Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč po istom članu Poslovnika po kojem i gospodin Omeragić. Računam da, pošto ste dozvolili članu svoje poslaničke grupe da govori po tom članu, meni nećete praviti nikakve smetnje.
Dakle, povodom onoga o čemu mi danas razgovaramo, gospodin Omeragić je rekao jednu stvar, na koju bi mogli da se ugledaju predstavnici njegove političke stranke i da prihvate tu politiku. U ovoj zemlji postoji deo onih – neki za novac, neki za glisere, neki iz razloga što su uvek želeli da ovoj zemlji bude lošije ili stanje neuporedivo gore od onoga kako jeste – koji su zato podržavali separatističku politiku Mila Đukanovića ili bilo koga drugog ko bi takvu politiku sprovodio.
Kada je neko danas spominjao Broza, mogli ste da vidite na jednoj od naših televizija koliko je duboko ukorenjeno, i kako i na koji način se vrši rasrbljavanje i uništavanje ideje zajedničke države u Crnoj Gori. Ti, koji su tobože najveći naslednici, zastupnici Brozovih ideja, samo govore o "mojoj" suverenoj Crnoj Gori, "separatnoj", kako je nazivaju, a to im je sada zabranjeno da govore, pošto izraz "separatizam" loše zvuči i kod građana Crne Gore i kod građana Srbije, pa su smislili, a ne umeju do kraja da izgovore, pa skrate i kažu: "independisti". To je od engleskog "independent", trebalo bi da znači "za nezavisnost", ili za – ne znam šta.
Danas se suočavamo sa sličnim pokretom koji je postojao još ranije u Crnoj Gori. Sekula Drljević i Savić Marković, kao nosioci ustaškog pokreta i ustaške ideje u Crnoj Gori, nešto su kasnije nastali, odnosno nešto kasnije su i rođeni ti pokreti, ali imali smo te pokrete. "Zelenaši" i "bjelaši" su se delili po tome ko je za tzv. "federalnu državu", kao što su bili "zelenaši", ali i jedni i drugi su bili za zajednicu sa Srbijom.
Danas imamo veliki problem da pojedine stranke, nije tu reč o gospodinu Bogdanoviću; pošto mnogo vremena provodim u Crnoj Gori, ne zato što sam odande, već zbog odluke predsedničkog kolegijuma i Tomislava Nikolića da tamo pomažem našoj stranci i ljudima kada učestvuju na lokalnim izborima, pa znam; nije stvar u Bogdanoviću, Boris Tadić je učestvovao u kampanji DPS-a. Predsednik ove zemlje je učestvovao u kampanji DPS-a sada u Budvi.
On se sa Svetom Marovićem šetkao po Miločeru, Svetom Stefanu, da ih svi vide, sve kamere ih slikale. Nisu ni o čemu razgovarali, zato što je tri dana ostalo do izbora u Budvi, da bi se reklo – eto, vidite, i zvanična Srbija, nismo mi separatisti, ovde je uz nas.
Kakav Nenad Bogdanović. Nenad Bogdanović je sitno neke gluposti pričao tamo na njihovom završnom skupu koji je održan u Budvi, ništa posebno. Jedina tema tog skupa je bila: nezavisna Crna Gora.
Vi kažete da je danas stanje u Crnoj Gori bolje. Stanje u Crnoj Gori ne da je lošije; oni imaju danas zakupljenih 500 bilborda sa reklamom internet sajta www.cgnezavisnost.com; oni su krenuli u žestoku kampanju za odvajanje od Srbije. Mi dole imamo danas, po zvaničnom popisu, 31,4% Srba, a ne 34%.
Ali, taj procenat bi išao na 50% da nije bilo Predraga Bulatovića, koji je rekao: nemojte da se izjašnjavate kao Srbi, izjašnjavajte se onako kako nam je još drug Tito rekao, kao Crnogorci. Ali, onih koji govore srpskim jezikom, koji su protiv nezavisnosti, osim onih koji će da kupuju, ima preko 66% ljudi. Sada će neko da ide dole, predsednik ove zemlje ide u Crnu Goru da bi pružao podršku.