Hvala.
Zaključujem jedinstveni pretres. Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, u pojedinostima i u celini.
(Narodni poslanik Živadin Lekić traži reč posle zaključivanja jedinstvenog pretresa .)
Zaključio sam pretres. Po Poslovniku ne možete posle zaključenja pretresa da tražite reč.
(Živadin Lekić: Upadica: Nismo ravnopravni.)
Jesmo ravnopravni, upravo vam zato govorim, kada se prijavljuju svi poslanici morate i vi da se prijavite. Pre ili u toku rasprave se prijavljujete.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84, STAV 1. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, PONOVO GLASA O ZAKONU O VLADI
Podsećam vas da je Narodna skupština Republike Srbije na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2005. godini, održanoj 23. maja 2005. godine, usvojila Zakon o Vladi.
Primili ste zahtev predsednika Republike Srbije da Narodna skupština, saglasno članu 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, ponovo glasa o Zakonu o Vladi; tekst Zakona o Vladi i mišljenje Vlade Republike Srbije o navedenom zahtevu predsednika Republike Srbije.
Predsednik Republike je u zahtevu naveo da odredbe člana 6. Zakona o Vladi nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i da je, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, odlučio da ne potpiše ukaz o njegovom proglašenju, odnosno da Zakon uputi Narodnoj skupštini na ponovno glasanje.
Podsećam vas da je članom 84. Ustava Republike Srbije određeno da predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike može zahtevati da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu.
Takođe, članom 180. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine određeno je da ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku, zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da će Narodna skupština, u skladu sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine, u danu za glasanje ponovo glasati o Zakonu o Vladi.
Po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. Želeo bih da ukažem na član 100. podzakonskog pravnog akta.

Dakle, SRS je, kada se odlučivalo o Zakonu o Vladi, kao i za sve druge zakonske projekte u Narodnoj skupštini koje je predložila Vlada Republike Srbije, glasala "protiv" iz jasnih razloga. Mi smo opoziciona politička stranka, i danas, odnosno u danu za glasanje, poslanici SRS neće prisustvovati glasanju o Zakonu o Vladi.

Ali, želim da obrazložim naš stav, jer smo detaljno i temeljno pogledali i proučili sve primedbe predsednika Republike i šta je to što on zamera, govoreći o članu 6. predloženog zakona, na koji su i srpski radikali imali brojne primedbe, pre svega na sam naslov, kako ne bi trebalo na takav način ni da se koristi, jer može da zvuči kao zloupotreba. Mi smo želeli da ukažemo na sledeći slučaj.

Bez obzira na to što smo protiv tog zakona, šef naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, pošto se iz Strazbura vraća u petak, u zavisnosti od toga kada odredite dan za glasanje, glasaće suprotno volji predsednika Republike, ili ko bude zastupao poslaničku grupu. A zašto?

Ne zato što time teramo inat predsedniku Republike, ili zato što vama hoćemo da teramo inat, pa nećemo da glasamo uopšte za taj zakon – već zato što mislimo da ovakve norme u sličnom ili gotovo istovetnom obliku postoje i u Zakonu o lokalnoj samoupravi i u Zakonu o državnoj upravi.

Dakle, već imamo dva zakona gde takve norme postoje. Zašto nije predsednik Republike tražio ocenu ustavnosti tih akata, ako je to već bio slučaj? Ima još jedan razlog kojim se rukovodimo mi u SRS da taj postupak osudimo.

To je neverovatna kampanja, hajka i haranga koju protiv tog zakona vodi separatističko rukovodstvo Vojvodine i to je nešto što prosto ukazuje da to njima ne smeta, zbog toga što jeste ili nije u skladu sa Ustavom. Smeta i nama da nije u skladu sa Ustavom, ali već imamo takve norme u zakonima o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Njima to smeta zbog nekih drugih stvari – zbog ingerencija vlasti.

Dakle, hoće u svoje ruke da uzmu što je moguće više, državne vlasti u sopstvene šake i da pokušaju od Vojvodine da prave državu. To je nešto protiv čega je SRS i zato ćemo se na ovako čudan, jedinstven način izjašnjavati po pitanju Zakona o Vladi.

Mi u SRS ovo govorimo upravo zbog zaštite parlamenta. Jer kada imate sukob zakonodavne i izvršne vlasti, a danas u Srbiji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle, Vladu Srbije sa jedne strane, predsednika Srbije sa druge strane, ali u sistemu podele vlasti, u sistemu narodnog predstavništva, Narodna skupština, posebno imajući u vidu Ustav Republike Srbije, ima najznačajnije, dominirajuće mesto.

Ne može pojedinac, ne može čak ni kolegijalno telo kakva je Vlada, ili da imamo kolegijalni drugi bicefalni organ izvršne vlasti, da je recimo kolektivno predstavništvo, da unižava Narodnu skupštinu Republike Srbije, osim ako to nije jasan, precizan i na Ustavu i te kako utemeljen razlog. Plašimo se da ovde to nije bio slučaj, već da je to bio pokušaj sticanja političkih poena, lekcije iz političkog marketinga ili pokazivanje neke vrste svoje moći.

Predsednik Republike ima pravo suspenzivnog veta, a ukoliko se to ponovo usvoji, on ima obavezu da ga potpiše, hteo ili ne hteo, a suspenzivnim vetom predsednik Republike ukazuje javnosti i građanima Srbije da se ne slaže, odnosno da on i njegov tim procenjuju da je određeni zakonski akt suprotan najvišem pravnom aktu ove zemlje. Ali, posle toga sa tim mora da se saglasi, ukoliko parlament to učini.

To se radi u veoma retkim prilikama. Svoj politički stav on izražava u javnosti preko svoje poslaničke grupe – u televizijskim debatama, novinskim intervjuima i tako dalje. Ali, ovaj institut se koristi veoma retko, i to moraju da budu strašno jaki razlozi, jer u protivnom, uvek smo i uvek ćemo biti na strani parlamenta, iz prostog razloga što se tako arbitrarno ponašanje izvršnih organa vlasti, pojedinaca, pa čak i kolegijalnih – ne može dopustiti ni u kom trenutku.

Zato će srpski radikali postupiti na takav način što će svi poslanici izaći iz Skupštine kada se bude glasalo o Zakonu o Vladi, jer u tome ne želimo da učestvujemo ponovo, a i bili smo protiv tog zakona. Dakle, jasno je da se sa njegovom sadržinom ne slažemo, ali ćemo na ovaj način izraziti protest i zbog ponašanja i odnosa predsednika Republike prema srpskom parlamentu.

Srpski parlament je najviše zakonodavno telo, u ovoj zemlji, najviše telo u sistemu podele vlasti i on mora da bude poštovan. Zato smo insistirali, malopre, kod vas – da ne usvajate ovaj predlog odluke o poslovniku, jer je najvažnije da brinemo i vodimo računa o građanima Srbije i o njihovim interesima. Hvala vam.

Hvala vam. Shvatio sam da je to po Poslovniku. Izvolite, gospodine Petroviću, pretpostavljam isto po Poslovniku. Tek sam se uključio u vođenje sednice i shvatio sam da je ovo bilo po Poslovniku, jer nema rasprave. Izvolite. Replika na izlaganje gospodina Vučića.

Pošto je gospodin Vučić u jednom trenutku rekao kako predsednik Republike svoje stavove može da iskazuje kroz poslanički klub DS, a ja sam šef poslaničkog kluba DS, smatram, gospodine predsedniče, da imam osnov za repliku.

Dakle, nisam bio tu, ali to što ste citirali jeste osnov za repliku. Izvolite, gospodine Petroviću. Molim vas, tri minuta. Izvolite.

Predsednik Republike je mandat da obavlja ustavna ovlašćenja koja su u najvišem pravnom aktu zemlje utvrđena dobio tako što je pobedio na predsedničkim izborima i tako što su građani Srbije doneli odluku da Boris Tadić bude predsednik Srbije.         Predsednik Republike nije vezan svojom ocenom o tome da je ova skupština povredila Ustav i nije osnov prava da se koristi suspenzivni veto, koji je Ustavom dat predsedniku Republike, isključivo konstatacija ili postojanje verovatnoće ili uverenja, ili ma šta, da je Skupština svojim zakonom povredila Ustav.
Istina, u obrazloženju koje je stavio u svoje pismo, vraćajući ovaj zakon Skupštini, predsednik Republike je rekao za ovaj zakon da smatra da su odredbe Ustava, kojima je utvrđena nadležnost autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, u suprotnosti sa ovim zakonom i da davanje ovlašćenja Vladi Republike Srbije da stavi van snage odluke opština, gradova i autonomnih pokrajina – nije u skladu sa Ustavom. Predsednik Republike ima pravo da vrati zakon i onda kada smatra da je loš, da je protivan interesima države i građana. Duboko ubeđenje koje ima poslanički klub DS, i koje očigledno deli predsednik Republike, jeste da je proces decentralizacije jedan od najbitnijih elemenata uspostavljanja modernog civilizovanog demokratskog društva.
Kada postoji politička intencija da se društvo decentralizuje, onda svakako izvršna vlast ne bi trebalo da ima ovako široka ovlašćenja i da diskreciono ocenjuje da li su određeni akti lokalnih jedinica samouprave ustavni, zakoniti ili ne. To je razlog.