da državna zajednica ima svoju budućnost i da Ustavna povelja jeste ustavno-pravni okvir koji omogućava da i Srbija i Crna Gora ostvare sve svoje političke i ostale društvene interese u okviru državne zajednice.
Ne slažem se sa onima koji kritikuju način promene Ustavne povelje i način usvajanja Zakona o sprovođenju amandmana, kojima se Ustavna povelja menja. Jednostavno, postupak usvajanja Ustavne povelje treba gledati i sagledavati sa istorijskog i pravnog aspekta.
Imali smo saveznu državu koja nije funkcionisala, koja je bila u dubokoj ustavnoj krizi i bilo je nužno transformisati je u novi državno-pravni oblik. Taj oblik je nađen kroz državnu zajednicu, uređenu Ustavnom poveljom, koja daje jedan fleksibilni pravni okvir za buduću dinamiku u odnosima između Srbije i Crne Gore. Upravo ta dinamika u odnosima između Srbije i Crne Gore dostigla je takav stepen da je ovog momenta nužno izvršiti korekciju u Ustavnoj povelji. Ali, naravno, uz saglasnost obe državne zajednice i bez nametanja konačnih političkih rešenja.
Moram da podsetim da je u toku izgradnje državne zajednice, u toku reformisanja ranije SRJ, bilo oprečnih stavova, počev od toga da državna zajednica treba da bude unitarna država, s tim da svaki građanin u toj budućoj državi ima pravo glasa, a što bi dovelo pojedine narode u situaciju da budu majorizovani u odnosu na druge narode. Ipak se došlo do stanovišta da državnu zajednicu treba da čine države članice, koje će imati dovoljan stepen samostalnosti, ali i dovoljan stepen odgovornosti za zajednički život i zajedničku evropsku budućnost građana Srbije i Crne Gore.
Nije tačno i nije osnovano stanovište da je Zakonodavni odbor u ovoj skupštini trebalo da se izjašnjava o zakonu za sprovođenje amandmana ili o samim amandmanima na Ustavnu povelju koja uređuje državnu zajednicu. Pre svega, način usvajanja Ustavne povelje to onemogućava. Odbor za ustavna pitanja je ovlašćen da menja Ustav, da predlaže uređenje novog ustava, pa prema tome on ima ovlašćenja da predlaže promene Ustava i zauzima stavove u ime parlamentarnih grupacija u vezi sa ustavnim pitanjima i ima sva ovlašćenja da može ceniti opravdanost promene Ustavne povelje.
S obzirom da se Ustavna povelja u istovetnom tekstu usvaja i u parlamentu Srbije i u parlamentu Crne Gore, nije dopušteno i nije pravno moguće menjati ga amandmanima. Podneti amandmani mogu samo da se tretiraju kao politički stav ili pravni stav u odnosu na predloženu izmenu Ustavne povelje. Međutim, to pravo se iscrpljuje tokom rasprave o jedinstvenom pitanju promene Ustavne povelje i tokom glasanja u danu za glasanje.
Nužna je promena Ustavne povelje, kako bi se životne promene i društveni odnosi usaglasili sa pravnim stanjem stvari. S obzirom da je Ustavna povelja, pre svega u preambuli, definisala i teritorijalni integritet i uopšte celovitost, pre svega države članice Srbije, koja u svom sastavu ima dve pokrajine – AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju, veoma je bitno očuvanje državne zajednice, jer se Beogradskim sporazumom garantuje celovitost Srbije upravo kroz vremensko održanje državne zajednice.
Tu je, takođe, predviđeno da, ukoliko država članica Srbija skrivi prevremeni raskid državne zajednice, da to može isključiti Srbiju u konačnim pregovorima oko statusa Kosova.
Zato je državotvorno pitanje za svaku stranku u parlamentu, koja će se izjašnjavati o promeni Ustavne povelje, da li će učiniti sve da se stvori dobra politička podloga i pozitivna politička volja ka održanju i redefinisanju državne zajednice na predloženi način. To garantuje celovitost Srbije i to garantuje da Srbija neće biti kriva za bilo kakav politički manipulizam i manipulaciju u odnosima sa drugom državom članicom.
Inače, ovo je, pored toga što je pravno pitanje, i par ekselans političko pitanje, s obzirom da se u amandmanima pominje i izjašnjavanje o budućem statusu državne zajednice, odnosno mogućnost raspisivanja referenduma za utvrđivanje samostalnosti jedne države članice u odnosu na drugu.
S obzirom da se radi o tako važnom pitanju i da se to pitanje veoma često politizuje, jasno je da u obe države članice postoji dobra volja za očuvanje državne zajednice kao državno-pravnog instrumenta koji vodi i Srbiju i Crnu Goru ka evropskim integracijama.
Zašto ovako razmišljamo? Zato što politička elita u Crnoj Gori ima mogućnost da neusvajanjem amandmana opstruira razvoj međusobnih političkih odnosa, ali ona pokazuje dobru volju da to ne čini. Ona pokazuje da želi da svoje legitimno pravo ka budućem, eventualnom, izjašnjavanju o samostalnosti, uredi na evropski i demokratski način. Ne smemo da dođemo u političku zamku da svojim neprincipijelnim stavovima u odnosu na ovo pitanje doprinesemo pogoršanju političkih odnosa, pre svega između političkih elita u Srbiji i Crnoj Gori, a potom i da ugrozimo politički i državno-pravni status državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Zato smatram da ovog momenta treba sva stranačka pitanja staviti po strani, i tako i oni koji se zalažu za samostalnu Srbiju da taj svoj stranački politički stav odlože, iako je legitiman, za određeno vreme, upravo zbog toga da se Srbija, zbog svog načina odlučivanja o ovom pitanju, ne bi označila krivcem za eventualno pogoršanje političkih odnosa između dve države članice.
Neki kažu da postupak za promenu Ustavne povelje nije do kraja definisan, da nema temelja u Ustavu Srbije, ali želim da ih podsetim da je Ustavna povelja, u hijerarhiji pravnih akata, viši pravni akt u odnosu na Ustav Srbije u onim delovima gde se pravna i društvena pitanja uređuju na nivou državne zajednice. Zato i postoje određeni rokovi u kojima bi Srbija i Crna Gora bile dužne da usaglase svoje ustave sa Ustavnom poveljom. Naravno, zbog spleta političkih okolnosti, i u Srbiji i u Crnoj Gori, do tog usaglašavanja nije došlo.
Ali, verujem da sve ozbiljne političke stranke žele da daju svoj doprinos za usaglašavanje pravnog sistema u državama članicama, usaglašavanje Ustava sa Ustavnom poveljom, ali isto tako i na polju međusobnog popravljanja političkih odnosa, sa ciljem evropskih integracija i usvajanja standarda koji garantuju ekonomski i politički prosperitet u društvu i institucionalnu zaštitu ljudskih prava i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Zato će DS biti za ustavnu promenu, biće za usvajanje amandmana na Ustavnu povelju, jer na taj način relaksiramo odnos između država članica, između Srbije i Crne Gore, i omogućavamo da se u relaksiranim političkim odnosima krećemo brže ka evropskim integracijama.
Ne želimo da pukom opstrukcijom ugrožavamo ovaj proces i na sebe preuzmemo odgovornost i za buduće pregovore oko statusa Kosova. Ono, ponavljam, svoje garancije ima teritorijalno u okviru Srbije kao države članice u okviru državne zajednice, oročene minimalno na period od tri godine.
Svaki pokušaj destabilizacije političkih odnosa koji vode rešavanju državno-pravnog statusa Kosova i Metohije u okviru Srbije, a ove u okviru državne zajednice na određeni rok, kako je to Ustavnom poveljom uređeno, znače ponašanje koje je protivno politici interesa građana Srbije i politici evropskih integracija.
Želim da podvučem da je Ustavna povelja zasnovana, pre svega, na političkom izjašnjavanju svih evropskih i demokratskih snaga u Srbiji, koje su učestvovale u procesu izgradnje državne zajednice i u procesu usvajanja Ustavne povelje, koje su se saglasile da smo mi opredeljeni ka evropskim integracijama i da želimo da usvojimo sve ono što je u takvim integracijama pozitivno i što odgovara interesima građana Srbije, pa i Crne Gore.
(Predsedavajući: Gospodine Ristiću, koristite i drugih deset minuta?)
Završavam. Pozivam vas da u danu za glasanje podržite amandmane i promenu Ustavne povelje, a isto tako i zakon koji tehnički samo omogućava sprovođenje i usaglašavanje pravnog sistema na nivou državne zajednice u jedan logičan pravni sistem, koji obezbeđuje njenu funkcionalnost.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već duži period SRS ima i težak i častan posao da se suprotstavi u ovoj skupštini svima.
Ustavna povelja je čedo DOS-a, DOS-a u onom sastavu ili DOS-a u ovom sastavu, i naravno da ne očekujem od vas iz DOS-a da jednu reč progovorite protiv Ustavne povelje. Ali, ne očekujem ni da budete toliki licemeri i ne očekujem da računate na našu zaboravnost.
Sada čujem predstavnika onih koji su direktno učestvovali u donošenju Povelje, da je to bilo trasiranje puta za zajedničku državu, pošto SRJ nije funkcionisala, pa ćemo mi to da trasiramo i da trasiramo. Onaj ko nikada nije radio na gradilištu, onaj ko nije pravio pruge i puteve, on može da priča o neprekidnom trasiranju, a onaj ko je gradio on kaže - trasiranje se radi brzo da bi se ušlo u radove, trasu obeležavaju oni koji idu ispred graditelja i nije posao na izgradnji trasiranje.
Vi sada mene ubeđujete da ste za Povelju zato što želite da sačuvamo zajedničku državu, ubeđujete me da je rukovodstvo Crne Gore za zajedničku državu, zato što ste slali svog predstavnika na njihove predizborne mitinge pre neki dan, a ovo se sve radi zbog njih, zato što oni ne žele zajedničku državu. Rukovodstvo Crne Gore ne želi zajedničku državu. Da je želi i da je celokupna Vlada Srbije danas želi, ne bismo morali da menjamo rokove iz Ustavne povelje.
Vi biste nešto uradili iz Ustavne povelje. Upozorili smo vas januara 2003. godine, ovo pišete da biste dobili na vremenu. Danas ovo produžujete da biste dobili na vremenu. Dokle, recite mi. Do referenduma u Crnoj Gori?
Kako ste u obrazloženju Ustavne povelje posprdno, gde je taj profesor što je pisao to obrazloženje. Ustav SRJ nazivali ste tzv. "Žabljački ustav", a taj ustav ste pogazili grubo i brutalno. Od gaženja Ustava SRJ počela je nezakonitost i neustavnost u Srbiji. Kada vam nije bio svetinja Ustav SRJ, naravno da vam posle ni zakoni u Srbiji nisu bili svetinja i da ste predstavnik firme koja je držala zemlju u okupaciji, u vanrednom stanju, i koja je uhapsila 13-14 hiljada ljudi, a povela postupak protiv 10 ili 20.
Zašto nam vi pričate ovde o Ustavnoj povelji i o potrebi da se produžavaju rokovi iz Ustavne povelje? Ne morate nas da ubeđujete, ubeđujte DPS, kome pomažete na izborima u Crnoj Gori, ubeđujte G-17 plus, i on je protiv zajedničke države. Nemojte da ubeđujete srpske radikale, nemojte ni građane Srbije, jer mi smo ubeđeni u to da bez zajedničke države nema opstanka i nema opstanka Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici.
Inače, ovo vaše divljanje i iživljavanje nad Ustavom SRJ, pa nad Ustavnom poveljom, ne bi prošlo ovako. Čitam i ovo licemerno obrazloženje Vlade Srbije, koja kaže - konačno amandmanima se uspostavlja funkcionisanje Srbije i Crne Gore.
Dakle, bilo ugroženo funkcionisanje, a sada kaže, usvajamo amandmane i funkcioniše nam Srbija i Crna Gora.
Prvo, Vlada nije mogla da bude predlagač ovog akta, jer ako hoćete da se Ustav menja po proceduri i na način na koji je donet, šta je tu učestvovala Vlada Republike Srbije. Da li nam je ona predložila Ustavnu povelju? Nije. Predložio nam je Solana, Labus, Đinđić, Koštunica, Milo Đukanović, ko je još tamo prisustvovao i potpisao. Dakle, to su predlagači Ustavne povelje, ali ne predlagači zajedničke države, nego predlagači akta kojim hoćete da nas obmanete, akta kojim ste uništili zajedničku državu.
Odmah ste se sporili oko naziva: a vi iz Srbije ste govorili da je to državna zajednica, a ovi iz Crne Gore govorili da je zajednica država. Kako tada, tako i sada, jer ono što vodenica promelje, od toga se hleb pravi, kakvo brašno izađe ispod točka vodeničnog, takav vam je i hleb.
Nesolidni partneri napisali su nam Ustavnu povelju, nesolidni partneri u istom sastavu nam sada predlažu da aminujemo grehe i vaše vlasti i ove aktuelne Vlade Republike Srbije. Niko od vas prstom nije mrdnuo za Ustavnu povelju, za odnos između Srbije i Crne Gore, za funkcionisanje takozvane državne zajednice ili zajednice država.
Vi Srbiju i Crnu Goru tretirate kao treću državu, vi brinete o Srbiji, oni brinu o Crnoj Gori, a o Srbiji i Crnoj Gori ne brine niko. Poslali ste tamo sastav koji vam je bio potreban da sklonite odavde, poslali ste tamo Vuka Draškovića, koga hitno treba skloniti iz političkog života, najbolje tamo, ali ste zaboravili da će da krene da putuje po svetu, pa vi morate da idete za njim da ispravljate ono što zabrlja u spoljnoj politici.
Odredili ste Davinića za ministra odbrane, ali ste zaboravili da on može da upropasti vojsku. Dobio je aplauz u Briselu kada je izjavio da je vojska bankrotirala. Velika opasnost za Evropu, Vojska Srbije i Crne Gore više ne postoji, uništio je Prvoslav Davinić.
To što je vojska bogatija od države i što ima imovinu koju sada delite među članovima G-17 plus i strancima, to nikom ništa. Ali, šta da radimo. Ćutali ste kada ste penzionisali generale, pukovnike, potpukovnike, majore, kapetane, svakoga ko je učestvovao u ratu. Ćutali ste kada su počeli objekti, jedan po jedan, da nestaju iz Vojske Jugoslavije, Vojske Srbije i Crne Gore, a sada je došlo do kraja i sada ćete da otpustite još 7.000 zaposlenih u Vojsci Srbije i Crne Gore, da štedite. Tako vam funkcioniše Srbija i Crna Gora.
Znam da vam ovo liči na ujedanje za bolna mesta, ali nije mi to cilj. Iznosim činjenice, a vi dođite ovde pa se opravdajte. Mažite "Šaljićev melem" na bolna mesta.
Vidite, lako je jednu državu razbiti. Evo, Koštunica izmislio najbolji način da razbije državu, napravio Vladu sa G-17 plus, sa SPO – NS, uz podršku SPS. Da li to može da bude Vlada? Može, to može da bude Vlada, da, može da bude, ali loša Vlada. I to nije Vlada, nego je pet vlada, dakle, pet predsednika Vlade. Svako kao aga "zaposeo" svoj resor, svako svoje ministarstvo; Koštunica ne sme nikome od koalicionih partnera reč da kaže, jer ta reč odnese četiri glasa u Skupštini i Vlada padne.
Da li je uspešna ta Vlada? Hajde, vi imate ove što plaćate da vam prave analize, koji su rezultati analiza? Dakle, ko je od vas parlamentaran?
(Dragan Šormaz, sa mesta: Ja)
Ti jesi i zato i glasaš kako ti kažu. A video sam, lepo ti ide, dosad si, Šormaz, dolazio sam u Skupštinu, a sada si se prolepšao, priznajem. Ali te čekam kada budeš u opoziciji da se prolepšaš, jer tu se postižu poeni.
Zašto Ustavna povelja, zašto amandmani na Ustavnu povelju, zašto da damo oprost i jednoj i drugoj vladi za ono što nisu uradili? Evo, prihvatam, raspišite izbore, da Srbija izabere novu vladu u Skupštini Srbije i toj vladi da damo godinu ili dve godine vremena da sprovede Ustavnu povelju. Ali, vama koji ste imali dve godine vremena, vama ne smemo da damo ni minut više. Vi nam ovde niste dostavili podatke o tome šta ste uradili, šta ste preduzeli da ne dođe do amandmana na Ustavnu povelju.
Da vam kažem šta smo mi preduzeli – mi smo vas naterali da usvojite Zakon o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore, ali vi dalje od toga niste išli. Vi čak idete, gospodine Lončar, zašto sam tražio da Zakonodavni odbor pogleda Predlog zakona; mimo Ustavne povelje, mimo pravnog sistema, vraćate uslove za izbor poslanika iz nepostojećeg zakona. U članu 2. stav 2, čini mi se, vi se ponašate....

Izvinjavam se, gospodine Nikoliću, da li ćete da koristite i drugih 10 minuta?

Da.
Vi se ponašate kao da nismo usvojili Zakon o izboru poslanika. Kažete: važiće pravila iz vremena kada su skupštine slale poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore. Srbija nema taj zakon, ne postoji, izbrisan je. Srbija ima novi zakon, Srbija ne može da vam pošalje poslanike odavde da zamene poslanike u Skupštini Srbije i Crne Gore, ali ne može ni nove.
Dakle, zato što nisu održani izbori vi se ponašate kao da se ništa u Srbiji ne dešava. Ne daj bože, danas da umre poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore, ne bi mogao da bude zamenjen.
Nema poslaničke liste sa koje može da bude izabran, ne vredi ovo što pišete sada da će biti izabran po postupku i na način na koji su bili birani po onom zakonu koji više ne važi.
Zašto nam ovde niste došli sa predlogom o izmenama i dopunama Zakona o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore, zašto niste prihvatili naš predlog od pre nekoliko meseci? Mi smo prvi postali svesni toga da poslanika više ne možemo da zamenimo, sada sve piše tamo - sa liste sa koje su izabrani poslanici na direktnim izborima, a vi ih niste održali.
Krivac za ovo prolongiranje sprovođenja Ustavne povelje i u Crnoj Gori i u Srbiji je vlast. Vi ste demokratska vlast koja nije održala izbore u Ustavom predviđenom roku. Nađite mi državu u svetu čiji bi predstavnik mogao da se pojavi u nekoj međunarodnoj organizaciji i da kaže: mi smo demokratska država, samo što nismo održali izbore u Ustavom predviđenom roku.
Ako vas pitaju zašto niste, ne možete da kažete niti da je bilo rata, niti da je bilo poplava, požara, zemljotresa, jer je zemlja bila u potpuno normalnom stanju.
Vi ste vlast kakvu Evropa želi u Srbiji, jer kad niste održali izbore, niste dali građanima pravo da odluče ko će biti na vlasti, Evropa vas je pohvalila i dala vam pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti. Šta su vam cenili u toj studiji izvodljivosti? Samo saradnju sa Hagom. Da su cenili koliko ima demokratije u zemlji, molila bi Evropa da radikali što pre dođu na vlast.
Zar treba od savetnika Mila Đukanovića da čujem da je Vojislav Koštunica u Briselu tražio da se ne održe izbori, da Evropa ćuti da radikali ne bi došli na vlast. Zašto to Koštunica ne kaže na državnoj televiziji?
Eno, Vuk Drašković je pre 15 dana rekao: ne smemo sada da održimo izbore, doći će radikali na vlast, a to je, kaže, mrak za Srbiju. Ima pravo tako da misli, naravno. Neka tako misli i Vojislav Koštunica, ali neka kaže građanima Srbije. Najlakše je ovako: Srbija prebacuje na Crnu Goru, Crna Gora prebacuje na Srbiju, a ti narode "stenji i gledaj", muči se i gledaj kada će da se rastave!
Šta ovo, u stvari, radite? Okrećete protiv ideje o jednoj državi sve građane Srbije. Gube živce, gube strpljenje, ne znaju šta je vaš stav. Mislite da vam veruju kad izađete ovde i kažete: mi smo za zajedničku državu. Kako da vam veruju kad podržavate najgoru moguću opciju u Crnoj Gori - DPS? Kako da veruju predstavnicima G17 plus kad njihovi lideri, tri lidera, otvoreno kažu: mi smo protiv zajedničke države. Što nam onda pišete ovo? Što nas uplićete u priču o tome. Ko misli dobro Srbiji, zajedničkoj državi, ko misli dobro Kosovu i Metohiji – on neće da opstruira ovo.
Hajde da prestanemo onda da se bavimo politikom. Hajde, vi koji ste na vlasti, nemojte više ni da raspisujete izbore. Ne trebaju vam izbori, imate vlast. To je bilo i u nacističkoj Nemačkoj. Onaj Oto fon Kerajter je rekao: šta će posrednici između naroda i predsednika, šta će skupština, šta će poslanici, valjda predsednik zna šta narod misli i on će da vodi državu. Tako i vi sada. Šta će vama mišljenje Narodne skupštine? Vi niste ni došli po mišljenje Narodne skupštine. Da ste došli, pitali biste nas kako treba da izgleda taj tekst. Vi nama ovde, po maniru vaših učitelja iz Evrope i sveta - štap i šargarepa, uzmi ili ostavi.
Narodna skupština se ponovo, po drugi put, nalazi u situaciji da prihvati ono što ste joj predložili ili da ne prihvati, ali ne sme da menja. Kakva je sudbina onoga što Narodna skupština nije smela da menja? Menjate ga vi dve godine kasnije. Zar nije bilo bolje da smo razmišljali o tome pre dve godine? Kakva je to rasprava u Narodnoj skupštini, kad nam već sad kažete da to mora da bude u istom tekstu u kome je i u Skupštini Crne Gore? Da li to isto i njima kažu - promenili bismo mi, ali mora da bude isto kao i u Skupštini Srbije.
Mi ćemo glasati protiv. Niko od vas iz drugih stranaka ne voli više Crnu Goru nego mi – srpski radikali. Niko od vas ne želi više zajedničku državu. Žao mi je što ne možemo na to da utičemo. Žao mi je što smo u opoziciji, ako ni zbog čega drugog, ono zbog Crne Gore i zbog Kosova i Metohije.
Ali, nemam poverenja ni u jednog od vas da iskreno želi zajedničku državu sa Crnom Gorom. Vi to sve više shvatate kao teret. Da vam to nije teret, angažovali biste se politički u Crnoj Gori na toj ideji.
Evo, mi smo se angažovali. Mi učestvujemo na lokalnim izborima u Crnoj Gori, učestvovaćemo i na parlamentarnim, i narodu se predstavljamo kao ljudi koji žele zajedničku državu. Ništa više. Postajemo parlamentarni svuda gde učestvujemo na izborima.
Hajde sad i vi, koji ovde ne možete da budete parlamentarni, možda možete u Crnoj Gori. Možda su vas ljudi pročitali. Možda će separatisti da se podele, pa da glasaju za neke od vas. Ali, nemojte da idete u Crnu Goru da podržavate separatističke stranke, a da ovde u Skupštini Srbije osuđujete radikale ako budu glasali protiv. To je apsolutno nemoralno.
Ako je glavni saradnik DS u Crnoj Gori – DPS, onda vi niste za zajedničku državu. To zdrav razum govori. Ako niste ništa uradili dok ste bili na vlasti da Ustavna povelja bude sprovedena, vi niste za zajedničku državu.
Vi, dame i gospodo poslanici većine, razmislite dobro zašto prolongirate rok, kome to dajete vremena. Da li dajete vremena vladama da se usaglase i da vode zajedničku državu? Ne, dajete vremena Crnoj Gori da organizuje referendum. Jedva čekate da uspe taj referendum. Nemojte da nas obmanjujete time kako će referendum konačno, kao, biti demokratski, po evropskim standardima, po međunarodnim standardima. Tako ste nas obmanjivali kad ste nam dali Ustavnu povelju. U njoj, po članu 16. i po članu 60, stoji obaveza da se poštuju međunarodne norme da referendum bude u skladu sa međunarodnim pravilima. Ništa vi novo niste napisali, izuzev želje da nas obmanete.
Zbog toga vas još jednom pozivam da dobro razmislite. Vi možete da pišete šta god hoćete, da potpisujete šta god hoćete, ali ako nastavite ovako, države neće biti. Nemojte da vas bude sramota iduće godine. Kada vam isteknu rokovi iz ove povelje i kad izađemo da vas kritikujemo ponovo, nemojte da vas bude sramota, jer ako imate osećaj srama i stida, to treba da vas uhvati sada i danas.

Replika, narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Gospodine Nikoliću, Vlada, iako vi to ne biste hteli, dobro funkcioniše. Najznačajnije jeste to što je,  zbog svih građana Srbije, dobijena pozitivna ocena Studije  izvodljivosti. Nemojte reći, paušalno, šta ona znači. Ona znači ocenu sveukupnih ekonomskih i političkih reformi u našoj državi. To je na izvestan način i podrška reformama, a i smernica kojim putem treba da idemo i šta još treba da uradimo u skladu sa onim što sledi, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Takođe ste videli, a to je slika Srbije u ovom trenutku, kako je izgledala godišnja skupština "Evropske banke za obnovu i razvoj", u Beogradu, šta znači organizovati jedan takav skup i kakvi su efekti skupa, u smislu privlačenja novih investicija u našu državu, jer je potpisano 350 miliona evra ugovora različite vrste, koji predstavljaju direktno dobijanje investicija za različite poslove, što za puteve, železnicu, škole, bolnice, nerazvijene opštine itd.
Na taj način je stvorena jedna dobra slika o državi Srbiji sada, a što je još važnije – još bolja politička klima za investiranje i ulaganje u našu državu u budućnosti.
Ono što je jako važno, a to je da se iz tog skupa, a i inače vidi, što se tiče reformi, Vlada Republike Srbije ih sprovodi. G17 plus je najjača karika u Vladi Republike Srbije. Imali ste inicijativu o rušenju Vlade Republike Srbije u parlamentu. Ona je propala. Podsetiću vas da je 115 poslanika glasalo za to, a onda izračunajte do 250; ako ne računamo onog jednog nesrećnog poslanika, 134 je bilo protiv vaše inicijative – na različite načine.
I ako o tome govorimo, a vrlo često pokušavamo skupštinsku govornicu da upotrebljavamo u političkoj kampanji, reći ću vam da su izbori 28. decembra 2007. godine. Ali, učinićemo vam uslugu, pošto 28. nije nedelja, neka budu 23. decembra 2007. godine – u nedelju.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Albijaniću.)
Što se tiče našeg državnog programa evropske Srbije, pod sloganom "Srbija na prvom mestu", mi smo na njega ponosni i od tog programa ne odustajemo. Prozvali ste i ministra Davinića, tvrdim vam da se imovina ne deli ni strancima, niti bilo kome u Srbiji. U skladu sa uredbom Vlade Republike Srbije, vojna imovina, koja je za to planirana, može ići na prodaju da bi se na valjan način izvršila reforma vojske, a u budućnosti da dođe i do profesionalizacije vojske. Zato nemojte na neukusan način da pominjete vojsku, koja je značajna institucija u našoj državi. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što je prethodnik veličao nekakav skup, snagu države u organizaciji nekakvog skupa.
Da vas podsetim, gospodine Albijaniću, vi niste bili tako mali, Tito je organizovao takve skupove u Beogradu, da se ceo svet tresao. Sada, što ne kažete da je novi uslov da prestane finansiranje penzija iz budžeta? Što ne kažete da je to 40% manje penzija? Što ne kažete da je vašom vlašću zadovoljna Evropa, ali nije zadovoljan narod? Što rekoste da ste vi najveća karika u Vladi Republike Srbije, kada znam, američka istraživanja kažu da imate samo 3,8% biračkog tela? Koliko tek ima ovaj veseli DSS, ako ste vi najjači sa 3,8%?
Kažete – 23. decembra 2007. godine; mislim da ćemo mi vama sviračima mnogo brže reći: "laku noć".