Vi ste reklamirali povredu Poslovnika, član 100, i moram priznati, nisam vas najbolje razumeo, ne verujem da mogu da vam odgovorim, nisam uspeo da ispratim vašu diskusiju u celini. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, pravo na repliku.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste da je prethodni govornik zloupotrebio Poslovnik javljajući se i reklamirajući povredu, a da se u suštini javio za diskusiju. Ali, to mu ne zameram, samo želim da odgovorim na nekoliko činjenica.
Pre svega, kako se odlučivalo u ustavnoj komisiji koja je radila na Ustavnoj povelji. Tako što je iz svake delegacije i iz svakog parlamenta morala da ima većina za svaku odluku koja se ticala te državne zajednice. Prema tome, DS nije izolovani faktor koji je delovao u ustavnoj komisiji. To smo radili zajedno i imali smo kopredsedavajuće, kao i određeni odnos parlamentarnih stranaka koji se reflektovao na pojedine odluke i rešenja.
Što se tiče mandata u prethodnom sazivu, opet, po ko zna koji put, moram da podsetim da je prvi mandat u ovoj skupštini oduzeo gospodin Jočić svojim potpisom, i to gospodinu Ljubivoju Slavkoviću iz Socijaldemokratije, i to na osnovu odluke predsedništva DOS-a, gde je glasao i gospodin Koštunica.
Prema tome, tako je počelo oduzimanje mandata zbog nepoštovanja izborne volje građana i zbog nepoštovanja politike koja je okupljena u tadašnjem DOS-u.
Što se tiče mandata i u ovom sazivu, podsetiću na mandat gospodina Đokovića, koji je napustio DSS, i na način kako mu je taj mandat oduzet. Ako ste dosledni, pošteni, legalisti, ukoliko poštujete odluku Ustavnog suda, ukoliko poštujete pravni sistem ove zemlje, trebalo je na elegantan i korektan način da pustite čoveka da izrazi svoju političku volju, da izrazi svoje političko neslaganje sa vašom politikom. On je ustao upravo protiv tog licemerja i protiv te nedoslednosti u politici o kojoj sam malopre govorio. Ovo trenutno nije pitanje kojim se bavi dnevni red ovde i pitanje promene Ustavne povelje. Ovo je pitanje interesa građana Srbije i interesa građana Crne Gore.
Mi ćemo se, kao što sam i do sada rekao, zalagati da se usvoji izmena Ustavne povelje, koja će omogućiti pravno funkcionisanje državne zajednice i relaksirati političke odnose između Srbije i Crne Gore. Nadam se da će relaksirati i odnose između parlamentarnih stranaka u ovom parlamentu.
Zato, ostavimo to po strani i staviću tačku, neću se više javljati na eventualne replike, ma šta i ma o čemu se izjašnjavali, i ma na kakav način prozivali DS i mene lično. Neću se javljati, osim ukoliko se odnosi na temu dnevnog reda.
Smatram da je i pragmatično, i politički ispravno, i dosledno da promenimo Ustavnu povelju i ostvarimo pravno-politički okvir za razvoj odnosa između Srbije i Crne Gore. Hvala.

Zahvaljujem se na korektnom izlaganju. Ipak, nastavljamo dalje. Izvolite. Recite član Poslovnika, pa da onda ovako do šest sati produžimo, ako ste tako odlučili.

Poslovnik, član 99: poslanik može da govori o onome što je na dnevnom redu u Skupštini.
Obratio bih se vama iz DS, jer ima tu sigurno i časnih ljudi. Zašto puštate ovde da nam drže pridiku ljudi koji imaju puno ljage u svojoj biografiji, koji su mahali kartama, krali poslaničke mandate, u Skupštinu Vojvodine doveli Bojana Kostreša iz Lige socijaldemokrata da vlada Vojvodinom. Mnogi su se iz vaše stranke u Vojvodini, za period od tri godine vladavine, enormno obogatili i počeli sa onom parolom – "ko radi treba da ima". A ne govore otkud im to bogatstvo. Izađite vi koji ste malo časniji, pa nam recite nešto ako imate, nemojte te nečasne da puštate. Hvala.

Mislim da nije korektno na ovaj način obraćati se narodnim poslanicima. Molio bih vas da povedete računa o tome. Izvolite, replika.

Ni moja namera nije da razvlačim rad ove skupštine i izlazim poslednji put na repliku, ali jednostavno se neke stvari moraju ovde dovesti do istine. Gospodin Ristić je pokušao da obrne stvar. To po onom klasičnom sistemu zamene teza: pričaš o nečem drugom.
Rekao sam i ponavljam da je tačno, gospodine Ristiću, da se odlučivalo, prilikom donošenja Ustavne povelje, većinom glasova delegacija. To i sam kažem, ali ste vi iskoristili većinu glasova u srpskoj delegaciji da nametnete posredne izbore. Zašto? To je prosto. U tom trenutku ste imali 10 posto poverenja u Srbiji. Da ste išli na neposredne izbore tada, ondašnji DOS, koji ste vi predstavljali, imao bi u Saveznoj skupštini sedam-osam mandata, a ne bi nategao 46 mandata, za koliko ste kasnije kroz krađu, putem onog zakona, uspeli da se izborite tamo u Skupštini. Ne biste vladali dve godine tamo.
U martu 2003. godine bi na drugi način bila konstituisana vlast i druga većina bi formirala vlast u državnoj zajednici, gospodine Ristiću, i to su činjenice o kojima govorim. Kao što vam govorim i o Nenadu Bogdanoviću, kažite građanima Srbije šta je rekao u Budvi.
To je vaše političko pravo, to je vaš politički stav, ali nemojte tamo pričati, nemojte tamo na mitinzima separatističke koalicije davati njima podršku i uticati direktno na ishod tih izbora, a nama ovde pričati da ste temeljno, koegzistentno, godinama za socijalističku državu. Jednostavno, to su dve nespojive stvari i to ne može. Zdrav razum to ne dozvoljava. Saopštite svoje političke stavove kratko i jasno i precizno, da svi to znamo, nemojte mešetariti.

Mislim da bismo mogli da nastavimo po tačkama dnevnog reda. Vi se javljate kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, nadam se. Ivica Dačić kao ovlašćeni predstavnik SPS, a potom Miloljub Albijanić. Izvinite, gospodine Dačiću, vi ste predsednik poslaničkog kluba. Izvinjavam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da predsedavajućima nije ponekad lako da slušaju kritike na račun stranke koju zastupaju, ali u svakom slučaju tačno je ono što je ovde rečeno.                         Dragoljub Mićunović je izabran odlučujućim viteškim glasom Baneta Ivkovića, koji je glas dobio krađom u ovom parlamentu. Takođe, očigledno je da je konstituisanje državne zajednice i organa državne zajednice obavljeno uz krađu poslaničkih mandata, i kao što znate, mi smo tada bili protiv takvog načina i donošenja Ustavne povelje.  I, naravno, kao što se i ovde čulo u raspravi, mi smatramo da je oblik državne zajednice koji je bio definisan prošlim Ustavom SRJ, oblik federacije, optimalan oblik za funkcionisanje zajedničke države dva naroda i dve republike.
U vreme vlasti SPS i Slobodana Miloševića često je to korišćeno kao alibi i čak su mnogi, koji ovde sede i koji danas govore o zajedničkoj državi, podržavali Mila Đukanovića, jer se on navodno bori za demokratske vrednosti, a shvatili su ovo vreme, od kada SPS nije na vlasti, da je to bio samo izgovor i da je osnovni problem u funkcionisanju zajedništva Srbije i Crne Gore – separatistička težnja crnogorskog rukovodstva.
Mi smo bili protiv ovakve Ustavne povelje, glasali smo "protiv", smatrali smo da, bez obzira što je to možda bio nužan kompromis, nije bilo dobro što je taj kompromis postignut uz posredovanje nekih međunarodnih predstavnika koji su vodili glavnu reč u bombardovanju naše zemlje. Takođe, bili smo oduvek protiv toga da se u Jugoslaviji, u Srbiji i Crnoj Gori izmišljaju oblici državnog zajedništva.
Sećate se da je u vreme prošle Jugoslavije, ona bila definisana kao kovačnica bratstva i jedinstva, pa se najkrvavije moguće raspala. Tako je i ova ustavna povelja definisala oblik zajedništva, koji čak ni oni koji su je pisali nisu mogli tačno da definišu da li je to federacija ili konfederacija. Bolje rečeno, doneli smo takvu ustavnu povelju koja je definisala takav oblik zajedništva koji gotovo da ne postoji nigde u svetu.
Nije tačno da institucije i organi koji su predviđeni Ustavnom poveljom nisu bili na vreme konstituisani i izabrani samo zahvaljujući tome što je u Srbiji ubijen premijer Zoran Đinđić. Nije tačno, zato što je rok bio veoma dug, vanredno stanje nije trajalo toliko dugo.
Kao što znate, Skupština je zasedala i u vreme vanrednog stanja. Istina, u to vreme nije bilo TV prenosa, ni u mirnom, ni u vanrednom stanju. U svakom slučaju, bilo je dovoljno vremena da se konstituišu organi državne zajednice, ali očigledno da ni tadašnjem rukovodstvu Srbije Crne Gore nije bilo od prvorazrednog značaja da se uopšte konstituiše državna zajednica.
Iz nekoliko razloga, bez obzira što smo protiv ovakve ustavne povelje i ovakvog oblika zajedništva, mi iz SPS životno insistiramo na zajedništvu Srbije i Crne Gore. Srbima nema bližeg naroda nego što je crnogorski.
Neka izvine svi oni koji su ovde pripadnici drugih naroda i nacionalnih manjina. Neću da ulazim u to da li je to isti narod ili nije, svako ima pravo da se zove svojim imenom, ali kako neko može da traži od nas da radimo na zajedničkom životu ili suživotu Srba i Albanaca na jugu Srbije, Srba i Mađara, Srba i muslimana, Srba i Hrvata, a da sa druge strane tako olako govori pa šta će nam zajedništvo sa Crnom Gorom.
U Crnoj Gori živi za sada, po popisu, najmanje trećina onih koji se izjašnjavaju kao Srbi. Odluka o nezavisnosti Crne Gore, ukoliko bude doneta na referendumu, biće doneta na antisrpskoj osnovi. Znači, na antisrpskoj koaliciji separatista, i crnogorskog naroda, i muslimana i Albanaca u Crnoj Gori.
Kako je moguće da mi tako olako, kao što veliki političar, gigantskih razmera – Vladan Batić danas kaže, da Srbija treba jednostavno da kaže istorijsko "ne" Crnoj Gori. Da kaže istorijsko "ne" svojoj braći, a da kaže istorijsko "da" razbijanju Srbije na nekoliko pašaluka i svođenju Srbije na nivo beogradskog pašaluka. Takođe i DS.
Nadam se da će predsedništvo DS odgovoriti na ovaj javni poziv Ljube Tadića, akademika, oca predsednika Borisa Tadića, koga, istina, sin nije poslušao ni kada se glasalo o partizanima i četnicima, ali dobro.
Nadam se da će predsedništvo DS odgovoriti da li Nenad Bogdanović zastupa stavove Čedomira Jovanovića ili su stavovi DS – stavovi Čedomira Jovanovića; ili će DS da javno kaže da li su stavovi Gorana Svilanovića i njihovi stavovi, pošto je do skoro bio u njihovoj poslaničkoj grupi; ili Nataše Mićić, koja će, čitam u novinama, kao i Žarko Korać, učestvovati na nekom prvom istorijskom susretu Albanaca i Srba u Prištini ili ne znam negde na Kosovu i zastupati nezvanično- zvanični Beograd.
Oni tamo ne idu da budu na strani Srba, nego na strani Albanaca. Mi ovde govorimo o zvaničnoj politici DS. Samo molim predsedavajućeg, ako se nije promenio, da mi ne replicira posle ovoga, nego neka se javi za repliku, pa neka mi onda replicira, da bih mogao njemu da odgovorim.
U svakom slučaju, mi smo, bez obzira na to što nismo glasali za Ustavnu povelju, zainteresovani za opstanak zajedništva Srbije i Crne Gore. Da li će ovi amandmani doprineti tom zajedničkom životu ostaje da se vidi. Takođe, uvažavamo i mišljenje da je apsolutno nedopustivo da različite političke stranke u Srbiji imaju o ovom važnom pitanju različite političke stavove. Kao što je i oko Kosova i Metohije bitno da sve stranke u Srbiji imaju zajedničke stavove, veoma je bitno da i oko odnosa prema Crnoj Gori i Crnogorcima, ili Srbima koji žive u Crnoj Gori, imamo jedinstven stav. Da li je istorijski interes Srbije i Srba da žive u zajedničkoj državi i u zajedništvu sa Crnom Gorom? Naše je mišljenje: da.
Ako se razbije i ovakva nefunkcionalna zajednica, kao što je sadašnja, postoji velika opasnost da se realizuje ono o čemu je već govoreno više puta, da neko Kosmet već smatra praktično trećom federalnom ili konfederalnom jedinicom ove državne zajednice, neke buduće državne zajednice Srbije, Crne Gore i Kosmeta.
Kako, to znaju oni koji se nalaze u međunarodnim organizacijama i institucijama, kako već polako neki u svetu počinju da zovu našu državnu zajednicu.
Takođe, kao što znate, veoma je bitno i da naše političke stranke imaju jasne stavove oko toga da li državljani Crne Gore, koji žive u Srbiji, treba da imaju pravo glasa na referendumu u Crnoj Gori. Jer, apsolutno je neprihvatljivo da će Crnogorci, državljani Crne Gore koji žive u Hrvatskoj, Bosni ili Albaniji, Americi, možda moći da imaju pravo glasa, a Crnogorci, državljani Crne Gore ili Srbije koji su došli ovde iz Crne Gore, nemaju pravo da glasaju na nekom budućem referendumu u Crnoj Gori.
Apsolutno je to važno za sve političke stranke u Srbiji, dakle, da imamo zajednički stav oko ovog pitanja. Apsolutno je nebitna državna zajednica, bitno je zajedništvo Srbije i Crne Gore. Da li će Crna Gora i Srbija biti u zajedništvu u obliku federacije, konfederacije ili unitarne države, manje je bitno od pitanja da li će tog zajedništva uopšte biti.
Naravno, zajedništvo na silu, ne može biti zajedništvo, ali nemojmo na silu i veštački stvarati razdore između Srbije i Crne Gore. Nisam siguran da će i u Crnoj Gori ovakav predlog ustavnih promena biti prihvaćen.
Takođe, u ovim vremenima kada nas čeka mnogo teških pitanja i oko Kosova, i oko Republike Srpske, i pokušaja revizije Dejtonskog sporazuma, mislimo da je veoma bitno da političke stranke u Srbiji imaju jedinstveni i zajednički stav oko ovog pitanja, bez obzira na to što se mi međusobno razlikujemo, što možda u političkom smislu sigurno ne mislimo isto, što se razlikujemo u strateškim, ideološkim i svim drugim pitanjima oko države i naroda. Dakle, tu ne bi trebalo da postoje razlike.
SPS će i dalje biti životno zainteresovana za opstanak zajedništva Crne Gore i Srbije, smatrajući istorijskom greškom ono što je načinjeno u prethodnom periodu - razbijanje savezne države Srbije i Crne Gore i onoga što se zvalo, zajednička država, iako je bilo mnogo problema i u njenom funkcionisanju. Daćemo doprinos tome, glasaćemo za ove ustavne promene, isključivo iz razloga – želje za opstanak zajedništva Srbije i Crne Gore, Srba i Crnogoraca, Srba i svih građana Crne Gore, bez obzira da li se osećaju Srbima ili Crnogorcima. Hvala.

Gospodine Dačiću, nema potrebe da me prozivate, kao što znate, biram diskusiju u koju ću da se upuštam, da sam hteo, do sada bih se javio.
Izvolite, gospodine Albijaniću.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su amandmani na Ustavnu povelju i Zakon o sprovođenju amandmana. Šta je naš cilj?
Naš cilj je Srbija u Evropskoj uniji. Moramo postati ekonomski jaka, pravno uređena i demokratski stabilna država, jednom rečju, lider na Balkanu.
Dakle, mi se zalažemo za funkcionalnu, efikasnu i štedljivu državu, za bolji i pravedniji život običnog čoveka. Država mora da brine o svakom građaninu, država mora da brine o narodu u celini.
Kada pogledamo situaciju, moramo reći gde se trenutno nalazimo. Dobro je što je prihvaćen predlog G-17 plus, još od pre nekoliko meseci, da se promeni Ustavna povelja. Sećate se dobro, rekli smo da je potrebno neposredne izbore odložiti a da, država Srbija u međuvremenu brine o svojim interesima, to su evropski put i pitanje Kosova i Metohije.
Predložili smo i da se referendum održi u Crnoj Gori. Naravno, stav G-17 plus jeste da se održi u obe države članice, da se vidi šta građani misle o ovom pitanju. Izborili smo se za dvostruki kolosek priključenja Evropskoj uniji. Takođe, vi dobro znate da u ovom trenutku država Srbija izdvaja 95% troškova, a Crna Gora 5%, a vlast se deli pola-pola. Dobro znate da imamo diplomatiju na nivou državne zajednice, ali je imamo i u Crnoj Gori. Svesni smo činjenice da u dve države imamo različit novac i različite carine. Kada sve ovo pogledamo, mi nemamo funkcionalnu državu.
Kada znamo šta su ciljevi, kada vidimo trenutnu situaciju, pred nama se postavlja pitanje – šta praktično moramo da uradimo. Moramo da zaštitimo naše nacionalne interese i dostojanstvo građana Srbije, jer država postoji zbog građana i treba pitati građane šta oni hoće – jednu ili dve države.
Treba da imamo referendume na kojima će građani odlučiti u kakvoj državi žele da žive. Naravno da u ovom periodu moramo imati stabilnost, kako bi energiju skoncentrisali na reforme, evropske integracije i rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije.
Moramo se dogovoriti sa zvaničnom Crnom Gorom, u obostranom interesu, jer i samo razvijanje regionalne saradnje je značajno između različitih regiona, između lokalnih opština, a da ne govorimo o tome da moramo da pospešujemo i razvijamo saradnju između Srbije i Crne Gore.
Dame i gospodo, G-17 plus će podržati ove amandmane i zakon o sprovođenju, jer za prevazilaženje sadašnje krize, podržaćemo predlog koji smo zapravo mi i podneli. Hvala vam.