Gospodine Šaroviću, predlagač je izneo svoje razloge zašto traži hitan postupak. Pitanje je političke odluke da li te razloge usvajamo ili ne. Kažem, ako vi niste zadovoljni odgovorom i ostajete pri tome da je povređen Poslovnik, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti da li je povređen Poslovnik. Unesite, molim vas, da se Skupština izjasni u danu za glasanje da li je povređen Poslovnik.
Replika, narodni poslanik Dušan Petrović. Nemojte da se obazirete na vreme, jer radićemo neprekidno do 18,00 časova. Izvolite.

DS je imala svog predstavnika na Administrativnom odboru. Potpredsednik Skupštine, gospodin Milan Marković, izneo je stav DS i u načelu povodom Predloga za izmenu Poslovnika, a isto tako i o različitim pojedinačnim pitanjima. Bez obzira kakva bila odluka Administrativnog odbora, ova skupština će doneti definitivnu odluku o tome da li bi Poslovnik trebalo da bude promenjen ili ne.
Kao što je gospodin Marković na sednici Odbora rekao, ovakve izmene Poslovnika nisu prihvatljive za DS i naš poslanički klub će taj svoj stav obrazlagati za vreme trajanja pretresa u načelu i u pojedinostima. To jeste pozicija ovog poslaničkog kluba.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Samo želim da ukažem na ono što se govorilo. U pravu je, a oko pogrešnog tumačenja sam izašao, dakle, tačno je da je bio Milan Marković na sednici Administrativnog odbora i uglavnom je dobro govorio.
Tačno je takođe ono što sam rekao: zato što nije bilo predstavnika DS iz Odbora, administrativnog, nismo uspeli da pobedimo većinu. Znači, bio je čovek iz DS koji je govorio na sednici Odbora, ali kao poslanik, ne kao član Odbora – da su bila dva člana Odbora iz DS u glasanju odnos bi bio 6 prema 5, dakle, protiv poslovnika, što ne bi ništa posebno značilo u pravnom smislu reči, jer bi Skupština Srbije opet većinom glasova, pretpostavljam, ako su se dogovorili koalicioni partneri, izglasala ovakav predloženi poslovnik, ali bi bilo značajno da se zna i to da je Skupština Srbije donela taj poslovnik protivno volji Administrativnog odbora.
Bilo bi značajno, ne u tom smislu što bi mnogo toga mogli da promenimo, ali u smislu moralne osude donošenja jednog ovakvog restriktivnog akta za poslanike, posebno za opoziciju. Dakle, ako hoćete, posebno za SRS, jer je diskriminatorski u odnosu na najveću poslaničku grupu i za najveću stranku u ovom parlamentu, naročito kada se ima u vidu minutaža, odnosno vreme koje je dozvoljeno poslanicima da se obrate Narodnoj skupštini povodom amandmana. Kada dođe na red rasprava u pojedinostima, to je ono što sam hteo da kažem i to je puna istina o onome što se zbivalo na sednici Administrativnog odbora.
Voleo bih i očekujem da konačno predsednik Skupštine izađe i kaže zašto je ovo bilo toliko neophodno, da li je ugrožena bezbednost zemlje, životi i zdravlje ljudi, ili šta već, pa je to moralo na ovako hitan način da se donosi i po ovom postupku. Prosto mislim da nije bilo ni vreme ni mesto.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, povreda Poslovnika.

Dakle, najpre, i dalje čekam odgovor na pitanje koje sam postavio, a tiče se hitnosti postupka, odnosno poštovanja člana 157. Poslovnika Narodne skupštine.
Što se tiče ovog dešavanja na Odboru, moram da podsetim gospodina Vučića da je koalicija DSS i SPS imala većinu na tom Odboru, na Administrativnom oboru, i da je nakon toga Zoran Anđelković, revoltiran nekim postupkom predsedavajućeg, napustio Odbor. I vi znate da je posle toga krenulo "izvinjavanje" i "jurenje" za gospodinom Anđelkovićem, tako da bi sam rezultat glasanja, obojica znamo, bio isti.
Verujte, da je postojao bilo koji način da DS spreči izglasavanje, ona bi to učinila, ali znate da to prosto nije bilo moguće, jer većina je bila prisutna i tu nema nikakve dileme.
Na nama iz DS i na vama kao predstavnicima najbrojnije poslaničke grupe jeste da se svim silama borimo protiv ovakvih rešenja koja su predviđena u ovom predlogu poslovnika Narodne skupštine, kako bismo sačuvali ono malo dostojanstva Narodne skupštine, koliko je ostalo do ovih godinu dana predsedavanja. Nažalost, to moram reći, nije bilo dozvoljeno da diskutujemo o radu predsednika Skupštine, predsedavanju gospodina Markovića i vladajuće većine u ovoj skupštini. Hvala.

Ako nema više prijavljenih, dozvolite da, saglasno članu 156. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvorim jedinstveni pretres.
Da li predlagač, narodni poslanik Predrag Marković, želi reč? (Da.)

Hvala vam. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom uvodnom delu ću svakako odgovoriti na neka pitanja koja su postavljena povodom moguće povrede poslovnika. Dozvolite mi pre toga, nisam dobar govornik, da potražim razumevanje od svih vas, jer imam tremu.
Ovo je drugi akt u ovom sazivu koji obrazlažem. Predlažem ga na isti način, posle detaljnog razgovora sa šefovima poslaničkih grupa i dobijanja, naravno, jasnih sugestija sa čime se slažu, sa čime se ne slažu, za šta bi da glasaju, za šta ne bi da glasaju. Ali, ono što je važno, dakle, razgovori sa šefovima poslaničkih grupa su trajali dugo.
Budući da predsednik Skupštine predstavlja sve poslanike, svakako nemam nameru da iznosim podatke za šta se koji šef poslaničke grupe zalagao, jer bi to bilo nekorektno; isto kao što sam ovaj predlog onda potpisao sam, mada su na njemu radile i stručne službe. Naravno, u njega su ugrađene sve one primedbe koje su rezultat višegodišnjeg upoređivanja rada ove skupštine sa nekim drugim parlamentima, i konačno, samog rada i efikasnosti rada ove skupštine. Ali, držim se pravila da kada ste predsednik nečega, onda ne smete da govorite u ime stranke, inače ste vi loš predsednik i ne ispunjavate svoju dužnost.
Dakle, ni na jedan način sa ove govornice ne govorim sada stranački. Molim vas za razumevanje, jer sve argumente koje sam čuo u prethodna tri meseca, koliko su trajali pojedinačni razgovori o ovome, možda neću zastupati zato što su ostali u manjini, a ne mogu ni da ih iznosim u javnost, ali će, pretpostavljam, šefovi poslaničkih grupa iznositi svoje dodatne motive i stavove vezane za ovaj predlog.
Na meni je samo da kažem koji su sve motivi bili za izmenu ovog poslovnika, kratko sam u ovoj skupštini. Zahvaljujem se gospodinu Krasiću na lepim željama, ali nadam se da neću biti suviše dugo, onoliko koliko to vi odlučite – dozvolite mi da kažem koji su motivi i u kom smeru su onda išle promene Poslovnika i zašto.
Prvi motiv jeste onaj koji stvarno može dvostruko da se tumači i već je prilikom povrede Poslovnika na njega ukazivano, a to je motiv efikasnosti. Zašto je važno da Skupština bude efikasna? Zbog toga što ova skupština, kao jedini predstavnik svih građana, (ne postoji više nijedna institucija koja predstavlja sve građane, to je samo Narodna skupština) mora da bude u temelju svih promena u društvu. A pošto se traži da se to društvo menja, onda mora i ona da se menja ponekad bolno, ali ono što je važno, ona mora da ostvaruje promene na zakonit način.
Promene koje se ne rade po zakonu, onda se po pravilu i pod pritiskom stvarnosti vrše uredbama, vrše se formiranjem privremenih tela, i onda se nađemo u situaciji da se međusobno okrivljujemo, svađamo, delimo društvo, delimo državu. Nemojte zameriti, smatram, duboko poštujući parlamentarizam, da je ovo (ovde) mesto gde mi treba da raspravimo, a ne da se svađamo. Za svađu uvek ima mesta i na drugim skupovima, u medijima, stranačkim skupovima, a ovde je neophodno da se stvore uslovi da svi mogu, svaki poslanik, a posebno poslanička grupa da učestvuju u tačno određeno vreme, dakle, poštujući način na koji građani žive, a ne žive dobro, i najmanje veruju da žive dobro.
Dakle, moramo da poštujemo ta ista pravila, njihovo vreme, i da bude jasno od kada do kada je rasprava, čega; ne svađa, da se omogući da svi poslanici, jer nije rad samo na sednici, rad je, pre svega, u poboljšanju zakona, dakle, na odborima, u pripremi zakona, u pisanju amandmana, u lobiranju za te amandmane i tu gde je ključni veliki rad –utiču da bismo dobili kvalitetne zakone.
Naravno, zahvaljivao sam se tokom cele prethodne godine i smatram da je i sada trenutak da se još jednom zahvalim svim poslanicima, jer samo odgovornošću svih bilo je moguće da ovaj saziv parlamenta u toku jedne godine donese najviše zakona u istoriji parlamentarizma u Srbiji, ali je ključno i kakvi su to zakoni, koliko su kvalitetni.
O tome ni na jedan način ne treba da govorim, naravno, ne morate ni vi pojedinačno. Imamo nepristrasnu ocenu. Pogledajte ocenu Studije izvodljivosti. Ona jeste pozitivna, ali ono što je važnije, ona je tačna. Ona konstatuje da su demokratski procesi zastali 2002. godine, potpuno su bili ukočeni 2003. i tek aktivnošću zakonodavnog tela, Skupštine Srbije, oni su otkočeni i omogućeno je da se velikim brojem kvalitetnih zakona stigne do te pozitivne ocene.
Naravno, unutra, iako je ta ocena tačna, piše i šta sve nedostaje u radu ovog parlamenta, od tehničkih sredstava, od stručnih službi, za koje ova skupština nema novca niti prostora; vi dobro znate u kakvim uslovima radite, ne moram to da vam pojašnjavam, ali građani često ne znaju: dakle, u potpuno neprimerenim uslovima da bi se donosili kvalitetni zakoni.
Zato smo mi morali da usvojimo samo deo preporuka za poboljšanje rada ove skupštine, ali sam zahvalan što je ovo što je predloženo u Poslovniku dobilo podršku od strane OEBS-a, iskazanu rečima: "U ime OEBS-ove misije u Srbiji i Crnoj Gori, želeo bih da izrazim podršku Predlogu za izmenu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije".
Sve one kojima je stvarno stalo da se radi po evropskim standardima, naravno da će ovo osokoliti da ubrzano priđu izmeni ovog poslovnika, i da i ova skupština počne da radi onako kako rade skupštine u Nemačkoj, Engleskoj, Mađarskoj, Francuskoj i da ne nabrajam. Dakle, sa jedne strane, da se omogući poslaniku da utiče na donošenje zakona, a sa druge strane da se omogući da Skupština kontroliše izvršnu vlast.
Zbog toga smo mi u ovom predlogu, radi efikasnosti, stavili čitav niz predloga i amandmana. Još jednom kažem mi, jer nemam pravo da prisvajam dobra rešenja. Optužujte me za loša. Tu vam stojim na raspolaganju. Dakle, da Skupština omogući da se svakog dana radi od 10,00 do 18,00 sati i da se na taj način izbegne opstrukcija.
Stvarno ne volim tu podelu i protiv sam svih podela, ali sam posle današnje diskusije na Administrativnom odboru prihvatio da moram povremeno da govorim i o vladajućoj koaliciji – pošto ne moraju predstavnici opozicionih stranaka da obezbeđuju ono što se zvalo kvorumom.
To istovremeno otvara mogućnost vladajućoj koaliciji da i ona opstruira početak rada, na taj način što neće biti 84 poslanika na početku radnog dana. Ako se tako nešto dešava, to mora da se sankcioniše. To mora da bude vidljivo građanima Srbije.
Sa druge strane, ne smeju da se spreče poslanici opozicionih stranaka da oni stvore taj uslov, jer će se sada po ovom predlogu u dva navrata proveravati da li postoji 84 poslanika na početku radnog dana. Naravno da nije nikakav problem da to urade, bilo predstavnici opozicije, bilo vladajuće koalicije, ali će biti vidljivo ko je stvarno došao, ko radi.
Sankcija je, po amandmanu koji sam predložio, i to posle razgovora i primedbi dve poslaničke grupe, a posebno detaljnih razgovora sa predstavnicima Socijalističke partije Srbije, da posle jednog sata, dakle provere od 10 časova do 11 časova, za slučaj da još uvek nema 84 poslanika, predsednik, umesto da otpočne radni dan, otkazuje sednicu i pomera početak za 24 sata.
Naravno, sankcije snose, s jedne strane, oni koji su želeli da opstruiraju rad, pa da počne rad u 14,00 časova posle podne, ali i svi oni koji nisu došli, jer sasvim sigurno, posle te konstatacije, niko neće moći da naplati dnevnice, troškove putovanja, kao i hotel gde je prenoćio, jer bi to bilo apsurdno, to ne može "ni jedan" građanin u Srbiji.
Počinje rad Skupštine, i to je prvi deo efikasnosti, na način na koji se počinje u svakom preduzeću, na način na koji se otvara samoposluga. Ne možemo mi da se ponašamo onako kako ne želimo da se drugi ponašaju prema nama. To nije pitanje prava. Kad dođete u samoposlugu i oni kažu, jeste da piše na vratima da radi od 9,00 do 20,00 časova, ali ne radi, jer jedan koji je blizak sa direktorom još nije došao, ili jedan koji je protivnik direktora još nije došao, eno ga stoji tu ispred, neće da uđe, pa vi navratite kasnije, biće hleba.
Kako biste organizovali život? Ova skupština treba da organizuje celu državu, jer ova skupština predstavlja građane Srbije. Isto tako, ko je pomenuo danas pivo na Administrativnom odboru, nas dvojica, dakle, neko me je pitao nedavno, šta se dešava u onoj reklami za jedno pivo gde postoji neka mašina i traka, gde se radi; neko je ušao i uključio tu traku. Neće moći to pivo da bude isporučeno dok ne stignu kamioni koji to raznose, da to stigne u prodavnice, da to neko kupi. Ali, zamislite da ispred te fabrike stoje ljudi, pričaju ili svađaju se oko svojih političkih razlika i sprečavaju da uđe onaj ko je zadužen za mašinu, da se to proizvede, da uključi mašinu.
U svakom slučaju, moraju da se nađu mehanizmi. Ovde je čitav niz mehanizama ponuđen da sednice počinju na vreme. Ako ne počnu, da budu sankcionisani oni koji to sprečavaju i na taj način sprečavaju predstavnike opozicije ili vladajuće koalicije da počnu da rade.
Drugo, moguće je planirati vreme, i vaše vreme, ali i vreme građana, koji hoće da provere kako ih vi zastupate.
Često se dešavalo da kao rezultat različitih opstrukcija, nepočinjanja rada parlamenta, vi se nađete u situaciji da kažete stvarno je neophodno da ovaj zakon što pre bude donet, recimo, da se smanji PDV; imamo sada jedan takav zakon, koji direktno utiče na kvalitet života; ili, da se uspostave carinski propisi, i to je na dnevnom redu sledeće sednice, da bi se smanjio platni deficit ove zemlje.
Naravno da su onda često poslanici u situaciji da kažu, evo, mi nećemo da učestvujemo u načelnoj raspravi, skratićemo vreme načelne rasprave da bi zakon što pre došao, pa se i međusobno šefovi poslaničkih grupa dogovaraju o nekoj važnosti. To je jako dobro, to je parlamentarizam, ali građani ne čuju koji su razlozi, a nema više toga da će jedna stranka ili jedna koalicija imati apsolutnu većinu u Skupštini.
Razlikuju se razlozi zašto neko glasa. Moguće je da za ovaj poslovnik, koji priželjkujem, glasaju svi poslanici, ali iz potpuno različitih razloga. Oni bi te razloge mogli da objasne građanima. Nema razloga da oni vrše ma koju vrstu lišavanja onih koji su za njih glasali, lišavanja argumenata, zbog toga da bi se ubrzano doneo neki zakon.
Zna se, Skupština radi od 10,00 do 18,00 sati. Mogu da izračunaju kada će neki zakon načelno da se razmatra i da bude na dnevnom redu. Mogu poslaničke grupe da obaveste svoje birače i da kažu, sasvim izvesno, ponedeljak ili utorak, u periodu od 10,00 do 18,00 sati ćete čuti detaljno ono što mediji nisu hteli da prenesu, jer je bio samo načelni stav.
Svakako ćete biti u mogućnosti da na taj način obavežete svoje biračko telo da dobro razume argumente kojim ga branite. Kako ćete ih obavestiti, ako sam dobro čuo dobacivanje? To zavisi od sposobnosti poslaničkih grupa. Verujem da su sve poslaničke grupe sposobne da to urade i sa ove govornice, kao što sada ja obaveštavam da će to biti moguće.
Drugo pitanje efikasnosti. Šta vama vredi da vi efikasno donosite zakone, ako ne mogu sve poslaničke grupe da utiču na kvalitet tih zakona. Mi sada imamo zvaničnu ocenu o kvalitetu zakona koje smo doneli prethodne godine kao saziv.
Ali, šta će biti ubuduće, a imamo čitav niz neophodnih zakona, pre svega zbog naših građana, a potom i zbog međunarodnih obaveza, koje ova skupština mora da donese da bi se radilo po zakonu, a ne da se radi na neki drugi način, mimo zakona.
Da bi se to omogućilo, ovde je razdvojena rasprava u načelu od rasprave u pojedinostima. Na taj način je omogućeno suštinski da se dva puta utiče na amandmane. Zatim, budući da ne postoji otpočinjanje radnog dana, ono što se zvalo radnim kvorumom tokom rasprave, jer za svako glasanje mora da postoji Ustavom predviđena većina, jedina moguća, dakle, sada se otvara mogućnost da poslanici idu i utiču na zakone. Njima ne može da manipuliše čak ni njihova poslanička grupa, time da oni treba da sede i da čuvaju kvorum.
Oni mogu, jer će zbog velikog broja zakona odbori stalno raditi, i po ovom predlogu, ali i prema amandmanu koji je u međuvremenu podnet, svaki poslanik, dakle ono što je do sada postojalo, da povodom svakog amandmana govore pet minuta na sednici. Prvo na odboru poslanik vrši pritisak, pre svega na predlagača, a to je, po pravilu, Vlada i lobira da jedan amandman bude usvojen.
Pošto se često dešava da pravi argumenti budu predočeni i poslanicima i javnosti tokom načelne rasprave, razdvaja se načelna rasprava od rasprave u pojedinosti, najmanje 24 časa. Za to vreme odbor ponovo zaseda i može da usvoji i da predloži amandman, što do sada nije bilo moguće, jer odbor jeste skupština u malom. Takođe, saziv na taj način može da ukaže predlagaču put za izglasavanje tog amandmana. Do sada je često bilo opravdanje predlagaču da kaže – mi bismo usvojili ovaj amandman, samo da je on malo drugačiji, da su dve reči izostavljene; e, odbor će izostaviti te dve reči, sada ima pravo.
Isto tako, predlagač nema opravdanja da kaže – ne znam kako to utiče na druga ministarstva, treba mi najmanje jedan dan da se raspitam, ljudi nisu tu, ne bih smeo nešto da poremetim, pa se desi da nam se vraćaju neki delovi zakona, na koje je u načelnoj raspravi ovde ukazivano, po pravilu, često od predstavnika opozicije, da se vraćaju dopune zakona kroz nekoliko meseci.
Na ovaj način nema potrebe da se troše sredstva građana, to se radi odmah, jer se ostavlja vreme da se predlagač sada raspita da li to utiče na druga ministarstva, na ukupan budžet Srbije, na ostale zakonske akte, da li postoji neka prepreka. Taj amandman, kada dođe rasprava o pojedinostima, može lakše da bude usvojen.
Svi ovi razlozi, naravno, idu ka tome da se stvore uslovi da se obezbedi što veće učešće poslanika u donošenju zakona, u popravljanju zakona, ali isto tako da poslanik ne bude ni na jedan način izmanipulisan, bilo Poslovnikom, bilo pritiskom dnevnih aktivnosti, bilo pritiskom svoje poslaničke grupe.
Naravno, sem razloga koji su navedeni, i zbog toga pretpostavljam gospodin Mihailović nije odgovarao na povredu Poslovnika, jer su navedeni razlozi za hitan postupak ovaj predlog formalno dat po hitnom postupku da bi građani znali – predlog je upućen poslanicima, pretpostavljam, a verujem da imaju odgovorne šefove poslaničkih grupa, da su ih oni još pre dva meseca upoznali sa detaljima razgovora, ali ako nisu, ovaj predlog je upućen 4. juna, a danas je 21. Dakle, 17 dana je on poznat.
Želeo sam, kao predlagač, da omogućim da se do samog početka načelne rasprave daju amandmani. To omogućava samo hitan postupak. Dakle, to je dodatni razlog, da svaki poslanik na ono što uoči može dati amandman. Mnogi su to uradili, zahvaljujem im. Najveći deo amandmana koji su dati, kao što ćete videti, jesu usvojeni, svi oni koji su bili u skladu sa ovim načelima.
Drugo načelo je načelo kontrole izvršne vlasti. Imam puno razumevanje da često ova govornica služi ne samo za propagiranje svojih stavova, već zbog različitih vrsta nemogućnosti kontrole dela izvršne vlasti da se odavde, ne u formi poslaničkog pitanja, već u formi diskusije, povodom amandmana ili u načelnoj raspravi, u stvari koristi za javno postavljanje pitanja nekome ko je u izvršnoj vlasti.
Naravno, pošto mene interesuje, duboko verujem i većinu vas, kvalitet života građana i kvalitet zakona koji se donose, treba ostaviti mogućnost da se u ovom zakonodavnom procesu svaki minut koristi za argumentaciju za zakon.
Ali, zato se sada omogućava šefovima poslaničkih grupa, koji daju predloge, i predsednik Skupštine najmanje jedanput mesečno – a zahvaljujem se onima koji su dodatno precizirali amandman; bilo je dva predloga, prihvatam ovaj koji skraćuje taj rok – dakle, najmanje jednom u 30 dana saziva ovde javnu sednicu, gde pozvani ministri moraju da se odazovu i da odgovaraju direktno na poslanička pitanja.
Dakle, građani su u prilici da čuju i pitanja i odgovor, jer građanin je sposoban sam da zaključi, nema potrebe da čuje pitanja jednog dana (kroz diskusiju o amandmanu), a da sutra u medijima, novinama, TV dnevniku, čuje posle nekoliko dana odgovor nekog ministra. Ministre je birala ova skupština i oni moraju, po najboljoj tradiciji parlamentarizma, ne samo da budu prisutni kada se raspravlja o zakonima koje su predložili, već moraju i najmanje jednom mesečno, na zahtev šefova poslaničkih grupa, a na poziv predsednika Skupštine, da ovde sede i da odgovaraju. Molim vas, tokom diskusije, da vodimo računa o materijalima koje smo dobili.
Time je učinjeno sve da se, s jedne strane, omogući razdvajanje ovde dve funkcije, dakle, zakonodavne i kontrolne u okviru ovog najvišeg tela vlasti u zemlji – još jednom kažem: telo koje predstavlja sve građane – da bi se postigla efikasnost i jednog i drugog. Unutra su ugrađeni i predlozi, ovoga puta se posebno zahvaljujem pojedinačno gospođi Čomić, gospodinu Krasiću, gospodinu Krstinu, gospodinu Nikoliću, na čitavom nizu ukazivanja tokom prethodnih godinu dana. Neke stvari koje poslovnički nisu definisane, sada su poslovnički definisane. Veliko je zadovoljstvo da je sada moguće da jedan deo nesporazuma, koji se javlja tokom sednice, bude otklonjen.
Duboko verujem da svako od vas želi da učini ovaj poslovnik i rad ove skupštine još odgovornijim, efikasnijim, da daje bolje rezultate za građane, a da troši manje novca – na tome radimo. Takođe, znam da ove promene, koje su u skladu sa evropskim standardima, koje su u skladu sa potrebama Srbije, sigurno nisu ni blizu konačne i dovoljne, i sigurno postoji čitav niz nepredviđenih okolnosti koje će se pojaviti. Zbog toga verujem da će ovaj ili neki drugi saziv u ovom smeru nastaviti da radi na izmenama Poslovnika.
Ali, ovaj smer mora da bude poštovan, jer koliko god bili dovitljivi, mi moramo da vodimo računa o onima koji su birali svoje poslanike ovde, o onima koji plaćaju poslanike ovde i moramo da primenimo ista pravila koja se odnose i na građane Srbije.
Mnogima od nas je ovde ponekad teško, ne slažu se sa nekim stavovima, nemaju dovoljno novca, imaju problem sa svojim porodicama, imaju problem sa poslom, ali moraju da rade posao za koji su izabrani, jer se na isti način ponašaju građani Srbije!
Mnogi od njih nemaju ni posao, mnogi od njih naravno da nemaju para, imaju različite probleme, ali oni ujutru moraju da idu da zarade u okviru datih mogućnosti. O tim mogućnostima mi ovde odlučujemo.
Skrenuo bih pažnju na još jednu, po meni, vrlo važnu stvar, mada mi je tokom razgovora na Administrativnom odboru skrenuta pažnja da to možda i nije toliko važno. Vi znate da smo mi zemlja u tranziciji i da mi možemo mnogo toga da izgovorimo, ali ne možemo sve da postavimo.
Pošto smo deo "regiona", pošto smo deo Evrope, pošto učestvujemo u čitavom nizu zajedničkih procesa, naravno, oni se ne dešavaju preko noći, već se i tamo poštuje demokratska procedura, a ne diktatura, kakvu i mi želimo da poštujemo ovde, dakle, čitav niz odluka, pa i stvaranja obaveza naše države, ugovara se mesecima, a nekada i godinama.
Oko toga se prave različiti skupovi, na njima se prezentuju moguća rešenja, stavljaju se primedbe i to jeste neka vrsta diplomatije. Na kraju, posle godinu ili dve usledi rešenje koje nameće neku obavezu.
Često, video sam to u prethodnih godinu dana, pojave se sada predstavnici koji treba da odrade tu obavezu. Kao predsednik Skupštine sam bio više puta u situaciji da mi se prezentira da je neko preuzeo obavezu da će Skupština Srbije da izglasa nešto ili da donese neki zakon, a Skupština Srbije o tome ne zna ništa. Proverim u stručnoj službi, nema traga. Dakle, nema parlamentarne diplomatije.
Ljudi putuju, učestvuju u nekim dogovorima, zaključe da to nije njihova obaveza, pa i ne moraju da se izbore, da daju neke primedbe, ne moraju da pomognu da se izbori drugačiji status za Srbiju, jer to nije njihova obaveza.
Oni su deo nekih drugih organa i u okviru toga imaju važnije prioritete, a ovi su sekundarni i ne odnose se na njih, pa se ne odnose ni na ovu godinu, nego dolaze na red kroz dve ili tri godine. Na kraju, ovde izabrani poslanici dobiju to tokom dnevnog reda i treba o tome da se izjašnjavaju. Ne može tako!
Ova skupština na ovaj način stvara mogućnost planiranja vremena svojih parlamentarnih delegacija, koje će svakako učestvovati na svim skupovima na kojima se pripremaju važne odluke za državu Srbiju i za njene građane.
O tome će se, takođe, poslanici ove skupštine sporiti, i na odborima i u javnosti, ali imaće informaciju. Ni građani Srbije, ni narodni poslanici neće biti zatečeni informacijom.
Postoji čitav niz rešenja koja se unutra nalaze, koja će biti, pretpostavljam, predlog podrške ili kritike tokom rasprave, i na raspolaganju sam da pružim dodatna pojašnjenja o motivima, razlozima i argumentima zbog čega je do nekih izmena došlo.
Ali se unapred zahvaljujem svima koji će primedbe izneti, jer verujem da, kakvu god političku poruku želimo da pošaljemo, u suštini mi, nezavisno od onoga što se nekada pod izazovom TV kamere izgovori, svakako želimo dobro građanima Srbije, a to onda znači dobro ovom sazivu, dobro ovom telu, najvišem zakonodavnom telu. Na toj dobroj volji vam se unapred zahvaljujem i hvala vam i za ono što smo do sada uradili.

Replika, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Prvo, gospodine Markoviću, pokazali ste jasno rukom u pravcu u kome sam sedeo, navodeći jedan detalj o pivu. Niko na Odboru nije razgovarao ni govorio o pivu, nego ste vi u nizu primera naveli, kao što ste i ovde naveli niz primera. Između ostalog, toj autentičnoj priči sa Odbora, dodali ste i priču o samoposluzi.
Prosto se nameće razmišljanje da je vama nostalgija ili za pivom ili da budete šef samoposluge. Nismo mi ovde zaposleni kod poslovođe samoposluge, pa da vi kažete – poslovođa nije došao, ne možete da uđete.
Veoma su zanimljivi životni primeri koje ste navodili, ali uvek je to bilo potkrepljivano, kao i ovaj vaš govor, sa idejom ili intencijom da što pre uđemo u Evropu ili da povećamo efikasnost ovog parlamenta. Između ostalog, mi srpski radikali smo vam predložili da uvedete novu jedinicu za meru, da to ne bude broj zakonskih akata, nego "kilogram" materijala po glavi poslanika.
To bi najverovatnije doprinelo da Vi jednom prekinete da pričate u prvom licu jednine. Izgleda da Vam je to stranački manir. Tako je od tog prvog lica jednine, što na latinskom znači "ego", nastao egoizam. Nemojte taj egoizam da širite na takav način što uvek kažete: "Ja sam istakao podatak, ali svi ste zaslužni".
Naravno, ništa me ne čudi, ni ovaj Vaš govor, ne razlikuje se od onoga na Administrativnom odboru. Odavno ovako demagoški govor nisam čuo. Ovakvu demagogiju još niko nije sa ove govornice prezentovao kao Vi. Počeli ste da nas poredite sa samoposlugom, sa radnicima u fabrikama. Onda ste počeli neku priču – ako mi ne dođemo u šest sati ujutru, onda će biti velike posledice, prvenstveno za vas kao direktora ili šefa samoposluge, kako god hoćete! Koga u ovoj Srbiji više interesuje ta priča?
Vi donosite najrestriktivniji poslovnik u istoriji ovog parlamenta. I ono što je bilo pravo poslanika, to sada uskraćujete, uz jedno jasno objašnjenje: "mi hoćemo ravnopravnost svih poslanika i njihovo učestvovanje u javnom radu, kada je u pitanju rasprava i u načelu i u pojedinostima". Šta ste malopre sami potvrdili: da ovom izmenom i dopunom uskraćujete i ona stečena prava poslanika da ima pravo da se obrati javnosti i u načelnoj i u raspravi o pojedinostima!
Vi to nadoknađujete, kompenzujete javnost tako što će poslanik, zahvaljujući ponovo vašem egu, imati pravo 10 minuta na odboru. A gde će to biti prisutna javnost, hoće li direktno sednice odbora da se prenose, da javnost bude upoznata, ili će poslanik imati obavezu, prećutno pravilo da se prvo obrati vašem egu, pa onda, ako vi budete toliko bolećivi ili toliko humani, da dozvolite da se obrati i javnosti? Ne možete to da pravdate ničim drugim, osim da vam je cilj da ispunite normu.
Ta poređenja ili upoređivanja sa francuskim parlamentom, to je Dragan Maršićanin prezentovao ovde. Francuski parlament je uveo pravilo da se na nivou poslaničke grupe raspolaže vremenom, a to što je oštećen pojedinac – poslanik, to nema veze!
Do čega smo došli, kakvi su rezultati, kakve posledice – taj parlament nije trajao ni dve godine?! Da je Maršićanin ostao ne bi ni godinu dana! A vi uvodite još restriktivnije mere gde oduzimate i stečeno pravo poslanicima! Mi se nadamo do jeseni, da berbu nećete dočekati!