Mislim da bismo mogli da nastavimo po tačkama dnevnog reda. Vi se javljate kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, nadam se. Ivica Dačić kao ovlašćeni predstavnik SPS, a potom Miloljub Albijanić. Izvinite, gospodine Dačiću, vi ste predsednik poslaničkog kluba. Izvinjavam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da predsedavajućima nije ponekad lako da slušaju kritike na račun stranke koju zastupaju, ali u svakom slučaju tačno je ono što je ovde rečeno.                         Dragoljub Mićunović je izabran odlučujućim viteškim glasom Baneta Ivkovića, koji je glas dobio krađom u ovom parlamentu. Takođe, očigledno je da je konstituisanje državne zajednice i organa državne zajednice obavljeno uz krađu poslaničkih mandata, i kao što znate, mi smo tada bili protiv takvog načina i donošenja Ustavne povelje.  I, naravno, kao što se i ovde čulo u raspravi, mi smatramo da je oblik državne zajednice koji je bio definisan prošlim Ustavom SRJ, oblik federacije, optimalan oblik za funkcionisanje zajedničke države dva naroda i dve republike.
U vreme vlasti SPS i Slobodana Miloševića često je to korišćeno kao alibi i čak su mnogi, koji ovde sede i koji danas govore o zajedničkoj državi, podržavali Mila Đukanovića, jer se on navodno bori za demokratske vrednosti, a shvatili su ovo vreme, od kada SPS nije na vlasti, da je to bio samo izgovor i da je osnovni problem u funkcionisanju zajedništva Srbije i Crne Gore – separatistička težnja crnogorskog rukovodstva.
Mi smo bili protiv ovakve Ustavne povelje, glasali smo "protiv", smatrali smo da, bez obzira što je to možda bio nužan kompromis, nije bilo dobro što je taj kompromis postignut uz posredovanje nekih međunarodnih predstavnika koji su vodili glavnu reč u bombardovanju naše zemlje. Takođe, bili smo oduvek protiv toga da se u Jugoslaviji, u Srbiji i Crnoj Gori izmišljaju oblici državnog zajedništva.
Sećate se da je u vreme prošle Jugoslavije, ona bila definisana kao kovačnica bratstva i jedinstva, pa se najkrvavije moguće raspala. Tako je i ova ustavna povelja definisala oblik zajedništva, koji čak ni oni koji su je pisali nisu mogli tačno da definišu da li je to federacija ili konfederacija. Bolje rečeno, doneli smo takvu ustavnu povelju koja je definisala takav oblik zajedništva koji gotovo da ne postoji nigde u svetu.
Nije tačno da institucije i organi koji su predviđeni Ustavnom poveljom nisu bili na vreme konstituisani i izabrani samo zahvaljujući tome što je u Srbiji ubijen premijer Zoran Đinđić. Nije tačno, zato što je rok bio veoma dug, vanredno stanje nije trajalo toliko dugo.
Kao što znate, Skupština je zasedala i u vreme vanrednog stanja. Istina, u to vreme nije bilo TV prenosa, ni u mirnom, ni u vanrednom stanju. U svakom slučaju, bilo je dovoljno vremena da se konstituišu organi državne zajednice, ali očigledno da ni tadašnjem rukovodstvu Srbije Crne Gore nije bilo od prvorazrednog značaja da se uopšte konstituiše državna zajednica.
Iz nekoliko razloga, bez obzira što smo protiv ovakve ustavne povelje i ovakvog oblika zajedništva, mi iz SPS životno insistiramo na zajedništvu Srbije i Crne Gore. Srbima nema bližeg naroda nego što je crnogorski.
Neka izvine svi oni koji su ovde pripadnici drugih naroda i nacionalnih manjina. Neću da ulazim u to da li je to isti narod ili nije, svako ima pravo da se zove svojim imenom, ali kako neko može da traži od nas da radimo na zajedničkom životu ili suživotu Srba i Albanaca na jugu Srbije, Srba i Mađara, Srba i muslimana, Srba i Hrvata, a da sa druge strane tako olako govori pa šta će nam zajedništvo sa Crnom Gorom.
U Crnoj Gori živi za sada, po popisu, najmanje trećina onih koji se izjašnjavaju kao Srbi. Odluka o nezavisnosti Crne Gore, ukoliko bude doneta na referendumu, biće doneta na antisrpskoj osnovi. Znači, na antisrpskoj koaliciji separatista, i crnogorskog naroda, i muslimana i Albanaca u Crnoj Gori.
Kako je moguće da mi tako olako, kao što veliki političar, gigantskih razmera – Vladan Batić danas kaže, da Srbija treba jednostavno da kaže istorijsko "ne" Crnoj Gori. Da kaže istorijsko "ne" svojoj braći, a da kaže istorijsko "da" razbijanju Srbije na nekoliko pašaluka i svođenju Srbije na nivo beogradskog pašaluka. Takođe i DS.
Nadam se da će predsedništvo DS odgovoriti na ovaj javni poziv Ljube Tadića, akademika, oca predsednika Borisa Tadića, koga, istina, sin nije poslušao ni kada se glasalo o partizanima i četnicima, ali dobro.
Nadam se da će predsedništvo DS odgovoriti da li Nenad Bogdanović zastupa stavove Čedomira Jovanovića ili su stavovi DS – stavovi Čedomira Jovanovića; ili će DS da javno kaže da li su stavovi Gorana Svilanovića i njihovi stavovi, pošto je do skoro bio u njihovoj poslaničkoj grupi; ili Nataše Mićić, koja će, čitam u novinama, kao i Žarko Korać, učestvovati na nekom prvom istorijskom susretu Albanaca i Srba u Prištini ili ne znam negde na Kosovu i zastupati nezvanično- zvanični Beograd.
Oni tamo ne idu da budu na strani Srba, nego na strani Albanaca. Mi ovde govorimo o zvaničnoj politici DS. Samo molim predsedavajućeg, ako se nije promenio, da mi ne replicira posle ovoga, nego neka se javi za repliku, pa neka mi onda replicira, da bih mogao njemu da odgovorim.
U svakom slučaju, mi smo, bez obzira na to što nismo glasali za Ustavnu povelju, zainteresovani za opstanak zajedništva Srbije i Crne Gore. Da li će ovi amandmani doprineti tom zajedničkom životu ostaje da se vidi. Takođe, uvažavamo i mišljenje da je apsolutno nedopustivo da različite političke stranke u Srbiji imaju o ovom važnom pitanju različite političke stavove. Kao što je i oko Kosova i Metohije bitno da sve stranke u Srbiji imaju zajedničke stavove, veoma je bitno da i oko odnosa prema Crnoj Gori i Crnogorcima, ili Srbima koji žive u Crnoj Gori, imamo jedinstven stav. Da li je istorijski interes Srbije i Srba da žive u zajedničkoj državi i u zajedništvu sa Crnom Gorom? Naše je mišljenje: da.
Ako se razbije i ovakva nefunkcionalna zajednica, kao što je sadašnja, postoji velika opasnost da se realizuje ono o čemu je već govoreno više puta, da neko Kosmet već smatra praktično trećom federalnom ili konfederalnom jedinicom ove državne zajednice, neke buduće državne zajednice Srbije, Crne Gore i Kosmeta.
Kako, to znaju oni koji se nalaze u međunarodnim organizacijama i institucijama, kako već polako neki u svetu počinju da zovu našu državnu zajednicu.
Takođe, kao što znate, veoma je bitno i da naše političke stranke imaju jasne stavove oko toga da li državljani Crne Gore, koji žive u Srbiji, treba da imaju pravo glasa na referendumu u Crnoj Gori. Jer, apsolutno je neprihvatljivo da će Crnogorci, državljani Crne Gore koji žive u Hrvatskoj, Bosni ili Albaniji, Americi, možda moći da imaju pravo glasa, a Crnogorci, državljani Crne Gore ili Srbije koji su došli ovde iz Crne Gore, nemaju pravo da glasaju na nekom budućem referendumu u Crnoj Gori.
Apsolutno je to važno za sve političke stranke u Srbiji, dakle, da imamo zajednički stav oko ovog pitanja. Apsolutno je nebitna državna zajednica, bitno je zajedništvo Srbije i Crne Gore. Da li će Crna Gora i Srbija biti u zajedništvu u obliku federacije, konfederacije ili unitarne države, manje je bitno od pitanja da li će tog zajedništva uopšte biti.
Naravno, zajedništvo na silu, ne može biti zajedništvo, ali nemojmo na silu i veštački stvarati razdore između Srbije i Crne Gore. Nisam siguran da će i u Crnoj Gori ovakav predlog ustavnih promena biti prihvaćen.
Takođe, u ovim vremenima kada nas čeka mnogo teških pitanja i oko Kosova, i oko Republike Srpske, i pokušaja revizije Dejtonskog sporazuma, mislimo da je veoma bitno da političke stranke u Srbiji imaju jedinstveni i zajednički stav oko ovog pitanja, bez obzira na to što se mi međusobno razlikujemo, što možda u političkom smislu sigurno ne mislimo isto, što se razlikujemo u strateškim, ideološkim i svim drugim pitanjima oko države i naroda. Dakle, tu ne bi trebalo da postoje razlike.
SPS će i dalje biti životno zainteresovana za opstanak zajedništva Crne Gore i Srbije, smatrajući istorijskom greškom ono što je načinjeno u prethodnom periodu - razbijanje savezne države Srbije i Crne Gore i onoga što se zvalo, zajednička država, iako je bilo mnogo problema i u njenom funkcionisanju. Daćemo doprinos tome, glasaćemo za ove ustavne promene, isključivo iz razloga – želje za opstanak zajedništva Srbije i Crne Gore, Srba i Crnogoraca, Srba i svih građana Crne Gore, bez obzira da li se osećaju Srbima ili Crnogorcima. Hvala.

Gospodine Dačiću, nema potrebe da me prozivate, kao što znate, biram diskusiju u koju ću da se upuštam, da sam hteo, do sada bih se javio.
Izvolite, gospodine Albijaniću.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su amandmani na Ustavnu povelju i Zakon o sprovođenju amandmana. Šta je naš cilj?
Naš cilj je Srbija u Evropskoj uniji. Moramo postati ekonomski jaka, pravno uređena i demokratski stabilna država, jednom rečju, lider na Balkanu.
Dakle, mi se zalažemo za funkcionalnu, efikasnu i štedljivu državu, za bolji i pravedniji život običnog čoveka. Država mora da brine o svakom građaninu, država mora da brine o narodu u celini.
Kada pogledamo situaciju, moramo reći gde se trenutno nalazimo. Dobro je što je prihvaćen predlog G-17 plus, još od pre nekoliko meseci, da se promeni Ustavna povelja. Sećate se dobro, rekli smo da je potrebno neposredne izbore odložiti a da, država Srbija u međuvremenu brine o svojim interesima, to su evropski put i pitanje Kosova i Metohije.
Predložili smo i da se referendum održi u Crnoj Gori. Naravno, stav G-17 plus jeste da se održi u obe države članice, da se vidi šta građani misle o ovom pitanju. Izborili smo se za dvostruki kolosek priključenja Evropskoj uniji. Takođe, vi dobro znate da u ovom trenutku država Srbija izdvaja 95% troškova, a Crna Gora 5%, a vlast se deli pola-pola. Dobro znate da imamo diplomatiju na nivou državne zajednice, ali je imamo i u Crnoj Gori. Svesni smo činjenice da u dve države imamo različit novac i različite carine. Kada sve ovo pogledamo, mi nemamo funkcionalnu državu.
Kada znamo šta su ciljevi, kada vidimo trenutnu situaciju, pred nama se postavlja pitanje – šta praktično moramo da uradimo. Moramo da zaštitimo naše nacionalne interese i dostojanstvo građana Srbije, jer država postoji zbog građana i treba pitati građane šta oni hoće – jednu ili dve države.
Treba da imamo referendume na kojima će građani odlučiti u kakvoj državi žele da žive. Naravno da u ovom periodu moramo imati stabilnost, kako bi energiju skoncentrisali na reforme, evropske integracije i rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije.
Moramo se dogovoriti sa zvaničnom Crnom Gorom, u obostranom interesu, jer i samo razvijanje regionalne saradnje je značajno između različitih regiona, između lokalnih opština, a da ne govorimo o tome da moramo da pospešujemo i razvijamo saradnju između Srbije i Crne Gore.
Dame i gospodo, G-17 plus će podržati ove amandmane i zakon o sprovođenju, jer za prevazilaženje sadašnje krize, podržaćemo predlog koji smo zapravo mi i podneli. Hvala vam.

Izvolite. Reč ima Dušan Proroković, zamenik šefa poslaničkog kluba DSS.

Poštovani narodni poslanici, nažalost, danas smo svedoci menjanja ranije utvrđenih odredbi Ustavne  povelje koji se tiču načina izbora poslanika u parlament državne zajednice Srbija i Crna Gora i rokova za raspisivanje izbora. Kažem, nažalost, jer nije postojala politička volja u jednoj državi članici da se sve odredbe Ustavne povelje ispoštuju.
Što se rokova tiče, nisam primetio da je bilo koja stranka u Srbiji i polovina stranaka u Crnoj Gori istupala u prethodnom periodu sa željom da se rokovi za raspisivanje izbora pomere, jer osnovna politička premisa jeste da je uvek bolje imati direktno izabrane poslanike, neposredno izabrane poslanike, nego indirektno, odnosno posredno izabrane poslanike preko takozvanog delegatskog sistema.
Ponavljam, nažalost, nije postojala politička volja u delu političke elite jedne države članice, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Mi smo bili prinuđeni da težimo ka kompromisnom rešenju, jer šta bi se desilo da ne postoji ta težnja i ta želja Beograda da idemo ka kompromisu. Plašim se da bi se kriza dodatno produbila, da bismo imali novo zahlađenje odnosa na relaciji Beograd-Podgorica; da bi se granica između Srbije i Crne Gore pretvorila u međunarodnu, a ne međurepubličku granicu; da bismo imali još veće probleme sa prometom roba, ljudi i usluga i da bi se jedni od drugih dodatno udaljili, a to nam nije u interesu.
Nije nam ni u nacionalnom interesu, jer se radi o dva bliska naroda koje vezuju: zajednički jezik, kultura, zajednička istorija i tradicija. Nije nam ni u strateškom interesu, jer i Srbija i Crna Gora imaju i privredne, i saobraćajne, i ekonomske i svake druge vrste relacija koje nam samo međusobno mogu pomoći u razvoju ovih sistema.
Naravno, kompromis iziskuje strpljenje. Pred nama je period u kojem ćemo morati to strpljenje, i sav demokratski kapacitet koji Beograd ima, da pokažemo u punom svetlu, kako bi se država sačuvala, kako se ne bi rasturala.
Pre konstituisanja Srbije i Crne Gore, podsetio bih, imali smo dvostruki valutni sistem. U Crnoj Gori je, najpre, zvanično važila nemačka marka, pa potom evro, a u Srbiji sve vreme jugoslovenski, pa potom srpski dinar. Imali smo jednu jaku inicijativu za formiranje crnogorske pravoslavne crkve. Imali smo jaku inicijativu za priznavanje tzv. crnogorskog jezika, sa nekim novim slovima. Imali smo deo crnogorskih političkih stranaka koje su potpuno bojkotovale savezne institucije.
Danas je stanje bolje. Možda će neko reći da je malo bolje, neznatno bolje, ali ipak je bolje. Određene separatističke tendencije u Crnoj Gori su zaustavljene. Svi crnogorski politički subjekti učestvuju u radu institucija. Opet će neko reći da delom i opstruiraju i blokiraju rad tih institucija, ali do pre nekoliko godina ih nismo ni imali u tim institucijama, a danas ih i u Saveznom parlamentu i u Savetu ministara imamo.
Dakle, ostvaren je jedan osnovni preduslov, načinjen je prvi korak kako bismo išli ka daljem integrisanju Srbije i Crne Gore. Ono što je takođe bitno jeste učešće Brisela u ovom sporazumu.
Pitanje referenduma, koji se gromoglasno najavljuje od separatista u Podgorici, relativizovano je izmenom Ustavne povelje. Jasno je rečeno da se moraju poštovati osnovni standardi i osnovni principi Evropske unije i prilikom raspisivanja referenduma, i prilikom njegovog sprovođenja, ali i prilikom tumačenja rezultata referenduma.
Nekoliko evropskih zvaničnika je reklo do sada, od potpisivanja ovih izmena i dopuna Ustavne povelje do danas, da nije dovoljna većina i da se glasa 51:49 ili 53:47 da bi se jedna republika članica otcepila, odnosno da bi proglasila svoju nezavisnost.
Šta će se desiti sutra? Možda se sutra okolnosti promene, možda dva ili tri posto u biračkom telu počne da razmišlja drugačije, pa nećemo svake četiri godine da se razdvajamo i ponovo spajamo.
Takođe, strpljenje nam je potrebno i zbog svih ljudi koji su poreklom iz Crne Gore ili ostvaruju svoje radno pravo, pravo na penziju, pravo na školovanje, pravo na zdravstvene usluge u jednoj ili drugoj republici. Proces razdvajanja, proces separacije jeste težak, čak i tamo gde je bio miran, kao u slučaju Češke i Slovačke. Do dan danas ti problemi nisu rešeni.
Valjda nam je svima u interesu da nemamo novih 100 hiljada ili 200 hiljada problema u ovom pogledu. Valjda nam nije u interesu da naši građani ili građani Republike Crne Gore pokušavaju ta svoja prava da ostvare u višegodišnjim parnicama pred sudovima. Zašto ljude terati na to, kada očuvanjem zajedničke države možemo da izbegnemo sve takve neželjene situacije.
Na kraju, želeo bih da kažem, mada su se čuli i drugačiji govori, da dajem potpuno za pravo onim poslaničkim klubovima koji su rekli da neće glasati za ove promene, da to učine, ali da i dalje jesu za očuvanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer to je dokaz da imamo, praktično, stoprocentnu podršku u ovom trenutku u Skupštini Srbije, da se državna zajednica Srbija i Crna Gora sačuva.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Bez namere da izazivam polemiku, ali smatram da je povređen član 100, zato što ovde treba precizno da se izražavamo.
Slušajući vašu diskusiju, mogao sam da steknem utisak kako su institucije počele da funkcionišu kad je Ustavna povelja usvojena. Rekli ste da do tada nismo u institucijama imali predstavnike Crne Gore. Nije tačno.
(Dušan Proroković, sa mesta: Dela.)
Nemate ni sad deo crnogorskih političara u institucijama. To je sistem vlasti i opozicije. Sada bi i oni u Crnoj Gori mogli da kažu: mi smo imali do sada DOS u zajedničkoj državi, imali smo radikale, sada su radikali u opoziciji u saveznoj državi, a DOS je tamo na vlasti.
Nikada nikome ne mogu da dozvolim, jer to je bio osnov naših sukobljavanja u vreme SRJ, ako jedna politička stranka nije u saveznoj vladi i ako vam je po volji, vi onda kažete da ne funkcioniše savezna vlada. Nije tačno. Stvarale su se koalicije i tada. Tada je SNP pravio većinsku koaliciju u Veću građana i imali smo 21 glas u Veću republika. Vi ste podržavali DPS, govorili kako je pogažen Ustav SRJ.
Pričam o DOS-u, vi ste pripadali DOS-u. Možda vaša stranka nije, ali DOS je tada insistirao na tome da je povređena Crna Gora, da se gazi Ustav SRJ zato što vlast Crne Gore ne učestvuje u vlasti u SRJ. To nije osnov za komentar da li je povređen Ustav ili nije.
Znači, funkcionisala je savezna država i u vreme dok vi niste bili na vlasti. Kad ste pobedili, posle petooktobarske revolucije, na vlasti je prvo ostao sa vama onaj deo Crne Gore koji je bio i sa nama, a onda su došli i izbori na kojima se potpuno umešala DPS u vlast u saveznoj državi i tada je počeo sukob. Tada je došlo do Ustavne povelje.
Znači, nikada vam neću zameriti ako pronađete partnere u Crnoj Gori da stvorite većinu, ali ne možete sa celom Crnom Gorom da imate većinu. Neko će tamo ostati u opoziciji.
Mi smo imali jedan paradoks, da je onaj ko je na vlasti u Crnoj Gori bio u opoziciji u saveznoj državi. Pa šta, nije stvorio većinu. Zbog toga treba ovde jasno reći: Ustavna povelja nije napisana da bi se uključili predstavnici Crne Gore u funkcionisanje. Bili su uključeni oni koji su hteli. Ustavna povelja je bila prelaz ka razbijanju države i nažalost ovim amandmanima me u to ubeđujete. Da nije prelaz ka razbijanju države, do sada biste je potpuno poštovali i funkcionisala bi država.
Zašto nisam za ovaj predlog zakona o sprovođenju amandmana, kojim kažete da će istovremeno biti održani izbori na republičkom i na saveznom nivou? Ako čekate republičke izbore, onda uopšte ne morate direktne savezne, jer će ti republički dati pravu sliku u Srbiji i ovde formirane poslaničke grupe će poslati pravi broj poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Nama su neposredni izbori potrebni onda kad nema neposrednih za Skupštinu Srbije, a vi istog dana održavate iste izbore. To je besmisleno. Ti izbori su potrebni kad je prošlo godinu dana mandata Republičke skupštine, dve godine, tri godine, kad znate da se promenilo raspoloženje biračkog tela. A, da održite u isti dan i savezne i republičke, to potpuno gubi smisao, jer onaj ko bude imao 70 poslanika, isti taj procenat imaće i na izborima za Skupštinu Srbije i Crne Gore.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, po Poslovniku.

Ono što najpre želim da kažem, to je da imamo nesreću što postoji pravno-politički akt koji se zove Ustavna povelja, takav kakav jeste, jer u uporednom pravu zaista nemamo mnogo primera da bismo mogli da ga uporedimo sa drugim pravnim aktima.         Imamo situaciju gde svaka vrsta analize može da nas dovede do toga da u prvi mah zaključimo da je napravljen tako da ne bi funkcionisao. Činjenica je da mnogo toga ne funkcioniše.
Međutim, svi oni koji žele da zajednička država opstane, mislim da treba da podrže izmenu i dopunu Ustavne povelje, iz razloga što ona daje šansu da se u dogledno vreme, ono što nije funkcionisalo, na neki način, prevaziđe i da damo šansu da ta država profunkcioniše.
Oni koji žele da ova zajednica ne funkcioniše i da ova zajednica što pre okonča svoj život, neće podržati ove izmene i dopune i daće šansu onima u Crnoj Gori, koji stalno traže razloge da ova zajednica prestane da postoji.
Zato bih zamolio sve poslanike da podrže ovu izmenu i dopunu, upravo iz razloga da ne damo podršku onima u Crnoj Gori, koji žele da ova država što pre dođe u situaciju, mislim na Srbiju i Crnu Goru, da zbog nefunkcionisanja nestane kao međunarodno-pravni subjekt.
Prema tome, mislim da je dalja rasprava izlišna. Pozivam sve poslanike da damo podršku ovim izmenama i dopunama, kako ne bismo bili razlog da se u Crnoj Gori pozivaju na nas; da jednostavno oni učine isto, odnosno, ne učine korak izmena i dopuna ovog zakona, odnosno Ustavne povelje, i na taj način se dovede u pitanje egzistencija Srbije i Crne Gore. Mi ćemo je podržavati dok, ne samo Ustavna povelja, ne samo zakon, nego i najmanji propis, bude činio da zajednička država opstane, jer mislimo da je interes svih građana Srbije i Crne Gore da zajednička država opstane.
Ono što želim da kažem, vezano za naš region, jeste činjenica da i Srbi, Bošnjaci i Crnogorci iz našeg regiona, podržavaju opstanak ove zajednice, i u tom smislu želim da prenesem ovu poruku. Hvala.