Izvolite. Predlagač.

Stvarno je mogao neko pogrešno da protumači priču koju sam ispričao o pivu. To je anegdota. Samo da svima bude jasno: uvek je to problem šta želite da uradite i koliko smo mi dovitljivi, pa se time hvalimo; a onda sam to ispričao.
Zbilja, u jednu fabriku piva naš gastarbajter je došao, zaposlio se, uvodi ga u posao čovek iz naših krajeva, Nemac, koji tu već radi i kaže: "Ovo je jedna komplikovana mašina, to je traka za pivo, ali postoje različite pozicije, moraš stalno da šetaš i da proveravaš te pozicije".
I onda mu pokaže kako, i kaže: "Nisu baš neka primanja, 19 maraka je na sat, ali za slučaj, ne daj bože, kada se pokvari, onda je još manje, onda je 15 maraka na sat i onda mora odmah da se odmakneš od mašine, da pređeš u ovaj drugi deo, da tu sediš i da piješ pivo i da sačekaš da se mašina popravi, ali gubiš četiri marke po satu".
Naš gastarbajter je, naravno, obišao okolo, pogledao, vratio se i sav srećan rekao: "Slušaj, shvatio sam, znam način kako da je pokvarim; kažem, a što bi pokvario mašinu; pa kaže – onda za 15 maraka sedim i pijem pivo".
Pitanje je, šta hoćemo? Ako hoćemo da mašina radi, da proizvodnja ide, da jača zemlja, onda uspostavite pravila. Morate stalno da radite, krećete se, proveravate pozicije. Ako hoćete da pijete pivo i da vas neko za to plaća, možete za to da budete dovitljivi, ali će zemlja stradati.
To je anegdota koja je bila ispričana na Administrativnom odboru i zahvaljujem se što mi je pružena prilika da je ponovim, kao što se, takođe, zahvaljujem na prilici da podsetim da i latinski jezik ima promenu po padežima i da se u duhu one rečenice, koja je trebalo da se prevede, ne kaže "ego" nego "igo".

Po Poslovniku, Milan Marković. Gospodine Vučiću, po kom osnovu se javljate?
(Aleksandar Vučić, sa mesta: U ime poslaničke grupe.)
Nisam stigao još, jer imam izvestioca nadležnog Odbora. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi ste izuzetno dobar govornik,  veoma ste ljubazan i duhovit čovek, i zadovoljstvo je slušati vas. Najiskrenije vam to kažem. Vi znate da vas veoma poštujem, međutim, ono što zaista mislim da jeste problem, to je vaš doživljaj Narodne skupštine i rad u Narodnoj skupštini. Ne znam zašto je ovo vama smešno, ali iskreno tako mislim.
Dakle, odgovarajući na moju primedbu za hitan postupak vi kažete – ali moja želja je bila ta. Kažem: jeste, gospodine predsedniče, vaša želja je legitimna, dobra je to želja, korektna, nema tu nikakvih problema, svi imamo neke želje, problem je u tome što ne smemo sebi dozvoliti da naše želje prelaze okvire koji su nam dati propisima, zakonima itd.
Znači, naša želja jeste legitimna, ali rad prema želji koji prevazilazi okvire zakona nije legalan i u tome se mi očigledno razlikujemo u poimanju politike. Zbog toga i mislim da smo imali ozbiljnih problema u prethodnih nekoliko meseci u radu ovog parlamenta. Ne sporim vaše dobre namere, trudili ste se za prethodnih godinu dana da ovaj parlament bude adekvatan, ali verujem da vam je nedostajalo pravničke veštine i možda malo boljeg poimanja realnosti u ovom parlamentu, da bi ovaj parlament izbegao neke skandalozne situacije koje smo imali, a koje ćemo pomenuti kasnije u raspravi, kao što je nepoštovanje Poslovnika itd.
Ne tražim da mi do kraja odgovorite na deo koji sam pomenuo, a to su okolnosti koje se nisu mogle predvideti. Ne sporim vašu želju, ali mi je drago da smo napokon našli razliku, odnosno mesto gde se razlikujemo po odnosu prema radu u Parlamentu i prema državnim poslovima.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Upravo se po tome razlikujemo. Mora da se poštuje zakon, ovo je Parlament i prvo morate da kažete kako poštujete zakon, ali onda iznosite i dodatne argumente.
U ovom predlogu jasno su navedeni i članovi koji se menjaju, neko je rekao da nisu navedeni. Prosto mi je neverovatno da ljudi ne čitaju do kraja. Navedeni su članovi koji se menjaju.
Šta se menja? Obrazloženje: navedeni su pravnički razlozi za hitan postupak i to je pitanje samopoštovanja. Poštujem narodne poslanike i polazim od toga da su oni to pročitali, ali da je njihovo istupanje političke prirode i da se zbog toga kaže – ne znam kako je moguće da je tražen hitan postupak, te iznosim dodatni motiv, jer je ovaj zakonski već zadovoljen.
Ali, pri tome uvek kažem "ja". Znate zašto? Zato što časni ljudi snose ličnu odgovornost. I ako nešto nije u redu u ovom predlogu, rekao sam, za to ja snosim odgovornost.
Za sve što je u redu zahvaljujem se svima koji su pomogli da to bude u redu. Oni od kojih se razlikujem, a nadam se da se svi međusobno razlikujemo, zato smo ovde da kao rezultat tih različitosti u diskusiji dođemo do nečega što je zajedničko i što je bitno za građane.
Dakle, razlikujemo se po tome što podržavam da snosi odgovornost neko "lično" i nema razloga da se krije iza nekog mi – i zato uvek kažem: ja sam ovo predložio i stajaću do kraja na toj poziciji za sve što predlažem.

Da li želi reč izvestilac nadležnog Odbora? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS biće protiv izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, prosto zato što je to izuzetno restriktivni akt kojim se dalje ukidaju prava narodnih poslanika, zato što se opoziciji uskraćuje pravo da temeljnije, ozbiljnije i snažnije kritikuje vladajuću koaliciju, ne samo u Skupštini Srbije, već i u Vladi Republike Srbije.
Mi ovde govorimo o Predlogu poslovnika, dakle rasprava je u načelu. U ovom predlogu nigde ne piše da ćemo imati pravo jednom mesečno da postavljamo nekakva pitanja i da dobijamo odgovore! To ćete da govorite kada dođe rasprava u pojedinostima i ko zna ko će kako da glasa, osim ako vi ne znate unapred kako će to da izgleda.
Što se tiče samog Predloga, da bi građanima bilo jasnije, a ne poslanicima, jer poslanici su obično uvek dobro upoznati sa unutrašnjim aktima, sa takvim podzakonskim pravnim aktima kakav je poslovnik, ovim predlogom poslovnika se ukidaju dalja prava i građana Srbije! To je ono što njih najviše interesuje.
Dakle, građani Srbije su poslali svoje predstavnike, to je osnovna odlika tzv. predstavničke ili poslaničke demokratije, u ovaj visoki dom. Oni treba da zastupaju njihove interese, a mi im ovim predlogom ustanovljavamo apsolutno "neimanje" kontrole nad radom narodnih predstavnika. Kako?
Treba građani Srbije da znaju da više ne postoji kvorum za rad Narodne skupštine Republike Srbije! Dakle, moguće je da u sali bude 10, 20, pa i pet poslanika, ili jedan poslanik, i da nikoga više ne bude u sali, Skupština najnormalnije nastavlja da radi, zato što su tako zamislili predstavnici vlasti, jer imaju mnogo obaveza.
To mislim za sve poslanike, svi koji imaju negde i lokalnu vlast, i oni koji imaju upravne odbore u raznim preduzećima, oni koji su direktori u pojedinim firmama, pa neka rade taj posao. Ako nisu u stanju da obavljaju posao narodnog poslanika, neka ga ne obavljaju!
Narod Srbije je zaslužio da ga predstavljaju narodni predstavnici koji žele da rade u ovom visokom domu i koji hoće da budu ovde u ovoj sali. To, da se skupi vas 20 ili 30 – i sada da tražim kvorum videćete da kvoruma nema, a poslanika većine nema ni 50 u ovoj sali; neću da tražim zato što znam kako će da ide ubuduće sa 10 ili 20 – pa ćete da radite iovako ionako, to je nipodaštavanje građana Srbije, to je pokušaj da se unizi ovaj visoki dom i da se kaže da je to u skladu sa evropskom praksom.
Čuli smo na sednici Odbora kako je to urađeno u skladu sa uporedno-pravnom političkom praksom. Kažite nam gde i na koji način to tako funkcioniše, sem tamo gde imamo "precedentno" pravo.
A reći ću vam i zbog čega je značajno "precedentno" pravo, odnosno "nekontinentalno". Zato što je na potpuno drugačiji način zasnovan sistem podele vlasti, drugačije funkcionišu, i neuporedivo su značajnije odluke odbora nego što je to kod nas slučaj, potpuno drugačiji sistem vlasti.
Vi ovim forsirate neodgovornost, neozbiljnost, javašluk i rekao bih vređanje građana Srbije, koji su birali svoje predstavnike koji ne služe ničemu.
Sada, da isteram Vašu logiku do kraja, gospodine predsedniče Narodne skupštine, i svih vas iz vladajuće koalicije, dakle i DSS, i G17, i SPO, i SPS, i NS i ne znam koja je još stranka tu, kako ste vi zamislili, a posebno ovu priču oko amandmana.
Dakle, ako je istina da je moguće da poslaničke grupe imaju pravo da se po pojedinom amandmanu izjasne tako što će imati po 10 minuta, dakle, neproporcionalno broju poslanika, zašto smo onda išli na izbore. Zašto su građani Srbije, recimo, dali 82 poslanička mandata SRS, a 22 ili 23 SPO, SPS ili 34 G17, 37 DS! Zbog čega, kada ćemo svi da imamo isto vreme!
Kaže predsednik Narodne skupštine na sednici, imate raspravu u načelu u kojoj imate, ne znam, 94 minuta, a ta poslanička grupa ima 36 minuta ili nešto manje itd.
A ja kažem – u redu, ljudi, ako saberete, recimo, imate jedan ozbiljan zakon na koji je podneto 60 amandmana i svako hoće da govori, jer su amandmani izuzetno značajni i zakon je veoma važan, 60 puta 10 minuta, to je 600 minuta ili ako se usvoji amandman, ako hoćete, pa bude 15 minuta, to je 900 minuta, onda ćemo da imamo kod jednih 994 minuta, a drugi 936 minuta. Koja je razlika?
Koja je razlika? Zašto smo išli na izbore? Zbog toga da bi se izabrala vlast, a onaj ko je imao 84 nema nikakvu prednost u odnosu na onog koji ima 22. Da li je to cilj ovoga? Ako je to cilj, vi time direktno kršite volju građana Srbije, a očigledno je, ne znam da li je to cilj, potpuno je jasno i potpuno očigledno da je to posledica usvajanja ovakvog predloga akta.
Izvinite, mi nećemo da kršimo volju građana Srbije. Građani Srbije su hteli da daju 82 poslanička mandata SRS. To je ono što su hteli. Hteli su da daju 22 mandata nekoj drugoj stranci, nije važno kojoj. Ne možete vi sada da nas poistovetite, apsolutno ne možete! Baš me briga šta će da bude u ovom ili onom odboru, to jeste džentlmenski dogovor koji je postignut, poštuje se ili se ne poštuje. Interesuje me šta će biti u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na taj način ne možete stvari da menjate i prosto ne možemo da prihvatimo. Ovde sam doneo, kako bih vas upozorio na to da to ne radite, "Službeni glasnik Republike Srbije" od 20. februara 2004. godine, za one koji ne čitaju odluke Ustavnog suda.
Pročitaću vam samo jedan deo te odluke, veoma je duga, a upravo se odnosi na pitanje odnosa prema narodnim poslanicima i da li svi mogu da se javljaju povodom amandmana. Saslušaćete me samo tri rečenice, a onda ću vam dati direktno tumačenje onoga što danas imamo u Predlogu ovog akta.
Dakle, kaže se (iz sale: bezvezni); ne, nažalost, politički najčešće, a ne bezvezni, nikada Ustavni sud ne može da bude bezvezni. To kod vas može da bude bezvezni, jer kod vas je sve bez veze inače.
"Odredbom člana 33. Odluke 15/01 propisan je način rasprave o predlogu zakona u pojedinostima, tako da se rasprava u pojedinostima obavlja po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba.
U raspravi o pojedinostima mogu da učestvuju samo podnosilac amandmana, odnosno ako amandman predlaže više narodnih poslanika, onda ovlašćeni predstavnik tih narodnih poslanika, predlagač akta, izvestilac odbora, predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik Vlade." To smo znali i imali smo kao odluku.
Međutim, sada Ustavni sud kaže da je utvrdio da ne postoji Ustavom utvrđeno ograničenje i uslovljavanje predstavljanja građana i izborne jedinice od strane narodnog poslanika koji je u toj izbornoj jedinici biran, da narodni poslanik na osnovu načela predstavljanja učestvuje u procesu predlaganja i donošenja svakog pravnog akta u Narodnoj skupštini, pa i zakona čiji nije predlagač, da narodni poslanik može da izrazi mišljenje o svemu što se u Narodnoj skupštini raspravlja, pa i da se izjasni o predlogu zakona drugog predlagača. Osporena odredba je, po oceni Ustavnog suda, u nesaglasnosti sa odredbama Ustava itd.
Sada da vas pitam, pogledajte, da li je ovo izigravanje Ustava i zakona? Preciznu računicu sam napravio, ako bude kao u Predlogu poslovnika, 10 minuta, poslanici SRS bi imali prosečno sedam sekundi. Da li u vremenskom intervalu od sedam sekundi svaki poslanik ima mogućnost da se izjasni o određenom amandmanu ili ne? Ako mi budete objasnili kako je to moguće da u roku od sedam sekundi to uradimo, to izvršimo, onda ću vam reći u pravu ste.
Ako to nije moguće, a nije, onda hajde da ukinemo Narodnu skupštinu! Šta će nama 84, 82 narodna poslanika, šta će nam 125, 300, 200 poslanika, koliko god hoćete, svejedno je? Možemo da imamo pet poslanika, koji će da dižu papir na kom će da piše broj akcija ili broj poslanika kojima tobož može da upravlja, i tako se glasa. Šta će nam onda narodni predstavnici? Šta će nam uopšte poslanici?
Ovo je suština, ovo je smisao. To je isto kao i u ovome što nazivamo i dalje Saveznom skupštinom, iako nije savezna, jer nije reč o federalnoj državi, već o konfederaciji, uniji, nekoj hibridnoj tvorevini, svejedno. To je suština. Nemojte da od toga predstavljamo Narodnu skupštinu Republike Srbije – šta me briga šta misle poslaničke grupe!
Mora narodnim poslanicima da se omogući da se o amandmanu svaki izjasni. Ovako kako ste doneli u ovom predlogu akta mi, odnosno poslanici SRS, nemaju mogućnost da se izjasne. Možda oni koji imaju 20 poslanika mogu da se izjasne u 10 minuta, po pola minuta imaju, a pošto imaju 22, 23, onda nešto manje od pola minuta. Izvinite, mi imamo sedam sekundi. Kako to mislite? Na koji način?
Mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog, restriktivan je, loš je, ukida pravo opozicije, a posebno najvećoj političkoj stranci, tj. SRS, i liči nam sve na to kao da je ovaj predlog pravljen, upravo, protiv poslanika SRS. Naše je da vam na to ukažemo, našu borbu u ovom parlamentu nećete time sprečiti. Uveren sam, i završavam prvih deset minuta, hvala vam na strpljenju, gospodine predsedavajući, mi ćemo, da budete sigurni, ubuduće nastaviti da se borimo u skladu sa interesima građana. Uostalom, smatram da je Nataši Kandić odavno mesto u zatvoru. Hvala najlepše.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, DS ne može podržati ovakve izmene Poslovnika. Poslanički klub DS je potpuno svestan činjenice da je potrebno unaprediti efikasnost rada Skupštine, jer Narodna skupština Republike Srbije treba da usvoji veliki broj zakona i drugih opštih pravnih akata koji će usaglasiti naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evropske unije, jer posle dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, ili Studije izvodljivosti, ulazimo u sistem pregovora sa ovom asocijacijom. Jedan od najvažnijih elemenata priključenja naše zemlje Evropskoj uniji jeste, kao što rekoh, usaglašavanje opštih pravnih akata sa onim što postoji kao pravni sistem.
Međutim, po našem dubokom ubeđenju nije moguće na ovakav način poboljšati efikasnost rada Skupštine. Pri ovakvim pravilima rada parlamenta, nažalost, sednice ne počinju onda kada je predviđeno, nego nekoliko sati kasnije, pa se dešava da veliki broj zakona, koji se nalazi u sazivu pojedinih sednica, biva izdebatovan tako što je ovaj parlament nekoliko puta radio do duboko u noć ili do ranog jutra, a to je isto jedan od načina ili puteva da se suštinski onemogući rasprava o zakonskim predlozima.
Parlament može efikasnije da radi ukoliko oni koji treba da diktiraju rad ovog parlamenta, a to je parlamentarna većina, imaju snagu i mogućnost da obezbede prisustvo dovoljnog broja poslanika u ovoj skupštini, da bi ta skupština mogla da radi. Sa druge strane, da se omogući opozicionim poslanicima da iznesu sve ono što predstavlja njihove stavove, ubeđenja, predloge i da sa ove govornice bude omogućeno svakom poslaniku da iznese argument za sve to. Dakle, da je ova skupština počinjala da radi u 10,00 časova ujutru i da je poštovan pun kapacitet radnog vremena, kako je to moglo da se desi, bilo bi ovde mnogo manje problema.
Parlamentarna većina bi imala mnogo manje potrebe da poseže za smanjenjem radnog kvoruma i, u stvari, za pravljenjem jedne situacije u kojoj ova skupština ne mora uopšte da ima bilo kakav kvorum da bi radila.
Istiniti su argumenti koji su izneti na raspravi na Administrativnom odboru, i ovde će sigurno biti prezentirani poslanicima i javnosti, da je u različitim evropskim parlamentima slično rešenje kao kako se predlaže i u Predlogu izmena i dopuna ovog poslovnika.
Nikakav ovo presedan neće da bude ukoliko Predlog dobije većinu, ali želim da ukažem na nešto što je u Srbiji različito u odnosu na političke prilike u Nemačkoj, u Italiji, u Grčkoj ili u drugim zemljama gde je kvorum za rad skupštine manji od onoga što jeste trenutni kvorum za rad Skupštine Srbije.
Poverenje u ovaj parlament je, ukoliko se ne varam, ispod 5%. Dakle, manje nego svaki dvadeseti građanin Srbije smatra da ovom parlamentu treba pokloniti poverenje.
Želim samo u nekoliko koraka da kažem šta je po mom mišljenju dovelo do obaranja poverenja i vere građana Srbije u ovu skupštinu. Vlada Republike Srbije, Vlada koja je konstituisana i izabrana u ovoj skupštini od strane parlamentarne većine, donela je pre izvesnog vremena zaključak da se ministrima i predsedniku Vlade povećaju zarade. Ispostavilo se da je taj zaključak protivustavan, ispostavilo se presudom Ustavnog suda Srbije.
Kada je taj zaključak donet, ministar finansija, gospodin Dinkić, poslao je preporuku Skupštini da bi poslanici trebalo sebi da povećaju zarade. Uz veliko protivljenje DS, uz veliko protivljenje još nekih učesnika u ovom parlamentu, uz protivljenje koje je konstatovano u svim aktima, a prate rad Administrativnog odbora i ove skupštine, parlamentarna većina je odlučila da poslanicima zarade poveća.
Došli smo do toga da je danas u Skupštini tri ili četiri puta veća zarada jednog poslanika nego zarada neurohirurga, a četiri ili pet puta veća nego zarada profesora ili učitelja. Ovo su opštepoznate stvari, ali govorimo o poverenju koje građani Srbije imaju u ovu skupštinu.
Građani Srbije su doživeli kao veliki udarac odluku poslaničke većine o zaradama, a šta je poruka koju šalje Narodna skupština ukoliko bude usvojila izmene i dopune ovog poslovnika.
Dirljiva je, gospodine predsedniče, energija koju ste uložili da obrazložite da je to zbog potrebe povećanja efikasnosti, ali svako ko prati rad ove skupštine, a veliki broj ili gotovo svi punoletni građani to čine, izmene i dopune ovog poslovnika doživeće na način, da, praktično, više nije ni potrebno da se pojavljuju poslanici u ovoj skupštini da bi se stekli uslovi da ovaj parlament radi.
Znači, ujutru ovde između 10 i 11 časova treba da bude 84 poslanika i posle toga – kud koji mili moji. Ne znam da li će poslanici biti na odborima ili će se baviti nekim drugim stvarima, ali to je slika koju ovaj parlament o sebi šalje. To je ta razlika koja postoji u političkom životu Srbije u odnosu na politički život u Nemačkoj, Italiji i u drugim zemljama, gde parlamentu nije potreban toliki broj poslanika da bi mogle da teku sednice nesmetano.
Dakle, radi se o poverenju. Ovakva odluka, po mom dubokom ubeđenju, dovešće ovu skupštinu ne na 4 ili 5% poverenja, već će potpuno zbrisati poverenje bilo kog građanina Srbije u ono što ovaj parlament radi, a to je, takođe, po mom dubokom uverenju, nešto što ne predstavlja nacionalni interes.
Jer, ukoliko ljudi ne veruju u institucije, ukoliko građani nemaju veru u to da država radi u njihovom interesu, ovaj parlament predstavlja najreprezentativnije političko telo u Srbiji, onda mislim da ćemo imati velike teškoće sa priključenjem Srbije Evropskoj uniji, i sa harmonizacijom našeg pravnog sistema sa sistemom Evropske unije, i sa usaglašavanjem našeg celokupnog političkog i javnog života sa onim što bi trebalo da bude da bi Srbija postala mesto gde se pristojno živi.
Želim na samom kraju da ukažem na bar dve odredbe koje su po mom mišljenju s one strane ustavnosti. O tome je već rečeno ovde. Mislim da u članu 136, kada se izmena poslovnika uređuje postupanje po amandmanima, gde se svakoj poslaničkoj grupi daje 10 ili, ukoliko bude usvojeno, 15 minuta, a to je jedan amandman, dakle, za raspravu po jednom amandmanu, mislim da će biti povređeno pravo ravnopravnosti i mislim da će Ustavni sud imati negativna stav, jer će ta odredba sigurno biti predmet ocene ustavnosti.
Ovde je već rečeno da je, ne tako davno, Ustavni sud drugu, ne ovakvu, ali odredbu koja je imala nekakvo slično značenje označio protivustavnom, stavio van snage, tako da je svakom od poslanika omogućio da se izjasni o svakom amandmanu.
Slično značenje, po mom mišljenju, ima i član 137. Poslovnika koji omogućava, odnosno pardon, ovo je bio član 137, a inače članom 136. uređuje se pravo na podnošenje amandmana po završenoj načelnoj raspravi i načelnom pretresu.
Dakle, govorio sam o članu 137, a sada govorim o članu 136. Predlogom Poslovnika dato je pravo odboru da predloži amandman, kada u roku od 24 sata Skupština miruje, između završetka načelne rasprave i početka rasprave pretresa u pojedinostima.
Mislim da ta odredba takođe nije ustavna, jer ne može odbor imati bilo kakvo pravo koje nema svaki pojedinačni poslanik. Dakle, ako može više, može i manje, i to je jedno od temeljnih pravnih načela. Ukoliko poslanik može da predloži zakon, utoliko pre poslanik uvek može da podnese amandman, utoliko pre poslanik može i mora imati pravo da o svakom pojedinačnom amandmanu raspravlja. Hvala najlepše.