Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da tek sada kada smo videli predlog o spajanju pojedinih tačaka dnevnog reda i zajedničkom načelnom pretresu, dakle, više predloga zakona, razumemo šta je suština i zašto vam se ovako žuri sa usvajanjem ovog poslovnika.
Izmene i dopune Poslovnika o radu su loše za Narodnu skupštinu Republike Srbije, loše zato što je ovde reč, pre svega o nekoliko veoma značajnih stvari od opšteg interesa za građane Srbije. Obično poslovnik, kao opšti pravni akt, podzakonski pravni akt, reguliše unutrašnja pravila ponašanja, odnose između poslanika, poslaničkih grupa, odnose u parlamentu, odnos prema postavljanju određenih pitanja u sistemu i prema kontroli Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije i tako dalje.
Međutim, kada se donosi ovako restriktivan poslovnik, onda moram da kažem da je posebno interesantno to što vlast mora da objasni zašto uskraćuje određena poslanička prava narodnim poslanicima, zašto unižava Narodnu skupštinu, odnosno, da ne kažem do kraja, zašto ukida demokratiju, tj. zašto demokratiju svodi na neuporedivo niži nivo. Dakle, o čemu je ovde reč? Slušamo svakog dana istu priču od onih koji treba da nas uvere kako je predlog ovog podzakonskog pravnog akta idealan, kako se to donosi zarad veće efikasnosti, kako ćemo donositi više zakona, brže ćemo u Evropsku uniju, ne znam šta će sve da se desi samo još ovo da se izglasa. Tako su nas ubeđivali i oni pre vas. Znači, svaki put kada su dolazile izmene poslovnika uvek su jedno te isto pričali. U poslednjih nekoliko navrata sledila su isključivo ograničenja narodnim poslanicima, posebno opozicionim poslaničkim grupama.
Nije nikakva tajna, potpuno je jasno i gotovo očigledno, rekao bih za svakoga, da je ovaj poslovnik pravljen pre svega protiv SRS, protiv opozicije u načelu i protiv velikih poslaničkih grupa. O čemu je reč? Vratiću se na onu priču o amandmanima samo nakratko, jer nisam dobio zadovoljavajući odgovor. Kako je moguće da poslanička grupa SRS, da 82 poslanika, odnosno onoliko mandata koliko je narod dao srpskim radikalima, da toliko ljudi može da izađe i obrazloži amandman, za 15 minuta, koliko ste dali i onima koji imaju 22 poslanika u ovoj skupštini.
To je diskriminacija poslanika SRS, to je direktna diskriminacija najveće poslaničke grupe i direktno protivljenje i suprotstavljanje narodnoj volji, ljudima koji su birali i glasali, i želeli da ih određeni predstavnici reprezentuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Obično se tako skupljaju kada se bliži glasanje, jer ništa ne rade po ceo dan, pa šta da radite.
Dakle, ovde ima nekoliko zanimljivih stvari o kojima hoću da govorim. Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi, poslanici u Skupštini Srbije, danas imamo veoma visoka primanja., a oni iz unutrašnjosti još znatno više. Ali, i ovi iz Beograda primaju preko 100.000 na različite načine. Pitam vas, da li su poslanici zaslužili toliki novac i da građani plaćaju poslanike tolikim novcem – da ne rade ništa, da ih budu dvojica u ovom visokom domu, ili dvoje ili dve, da na sednicama odbora bude jedan, dvoje, dve ili koliko god hoćete, i da rade šta hoće.
Dakle, ne moraju ništa da rade, sačekaćemo pet sati, trajaće rasprava; sam sa sobom pričam, makar to ništa ne značilo leksički i baš me briga; posle pet sati skupićemo se, pa će neko nešto da izglasa. Ovde u Skupštini to što neko priča, to što nekoga ništa ne interesuje – nije problem, ali onda postavljam pitanje – zašto su neki dolazili u ovaj visoki dom? Zašto su dolazili u Narodnu skupštinu, da ih narod pamti po tome što su jeli dobru kupus-salatu u restoranu, ili što je dobar sok od paradajza ili limunada ovde na šanku, da ne pričam o pivu ili nečem drugom.
Smešno je nekima to. Ovo je tema, ako niste razumeli, ovo je glavna tema, zato što vi danas usvajate poslovnik po kome je moguće da se u 10 sati skupe u Skupštini 84 poslanika, sa amandmanima, koje uopšte nemamo u inicijalnom tekstu predloga podzakonskog pravnog akta, a onda se svi izgube, odu kud koji mili moji, pa rade nešto pametnije. Predsednik Skupštine, kao jedan od najvisprenijih političara u ovom visokom domu, pokušao je na sednici Administrativnog odbora da pronađe još jedno objašnjenje za to, pa je rekao: u savremenom svetu tzv. parlamentarna diplomatija gubi značaj.
Dakle, da znate, u odnosu na ono što je značila pre jednog veka ili uspostavljanjem diplomatskog i konzularnog prava tamo, u pravom smislu reči, od nastanka države, nikada na nižem nivou nije bila i nikada manje nije značila. Smešno je da nam to bude izgovor pred građanima Srbije i da kažemo: sada zbog parlamentarne diplomatije imate pravo da ne radite ništa i ne učestvujete u radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, građani Srbije su već reagovali na ono što vi danas radite. Oni kažu ovo plaćaju svi poreski obveznici Srbije, te neće da gledaju u svakom trenutku dva čoveka ili da niko ne mora da se pojavi za govornicom.
Ljudi hoće da gledaju one koji će da izlaze za ovu govornicu, da podnose predloge, amandmane, da rade u Narodnoj skupštini, jer onda Skupština ima smisla. Ako to nismo u stanju da uradimo, onda Skupština nema nikakvog smisla.
Dakle, može da nam se dogodi da kažemo – kao što je gospodin Marković ukazivao ovde preko svojih dobrih metafora, siguran sam da su veoma pametne, mada nisam sve razumeo, nisam verovatno na tom nivou, ali pretpostavljam da ću biti ubuduće ako budu bolji predlozi.
Ali, suština je u sledećem – ljudi, hajde da donesemo jednom zaključak da svaki poslanik ima pravo da govori deset minuta. Hajde da kažemo da nećemo da ga ograničavamo i videćete, niko to neće da zloupotrebljava.
Sada mogu da stanem za govornicu i šta, da uvodite obezbeđenje, i da traje dva dana, i da nema rasprave. To niko neće kada su normalni odnosi. Opet kažem, mnogo su bolji odnosi, a ako hoćete delimično i zahvaljujući vama, nego što su bili u prošlom sazivu, kada su samo čekali koliko para da nam otmu i kako da nas poizbacuju napolje. Vi to radite, ali retko.
Oni su to radili temeljno i svakodnevno. Ništa drugo im nije padalo na pamet. Izgleda da su imali probleme sa budžetom, pa najlakše je bilo, popuni ga tako što ćeš radikalima sve da otmeš.
Dakle, suština je u sledećem, nije to problem; to zavisi od onoga kakve će odnose da uspostave i ljudi i političke partije, i kakvo je stanje u društvu. Nemoguće je da svakog trenutka i svaki put kada imamo neki novi predlog, da on mora da bude restriktivan i da mora da donosi nova ograničenja u odnosu prema pravima poslanika.
Hajde, ljudi, kada smo doneli onakvo rešenje za povećanje plata, iako je to suprotno volji SRS, hajde da uvećamo obaveze, a ne da kažemo možete da radite šta hoćete.
Evo, lepo vreme, leto, pa jedan da sedne kod "Ruskog cara", jedan da ide, ne znam, u "Bahus" i "Moncu", a drugi da idu, ne znam ni sam u koji kafić i gde. Baš lepo obavljaju poslaničku dužnost, a kako – razgovaraju sa građanima. Ne može to da bude obavljanje poslaničke dužnosti.
Svaki narodni poslanik je dužan da bude u Narodnoj skupštini i da učestvuje u obavljanju zakonodavne aktivnosti. To je njegova primarna obaveza, a sve drugo je sekundarno, neuporedivo manje važno. To neko danas u državi Srbiji mora da razume.
Zašto danas nikome ovo ne možete da objasnite? Nema tog objašnjenja koje će da kaže: aha, pa to ima tamo negde. Ima, i delimično su takva rešenja prisutna u anglosaksonskim pravno-političkim sistemima i vrlo retko u kontinentalnim, ali ne znam zbog čega.
Ključno pitanje je, ako mislite da ste u pravu, gospodine predsedniče, pitam vas, zašto mi onda ovde nemamo sedam poslanika, jer računam da imamo sedam poslaničkih grupa ili šest, dobro, šest je nas, i svaki ima, kao šef poslaničke grupe, papir na kome piše: evo moj glas vredi 82, a njegov glas vredi 22, njegov glas 34, njegov 37; zašto onda ne uvedete delegatski sistem, šta će nam poslanici? Kako je moguće da 84 poslanika ili 82 budu izjednačena sa 22 poslanika. Nije moguće, ali jeste izjednačeno. Nije u načelnoj raspravi, ali pogledajte šta onda predlažete dalje.
Sada ste doneli predlog, mislim da je iz vaše stranke, da se obavi zajednički načelni pretres osam-devet zakona. Sada devet ili deset zakona. Ljudi, imamo 90 minuta i imaćemo, recimo, 150 amandmana ili 100 amandmana, i to će da bude 1.500 minuta dozvoljeno o amandmanima, a imate 90 minuta u načelu i SRS, koja ima 82 poslanika, ima onda 1.592 minuta, a recimo SPS koji ima 22 ili SPO, ili G17 plus, imaće 1.540.
Kakva je razlika? Objasnite mi. Razlika je u vremenu? U tom minimalnom vremenu je velika razlika. Slušajte, razlika u broju poslanika je 4:1 ili 3:1, a ovde je razlika 1,0003:1.
Jeste, gospodine Markoviću, to govori elementarna logika i matematika. Sada vi možete da kažete da je 1+1 – tri, ne bi me iznenadilo. Ali, nije – dva je koliko znam, a znaju to i građani Srbije.
Niko se ovome neće obradovati, nećete ni vi bog zna šta dobiti, zato što je uvek opozicija nalazila način da se suprotstavlja restriktivnim merama. Ko god dođe na vlast, uvek opozicija pronađe metode delovanja, pronađe načine kako i šta želi da uradi, kako i na koji način želi da prikaže i predstavi svoje političke stavove.
Uveren sam da vi nemate nikakvih iluzija po tom pitanju i da znate da ćemo nastaviti da radimo jednako kao i do sada, bez obzira na sva ograničenja koja nam se ovde nameću.
Još jedanput vas pozivam da prihvatite one amandmane, posebno na član 8, koji govori o tome kako se radi na sednicama odbora. Ne može ljudi da ide sednica odbora bez kvoruma i da ima jednog ili dva prisutna. Gde to ima, pokažite mi tu zemlju gde to ima.
Dvoje njih je prisutno na sednici odbora i teče sednica odbora, lepo se ispričaše, sedam kafa popiše i ne znam šta još mogu da rade, samo mi nije jasno kakve to veze ima sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima.
Završavam, gospodine predsedavajući, ako je isteklo vreme poslaničke grupe SRS. Pozivamo vas, još jedanput, iako znam kako to ide, uvek se u Skupštini postignu dogovori između političkih stranaka, pozivam moralne ljude da se ovome suprotstave. Pretpostavljam da ima onih i unutar vlasti koji neće glasati za ovakav Predlog poslovnika.
Pozivam vas, na isti način, kao što ste odbili inicijative i predloge nekih od ranije, koji su hteli da se ukidaju TV prenosi, pa su i sami ukidali u prethodnim sazivima, da ovo ne činite zato što je vaš lični je neuporedivo viši nego što je bio njihov lični kredo, a govorim o ljudima koji su upravljali ovom skupštinom, odnosno onima koji su predsedavali, rukovodili, kako hoćete. Nemojte da ga urušavate na ovaj način.
Ovo je loša poruka za građane Srbije. Građani Srbije, tačno je, hoće promene, ali oni hoće dobre zakone, a ne efikasnost tako što ćete da donosite šta nekome padne na pamet. Ljudi hoće dobre zakone, hoće da žive bolje. Kako bi živeli bolje, još malo će morati da se strpe dok radikali konačno ne pobede. Hvala vam.