PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE
2. dan rada
22.06.2005
Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović
Sednica je trajala od 12:20 do 17:55
TAGOVI
OBRAĆANJA
Predrag Marković
G17 Plus
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao najveći deo diskusija i želeo bih na početku još jednom da se zahvalim, jer sam shvatio iz ovih diskusija – svejedno što su neki otvoreno rekli da nisu baš sve razumeli, nadam se da sam sve razumeo – da postoje dve vrste zabrinutosti koje se tiču Skupštine, koje se tiču naše države.
Da još jednom kažem, ovo je jedino telo vlasti koje predstavlja sve građane, drugo ne postoji, i zbog toga delim zabrinutost svih vas kako će se odraziti promene u radu ovog parlamenta na mnoga pitanja: pitanja demokratije, zaštite prava manjine, zaštite prava većine, malih i velikih poslaničkih grupa, stranaka koje su dobile jednog, četiri ili pet, zavisno od onoga kakav je bio izborni sistem, poslanika. Ali, za početak bih da se složim.
Dakle, koalicioni sporazumi su prethodili formiranju izbornih lista, jer se samo sa izbornih lista dolazi u parlament, i na osnovu nekih od tih koalicionih sporazuma se desilo da postoji po jedan ili po dva poslanika neke stranke koji su na taj način došli u parlament. Nema razloga da unosimo zabunu.
Mi smo, inače, uneli mnogo zabune. Prvo bih se složio sa ključnom konstatacijom prethodnog govornika. Niko se ovome neće obradovati. Moramo da pojasnimo zašto.
Zato što nekada morate da radite stvari, zato što su one važne za vaš život, za situaciju u kojoj ste se našli, a ne možete da birate da se stalno radujete.
Građani Srbije žele promene i prirodno je da ih žele odmah, a ne da se o promenama priča i prirodno je da žele, pre svega, da ih vide kod svojih poslanika, kod ljudi koje su već izabrali ovde i zbog toga je smer promena koji ide u ovom predlogu odluke takav: kako je moguće, ići ćemo redom, obezbediti, ne da se napiše na papiru da svi rade, da svi nekoga predstavljaju, da svi rade za dobro naroda, nego da se to i ostvari.
Ovo je jedan od mogućih predloga, ne daj bože da je idealan, on ima sva svoja ograničenja. Prvo je izborni sistem, Ustav, sve ono čemu on mora da se povinuje i što mora da poštuje, i za šta se zalažem; drugo su osnovna načela demokratije; treće su iskustva koja tehnički možemo da prenesemo na rad naše Skupštine. Većinu iskustava ne možemo da prenesemo i o tome sam više puta obavestio i javnost i vas.
Ova skupština je, kao i naša država, siromašna, radi u nenormalnim uslovima, nema tehničke mogućnosti, niko nije (a naročito stručna služba i poslanici) adekvatno nagrađen.
Ali, to ne smanjuje obavezu narodnih poslanika i ove skupštine, dakle, zato stalno insistiram na poređenjima sa fabrikama, prodavnicama, sa ljudima na selu, da u okviru datih mogućnosti najviše uradimo.
Moguće je da ne žele svi da rade. Mislim da je to prirodno, u svim društvima je tako. Vi znate da se neko opredeli da se takmiči i zarađuje, a neko se opredeli da naprosto zastane onog trenutka kada zadovolji egzistencijalnu potrebu. Sve to mora da se uredi po zakonu.
Kada su građani, glasajući za izborne liste, birali poslanike, nisu znali da li će ti poslanici biti poslanici vladajuće koalicije, ili da li će uopšte biti koalicije, ili će biti opozicija. Dakle, oni su sa puno poverenja dali svoj glas, što je u politici najveća vrednost, da će njihovi predstavnici uticati na odluke.
Čuo sam u diskusiji često neverovatnu zasenjenost izvršnom vlašću: šta i kako radi vlada, neki deo izvršne vlasti, neki ministar. Ali, mi ovde uređujemo rad poslanika i zbog toga je ključno je pitanje – kako poslanik ostvaruje obavezu koju su mu građani dali, poverivši mu vlast.
Dali smo čitav niz predloga. Naravno, mnogi od nas su vešti govornici i visoko su podigli lestvicu ovde, pa ću sada morati da se vratim na čitav niz predloga koji su ovde, da ih pojasnim još jednom, da slučajno ne bi bilo zabune u nameri, i zašto je ponuđeno određeno rešenje.
Počeću još jednom od pitanja koja sam postavio kada sam prvi put došao u ovaj parlament. Nemam iskustva. Zahvaljujem se svima koji su na to ukazali, ali se isto tako zahvaljujem na onoj bezgraničnoj kolegijalnoj duhovitosti svih poslanika koji su rekli: eh, da se vi razumete u parlamentarizam. To je, otprilike, kao jedna stara anegdota, neću vam je ispričati, valjda je svi znate, koju je pričao gospodin Mihiz. Eh, da vi znate sanskrit.
Odmah sam pitao čemu služi radni kvorum, pošto stalno govorimo o radnom kvorumu. Nisam primetio ubedljive odgovore, što bi rekao moj prethodnik, a da ih razumem. Na smisleno pitanje: čemu služi radni kvorum, dobio sam različite odgovore.
To je jedna navika iz prethodnih parlamenata, iz različitih saziva, koja je rezultat opsednutosti izvršne vlasti da treba da podredi sebi parlament i spreči poslanike da rade; da ih natera da sede u nenormalnim uslovima i ne utiču na zakone. Zbog toga čitav niz mehanizama, koji prividno stoje na raspolaganju, po Poslovniku koji sada imamo, ne omogućava da poslanici utiču na zakone.
Daću vam mali primer šta se dešava u odborima. Čuli smo situaciju, koja je meni potpuno jasno obrazložena, koja kaže – imate početak rada jednog odbora, odbor razmatra čitav niz primedbi na zakon i tokom tog razmatranja vrši pritisak na predlagača, na prisutne poslanike, jer imaju pravo da prisustvuju svi poslanici, i nastoji da ih ubedi. Ovo je Srbija i često se ovde dešava ono što je neko od poslanika rekao, da se nešto odbije po rezonu, ne, to je predložio taj i taj, on je poslanik opozicije i to nećemo da prihvatimo.
Argumenti su na strani poslanika. Dešava se najčešće na tim odborima da predlagač, što je i dalje u ovom sazivu najčešće Vlada (mada je učinjen ogroman korak u stavljanju na dnevni red čitavog niza tačaka koje nije predložila Vlada), dakle, dešava se da ministar, pošto je tema odjednom postala vruća, a neke primedbe koje su date već su zašle u javnost – može da zamoli predstavnike vladajuće koalicije. Krajnje uslovno koristim ove termine, jer zbilja ne pravim na taj način razliku, ali tako se govori, da ne uđu na sednicu odbora. Na taj način, kamere koje su došle i novinari koji to treba da prenesu, stručnjaci koji su pozvani, (a najčešće jesu) da dodatno pomognu u pojašnjenju nekog zakona – sve to ne može ni da počne. Dakle, ne postoji opstrukcija opozicije, postoji opstrukcija vladajuće koalicije.
Naravno, ako se ide ka tome da tražite način da se povećava opstrukcija, onda možete i na jednu i na drugu stranu. Predlagač je išao drugim putem. On je tražio način da ničije pravo ne može da se ugrozi, što će reći – da, uđe predsednik odbora, još jedan član, znači najmanje jedna ili dve stranke, i već će moći da počne rad odbora.
Znači, ne može niko da spreči opstrukcijom – nije hteo da zakorači ili hteo je da zakorači u salu. To je možda suviše dobronamerna ideja, ali juče sam jasno rekao – svi predlozi su dati kako da se poboljša stanje, da se omogući da mašina radi, proizvodi, da ljudi imaju od čega da žive, a ne da se priča: "uh što bi bila mašina, nego, dajte da pomognemo". Naravno, postoji čitav niz mogućnosti da se mašina pokvari. Ali, stvarno sam malo o tome vodio računa.
S druge strane, ako je toliko ljudi željno da u tome učestvuje, u redu je, oni će u tome uspeti. Zbog toga sam predlažući, pre svega vodio računa prvo o najmanjim strankama, o onim koje su najmanje zastupljene, jer još jednom kažem, svaki poslanik ovde mora da ima jednaka prava. Dakle, na ovaj način je sprečeno da se neka njihova dobra inicijativa da nešto dođe na odbor, skloni u stranu.
Drugo, morali smo na još jedan način ovim predlogom da omogućimo, nije moguće baš punu ravnopravnost, ali priliku za predstavnike manjih poslaničkih grupa. Daću vam plastičan odgovor po pitanju amandmana i njihovog predstavljanja na sednici. Ali, još jednom podsećam – Skupština nije ova sala.
Na sednici, da biste mogli da razmatrate neki zakon, on dolazi, i pre toga se diskutovalo po odborima. Neko je malopre pokazao, Vlada je sada zakazala sednicu sa 49 tačaka dnevnog reda. Znači, odbori će morati iz sve snage da rade.
Najveća poslanička grupa ovog saziva, a stvarno sam vodio računa u Predlogu o različitim iskustvima, trenutno raspolaže sa 81 članom, odnosno poslanikom koji može da učestvuje u radu tih odbora. To znači, pošto ovde nema kvoruma da bi se omogućilo da poslanici rade, da može po osam poslanika te grupe na svakom odboru istovremeno da zastupa stavove.
Naravno, ne dešava se da deset odbora radi istovremeno, ali po novom poslovniku svako ko prisustvuje ima pravo korišćenja istog vremena. Zbog toga računica nije tačna.
Ukupno, u lobiranju da jedan amandman prođe, da se jedan zakon poboljša, to znači da ono zbog čega su glasali za vas, obezbedite da postane sastavni deo zakona, imate proporcionalno vreme. Ali, morali smo da napravimo i neki ustupak onima koji ne mogu da stignu.
Evo, recimo, 22 člana druge opozicione stranke ne može da stigne na deset odbora, sem da se podele na 2,2. Oni će se opredeljivati i moraju da imaju barem prava da onda kada bude predstavljanje amandmana imaju 15 minuta, što je po usvojenom amandmanu ovde urađeno, da predstave svoj stav. Zamislite tek poslaničke grupe koje imaju pet članova, kako će one stići?
Dakle, one ne mogu da stignu da učestvuju na svim odborima, da prate celu diskusiju, jer će diskusije nekada biti mnogo duge, kao što uvek biva, jer što je veći zakon, što je značajnija tema – duže su diskusije i moraju da dođu u priliku da imaju makar tu ravnopravnost da mogu ispred poslaničke grupe, što nije ustavna kategorija, da govore 15 minuta po amandmanu i da na taj način predstave javnosti i činjenicu zašto nisu mogli da utiču dovoljno.
Oni će tom prilikom i reći, tolika je aktivnost, građanima se žuri da dođe do promena. Ali, zakoni tih promena, toliko Skupština radi, a glasali ste da nas bude samo pet ili devet i nismo mogli da postignemo. Da ste glasali da nas bude 70 lakše bismo postigli i onda nam ne bi bio nikakav problem da sada, između svojih 70 ovde odaberemo jednog ili dvojicu koji su dovoljno uverljivi, a svi ste dovoljno obrazovani i dovoljno elokventni da zastupate jedan amandman 15 minuta i dobro pojasnite građanima i, naravno – predlagaču.
Za svaki slučaj ovim predlogom je otvoren dvostruki krug čitanja amandmana. Vraćam se na to zašto se neće baš svi radovati. Naravno, čitav niz mehanizama je omogućavao da se jedno priča a drugo radi, da se izađe i kaže: evo, mi smo toliko radili danas, svi smo bili tu, uspešni smo bili po odborima. Ali, to mora da se dokaže, ljudi moraju stvarno da budu tu.
Drugo, vladajuća koalicija više nema mehanizam koji je do sada bio; ovaj novi poslovnik je bio restriktivan za vladajuću koaliciju, ona mora da žuri da učestvuje, doprinese, da zakone koje podržava poboljšava i da dobro sasluša argumente "protiv" na svakom odboru, jer neće moći da spreči da taj odbor počne, pošto nije neophodan kvorum.
Naravno, potpuno razumem da su ljudi iskusni. Znaju da je moguće da se sve naopako uradi. Umesto da njih dvojica počnu nešto što će naterati da hitno stignu predstavnici vladajuće koalicije, umesto toga piju kafice, razgovaraju, napuste Skupštinu. Naravno da je moguće, kao što je moguće da se to dogodi u svakoj fabrici, u svakoj kući.
Ima jedan mali problem, kada se to uradi u fabrici – dobijete otkaz. Kada to radite u Skupštini – građani ne glasaju za vas, jer će postati očito. Poslanici su, naravno, sposobni i elokventni ljudi. Među vama ne vidim ni jednog koji to nije, možda jednog. Dakle, mislio sam na sebe, jer sebe ne mogu da vidim.
Da ponovim – poslanici su izuzetno sposobni, elokventni ljudi, zato ste i stranke kojima ste dali poverenje birali. To važi za sve poslanike. Još jednom kažem, ne mogu samo da vidim jednog takvog. Dakle, za ovom govornicom, gde su ostala potpuno ista prava, koja štite demokratiju, potpuno proporcionalni odnos u nacionalnom pretresu – moći će jasno da kažu građanima zašto se nešto dogodilo i imaće dovoljno svedoka koji će to potvrditi.
I reći će – zbog toga ovo nije bilo na odboru, nije ga bilo u Skupštini, ovaj odbor nije glasao. Jer, pazite, odluke se, naravno, glasaju većinom i na odborima, kao i ovde na sednici Skupštine.
Dakle, morao je da bude unet čitav niz odredbi koje štite opoziciju, bilo da je opozicija brojna ili malobrojna. Na tome se ovde insistiralo.
Odbio sam predlog koji je danas postojao, da se umesto toga omogući na odborima da predstavnici vladajuće koalicije, (koja god da to bude), a ovde je neko pogrešno obavestio, kaže – padne vlada, ova skupština se raspušta. Kakve veze ima pad vlade i raspuštanje Skupštine? Nema nikakve veze.
Mi se često zavaravamo, ali neke stvari, kojima smo se ranije zavaravali više po ovom predlogu neće moći. Vi se sećate da se neko ovde zavaravao pre dva meseca, izlazio je i govorio: zašto predsednik ne stavi usred ove sednice razmatranje poverenja Vladi. To nije moguće, zato što je Poslovnik to sprečavao. Nije uopšte predviđao način da se prekine sednica ili da se u tekuću sednicu ubaci nešto.
Sada je, obećao sam to javno, obećao sam i poslaniku koji je to pitao – uvršten predlog kojim se jasno kaže da, tokom redovnog zasedanja, može nešto da se ubaci, jer tokom vanrednog predsednik ne odlučuje o dnevnom redu.
Treba biti potpuna neznalica o poslu koji radite, pa tvrditi zašto predsednik nešto nije stavio na dnevni red u vanrednom zasedanju. Ne stavlja on ništa na dnevni red u vanrednom zasedanju. Nema nijednu mogućnost. Ili 84 poslanika zakazuje dnevni red ili Vlada. Predsednik samo određuje datum.
U ovom redovnom zasedanju, novim predlogom moguće je odmah nešto razmatrati, kakva god da je sednica u toku, ne samo pitanje poverenja ministru i Vladi, već i sve ono za šta smo se mi zajednički dovijali, na osnovu sastanka šefova svih poslaničkih grupa da, recimo, neko bude sa dokazima optužen za korupciju, a izabran je, da je to neka funkcija koju je birala Skupština.
Mi smo onda tražili način – hajdemo da ćuteći, mimo Poslovnika, zakažemo petominutnu sednicu. Sada nema potrebe. Novim predlogom je omogućeno da se to odmah reši.
Čitav niz stvari, na koje je ukazano u prethodnom periodu, sada je ovde unet u ovaj predlog. Sigurno nije sve. Uveren sam da ćemo onog trenutka kada Skupština izglasa ovaj predlog, ako prihvati da poslanici za isti novac rade više i da to postane jasno građanima ko radi, a ko priča o radu – onda ćemo doći u situaciju i sasvim sigurno da ćemo tokom rada otkrivati različite manjkavosti.
Koliko god da su u stvaranju ovog predloga učestvovali svi do kojih sam mogao da dođem, kojih se to tiče, kao i sva uporedna iskustva pa su ovde predlozi tačno onako kako se radi u mađarskom, francuskom, nemačkom parlamentu, svejedno će pokazati čitav niz manjkavosti i onda ćemo to dogovorno rešiti – mi ili sledeći saziv. Jer, kao što je neko rekao, neće ovo dugo trajati, samo do oktobra.
A od oktobra počinje redovna sednica, tako sam shvatio. Dakle, neće dugo trajati vanredna sednica, počeće redovna i moći će sve ono što je primedba na Poslovnik da se hitno, od strane predsednika, stavi na dnevni red u dogovoru sa vama i da se sve to, naravno, ispravi. Ne očekujem ni na jedan drugi način da pristupamo ovom poslu.
Još jednom bih zamolio za razumevanje, sve potpredsednike koji rade odgovorno svoj posao, zbog toga što je ovaj predlog poslovnika najrestriktivniji prema predsedavajućem. Dakle, on svakako mora da bude ovde, svakoga jutra u 10,00 sati i neće moći da ustane najmanje do 18,00 sati, sem onog sata pauze. To će stalno videti, odmah od prvog dana, svi građani, za razliku od poslanika koji će u prvom periodu možda morati da sačekaju, pa tek onda za govornicom da svedoče o tome da se neko nije pojavio, jer nema direktnih prenosa odbora. Kao što smo konstatovali, da se neko nije pojavio na odboru i da je na taj način sprečio glasanje, odugovlačio, nije želeo da radi u Skupštini, nego je išao, (kako je to neko slikovito) od kafića do kafića. Nadam se da se to neće dogoditi.
Još jednom pozivam sve poslanike, ne mogu da delim na poziciju i opoziciju, ne mogu da pozivam na odgovornost i neodgovornost, jer svako bira svoju političku poruku – da glasaju za ovaj predlog. Obaveštavam, pošto nema rasprave u pojedinostima, jer je ovo predlog poslovnika, pa je rasprava samo u načelu, a o tome smo obavešteni na početku sednice od strane predsedavajućeg, da su usvojeni amandmani gospodina Milajića, gospodina Anđelkovića, gospodina Obradovića.
Pri tome smo konstatovali da su neki amandmani gospodina Markovića u međuvremenu usvojeni, koji su još oštriji po izvršnu vlast. Gospodin Marković je predlagao da se zakazuje razgovor, odnosno ova javna sednica sa ministrima, na 60 dana, ali je predlagač prihvatio da to bude na 30 dana. Dakle, faktički je usvojen i taj predlog.
Usvojeni su svi oni amandmani koji su išli na nova precizna rešenja u duhu u kome su promene Poslovnika predložene, a taj duh, pre svega, nije prvo – efikasnost, već je prvo – da se omogući da poslanici, koje su građani glasali, utiču na odluke, stvarno mogu da utiču, a da se, naravno, smanji mogućnost da se samo, bez mogućnosti uticaja na odluke, ljudi slikaju pred kamerama, što, nadam se, nikome i neće biti osnovna želja.
Pozivam sve da glasaju za ovaj poslovnik. Još jednom podsećam, sve odredbe koje su u njemu dobre – za njih su zaslužni oni koji su pomogli da se one naprave; za sve loše odredbe, i one koje se pokažu lošim, zaslužan sam ja. Hvala vam.
Da još jednom kažem, ovo je jedino telo vlasti koje predstavlja sve građane, drugo ne postoji, i zbog toga delim zabrinutost svih vas kako će se odraziti promene u radu ovog parlamenta na mnoga pitanja: pitanja demokratije, zaštite prava manjine, zaštite prava većine, malih i velikih poslaničkih grupa, stranaka koje su dobile jednog, četiri ili pet, zavisno od onoga kakav je bio izborni sistem, poslanika. Ali, za početak bih da se složim.
Dakle, koalicioni sporazumi su prethodili formiranju izbornih lista, jer se samo sa izbornih lista dolazi u parlament, i na osnovu nekih od tih koalicionih sporazuma se desilo da postoji po jedan ili po dva poslanika neke stranke koji su na taj način došli u parlament. Nema razloga da unosimo zabunu.
Mi smo, inače, uneli mnogo zabune. Prvo bih se složio sa ključnom konstatacijom prethodnog govornika. Niko se ovome neće obradovati. Moramo da pojasnimo zašto.
Zato što nekada morate da radite stvari, zato što su one važne za vaš život, za situaciju u kojoj ste se našli, a ne možete da birate da se stalno radujete.
Građani Srbije žele promene i prirodno je da ih žele odmah, a ne da se o promenama priča i prirodno je da žele, pre svega, da ih vide kod svojih poslanika, kod ljudi koje su već izabrali ovde i zbog toga je smer promena koji ide u ovom predlogu odluke takav: kako je moguće, ići ćemo redom, obezbediti, ne da se napiše na papiru da svi rade, da svi nekoga predstavljaju, da svi rade za dobro naroda, nego da se to i ostvari.
Ovo je jedan od mogućih predloga, ne daj bože da je idealan, on ima sva svoja ograničenja. Prvo je izborni sistem, Ustav, sve ono čemu on mora da se povinuje i što mora da poštuje, i za šta se zalažem; drugo su osnovna načela demokratije; treće su iskustva koja tehnički možemo da prenesemo na rad naše Skupštine. Većinu iskustava ne možemo da prenesemo i o tome sam više puta obavestio i javnost i vas.
Ova skupština je, kao i naša država, siromašna, radi u nenormalnim uslovima, nema tehničke mogućnosti, niko nije (a naročito stručna služba i poslanici) adekvatno nagrađen.
Ali, to ne smanjuje obavezu narodnih poslanika i ove skupštine, dakle, zato stalno insistiram na poređenjima sa fabrikama, prodavnicama, sa ljudima na selu, da u okviru datih mogućnosti najviše uradimo.
Moguće je da ne žele svi da rade. Mislim da je to prirodno, u svim društvima je tako. Vi znate da se neko opredeli da se takmiči i zarađuje, a neko se opredeli da naprosto zastane onog trenutka kada zadovolji egzistencijalnu potrebu. Sve to mora da se uredi po zakonu.
Kada su građani, glasajući za izborne liste, birali poslanike, nisu znali da li će ti poslanici biti poslanici vladajuće koalicije, ili da li će uopšte biti koalicije, ili će biti opozicija. Dakle, oni su sa puno poverenja dali svoj glas, što je u politici najveća vrednost, da će njihovi predstavnici uticati na odluke.
Čuo sam u diskusiji često neverovatnu zasenjenost izvršnom vlašću: šta i kako radi vlada, neki deo izvršne vlasti, neki ministar. Ali, mi ovde uređujemo rad poslanika i zbog toga je ključno je pitanje – kako poslanik ostvaruje obavezu koju su mu građani dali, poverivši mu vlast.
Dali smo čitav niz predloga. Naravno, mnogi od nas su vešti govornici i visoko su podigli lestvicu ovde, pa ću sada morati da se vratim na čitav niz predloga koji su ovde, da ih pojasnim još jednom, da slučajno ne bi bilo zabune u nameri, i zašto je ponuđeno određeno rešenje.
Počeću još jednom od pitanja koja sam postavio kada sam prvi put došao u ovaj parlament. Nemam iskustva. Zahvaljujem se svima koji su na to ukazali, ali se isto tako zahvaljujem na onoj bezgraničnoj kolegijalnoj duhovitosti svih poslanika koji su rekli: eh, da se vi razumete u parlamentarizam. To je, otprilike, kao jedna stara anegdota, neću vam je ispričati, valjda je svi znate, koju je pričao gospodin Mihiz. Eh, da vi znate sanskrit.
Odmah sam pitao čemu služi radni kvorum, pošto stalno govorimo o radnom kvorumu. Nisam primetio ubedljive odgovore, što bi rekao moj prethodnik, a da ih razumem. Na smisleno pitanje: čemu služi radni kvorum, dobio sam različite odgovore.
To je jedna navika iz prethodnih parlamenata, iz različitih saziva, koja je rezultat opsednutosti izvršne vlasti da treba da podredi sebi parlament i spreči poslanike da rade; da ih natera da sede u nenormalnim uslovima i ne utiču na zakone. Zbog toga čitav niz mehanizama, koji prividno stoje na raspolaganju, po Poslovniku koji sada imamo, ne omogućava da poslanici utiču na zakone.
Daću vam mali primer šta se dešava u odborima. Čuli smo situaciju, koja je meni potpuno jasno obrazložena, koja kaže – imate početak rada jednog odbora, odbor razmatra čitav niz primedbi na zakon i tokom tog razmatranja vrši pritisak na predlagača, na prisutne poslanike, jer imaju pravo da prisustvuju svi poslanici, i nastoji da ih ubedi. Ovo je Srbija i često se ovde dešava ono što je neko od poslanika rekao, da se nešto odbije po rezonu, ne, to je predložio taj i taj, on je poslanik opozicije i to nećemo da prihvatimo.
Argumenti su na strani poslanika. Dešava se najčešće na tim odborima da predlagač, što je i dalje u ovom sazivu najčešće Vlada (mada je učinjen ogroman korak u stavljanju na dnevni red čitavog niza tačaka koje nije predložila Vlada), dakle, dešava se da ministar, pošto je tema odjednom postala vruća, a neke primedbe koje su date već su zašle u javnost – može da zamoli predstavnike vladajuće koalicije. Krajnje uslovno koristim ove termine, jer zbilja ne pravim na taj način razliku, ali tako se govori, da ne uđu na sednicu odbora. Na taj način, kamere koje su došle i novinari koji to treba da prenesu, stručnjaci koji su pozvani, (a najčešće jesu) da dodatno pomognu u pojašnjenju nekog zakona – sve to ne može ni da počne. Dakle, ne postoji opstrukcija opozicije, postoji opstrukcija vladajuće koalicije.
Naravno, ako se ide ka tome da tražite način da se povećava opstrukcija, onda možete i na jednu i na drugu stranu. Predlagač je išao drugim putem. On je tražio način da ničije pravo ne može da se ugrozi, što će reći – da, uđe predsednik odbora, još jedan član, znači najmanje jedna ili dve stranke, i već će moći da počne rad odbora.
Znači, ne može niko da spreči opstrukcijom – nije hteo da zakorači ili hteo je da zakorači u salu. To je možda suviše dobronamerna ideja, ali juče sam jasno rekao – svi predlozi su dati kako da se poboljša stanje, da se omogući da mašina radi, proizvodi, da ljudi imaju od čega da žive, a ne da se priča: "uh što bi bila mašina, nego, dajte da pomognemo". Naravno, postoji čitav niz mogućnosti da se mašina pokvari. Ali, stvarno sam malo o tome vodio računa.
S druge strane, ako je toliko ljudi željno da u tome učestvuje, u redu je, oni će u tome uspeti. Zbog toga sam predlažući, pre svega vodio računa prvo o najmanjim strankama, o onim koje su najmanje zastupljene, jer još jednom kažem, svaki poslanik ovde mora da ima jednaka prava. Dakle, na ovaj način je sprečeno da se neka njihova dobra inicijativa da nešto dođe na odbor, skloni u stranu.
Drugo, morali smo na još jedan način ovim predlogom da omogućimo, nije moguće baš punu ravnopravnost, ali priliku za predstavnike manjih poslaničkih grupa. Daću vam plastičan odgovor po pitanju amandmana i njihovog predstavljanja na sednici. Ali, još jednom podsećam – Skupština nije ova sala.
Na sednici, da biste mogli da razmatrate neki zakon, on dolazi, i pre toga se diskutovalo po odborima. Neko je malopre pokazao, Vlada je sada zakazala sednicu sa 49 tačaka dnevnog reda. Znači, odbori će morati iz sve snage da rade.
Najveća poslanička grupa ovog saziva, a stvarno sam vodio računa u Predlogu o različitim iskustvima, trenutno raspolaže sa 81 članom, odnosno poslanikom koji može da učestvuje u radu tih odbora. To znači, pošto ovde nema kvoruma da bi se omogućilo da poslanici rade, da može po osam poslanika te grupe na svakom odboru istovremeno da zastupa stavove.
Naravno, ne dešava se da deset odbora radi istovremeno, ali po novom poslovniku svako ko prisustvuje ima pravo korišćenja istog vremena. Zbog toga računica nije tačna.
Ukupno, u lobiranju da jedan amandman prođe, da se jedan zakon poboljša, to znači da ono zbog čega su glasali za vas, obezbedite da postane sastavni deo zakona, imate proporcionalno vreme. Ali, morali smo da napravimo i neki ustupak onima koji ne mogu da stignu.
Evo, recimo, 22 člana druge opozicione stranke ne može da stigne na deset odbora, sem da se podele na 2,2. Oni će se opredeljivati i moraju da imaju barem prava da onda kada bude predstavljanje amandmana imaju 15 minuta, što je po usvojenom amandmanu ovde urađeno, da predstave svoj stav. Zamislite tek poslaničke grupe koje imaju pet članova, kako će one stići?
Dakle, one ne mogu da stignu da učestvuju na svim odborima, da prate celu diskusiju, jer će diskusije nekada biti mnogo duge, kao što uvek biva, jer što je veći zakon, što je značajnija tema – duže su diskusije i moraju da dođu u priliku da imaju makar tu ravnopravnost da mogu ispred poslaničke grupe, što nije ustavna kategorija, da govore 15 minuta po amandmanu i da na taj način predstave javnosti i činjenicu zašto nisu mogli da utiču dovoljno.
Oni će tom prilikom i reći, tolika je aktivnost, građanima se žuri da dođe do promena. Ali, zakoni tih promena, toliko Skupština radi, a glasali ste da nas bude samo pet ili devet i nismo mogli da postignemo. Da ste glasali da nas bude 70 lakše bismo postigli i onda nam ne bi bio nikakav problem da sada, između svojih 70 ovde odaberemo jednog ili dvojicu koji su dovoljno uverljivi, a svi ste dovoljno obrazovani i dovoljno elokventni da zastupate jedan amandman 15 minuta i dobro pojasnite građanima i, naravno – predlagaču.
Za svaki slučaj ovim predlogom je otvoren dvostruki krug čitanja amandmana. Vraćam se na to zašto se neće baš svi radovati. Naravno, čitav niz mehanizama je omogućavao da se jedno priča a drugo radi, da se izađe i kaže: evo, mi smo toliko radili danas, svi smo bili tu, uspešni smo bili po odborima. Ali, to mora da se dokaže, ljudi moraju stvarno da budu tu.
Drugo, vladajuća koalicija više nema mehanizam koji je do sada bio; ovaj novi poslovnik je bio restriktivan za vladajuću koaliciju, ona mora da žuri da učestvuje, doprinese, da zakone koje podržava poboljšava i da dobro sasluša argumente "protiv" na svakom odboru, jer neće moći da spreči da taj odbor počne, pošto nije neophodan kvorum.
Naravno, potpuno razumem da su ljudi iskusni. Znaju da je moguće da se sve naopako uradi. Umesto da njih dvojica počnu nešto što će naterati da hitno stignu predstavnici vladajuće koalicije, umesto toga piju kafice, razgovaraju, napuste Skupštinu. Naravno da je moguće, kao što je moguće da se to dogodi u svakoj fabrici, u svakoj kući.
Ima jedan mali problem, kada se to uradi u fabrici – dobijete otkaz. Kada to radite u Skupštini – građani ne glasaju za vas, jer će postati očito. Poslanici su, naravno, sposobni i elokventni ljudi. Među vama ne vidim ni jednog koji to nije, možda jednog. Dakle, mislio sam na sebe, jer sebe ne mogu da vidim.
Da ponovim – poslanici su izuzetno sposobni, elokventni ljudi, zato ste i stranke kojima ste dali poverenje birali. To važi za sve poslanike. Još jednom kažem, ne mogu samo da vidim jednog takvog. Dakle, za ovom govornicom, gde su ostala potpuno ista prava, koja štite demokratiju, potpuno proporcionalni odnos u nacionalnom pretresu – moći će jasno da kažu građanima zašto se nešto dogodilo i imaće dovoljno svedoka koji će to potvrditi.
I reći će – zbog toga ovo nije bilo na odboru, nije ga bilo u Skupštini, ovaj odbor nije glasao. Jer, pazite, odluke se, naravno, glasaju većinom i na odborima, kao i ovde na sednici Skupštine.
Dakle, morao je da bude unet čitav niz odredbi koje štite opoziciju, bilo da je opozicija brojna ili malobrojna. Na tome se ovde insistiralo.
Odbio sam predlog koji je danas postojao, da se umesto toga omogući na odborima da predstavnici vladajuće koalicije, (koja god da to bude), a ovde je neko pogrešno obavestio, kaže – padne vlada, ova skupština se raspušta. Kakve veze ima pad vlade i raspuštanje Skupštine? Nema nikakve veze.
Mi se često zavaravamo, ali neke stvari, kojima smo se ranije zavaravali više po ovom predlogu neće moći. Vi se sećate da se neko ovde zavaravao pre dva meseca, izlazio je i govorio: zašto predsednik ne stavi usred ove sednice razmatranje poverenja Vladi. To nije moguće, zato što je Poslovnik to sprečavao. Nije uopšte predviđao način da se prekine sednica ili da se u tekuću sednicu ubaci nešto.
Sada je, obećao sam to javno, obećao sam i poslaniku koji je to pitao – uvršten predlog kojim se jasno kaže da, tokom redovnog zasedanja, može nešto da se ubaci, jer tokom vanrednog predsednik ne odlučuje o dnevnom redu.
Treba biti potpuna neznalica o poslu koji radite, pa tvrditi zašto predsednik nešto nije stavio na dnevni red u vanrednom zasedanju. Ne stavlja on ništa na dnevni red u vanrednom zasedanju. Nema nijednu mogućnost. Ili 84 poslanika zakazuje dnevni red ili Vlada. Predsednik samo određuje datum.
U ovom redovnom zasedanju, novim predlogom moguće je odmah nešto razmatrati, kakva god da je sednica u toku, ne samo pitanje poverenja ministru i Vladi, već i sve ono za šta smo se mi zajednički dovijali, na osnovu sastanka šefova svih poslaničkih grupa da, recimo, neko bude sa dokazima optužen za korupciju, a izabran je, da je to neka funkcija koju je birala Skupština.
Mi smo onda tražili način – hajdemo da ćuteći, mimo Poslovnika, zakažemo petominutnu sednicu. Sada nema potrebe. Novim predlogom je omogućeno da se to odmah reši.
Čitav niz stvari, na koje je ukazano u prethodnom periodu, sada je ovde unet u ovaj predlog. Sigurno nije sve. Uveren sam da ćemo onog trenutka kada Skupština izglasa ovaj predlog, ako prihvati da poslanici za isti novac rade više i da to postane jasno građanima ko radi, a ko priča o radu – onda ćemo doći u situaciju i sasvim sigurno da ćemo tokom rada otkrivati različite manjkavosti.
Koliko god da su u stvaranju ovog predloga učestvovali svi do kojih sam mogao da dođem, kojih se to tiče, kao i sva uporedna iskustva pa su ovde predlozi tačno onako kako se radi u mađarskom, francuskom, nemačkom parlamentu, svejedno će pokazati čitav niz manjkavosti i onda ćemo to dogovorno rešiti – mi ili sledeći saziv. Jer, kao što je neko rekao, neće ovo dugo trajati, samo do oktobra.
A od oktobra počinje redovna sednica, tako sam shvatio. Dakle, neće dugo trajati vanredna sednica, počeće redovna i moći će sve ono što je primedba na Poslovnik da se hitno, od strane predsednika, stavi na dnevni red u dogovoru sa vama i da se sve to, naravno, ispravi. Ne očekujem ni na jedan drugi način da pristupamo ovom poslu.
Još jednom bih zamolio za razumevanje, sve potpredsednike koji rade odgovorno svoj posao, zbog toga što je ovaj predlog poslovnika najrestriktivniji prema predsedavajućem. Dakle, on svakako mora da bude ovde, svakoga jutra u 10,00 sati i neće moći da ustane najmanje do 18,00 sati, sem onog sata pauze. To će stalno videti, odmah od prvog dana, svi građani, za razliku od poslanika koji će u prvom periodu možda morati da sačekaju, pa tek onda za govornicom da svedoče o tome da se neko nije pojavio, jer nema direktnih prenosa odbora. Kao što smo konstatovali, da se neko nije pojavio na odboru i da je na taj način sprečio glasanje, odugovlačio, nije želeo da radi u Skupštini, nego je išao, (kako je to neko slikovito) od kafića do kafića. Nadam se da se to neće dogoditi.
Još jednom pozivam sve poslanike, ne mogu da delim na poziciju i opoziciju, ne mogu da pozivam na odgovornost i neodgovornost, jer svako bira svoju političku poruku – da glasaju za ovaj predlog. Obaveštavam, pošto nema rasprave u pojedinostima, jer je ovo predlog poslovnika, pa je rasprava samo u načelu, a o tome smo obavešteni na početku sednice od strane predsedavajućeg, da su usvojeni amandmani gospodina Milajića, gospodina Anđelkovića, gospodina Obradovića.
Pri tome smo konstatovali da su neki amandmani gospodina Markovića u međuvremenu usvojeni, koji su još oštriji po izvršnu vlast. Gospodin Marković je predlagao da se zakazuje razgovor, odnosno ova javna sednica sa ministrima, na 60 dana, ali je predlagač prihvatio da to bude na 30 dana. Dakle, faktički je usvojen i taj predlog.
Usvojeni su svi oni amandmani koji su išli na nova precizna rešenja u duhu u kome su promene Poslovnika predložene, a taj duh, pre svega, nije prvo – efikasnost, već je prvo – da se omogući da poslanici, koje su građani glasali, utiču na odluke, stvarno mogu da utiču, a da se, naravno, smanji mogućnost da se samo, bez mogućnosti uticaja na odluke, ljudi slikaju pred kamerama, što, nadam se, nikome i neće biti osnovna želja.
Pozivam sve da glasaju za ovaj poslovnik. Još jednom podsećam, sve odredbe koje su u njemu dobre – za njih su zaslužni oni koji su pomogli da se one naprave; za sve loše odredbe, i one koje se pokažu lošim, zaslužan sam ja. Hvala vam.
Pokret obnove Kraljevine Srbije
Vojislav Mihailović
Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
| Predsedava
Hvala.
Zaključujem jedinstveni pretres. Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, u pojedinostima i u celini.
(Narodni poslanik Živadin Lekić traži reč posle zaključivanja jedinstvenog pretresa .)
Zaključio sam pretres. Po Poslovniku ne možete posle zaključenja pretresa da tražite reč.
(Živadin Lekić: Upadica: Nismo ravnopravni.)
Jesmo ravnopravni, upravo vam zato govorim, kada se prijavljuju svi poslanici morate i vi da se prijavite. Pre ili u toku rasprave se prijavljujete.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84, STAV 1. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, PONOVO GLASA O ZAKONU O VLADI
Podsećam vas da je Narodna skupština Republike Srbije na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2005. godini, održanoj 23. maja 2005. godine, usvojila Zakon o Vladi.
Primili ste zahtev predsednika Republike Srbije da Narodna skupština, saglasno članu 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, ponovo glasa o Zakonu o Vladi; tekst Zakona o Vladi i mišljenje Vlade Republike Srbije o navedenom zahtevu predsednika Republike Srbije.
Predsednik Republike je u zahtevu naveo da odredbe člana 6. Zakona o Vladi nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i da je, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, odlučio da ne potpiše ukaz o njegovom proglašenju, odnosno da Zakon uputi Narodnoj skupštini na ponovno glasanje.
Podsećam vas da je članom 84. Ustava Republike Srbije određeno da predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike može zahtevati da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu.
Takođe, članom 180. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine određeno je da ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku, zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da će Narodna skupština, u skladu sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine, u danu za glasanje ponovo glasati o Zakonu o Vladi.
Po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, povreda Poslovnika.
Zaključujem jedinstveni pretres. Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, u pojedinostima i u celini.
(Narodni poslanik Živadin Lekić traži reč posle zaključivanja jedinstvenog pretresa .)
Zaključio sam pretres. Po Poslovniku ne možete posle zaključenja pretresa da tražite reč.
(Živadin Lekić: Upadica: Nismo ravnopravni.)
Jesmo ravnopravni, upravo vam zato govorim, kada se prijavljuju svi poslanici morate i vi da se prijavite. Pre ili u toku rasprave se prijavljujete.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84, STAV 1. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, PONOVO GLASA O ZAKONU O VLADI
Podsećam vas da je Narodna skupština Republike Srbije na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2005. godini, održanoj 23. maja 2005. godine, usvojila Zakon o Vladi.
Primili ste zahtev predsednika Republike Srbije da Narodna skupština, saglasno članu 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, ponovo glasa o Zakonu o Vladi; tekst Zakona o Vladi i mišljenje Vlade Republike Srbije o navedenom zahtevu predsednika Republike Srbije.
Predsednik Republike je u zahtevu naveo da odredbe člana 6. Zakona o Vladi nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i da je, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, odlučio da ne potpiše ukaz o njegovom proglašenju, odnosno da Zakon uputi Narodnoj skupštini na ponovno glasanje.
Podsećam vas da je članom 84. Ustava Republike Srbije određeno da predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike može zahtevati da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu.
Takođe, članom 180. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine određeno je da ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku, zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da će Narodna skupština, u skladu sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine, u danu za glasanje ponovo glasati o Zakonu o Vladi.
Po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, povreda Poslovnika.
Aleksandar Vučić
Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. Želeo bih da ukažem na član 100. podzakonskog pravnog akta.
Dakle, SRS je, kada se odlučivalo o Zakonu o Vladi, kao i za sve druge zakonske projekte u Narodnoj skupštini koje je predložila Vlada Republike Srbije, glasala "protiv" iz jasnih razloga. Mi smo opoziciona politička stranka, i danas, odnosno u danu za glasanje, poslanici SRS neće prisustvovati glasanju o Zakonu o Vladi.
Ali, želim da obrazložim naš stav, jer smo detaljno i temeljno pogledali i proučili sve primedbe predsednika Republike i šta je to što on zamera, govoreći o članu 6. predloženog zakona, na koji su i srpski radikali imali brojne primedbe, pre svega na sam naslov, kako ne bi trebalo na takav način ni da se koristi, jer može da zvuči kao zloupotreba. Mi smo želeli da ukažemo na sledeći slučaj.
Bez obzira na to što smo protiv tog zakona, šef naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, pošto se iz Strazbura vraća u petak, u zavisnosti od toga kada odredite dan za glasanje, glasaće suprotno volji predsednika Republike, ili ko bude zastupao poslaničku grupu. A zašto?
Ne zato što time teramo inat predsedniku Republike, ili zato što vama hoćemo da teramo inat, pa nećemo da glasamo uopšte za taj zakon – već zato što mislimo da ovakve norme u sličnom ili gotovo istovetnom obliku postoje i u Zakonu o lokalnoj samoupravi i u Zakonu o državnoj upravi.
Dakle, već imamo dva zakona gde takve norme postoje. Zašto nije predsednik Republike tražio ocenu ustavnosti tih akata, ako je to već bio slučaj? Ima još jedan razlog kojim se rukovodimo mi u SRS da taj postupak osudimo.
To je neverovatna kampanja, hajka i haranga koju protiv tog zakona vodi separatističko rukovodstvo Vojvodine i to je nešto što prosto ukazuje da to njima ne smeta, zbog toga što jeste ili nije u skladu sa Ustavom. Smeta i nama da nije u skladu sa Ustavom, ali već imamo takve norme u zakonima o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Njima to smeta zbog nekih drugih stvari – zbog ingerencija vlasti.
Dakle, hoće u svoje ruke da uzmu što je moguće više, državne vlasti u sopstvene šake i da pokušaju od Vojvodine da prave državu. To je nešto protiv čega je SRS i zato ćemo se na ovako čudan, jedinstven način izjašnjavati po pitanju Zakona o Vladi.
Mi u SRS ovo govorimo upravo zbog zaštite parlamenta. Jer kada imate sukob zakonodavne i izvršne vlasti, a danas u Srbiji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle, Vladu Srbije sa jedne strane, predsednika Srbije sa druge strane, ali u sistemu podele vlasti, u sistemu narodnog predstavništva, Narodna skupština, posebno imajući u vidu Ustav Republike Srbije, ima najznačajnije, dominirajuće mesto.
Ne može pojedinac, ne može čak ni kolegijalno telo kakva je Vlada, ili da imamo kolegijalni drugi bicefalni organ izvršne vlasti, da je recimo kolektivno predstavništvo, da unižava Narodnu skupštinu Republike Srbije, osim ako to nije jasan, precizan i na Ustavu i te kako utemeljen razlog. Plašimo se da ovde to nije bio slučaj, već da je to bio pokušaj sticanja političkih poena, lekcije iz političkog marketinga ili pokazivanje neke vrste svoje moći.
Predsednik Republike ima pravo suspenzivnog veta, a ukoliko se to ponovo usvoji, on ima obavezu da ga potpiše, hteo ili ne hteo, a suspenzivnim vetom predsednik Republike ukazuje javnosti i građanima Srbije da se ne slaže, odnosno da on i njegov tim procenjuju da je određeni zakonski akt suprotan najvišem pravnom aktu ove zemlje. Ali, posle toga sa tim mora da se saglasi, ukoliko parlament to učini.
To se radi u veoma retkim prilikama. Svoj politički stav on izražava u javnosti preko svoje poslaničke grupe – u televizijskim debatama, novinskim intervjuima i tako dalje. Ali, ovaj institut se koristi veoma retko, i to moraju da budu strašno jaki razlozi, jer u protivnom, uvek smo i uvek ćemo biti na strani parlamenta, iz prostog razloga što se tako arbitrarno ponašanje izvršnih organa vlasti, pojedinaca, pa čak i kolegijalnih – ne može dopustiti ni u kom trenutku.
Zato će srpski radikali postupiti na takav način što će svi poslanici izaći iz Skupštine kada se bude glasalo o Zakonu o Vladi, jer u tome ne želimo da učestvujemo ponovo, a i bili smo protiv tog zakona. Dakle, jasno je da se sa njegovom sadržinom ne slažemo, ali ćemo na ovaj način izraziti protest i zbog ponašanja i odnosa predsednika Republike prema srpskom parlamentu.
Srpski parlament je najviše zakonodavno telo, u ovoj zemlji, najviše telo u sistemu podele vlasti i on mora da bude poštovan. Zato smo insistirali, malopre, kod vas – da ne usvajate ovaj predlog odluke o poslovniku, jer je najvažnije da brinemo i vodimo računa o građanima Srbije i o njihovim interesima. Hvala vam.
Dakle, SRS je, kada se odlučivalo o Zakonu o Vladi, kao i za sve druge zakonske projekte u Narodnoj skupštini koje je predložila Vlada Republike Srbije, glasala "protiv" iz jasnih razloga. Mi smo opoziciona politička stranka, i danas, odnosno u danu za glasanje, poslanici SRS neće prisustvovati glasanju o Zakonu o Vladi.
Ali, želim da obrazložim naš stav, jer smo detaljno i temeljno pogledali i proučili sve primedbe predsednika Republike i šta je to što on zamera, govoreći o članu 6. predloženog zakona, na koji su i srpski radikali imali brojne primedbe, pre svega na sam naslov, kako ne bi trebalo na takav način ni da se koristi, jer može da zvuči kao zloupotreba. Mi smo želeli da ukažemo na sledeći slučaj.
Bez obzira na to što smo protiv tog zakona, šef naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, pošto se iz Strazbura vraća u petak, u zavisnosti od toga kada odredite dan za glasanje, glasaće suprotno volji predsednika Republike, ili ko bude zastupao poslaničku grupu. A zašto?
Ne zato što time teramo inat predsedniku Republike, ili zato što vama hoćemo da teramo inat, pa nećemo da glasamo uopšte za taj zakon – već zato što mislimo da ovakve norme u sličnom ili gotovo istovetnom obliku postoje i u Zakonu o lokalnoj samoupravi i u Zakonu o državnoj upravi.
Dakle, već imamo dva zakona gde takve norme postoje. Zašto nije predsednik Republike tražio ocenu ustavnosti tih akata, ako je to već bio slučaj? Ima još jedan razlog kojim se rukovodimo mi u SRS da taj postupak osudimo.
To je neverovatna kampanja, hajka i haranga koju protiv tog zakona vodi separatističko rukovodstvo Vojvodine i to je nešto što prosto ukazuje da to njima ne smeta, zbog toga što jeste ili nije u skladu sa Ustavom. Smeta i nama da nije u skladu sa Ustavom, ali već imamo takve norme u zakonima o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Njima to smeta zbog nekih drugih stvari – zbog ingerencija vlasti.
Dakle, hoće u svoje ruke da uzmu što je moguće više, državne vlasti u sopstvene šake i da pokušaju od Vojvodine da prave državu. To je nešto protiv čega je SRS i zato ćemo se na ovako čudan, jedinstven način izjašnjavati po pitanju Zakona o Vladi.
Mi u SRS ovo govorimo upravo zbog zaštite parlamenta. Jer kada imate sukob zakonodavne i izvršne vlasti, a danas u Srbiji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle, Vladu Srbije sa jedne strane, predsednika Srbije sa druge strane, ali u sistemu podele vlasti, u sistemu narodnog predstavništva, Narodna skupština, posebno imajući u vidu Ustav Republike Srbije, ima najznačajnije, dominirajuće mesto.
Ne može pojedinac, ne može čak ni kolegijalno telo kakva je Vlada, ili da imamo kolegijalni drugi bicefalni organ izvršne vlasti, da je recimo kolektivno predstavništvo, da unižava Narodnu skupštinu Republike Srbije, osim ako to nije jasan, precizan i na Ustavu i te kako utemeljen razlog. Plašimo se da ovde to nije bio slučaj, već da je to bio pokušaj sticanja političkih poena, lekcije iz političkog marketinga ili pokazivanje neke vrste svoje moći.
Predsednik Republike ima pravo suspenzivnog veta, a ukoliko se to ponovo usvoji, on ima obavezu da ga potpiše, hteo ili ne hteo, a suspenzivnim vetom predsednik Republike ukazuje javnosti i građanima Srbije da se ne slaže, odnosno da on i njegov tim procenjuju da je određeni zakonski akt suprotan najvišem pravnom aktu ove zemlje. Ali, posle toga sa tim mora da se saglasi, ukoliko parlament to učini.
To se radi u veoma retkim prilikama. Svoj politički stav on izražava u javnosti preko svoje poslaničke grupe – u televizijskim debatama, novinskim intervjuima i tako dalje. Ali, ovaj institut se koristi veoma retko, i to moraju da budu strašno jaki razlozi, jer u protivnom, uvek smo i uvek ćemo biti na strani parlamenta, iz prostog razloga što se tako arbitrarno ponašanje izvršnih organa vlasti, pojedinaca, pa čak i kolegijalnih – ne može dopustiti ni u kom trenutku.
Zato će srpski radikali postupiti na takav način što će svi poslanici izaći iz Skupštine kada se bude glasalo o Zakonu o Vladi, jer u tome ne želimo da učestvujemo ponovo, a i bili smo protiv tog zakona. Dakle, jasno je da se sa njegovom sadržinom ne slažemo, ali ćemo na ovaj način izraziti protest i zbog ponašanja i odnosa predsednika Republike prema srpskom parlamentu.
Srpski parlament je najviše zakonodavno telo, u ovoj zemlji, najviše telo u sistemu podele vlasti i on mora da bude poštovan. Zato smo insistirali, malopre, kod vas – da ne usvajate ovaj predlog odluke o poslovniku, jer je najvažnije da brinemo i vodimo računa o građanima Srbije i o njihovim interesima. Hvala vam.
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Hvala vam. Shvatio sam da je to po Poslovniku. Izvolite, gospodine Petroviću, pretpostavljam isto po Poslovniku. Tek sam se uključio u vođenje sednice i shvatio sam da je ovo bilo po Poslovniku, jer nema rasprave. Izvolite. Replika na izlaganje gospodina Vučića.
Demokratska stranka
Dušan Petrović
Demokratska stranka – Boris Tadić
Pošto je gospodin Vučić u jednom trenutku rekao kako predsednik Republike svoje stavove može da iskazuje kroz poslanički klub DS, a ja sam šef poslaničkog kluba DS, smatram, gospodine predsedniče, da imam osnov za repliku.
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Dakle, nisam bio tu, ali to što ste citirali jeste osnov za repliku. Izvolite, gospodine Petroviću. Molim vas, tri minuta. Izvolite.
Demokratska stranka
Dušan Petrović
Demokratska stranka – Boris Tadić
Predsednik Republike je mandat da obavlja ustavna ovlašćenja koja su u najvišem pravnom aktu zemlje utvrđena dobio tako što je pobedio na predsedničkim izborima i tako što su građani Srbije doneli odluku da Boris Tadić bude predsednik Srbije. Predsednik Republike nije vezan svojom ocenom o tome da je ova skupština povredila Ustav i nije osnov prava da se koristi suspenzivni veto, koji je Ustavom dat predsedniku Republike, isključivo konstatacija ili postojanje verovatnoće ili uverenja, ili ma šta, da je Skupština svojim zakonom povredila Ustav.
Istina, u obrazloženju koje je stavio u svoje pismo, vraćajući ovaj zakon Skupštini, predsednik Republike je rekao za ovaj zakon da smatra da su odredbe Ustava, kojima je utvrđena nadležnost autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, u suprotnosti sa ovim zakonom i da davanje ovlašćenja Vladi Republike Srbije da stavi van snage odluke opština, gradova i autonomnih pokrajina – nije u skladu sa Ustavom. Predsednik Republike ima pravo da vrati zakon i onda kada smatra da je loš, da je protivan interesima države i građana. Duboko ubeđenje koje ima poslanički klub DS, i koje očigledno deli predsednik Republike, jeste da je proces decentralizacije jedan od najbitnijih elemenata uspostavljanja modernog civilizovanog demokratskog društva.
Kada postoji politička intencija da se društvo decentralizuje, onda svakako izvršna vlast ne bi trebalo da ima ovako široka ovlašćenja i da diskreciono ocenjuje da li su određeni akti lokalnih jedinica samouprave ustavni, zakoniti ili ne. To je razlog.
Istina, u obrazloženju koje je stavio u svoje pismo, vraćajući ovaj zakon Skupštini, predsednik Republike je rekao za ovaj zakon da smatra da su odredbe Ustava, kojima je utvrđena nadležnost autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, u suprotnosti sa ovim zakonom i da davanje ovlašćenja Vladi Republike Srbije da stavi van snage odluke opština, gradova i autonomnih pokrajina – nije u skladu sa Ustavom. Predsednik Republike ima pravo da vrati zakon i onda kada smatra da je loš, da je protivan interesima države i građana. Duboko ubeđenje koje ima poslanički klub DS, i koje očigledno deli predsednik Republike, jeste da je proces decentralizacije jedan od najbitnijih elemenata uspostavljanja modernog civilizovanog demokratskog društva.
Kada postoji politička intencija da se društvo decentralizuje, onda svakako izvršna vlast ne bi trebalo da ima ovako široka ovlašćenja i da diskreciono ocenjuje da li su određeni akti lokalnih jedinica samouprave ustavni, zakoniti ili ne. To je razlog.
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Hvala vama. Pošto nema rasprave, Skupština će, u pravu ste naravno, Skupština koja je iznad svih tih delova izvršne vlasti, odlučiće, potpuno ste u pravu.
Dakle, pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda, saglasno članu 81. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, određujem 22. juni 2005. godine, odmah, kao dan za glasanje.
Pošto na početku ove sednice nismo imali kvorum za glasanje i za usvajanje zapisnika, molim vas, prelazimo prvo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, jer smo rekli da ćemo na usvajanje zapisnika preći u danu za glasanje, a što je sada, pre početka samog glasanja.
Dostavljeni su vam:
- zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 17, 21, 22, 23, 24, 29, 30, 31. marta, 5, 6, 12, 13, 14, 19, 20, 21, 25. i 26. aprila, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 20. i 23. maja 2005. godine,
- zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 24. maja 2005. godine,
- zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. maja 2005. godine,
- zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. i 31. maja, 1. i 2. juna 2005. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 17, 21, 22, 23, 24, 29, 30, 31. marta, 5, 6, 12, 13, 14, 19, 20, 21, 25. i 26. aprila, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 20. i 23. maja 2005. godine.
Za 129, nisu glasala 62, od 191 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 17, 21, 22, 23, 24, 29, 30, 31. marta, 5, 6, 12, 13, 14, 19, 20, 21, 25. i 26. aprila, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 20. i 23. maja 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 24. maja 2005. godine.
Za 128, protiv dva, uzdržan jedan, nisu glasala 74, od 205 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 24. maja 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. maja 2005. godine.
Za 129, protiv dva, nije glasalo 76, od 207 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. maja 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. i 31. maja, 1. i 2. juna 2005. godine.
Za 127, uzdržan jedan, nije glasalo 79, od 207 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. i 31. maja, 1. i 2. juna 2005. godine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O PRESTANKU FUNKCIJE SUDIJI USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, a pre prelaska na odlučivanje podsećam vas da, prema članu 174. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština odlučuje o izboru, odnosno razrešenju ili prestanku funkcije svakog sudije Ustavnog suda Republike Srbije pojedinačno, tajnim glasanjem, ukoliko ne odluči da glasanje bude javno.
Predlažem da se o Predlogu odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 128, nisu glasala 84, od 212 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da se o Predlogu odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije.
Za 129, nisu glasala 84, od 213 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, pre prelaska na odlučivanje o amandmanima podsećam vas da su narodni poslanici Žarko Obradović i Zoran Anđelković, na sednici Administrativnog odbora, povukli amandman koji su zajedno podneli na član 9. Predloga odluke.
Konstatujem da su sastavni deo Predloga odluke postali amandmani narodnih poslanika: Predraga Markovića na članove 4. i 11, amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 11a, 15. i amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 25a; Vojislava Milajića na član 9; Žarka Obradovića i Zorana Anđelkovića na članove 10, 16, 18. sa ispravkom i 26.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Dobili ste izveštaj Zakonodavnog odbora da su svi amandmani pravno mogući.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 86, protiv 124, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 125, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 124, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 123, uzdržan jedan, nije glasalo 5, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 85, protiv 107, uzdržanih 18, nije glasalo 7, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 83, protiv 123, uzdržana dva, nije glasalo 9, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 86, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 119, uzdržan jedan, nije glasalo 10, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 83, protiv 121, uzdržana dva, nije glasalo 10, od 216 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Dušan Petrović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 124, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 7, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Zoran Antić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo 7, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 91, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 5, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 89, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 26. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 124, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 27. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 123, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 27. doda novi član 27a.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 23, protiv 116, uzdržanih 64, nije glasalo 13, od 216 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 28. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 86, protiv 119, uzdržan jedan, nije glasalo 11, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 30. amandman je podneo poslanik Vjerica Radeta.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 85, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od 216 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine u celini.
Za 127, protiv 65, nije glasao 25, od 217 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ubedljivom većinom usvojila Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84. STAV 1. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, PONOVO GLASA O ZAKONU O VLADI
Stavljam na ponovno glasanje Zakon o Vladi, na zahtev predsednika Republike Srbije da Narodna skupština Republike Srbije, saglasno članu 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, o tom zakonu ponovo glasa.
Stavljam na ponovno glasanje Zakon o Vladi.
Za 120, protiv 25, nije glasao jedan, od 155 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ponovo izglasala Zakon o Vladi.
Prelazimo na odlučivanje Narodne skupštine o povredama Poslovnika, na koje su u toku sednice ukazali narodni poslanici.
Pošto je u toku sednice ukazano na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 96. stav 4. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.
Saglasno navedenoj odredbi Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik Milan Marković, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,45 časova, ukazao je na povredu člana 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 123, nije glasalo osam, od 131 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Aleksandar Vučić, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,48 časova, ukazao je na povredu člana 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 122, nije glasalo devet, od 131 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Zoran Krasić, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,50 časova, ukazao je na povredu člana 156, a u vezi sa članom 133. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 122, nije glasalo 8, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,55 časova, ukazao je na povredu člana 96. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 120, nije glasalo 10, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Milorad Mirčić, na sednici 21. juna 2005. godine, u 15,50 časova, ukazao je na povredu člana 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 123, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 128 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, saglasno članu 95. Poslovnika, zaključujem sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini. Hvala.
(Sednica je završena u 17,45 časova.)
Dakle, pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda, saglasno članu 81. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, određujem 22. juni 2005. godine, odmah, kao dan za glasanje.
Pošto na početku ove sednice nismo imali kvorum za glasanje i za usvajanje zapisnika, molim vas, prelazimo prvo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, jer smo rekli da ćemo na usvajanje zapisnika preći u danu za glasanje, a što je sada, pre početka samog glasanja.
Dostavljeni su vam:
- zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 17, 21, 22, 23, 24, 29, 30, 31. marta, 5, 6, 12, 13, 14, 19, 20, 21, 25. i 26. aprila, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 20. i 23. maja 2005. godine,
- zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 24. maja 2005. godine,
- zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. maja 2005. godine,
- zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. i 31. maja, 1. i 2. juna 2005. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 17, 21, 22, 23, 24, 29, 30, 31. marta, 5, 6, 12, 13, 14, 19, 20, 21, 25. i 26. aprila, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 20. i 23. maja 2005. godine.
Za 129, nisu glasala 62, od 191 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 17, 21, 22, 23, 24, 29, 30, 31. marta, 5, 6, 12, 13, 14, 19, 20, 21, 25. i 26. aprila, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 20. i 23. maja 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 24. maja 2005. godine.
Za 128, protiv dva, uzdržan jedan, nisu glasala 74, od 205 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 24. maja 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. maja 2005. godine.
Za 129, protiv dva, nije glasalo 76, od 207 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. maja 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. i 31. maja, 1. i 2. juna 2005. godine.
Za 127, uzdržan jedan, nije glasalo 79, od 207 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 30. i 31. maja, 1. i 2. juna 2005. godine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O PRESTANKU FUNKCIJE SUDIJI USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, a pre prelaska na odlučivanje podsećam vas da, prema članu 174. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština odlučuje o izboru, odnosno razrešenju ili prestanku funkcije svakog sudije Ustavnog suda Republike Srbije pojedinačno, tajnim glasanjem, ukoliko ne odluči da glasanje bude javno.
Predlažem da se o Predlogu odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 128, nisu glasala 84, od 212 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da se o Predlogu odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije.
Za 129, nisu glasala 84, od 213 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku funkcije sudiji Ustavnog suda Republike Srbije.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, pre prelaska na odlučivanje o amandmanima podsećam vas da su narodni poslanici Žarko Obradović i Zoran Anđelković, na sednici Administrativnog odbora, povukli amandman koji su zajedno podneli na član 9. Predloga odluke.
Konstatujem da su sastavni deo Predloga odluke postali amandmani narodnih poslanika: Predraga Markovića na članove 4. i 11, amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 11a, 15. i amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 25a; Vojislava Milajića na član 9; Žarka Obradovića i Zorana Anđelkovića na članove 10, 16, 18. sa ispravkom i 26.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Dobili ste izveštaj Zakonodavnog odbora da su svi amandmani pravno mogući.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 86, protiv 124, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 125, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 124, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 123, uzdržan jedan, nije glasalo 5, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 85, protiv 107, uzdržanih 18, nije glasalo 7, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 83, protiv 123, uzdržana dva, nije glasalo 9, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 86, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 119, uzdržan jedan, nije glasalo 10, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 83, protiv 121, uzdržana dva, nije glasalo 10, od 216 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Dušan Petrović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 124, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 7, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Zoran Antić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo 7, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 91, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 5, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 89, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 26. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 88, protiv 124, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 27. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 87, protiv 123, uzdržan jedan, nije glasalo 6, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 27. doda novi član 27a.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 23, protiv 116, uzdržanih 64, nije glasalo 13, od 216 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 28. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 86, protiv 119, uzdržan jedan, nije glasalo 11, od 217 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 30. amandman je podneo poslanik Vjerica Radeta.
Predlagač nije prihvatio ovaj amandman, a Administrativni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 85, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od 216 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine u celini.
Za 127, protiv 65, nije glasao 25, od 217 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ubedljivom većinom usvojila Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84. STAV 1. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, PONOVO GLASA O ZAKONU O VLADI
Stavljam na ponovno glasanje Zakon o Vladi, na zahtev predsednika Republike Srbije da Narodna skupština Republike Srbije, saglasno članu 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, o tom zakonu ponovo glasa.
Stavljam na ponovno glasanje Zakon o Vladi.
Za 120, protiv 25, nije glasao jedan, od 155 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ponovo izglasala Zakon o Vladi.
Prelazimo na odlučivanje Narodne skupštine o povredama Poslovnika, na koje su u toku sednice ukazali narodni poslanici.
Pošto je u toku sednice ukazano na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 96. stav 4. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.
Saglasno navedenoj odredbi Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik Milan Marković, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,45 časova, ukazao je na povredu člana 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 123, nije glasalo osam, od 131 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Aleksandar Vučić, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,48 časova, ukazao je na povredu člana 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 122, nije glasalo devet, od 131 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Zoran Krasić, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,50 časova, ukazao je na povredu člana 156, a u vezi sa članom 133. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 122, nije glasalo 8, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na sednici 21. juna 2005. godine, u 13,55 časova, ukazao je na povredu člana 96. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 120, nije glasalo 10, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Milorad Mirčić, na sednici 21. juna 2005. godine, u 15,50 časova, ukazao je na povredu člana 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 123, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od 128 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, saglasno članu 95. Poslovnika, zaključujem sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini. Hvala.
(Sednica je završena u 17,45 časova.)
Uvodna Reč
SEDMO VANREDNO ZASEDANjE
22. jun 2005. godine
(Prvi dan rada)
(Sednica je počela u 17,45 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)
22. jun 2005. godine
(Prvi dan rada)
(Sednica je počela u 17,45 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Prelazimo na rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, sazvane za 22. juni 2005. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 202 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 124 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović i Leila Ruždić-Trifunović.
Saglasno članu 80. stav. 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je u svom zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije utvrdila Vlada Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Sedmog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, na ovom zasedanju za koje je dnevni red utvrdila Vlada Srbije, ispred sebe imate 45 zakonskih predloga.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama,
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu,
3. Predlog zakona o izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa,
4. Predlog zakona o izmenama Zakona o sudskim taksama,
5. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
6. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine,
7. Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala,
8. Predlog zakona o visokom obrazovanju (povučena tačka),
9. Predlog zakona o osiguranju depozita,
10. Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita,
11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju,
12. Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje,
13. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama,
14. Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije,
15. Predlog zakona o izmenama Zakona o garancijskom fondu,
16. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu,
17. Predlog zakona o javnom dugu,
18. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" kod nemačke finansijske organizacije KFW,
19. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta obnove železnica,
20. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje Projekta obnove elektroprivrede Srbije,
21. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci,
22. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta hitne sanacije saobraćaja,
23. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji,
24. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B-Srbija i Crna Gora,
25. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (buduća modernizacija i unapređenje sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem),
26. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica),
27. Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta upravljanja elektroenergetskim sistemom,
28. Predlog zakona o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije,
29. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,
30. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
31. Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona,
32. Predlog zakona o Carinskoj tarifi,
33. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
34. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama,
35. Predlog zakona o izdavanju doplatne poštanske marke,
36. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju,
37. Predlog zakona o zaštiti konkurencije (povučeno),
38. Predlog zakona o oglašavanju (povučeno),
39. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu,
40. Predlog zakona o Zaštitniku građana (povučeno),
41. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar,
42. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata,
43. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju,
44. Predlog zakona o državnoj upravi (povučeno),
45. Predlog zakona o državnim službenicima (povučeno).
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, na osnovu člana 86. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se o srodnim tačkama obavi zajednički načelni pretres.
Prvu grupu čine:
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu,
- Predlog zakona o izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o sudskim taksama,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine,
- Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala (tačke 1. do 7. tačke dnevnog reda).
Druga grupa:
- Predlog zakona o osiguranju depozita,
- Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju,
- Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama,
- Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o garancijskom fondu,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu (tačke 9. do 16. dnevnog reda).
Treća grupa tačaka:
- Predlog zakona o javnom dugu,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" kod nemačke finansijske organizacije KFW,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta obnove železnica,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje Projekta obnove elektroprivrede Srbije,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta hitne sanacije saobraćaja,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B-Srbija i Crna Gora,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (buduća modernizacija i unapređenje sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem),
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica),
- Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta upravljanja elektroenergetskim sistemom,
- Predlog zakona o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije (tačke 17. do 28.).
Četvrta grupa, zajednički načelni pretres o sledećim tačkama:
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona,
- Predlog zakona o Carinskoj tarifi,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama,
- Predlog zakona o izdavanju doplatne poštanske marke (tačke 29. do 35. dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Miloljub Albijanić želi reč? (Ne.) Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 126, protiv dva, nije glasao jedan, od ukupno 129 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto je predloženo da se jedan broj predloga zakona iz dnevnog reda sednice razmatra po hitnom postupku (tačke 16, 25, 26, 27, 31, 32, 34, 44. i 45.), nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće izveštaje u toku trajanja sednice.
Nećemo sada preći na dnevni red, ne samo zato što je 17,50 sati, nego zbog toga što je neophodno da se svi poslanici detaljno upoznaju sa odredbama Poslovnika koji će, kao što znate, tokom sutrašnjeg dana već stupiti na snagu. Zbog toga, po članu 84. stav 2. Poslovnika, zbog važnosti zakona koji su na dnevnom redu i potrebe da svi budu upoznati sa Poslovnikom, nastavak je u petak, u 10,00 sati. Hvala vam.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 202 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 124 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović i Leila Ruždić-Trifunović.
Saglasno članu 80. stav. 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je u svom zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije utvrdila Vlada Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Sedmog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, na ovom zasedanju za koje je dnevni red utvrdila Vlada Srbije, ispred sebe imate 45 zakonskih predloga.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama,
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu,
3. Predlog zakona o izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa,
4. Predlog zakona o izmenama Zakona o sudskim taksama,
5. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
6. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine,
7. Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala,
8. Predlog zakona o visokom obrazovanju (povučena tačka),
9. Predlog zakona o osiguranju depozita,
10. Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita,
11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju,
12. Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje,
13. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama,
14. Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije,
15. Predlog zakona o izmenama Zakona o garancijskom fondu,
16. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu,
17. Predlog zakona o javnom dugu,
18. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" kod nemačke finansijske organizacije KFW,
19. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta obnove železnica,
20. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje Projekta obnove elektroprivrede Srbije,
21. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci,
22. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta hitne sanacije saobraćaja,
23. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji,
24. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B-Srbija i Crna Gora,
25. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (buduća modernizacija i unapređenje sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem),
26. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica),
27. Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta upravljanja elektroenergetskim sistemom,
28. Predlog zakona o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije,
29. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,
30. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
31. Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona,
32. Predlog zakona o Carinskoj tarifi,
33. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
34. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama,
35. Predlog zakona o izdavanju doplatne poštanske marke,
36. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju,
37. Predlog zakona o zaštiti konkurencije (povučeno),
38. Predlog zakona o oglašavanju (povučeno),
39. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu,
40. Predlog zakona o Zaštitniku građana (povučeno),
41. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar,
42. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata,
43. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju,
44. Predlog zakona o državnoj upravi (povučeno),
45. Predlog zakona o državnim službenicima (povučeno).
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, na osnovu člana 86. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se o srodnim tačkama obavi zajednički načelni pretres.
Prvu grupu čine:
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu,
- Predlog zakona o izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o sudskim taksama,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine,
- Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala (tačke 1. do 7. tačke dnevnog reda).
Druga grupa:
- Predlog zakona o osiguranju depozita,
- Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju,
- Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama,
- Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o garancijskom fondu,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu (tačke 9. do 16. dnevnog reda).
Treća grupa tačaka:
- Predlog zakona o javnom dugu,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" kod nemačke finansijske organizacije KFW,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta obnove železnica,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje Projekta obnove elektroprivrede Srbije,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta hitne sanacije saobraćaja,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B-Srbija i Crna Gora,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (buduća modernizacija i unapređenje sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem),
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica),
- Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta upravljanja elektroenergetskim sistemom,
- Predlog zakona o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije (tačke 17. do 28.).
Četvrta grupa, zajednički načelni pretres o sledećim tačkama:
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona,
- Predlog zakona o Carinskoj tarifi,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama,
- Predlog zakona o izdavanju doplatne poštanske marke (tačke 29. do 35. dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Miloljub Albijanić želi reč? (Ne.) Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 126, protiv dva, nije glasao jedan, od ukupno 129 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto je predloženo da se jedan broj predloga zakona iz dnevnog reda sednice razmatra po hitnom postupku (tačke 16, 25, 26, 27, 31, 32, 34, 44. i 45.), nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće izveštaje u toku trajanja sednice.
Nećemo sada preći na dnevni red, ne samo zato što je 17,50 sati, nego zbog toga što je neophodno da se svi poslanici detaljno upoznaju sa odredbama Poslovnika koji će, kao što znate, tokom sutrašnjeg dana već stupiti na snagu. Zbog toga, po članu 84. stav 2. Poslovnika, zbog važnosti zakona koji su na dnevnom redu i potrebe da svi budu upoznati sa Poslovnikom, nastavak je u petak, u 10,00 sati. Hvala vam.