Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, neka se pripremi narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, kada dođe do naglog političkog preokreta i kršenja elementarnih demokratskih principa od strane pojedinih predstavnika političkih stranaka, a sada onih koji su okosnica vlasti Koštuničine Vlade, onda je to, kao i ovakav potez  Predraga Markovića, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, svojevrstan izraz cepanja ličnosti.
Jer, da bi neko sticao znanja o društvenim i političkim procesima i razvoju demokratskih procesa u jednom društvu, a naročito u ovom, kako smo mi u Srbiji, posle obnavljanja višestranačja od 1990. godine pa naovamo, za to treba da ima, pre svega, neophodnu inteligenciju, mudrost, da razume narod, da razume političke prilike.
To je sveobuhvatan i mukotrpan posao, a mnogi poslanici, ne samo u ovom sazivu Narodne skupštine, nego i u svim dosadašnjim, od 1990. godine pa naovamo, spletom nekih srećnih ili nesrećnih okolnosti, (kako se uzme u obzir) imali su i tu mogućnost da dođu u ovu salu, u svakom pogledu neuslovnu za rad, pravljenu u jedno realsocijalističko vreme, kada tadašnjim činiocima nije ni padalo na pamet da će doći do obnavljanja višestranačja i da ćemo mi, kao društvo, da se razvijamo u tom pravcu.
Zašto vam sve ovo govorim? Zbog činjenice da je ovaj saziv Narodne skupštine, iako ima izuzetno nestabilnu vladu koja od prilike do prilike mora da pravi (i to je suština njenog opstanka), trule kompromise sa koalicionim partnerima, u odnosu na prethodni, kada su DOS-ovci bili na vlasti, kvalitetniji iz samo jednog razloga – što na ovoj strani, desno od mene, od govornice, sedi danas najveća poslanička grupa u Srbiji, najpopularnije stranke u Srbiji, koja uživa najveće poverenje naroda.
To smo mi – srpski radikali, čiji je predsednik poslaničke grupe doajen ove Narodne skupštine Republike Srbije, za koga svi građani Srbije s pravom kažu da je, u pravom smislu reči, oličenje narodnog tribuna; i zbog toga što su poslanici SRS, samo poštujući elementarne demokratske principe, odlučili da učestvuju u radu odbora, da preuzmu tu odgovornost kada je u pitanju i vođenje odbora na mestu predsednika i zamenika predsednika.
To je izraz recipročnosti, zapravo jedini način da se reflektovana snaga poslaničke grupe, odnosno volja naroda, prikaže onako kako bi trebalo.
Umesto da se najveća poslanička grupa i predsednik poslaničke grupe srpskih radikala poslušaju, kada su u pitanju iskustva iz parlamentarnog života Srbije, predsednik Narodne skupštine, sa veoma malim iskustvom od godinu i po dana u višestranačkom životu Srbije, pre svega u parlamentarnom životu – a jedino je to validno. Jer, koliko je meni poznato, on ranije nije bio ni odbornik u nekoj lokalnoj samoupravi, a onda je došao na mesto predsednika najvišeg zakonodavnog tela – posegao je za jednim predlogom, koji nije ni ustavno utemeljen i koji nije odraz onoga što je celokupni proces političkog života, previranja i svega što se u našem društvu dešavalo u proteklih 15 godina.
Dakle, on nije želeo da posluša ljude koji su na svojim leđima izneli borbu za slobodu mišljenja i slobodu govora; i prof. dr Vojislava Šešelja, u početku jedinog poslanika SRS, našeg predsednika, danas to radi i u haškom kazamatu – bori se za slobodu i slobodu govora; i gospodina Nikolića, i za sve nas koji smo vam svojim primerom, a naročito pružajući otpor bahatosti i osionosti DOS-ovske vlasti pokazali da smo, (mereći sve ono kako nas narod posmatra, kao narodne predstavnike) – želeli da Poslovnik, kao izraz uređenja ove naše kuće ovde, koja se zove Narodna skupština, bude ono što mi jesmo i kao narod, a pre svega da bude usklađen sa Ustavom.
Ovde toga nema zbog činjenice da je vlast, apsolutno u nemogućnosti da pokretanjem privrednih i drugih procesa u našoj zemlji, a pre svega privrednih, ekonomskih i unapređenjem socijalnih prilika – stvori autoritet kod građana Srbije, posegla za ovim. Šta nam onda kaže predlagač, koji je sebe izdvojio kao superiornu ličnost u odnosu na sve druge, a u stvari je samo, i trebalo je da zna, prvi među jednakima. Šta sada on predlaže ovim poslovnikom, za koji će zbog trulih kompromisa da glasaju i oni koji možda i ne bi. Ili razmišljaju o tome, biće usvojeni njihovi amandmani; već su se dogovorili, što mene apsolutno ne zanima da govorim u hipotezama u ovoj načelnoj raspravi.
Govorim samo o onome što je stvarni predlog Predraga Markovića, a on nije dobar. On ruši sve demokratske principe za koje se zalagala SRS i celokupna demokratska javnost. Verujem da je svaki građanin Srbije intimno za to da se da mogućnost narodnom predstavniku da govori. On ne želi ovim predlogom poslovnika čak ni da poštuje ono protiv čega se najviše bunio kada je bio u predizbornoj kampanji i kada se kandidovao za poslanika.
To je odluka Ustavnog suda Srbije, takvog kakav jeste, doneta 20. februara 2004. godine, na predstavke upućene od strane SRS-a, najviše šikanirane u DOS-ovskom režimu, da je neustavno da se poslanik, na čiji je poslanički mandat narod preneo deo svog suvereniteta, na bilo koji način ograničava u pogledu izlaganja i u raspravi u načelu i u raspravi o pojedinostima.
Želeći da, sa svoje strane, utičem na bilo koji način na unapređenje demokratskih procesa u našoj zemlji i u našem društvu, za razliku od vas, koji samo u svom nazivu imate da ste neka od demokratskih stranaka i sebe vrlo nevešto svrstavate u nekakav blok.
Polazeći od iskustva, koje pre svega ima SRS, a onda kroz Predlog poslovnika koji vam je upućen još u februaru 2004. godine od strane srpskih radikala, čiji je predstavnik ovlašćen i trebalo bi da bude najpozvaniji da priča u ovoj skupštini, a to je gospodin Nikolić, nastojala sam da se, u gradu u kome živim, u Skupštini grada Kragujevca, uz saglasnost i uz konsenzus svih političkih stranaka, izglasa poslovnik, koji će da bude odraz narodne volje.
To je urađeno i evo u ovom trenutku ulazi gospodin Stevanović, gradonačelnik Skupštine grada Kragujevca. Sada mogu da vam kažem da je ta inicijativa SRS prihvaćena od svih, i vladajućih i opozicionih struktura u našem gradu, i da grad Kragujevac danas ima najdemokratskiji poslovnik u Srbiji.
Dakle, zato što nema ograničenja rasprave, zato što se o svim tačkama dnevnog reda govori onoliko koliko to odbornici žele.
Noćas smo radili do jedan sat iza ponoći; mi iz opozicije, dakle, SRS, Nova Srbija i DS, u jednom trenutku smo napustili sednicu, ali to je naše opoziciono pravo, kad se govorilo o amandmanima.
Sve ono što je inkorporirano u taj poslovnik jeste zapravo odraz onoga što je gospodin Nikolić želeo u februaru mesecu 2004. godine, kada je vama predlagao da zbog njegovog iskustva, iskustva prethodnih saziva, da i vi to uradite.
Meni nije samo jasna, i pre deset dana sam tu sumnju izrazila, namera u Gradskoj skupštini, da se u jednom delu poslovnik menja; ne znam u kom delu; gospodin Stevanović je dao čvrsta uveravanja da se to neće desiti.
Jer, to je upravo najveći pomak onoga što smo mi, činioci političkog života u gradu Kragujevcu, uradili u proteklom periodu, i mi kao opozicija. Za mene je neshvatljivo da bilo ko – pa i oni koji su u gradu Kragujevcu i ovde na vlasti, podržavaju ovu vladu Vojislava Koštunice, i oni koji su opozicija u nekim drugim gradovima – podrži ovakav poslovnik Predraga Markovića.
Na taj način minimizovaće sve do sada postignute demokratske pomake u našem društvu, koje su, zavisi kako ko, izneli mnogi na svojim leđima; srpski radikali i kroz šikaniranje i izbacivanje, kažnjavanje i kroz odlazak u zatvore zbog slobodno izraženog mišljenja i zbog zagovaranja političke ideje; neki samo tako što su dolazili i primali platu, statirali, pritiskali dugmiće, uglavnom za, ne protiv, zato što im svaki zakon odgovara.
Govorim vam o tome da razmislite dobro kada budete glasali; izglasavajući ovakav poslovnik možda ćete učiniti uslugu Koštunici i nestabilnoj vladi, u situaciji kada mora da ištancuje što veći broj zakona, kao što je slučaj sa ovom narednom sednicom sa 45 zakona; na brzinu sazvana sednica i bez nekakvog reda i sistematizovanja oblasti o kojima treba da se raspravlja i glasa.
Govorim vam to i zbog toga što je jasno da će se u svim budućim sazivima, ali i u većem broju, i ubeđena sam – kao vladajuća garnitura, SRS boriti za to, a to žele građani Srbije, da narodni poslanici mogu da govore o svim temama; i zapamtite, svaki poslanik je ekspert za svaku temu, jer on je autentični predstavnik naroda. Onakvi smo kakav je naš narod, borićemo se za to da imamo slobodu mišljenja i govora, i da to činimo na način na koji se radi u svim demokratskim zemljama, kakva Srbija ne može da bude ako usvoji ovakav poslovnik. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  kada nešto ne ide, kada se nešto slabo radi, ponovo nam u radu smeta poslovnik. Stalno smo u ovoj skupštini donosili neke poslovnike, samo sa različito obojenim koricama, čas su žuti, čas plavi. Svaka stranka koja dođe na vlast pravi svoj poslovnik, jedino G17 nije imao poslovnik i sada ga dobijamo, samo ne znam koje boje će biti korice. Ali, imaćemo poslovnik G17.
Nije mi jasno kako vladajuća koalicija ne može da obezbedi određeni broj poslanika za kvorum, jer mislim da taj deo može da se završi samo preko šefova poslaničkih klubova i da nije bilo potrebno da mi tri dana gubimo u radu Skupštine donoseći neki novi poslovnik. Uopšte ne vidim kako ćemo novim poslovnikom da ubrzamo rad Skupštine i uštedimo vreme da brže donosimo zakone.
Kasnije ću da objasnim koliko će trajati rasprava o amandmanima, u svakom poslovniku mogu da se nađu rupe, i verovatno će se stranke i poslanički klubovi prilagođavati, da to svoje vreme na kraju iskoriste.
Poslovnik koji su doneli socijalisti i po kome smo radili dugo godina je demokratski poslovnik, a poslovnik koji nam vi predlažete menjate na svakih pet do šest meseci.
Ne razumem i nije mi uopšte jasno gde postoji da se radi bez kvoruma. Vodio sam mnoge mesne zajednice i mnoga udruženja; u seoskoj mesnoj zajednici seljaci ne dozvoljavaju da počneš sednicu bez kvoruma. U golubarskom društvu, sportskom udruženju, u lovačkom društvu takođe ne možeš da vodiš sednicu bez kvoruma, a najveći organ u državi – Skupština, može da radi bez kvoruma. Mislim da tu nema velike logike.
Ovim poslovnikom nećemo mnogo uštedeti na vremenu. Zakon obično ima od 80 do 100 članova, i preko 100 članova, i ako je vreme –15 minuta po jednom amandmanu, onda će poslaničke grupe – ne kao do sada, ako je u pitanju više članova, možda deset, samo na ključne da stave amandmane – nego će staviti sto i puta 15 minuta to vam je 1500 minuta po jednoj poslaničkoj grupi; prevedeno, to je tri ili četiri dana. Ne znam gde ćemo mi to dobiti u vremenu.
Sledeće, ako smo hteli da ubrzamo rad Skupštine i brže donosimo zakone, onda je ovaj poslovnik mogao da pretrpi izmene samo u jednom delu, a to je da se odmah posle rasprave glasa o zakonu i o svakom amandmanu. Tim potezom imali bismo uvek punu salu, svi poslanici bi bili na svojim mestima, jer bi morali da glasaju za svoje amandmane. Sve ovo što smo mi dalje menjali nema nikakve svrhe.
Znači, jedini potez je da smo taj član izmenili i da nema za zakazivanja dana za glasanje, nego da se glasa u načelu posle rasprave i posle svakog amandmana. Mislim da bismo time postigli sve o čemu danas govorimo.
Možda je bilo i drugih rešenja, i smatram i da ima rešenja možda vi to pravdate, a predlagač – gospodin Marković, koji nije u sali, misli da će mu ovo lako proći. Mogao je možda da oroči ovakav poslovnik sankcijama, da ga oroči dotle dok se ne donesu svi zakoni koje su vam iz evropske zajednice naredili da donesete. Do tada da traje ovaj poslovnik, a onda da se vratimo na poslovnik koji je donela SPS. To je demokratski poslovnik, a Predlogom ovakvog poslovnika ispada da vaše partije ne treba da nose dodatak da se zovu demokratske.
Znači, ponavljam, možda ovako ojađen poslovnik treba da ima vek trajanja, da traje dva ili tri meseca; pominjete neki septembar, a da posle septembra primenite prvi poslovnik SPS-a i da uvedete demokratiju u ovoj skupštini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Stamenković. Izvolite.

Ovo što je završio moj prethodnik, samo da nastavim. Da je kojim slučajem 1998. ili 2000. godine menjan poslovnik Narodne skupštine na način kako to predlaže Predrag Marković, NATO avijacija bi sravnila sa zemljom ovu zgradu, ovu salu i pobila potpuno legitimno sve narodne poslanike, jer su veliki protivnici demokratije  ukoliko ne dozvoljavaju da se vodi rasprava.
Eto, vidite kako se menja pozicija, kako se menja strana, od kada je G17 plus došao na vlast i zaključio da Narodna skupština treba da bude efikasna, a mi još ne znamo šta oni to podrazumevaju pod rečju "efikasna" – da li efikasna u pogledu kvantiteta ili u pogledu kvaliteta.
Ako je Narodna skupština efikasna u pogledu kvantiteta, onda je ona stvarno postigla veliku efikasnost, jer svaki drugi mesec mi menjamo zakone koje smo prethodno doneli.
Ako se pogleda spisak svih ovih zakona koji su doneti u ovom sazivu, videće se da se Zakon o akcizama menjao pet-šest puta, menjao se i Zakon o preduzećima, a evo, danas će početi nova sednica gde menjamo Zakon o privrednim registrima, iako smo mi iz opozicije prošle godine ukazivali na sve probleme tako lošeg predloga zakona koji je parlamentarna većina ovde, onako bez razmišljanja, izglasala opet da bi zadovoljila neke koalicione dogovore i sporazume.
Zamolio bih predsedavajućeg da obavesti predsednika Narodne skupštine, poslanika Markovića, koji je predlagač ove epohalne izmene, da bi on morao da bude prisutan u sali Narodne skupštine, jer se razmatra njegov predlog. Na isti način tražili smo da se obezbedi prisustvo predstavnika Vlade, kada je u pitanju neki predlog zakona koji je predložila Vlada.
Znači, Narodnu skupštinu ne poštuje Vlada, koja je obično predlagač zakona, a vidimo sada – ni Predrag Marković. Njega ovo ne interesuje, on računa da ima 126 glasova i da će ovo da prođe. Napraviće pauzu, a onda sutra kreće ova sednica sa 45 tačaka dnevnog reda, koju ćete, verovatno, da završite za 2-3 dana. Bićete i suviše efikasni, ali efikasni u destrukciji. To je kontinuitet onoga što se radi.
Zamolio bih predsedavajućeg da obavesti gospodina Markovića, izvolite gospodine Markoviću, slobodno uđite, mora da vam se objasne neke elementarne stvari parlamentarizma u Srbiji.
Prva stvar koju treba da znate, jeste da postoji jedan član u Ustavu Republike Srbije koji ovlašćuje Narodnu skupštinu da uredi svoju organizaciju, način rada, ali i prava i dužnosti narodnih poslanika.
Druga stvar koju mora da naučite, kao predlagač, jeste da svaki narodni poslanik predstavlja građane Republike Srbije. Da li on predstavlja jednog, 65.000 ili 45.000 građana, to za ovu priču o poslovniku nije od primarnog značaja.
Ali, bitno je da se ovde nalaze narodni predstavnici koji reprezentuju autentičnu volju građana i oni ostvaruju suverenost građana Republike Srbije. Zbog toga u ovom Ustavu Republike Srbije, koji nas još obavezuje, a mora da nas obavezuje u krajnjem slučaju, postoje neka rešenja, a ta rešenja ne dozvoljavaju ovakvu intervenciju kakvu je gospodin Marković pokušao da uradi ovim predlogom odluke.
O čemu se radi? Predsednik Narodne skupštine, sudeći po Ustavu, samo predstavlja Narodnu skupštinu, što je nešto protokolarno, i ima prava i obaveze koje mu odredi Skupština zakonom i poslovnikom.
Ukoliko to radi zakonom ili poslovnikom, predsednik Skupštine je samo prvi među jednakima, koji ima mnogo više obaveza nego bilo koji drugi poslanik. Nažalost, kod nas nije ta situacija. Nažalost, nije.
Ono što mora da se zna, narodni poslanik ima status predlagača zakona, po Ustavu. Taj status ne sme da se dovede u pitanje nijednom odredbom bilo kog zakona, pa čak ni poslovnika, a da se ne vraćam u neku dalju prošlost i da me ne shvatite pogrešno u tumačenju odluka Ustavnog suda.
Ovaj naš Ustavni sud je, vršeći ocenu ustavnosti jedne odluke, kojom je pre nekoliko godina izmenjen poslovnik, išao samo delimično u oceni, nije išao do kraja. A da je išao do kraja, budite uvereni da bismo došli na rešenje koje je važilo 1991. godine. To je bio demokratski poslovnik, koji je bio u funkciji razvoja parlamentarizma i višestranačja u Republici Srbiji. Sve što se kasnije dešavalo jeste bila restrikcija, ali restrikcija prava narodnih poslanika kao zvaničnih predlagača zakona.
Zaboravili ste na taj status narodnog poslanika. Da li vam se neko sviđa ili ne sviđa, da li potiče iz stranaka opozicije ili vlasti, to apsolutno nije bitno što se tiče Ustava. Narodni poslanik je ovlašćeni predlagač zakona, ima i ekskluzivno pravo da podnosi amandmane kojim može da interveniše na određeni predlog akta koji je donet.
Ustav donekle, daje blagi prioritet Vladi Republike Srbije u smislu predlagača, ali mi ovde u praksi imamo teror, tako da predlozi koji dolaze od strane poslanika, ne mogu da ugledaju svetlost dana ili ako se kojim slučajem i predloži rasprava, odnosno uvršćivanje u dnevni red, skupštinska većina to jednostavno odbaci i ne želi da razmatra.
Mi imamo praksu da ovlašćeni predlagači akata nisu ravnopravni, ni u ovom sazivu se nije dokazala ravnopravnost predlagača, faktički se nije dokazala, iako Ustav garantuje.
U tom kontekstu predsednik Narodne skupštine, poslanik Marković, potpuno je pogrešno shvatio šta je poslanička grupa. Poslanička grupa nije ustavna kategorija. To je instrument, jedno tehničko sredstvo. U vašem predlogu za izmenu poslovnika od nje pravite instituciju. Ona ne može da bude institucija. Ona je tehničko sredstvo koje ne sme da ugrozi pravo narodnog poslanika.
Vi ste sve vezali za poslaničke grupe. To ste mogli da uradite samo pod uslovom da Ustav ima jasnu odredbu koja definiše šta je poslanička grupa i koja su prava poslaničke grupe. U tom kontekstu vi idete čak i dalje, pa kažete – za rad jednog kolegijalnog organa nije potreban kvorum, potreban je samo za odlučivanje. Izvinite, molim vas, koga će narodni poslanik sa ove govornice da ubeđuje, ako u sali sedi predsednik i onaj koji je za govornicom, koji diskutuje o nečemu?
Kako ćete utvrditi redosled ko će kada da se prijavi i da vam ne govorim još o drugim, takođe tehničkim stvarima koje stvaraju probleme.
U ovom predlogu se ne vidi pravni značaj odbora. Svi odbori, bez obzira da li je u pitanju jedan ili 30 odbora, kako odluči skupštinska većina – oni su samo radna tela Narodne skupštine koja imaju preventivnu funkciju, da ne dođe na dnevni red i da se ne vodi rasprava o nečemu što je suprotno pravno-političkom sistemu Republike Srbije.
Nažalost, od odbora se pravi, takođe, jedna institucija, ne samo poslovnikom, nego ću vam navesti i Zakon o Narodnoj banci Srbije, pa zašto ne i Predlog zakona o zaštitniku građana, gde radno telo dobija status predlagača pred Narodnom skupštinom. To ne sme da se uradi.
Ograničenja diskusija, rasprave, nepostojanje kvoruma, to su sve mere koje nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a podsetio bih vas i na odredbu Ustava Republike Srbije u kojoj se kaže da Narodna skupština odlučuje većinom glasova, ukoliko je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Jedno kolegijalno telo može da radi ukoliko ima kvorum, ukoliko ima supstancu. Narodna skupština postoji ukoliko ima verifikovanih i konstatovanih 250 mandata. To je njen pun sastav, ona tada postoji i može da radi. Da bi ona radila, mora uvek da ima prisutan onaj broj poslanika koji je potreban da bi se donela odluka.
Na kraju, ta vaša želja za efikasnošću je na uštrb javnosti, kvaliteta rasprave i na uštrb mogućnosti narodnih poslanika da utiču na predloge zakona. Nažalost, ovom izmenom koju predlažete i koju ćete verovatno da usvojite vi ste amnestirali i Dragana Maršićanina, i Natašu, ne Kandić, nego Mićić. Kandićka neće biti amnestirana. Ulazite u istoriju onih koji zakopavaju parlamentarizam u Republici Srbiji. Nemojte da zaboravite samo jednu stvar – da je ovo urađeno 1999. ili 2000. godine, dok su radikali učestvovali u vlasti, Srbija bi bila bombardovana. Danas nema nikakvih problema, pripremili ste javno mnjenje, svukli ste popularnost Narodne skupštine na 3 do 4%, poverenje u Narodnu skupštinu gotovo da ne postoji. Kako bi i moglo da postoji kada prisutni narodni poslanici nemaju poverenje u ovu instituciju. Pazite, onaj ko uništava parlamentarizam u jednoj državi, uništava državu.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da se još jednom obratim Skupštini na ovakav način, da je pozdravim sa: "dame i gospodo narodni poslanici", jer uskoro, kada ovaj poslovnik stupi na snagu, u ovoj sali neće biti poslanika.
Ovi sa leve strane moći će da završavaju svoje privatne poslove, da se bave biznisom, učestvuju u radu upravnih odbora, da budu direktori nekih preduzeća, jer ih ništa neće obavezivati da budu prisutni u ovoj sali.
Sa velikom pažnjom sam juče, i na Administrativnom odboru i u sali Narodne skupštine, slušao predsednika Narodne skupštine i njegovu poučnu pričicu o fabrici piva i gastarbajteru koji je sposoban da pokvari mašinu, da pije pivo i prima nadnicu od 18 evra na sat ili na dan, i da shvatim da je njegova poruka da će ta država propasti ako se to radi. Slušao sam ga i ovde, kaže da je veoma nužno da smanjimo vreme rasprave o amandmanima na 10 do 15 minuta, jer će takođe zemlja propasti ukoliko se drugačije radi. Čini mi se da su mu to bili najjači argumenti kojima je branio svoj Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislio sam drugačije. Jedan sam od veterana ovog parlamenta, kao što reče gospođica Nataša Jovanović, koji je u ovoj skupštini od 1993. godine i mislio sam da će protokom vremena usavršavati rad, negovati demokratiju, slobodu govora, da će ovo biti dom narodnih poslanika u kome će oni biti najvažniji, koji će moći o svakoj temi da prenesu mišljenje građana. Na kraju krajeva, građani su nas delegirali da na svoj način poštujemo njihove želje, njihovu volju i da to ovde prenosimo.
Međutim, mnogo toga se menjalo. Imali smo 1992. godine Poslovnik koji je omogućavao narodnom poslaniku da bez vremenskog ograničenja govori o svakoj tački dnevnog reda i kaže svoj stav i svoje mišljenje. Onda je došlo do promena. Vreme je ograničeno na 10 minuta, narodni poslanici su imali pravo da o tački dnevnog reda govore toliko i svi smo opravdano protestovali zbog toga što se smanjuju prava narodnih poslanika.
Naročito su glasni bili predstavnici DSS. Kao da je juče bilo, sedeli su u prva tri reda, na čelu sa Koštunicom i najoštrije protestovali protiv toga. Sada oni zagovaraju i pomažu da se ovakav poslovnik donese. Doduše, to je bilo vreme demokratskog poslovnika. Ali, za svaki slučaj, uvek je bila spremna policija da interveniše i izbacuje poslanike SRS, koji su se i tada žestoko borili za one ljude koji su im poverili svoje glasove i poslali ih u Skupštinu.
Onda je došlo vreme demokratije ili "dosomanije". Uz sva ova ograničenja uvedene su i novčane kazne za narodne poslanike, za reči izgovorene sa ove govornice. Naravno, i oni su zadržali onaj policijski instrument da silom i uz povrede izbacuju poslanike SRS. Tako svake godine umesto da napredujemo, donosimo bolje poslovnike, imamo restrikcije i sve veće kazne.
Sada ste uveli najveći stepen demokratije – nikoga ne mora da bude u sali. Ovde govorimo klupama, zidovima i niko ne mora da nas sluša. Pitam se šta će onda raditi narodni poslanici, gde će oni biti? Kaže predsednik da to radimo kako bismo težište rada, rasprave prebacili na odbore. Međutim, za rad u odborima, sem odlučivanja, nije potreban kvorum. Dovoljno je da predsednik odbora zakaže sednicu odbora, tamo posedi 20-30 minuta i kaže da je sednica završena; ne daje nikakav izveštaj Narodnoj skupštini, jer rada nije ni bilo. Forma je zadovoljena.
Gospodo, kao predsednik Odbora za saobraćaj i veze ne želim da držim takve sednice odbora, na kojima neće biti prisutni narodni poslanici, na kojima nećemo pretresti ono što je na dnevnom redu, razmeniti mišljenja i predložiti Narodnoj skupštini najbolja rešenja.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, kada se u javnosti čulo o Predlogu novog poslovnika, pitaju nas građani: zašto onda primate platu, šta će vam plata – niste na odborima, niste u Skupštini. šta uopšte radite? Zaista je ovo nešto što se ne može prihvatiti.
Kao poslanici SRS možda bismo i imali interes da bude ovakav poslovnik, možda i restriktivniji. Vi znate, ovo će trajati kratko, septembra-oktobra je to gotovo, a onda dolazimo na red mi.
Međutim, ne smatramo da je dobro ovako raditi. Potrebno je dopustiti narodnim poslanicima da ukrste svoja mišljenja, da stalno vode političku i drugu borbu u Narodnoj skupštini, jer bolje je ovde se sukobljavati nego da se narod sukobljava na ulici. To što ćemo imati 10-15 minuta vremena da branimo svoje amandmane, znači da će poslanička grupa SRS po jednom poslaniku imati sedam sekundi. Naši poslanici su uvek tu i uvek žele da govore o svakoj tački dnevnog reda, jer je to njihova obaveza i dužnost.
Dame i gospodo, ovaj poslovnik neće dugo važiti. Od Nove godine radikali će doneti i novi poslovnik.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić.

Poštovane kolege narodni poslanici, bez namere da uvredim predlagača, s obzirom da je to jedan narodni poslanik, smatram da svi problemi koji proističu iz ovakvog Predloga poslovnika, proističu iz razloga što nam ga je predložila poslanička grupa ili predstavnik poslaničke grupe, koja ima najmanje iskustva u parlamentarnom životu. Ne sporim da je možda namera bila dobra. Jedan pojedinac sagledava parlament na ovakav način kakav je predložio, ali apelujem na sve druge poslanike i sve druge poslaničke grupe, koje su godinama u parlamentu i koje prate parlamentarni život, da razmisle o tome čemu nas vodi ovakav način rada kakav nam se predlaže.
Doduše, smatram da za javnost Srbije postoje mnogo važniji problemi kojima bi trebalo da se trenutno bavimo i koji su za građane Srbije interesantni, a ne način kako ćemo urediti naš život u parlamentu. Ali, moramo i o tome da raspravljamo, s obzirom da se smatralo da je neophodno da se sada o tome raspravlja, kada vas čeka sednica sa preko 40 tačaka dnevnog reda, koje ne znam kada ćemo završiti u toku leta.
Imajući u vidu da već imamo predlog da se spaja i po sedam, osam i 12 tačaka dnevnog reda u jedinstven pretres, to je još jedan od ataka na pravo narodnog poslanika da se izjasni o svakom predlogu zakona, a mislim da je to nešto što je apsolutno i dozvoljeno i poželjno, i jedino zbog čega mi jesmo ovde.
Bojim se da iza ovoga ne stoji nešto drugo, a to sam rekla i na Administrativnom odboru, jer je činjenica, ako posmatrate unazad pet godina, da se sve državne institucije polako urušavaju: vojska više nije ono što je nekad bila, nema čak ni takav ugled u narodu kakav je imala, što je logična posledica stanja u vojsci; Vlada i sve one afere koje su potresale onu prethodnu vladu, pa i ovu, a i one koje će tek potresati, za koje će se tek čuti, takođe nema nikakav ugled u narodu, pravosuđe nema apsolutno nikakav ugled u narodu jer za poslednjih pet godina na sudijske funkcije, pa i na funkcije predsednika sudova, dolaze ljudi bez ikakvog iskustva, po moralno-političkoj podobnosti, po kumovskim, rođačkim vezama, a nikako na te funkcije ne mogu da dođu ljudi koji su se dokazali svojim radom.
Pošto se više ne poštuje ni pravosuđe, ni vojska, ni vlada, hajde sada da upropastimo potpuno i instituciju najvišeg zakonodavnog tela, odnosno parlamenta. Mi nikad, doduše, nismo ni bili zadovoljni našim ugledom koji smo imali. Sami smo zbog toga krivi. Ni sam parlament nema dovoljno ugleda, a ni institucija narodnog poslanika takođe. Kao narodni poslanik bunim se protiv ovakvog poslovnika, jer ne želim da građani Srbije budu potpuno demotivisani da prate ono što narodni poslanici rade i da na sledećim izborima gotovo i ne izađu na izbore, jer ne žele takve narodne poslanike koji ne rade ništa.
Zašto bi neko imao motiv da izađe na izbore da bira narodnog poslanika, da on dođe u parlament samo da se evidentira, da uđe na ova vrata, za to prima solidnu platu, ima neke privilegije (ne sporim da treba možda da ih ima, da radi svoj posao kako treba), a onda da ga više niti čuje, niti vidi, niti zastupa njegove interese. Bojim se da je zaista interes, ne samo ovog predloga poslovnika, nego uopšte onih restrikcija, koje su išle od 2000. godine naovamo prema narodnom poslaniku i njegovim pravima u parlamentu, upravo to.
Dajte da što više motivišemo ljude da izađu na izbore. Šta će nama demokratija? Ako izađe 20% birača mnogo ćemo lakše njima da manipulišemo, nego ako je raspoloženje da izlazi 60 ili 70%. Protiv toga se SRS buni, zbog toga je uložila neke amandmane, rasprava je jedinstvena, nema posebne rasprave o amandmanima, tako da o njima i neću posebno da govorim.
Ali, hoću da vas podsetim da je čitav problem nastao sada u ovom sazivu zbog činjenice da ova vlada nema većinu u parlamentu, zbog toga što imamo manjinsku vladu i jednu političku partiju koja podržava vladu, a za neke predloge zakona nađe se još neka politička partija koja glumi opoziciju da podrži vladu. Potrebno je da se donese ovakav poslovnik. Da ste poštovali volju birača koja je izražena na poslednjim parlamentarnim izborima, poslanička većina bi bila i te kako jaka, opozicija slaba, i ne biste imali ovaj problem.
Dakle, problem manjinskih vlada jeste funkcionisanje parlamenta, ali on funkcioniše dok može. Kada ne može, mora da se raspusti, da se ide na nove izbore. Dakle, svi vi koji se predstavljate za vajne demokrate, prvo, posle izbora ne poštujete demokratski izraženu volju, potom gušite prava narodnih poslanika. Sećate se gospodina Maršićanina, pa onda Nataše Mićić, onog kažnjavanja poslanika.
Mi smo tada morali plastično da pokažemo i ostalim poslanicima koji nisu to razumeli, a i javnosti, šta znači kada se jedna osiona većina usudi da maltretira narodnog poslanika i da mu osporava pravo da govori. Onda to morate na najbrutalniji način da pokažete, da se tome suprotstavite i onda smo imali sve ono što smo imali, pa su nas svakojako zbog toga nazivali. Čak ni javnost u početku to nije shvatala, a možda i osuđivala, a onda su svi videli o čemu se radi i desilo se ono što se desilo.
Ta slaba opozicija, tada sa 23 poslanika, naterala je onu vladu uza zid i vlada je morala da padne. Dakle, zamislite sada sa ovim restrikcijama, kada u parlamentu ne mora da bude niko, kada možemo da šetamo po hodnicima, kada na odboru ne mora da bude bilo ko, očekujete neku sadržajnu raspravu, očekujete samosvest kod narodnog poslanika da pruži neki svoj doprinos u radu parlamenta.
Mislim da je to apsolutno pogrešno, pogrešan put kojim ste krenuli, ne sporeći da ste možda imali dobre namere, ali očigledno ne u ovom trenutku i ne sada. Ovaj parlament bi morao da živi i da radi onako kako to u svetu rade i drugi parlamenti, da poslanik bude sam po sebi institucija, da ono što on govori bilo gde i na bilo kom mestu, sve ono što on radi predstavlja njegovu ličnost, a ne da nas ponižavate do te mere da nam ostavljate slobodu šta će ko i u koje vreme da radi.
Verujem da je to problem malih poslaničkih grupa ili političkih partija koje su se šlepale uz liste većih političkih partija. One nemaju više članova nego tog poslanika kog imaju, pa moraju da ih pošalju na teren da održavaju i svoje stranačke organe, i da drže tribine i da se pojavljuju na medijima i tome sl.
To je slučaj i sa vašom političkom partijom, koja se sad našla ovde u parlamentu i koja se verovatno više nikada neće naći, a mi ćemo morati opet iduće godine, posle ovih prevremenih izbora kojih će biti sigurno, da se bavimo ovom problematikom i da donosimo neki novi poslovnik.
Apelujem na kolege poslanike da vode računa o svemu ovome što nam se predlaže od strane gospodina Markovića. Gospodin Marković gotovo sigurno iduće godine neće biti u parlamentu. Neka ovo ostane kao njegov istorijski dokument, možda mu je to i želja.
Ali, mi ćemo ponovo morati da radimo na tome i da izgrađujemo parlamentarnu demokratiju izgleda iz početka. Od 1990. godine naovamo išli smo samo prema restrikcijama, navodno iz razloga što želimo efikasan parlament, kao da radimo po učinku i ako donesemo 200 zakona – vredniji smo.
Ponekad je bolje da neki zakon i ne donesemo. Nismo mi ovde samo da štancujemo zakone. Ovde smo da ne dozvolimo Vladi, (to je zadatak opozicije) da prođe zakon za koji smatramo da nije dobar po građane Srbije. Ono što nam je zadatak, jeste da sa ovog mesta objasnimo građanima Srbije šta ih čeka ako se neki zakon donese.
Lako je ministrima, oni dođu ovde, mogu da pričaju koliko hoće, ispričaju svoju priču. Šta je pozadina te priče? Kako se to reflektuje na svakog od nas? Mi to nemamo gde da pokažemo.
Ponekad otvorim frižider, pa očekujem da mi se Dinkić ili Labus pojavi iz frižidera. Ali, narodnim poslanicima iz opozicije koji to gledaju sa druge strane, kakve su reperkusije tog zakona? Izvinite, nemamo drugih mogućnosti nego ovde za ovom govornicom da to građanima Srbije objasnimo.