Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 165 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović i Leila Ruždić-Trifunović.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Gordani Čomić, jedno obaveštenje. Zakonodavni odbor je u 12,30 časova, a Odbor za pravosuđe u 13,30 časova na trećem spratu.
Izvolite. Imate 12,5 minuta.

Hvala lepo.
Dame i gospodo, u načelnoj raspravi o predloženim izmenama i dopunama poslovnika Narodne skupštine, fokusiraću se na prilog u okviru moje rasprave, u dva dela.
Prvi je ono šta mi vidimo kao razloge za donošenje, glasanje za ili protiv ovakvih izmena i dopuna poslovnika, a drugi je molba i zahtev za podršku amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe DS.
Ovakav predlog poslovnika podnet je na osnovu pogrešne procene da izmenama proceduralnih pravila možete nadomestiti nedostatak suštinskih dogovora, pa onda, ako hoćete, i nacionalnih dogovora o raznim temama, među kojima je, bar što se nas parlamentaraca tiče, rad Narodne skupštine, naravno, prioritet. To je uvek zabluda u koju se lako skoči i verovatno će i budući saziv Skupštine imati, nadam se sa mnogo manje lošom procenom, nameru da se proceduralnim pitanjima zamenjuje rasprava o suštinskim pitanjima.
Suština argumentacije, koju delimo u toku rasprave o izmenama i dopunama ovog poslovnika Narodne skupštine, jeste da li se namerava ukinuti, smanjiti, restriktivno reagovati, delovati na prava opozicije u Skupštini.
Znači, kada čujete to pitanje u raspravi, to bi trebalo da vam bude signal da ne možete proceduralnim pitanjem zameniti raspravu o tome šta su to zahtevi opozicije.
Još je veća zabluda da bilo kojim restriktivnim, tehničkim, kakvim god hoćete, odredbama, možete zaustaviti, sprečiti ili, ne daj bože, narediti opoziciji da dobrovoljno prati ova pravila. Narodni poslanici dobacuju – to ste i vi radili. Upravo u prilog tome izlažem ovo što izlažem. Jednog dana u Srbiji moramo da imamo trenutak da se nauče lekcije i da ne budemo večiti ponavljači. Dakle, ako imamo nekakve lekcije iz prošlosti, možemo dokazati da smo osnovne stvari iz tih lekcija naučili i da idemo dalje. To rade moderni i uspešni narodi.
Dakle, kakvu god odredbu da stavite u Poslovnik Narodne skupštine, nema načina da sprečite kreativnost opozicije. Ako hoćete da ograničite vreme u kome će opozicija raspravljati o amandmanu ili u načelu, ako hoćete da ograničite frekvenciju kojom poslanici opozicije mogu da se javljaju, naći će se način da pravo bude zadovoljeno. To je lekcija koja bi trebalo da je naučena.
Govoriti da se radi o tome da se ravnopravno tretiraju i poslanici vladajuće većine ili opozicije – ne stoji, zato što u postojećem Poslovniku niko nije sprečavao poslanike vladajuće većine da svaki dan, svakog radnog dana, u broju od 84, budu prisutni u sali za sednice Narodne skupštine.
Zašto? Zato što nisu obavljeni razgovori o suštinskim pitanjima i to je problem koji još u suštini nije otvoren ni u ovoj skupštini, a, naravno, ni u društvu, šta su to suštinske teme od kojih mi, kao predstavnici političkih stranaka, možemo da imamo saglasnost u društvu, koje su to teme oko kojih možemo da se složimo, oko kojih može biti dogovora.
Ovakav princip u suštini, u nameri se vidi, treba da obezbedi da poslanici bilo koje vladajuće većine, a ne govorim o ovoj prisutnoj, ne moraju da budu u sali za sednice. To je poruka koja ide.
Bez obzira što sam potpuno sigurna da to nije namera predlagača – namera je osnaživanje rada odbora, da se poslanici zaista bave zakonskim aktima i da se usaglase odredbe ovog našeg poslovnika – poslovnicima koji su u upotrebi u parlamentima Evropske unije.
To tako ne izgleda ni u ovoj sali, ni na sednicama Administrativnog odbora, a pogotovo ne izgleda u javnosti. Koliko god bilo potrebno menjati pravila svog rada da bi Skupština zaista funkcionisala kako treba, toliko je potrebnije razumeti, ako u bilo kojoj raspravi imate izražen strah opozicije, bila ona brojčano jaka ili brojčano slaba – nešto sa pravima opozicije nije u redu. Imamo zajednički problem i o tom problemu se mora razgovarati. To je lekcija koja bi trebalo da je naučena, ali očigledno nije.
Dodatno, u predlozima za izmene i dopune ovog poslovnika za sada se ne vidi, očigledno, da li zbog tempa rasprave koju predlagač ima ovde u Skupštini ili na sednicama odbora, da ste vi u suštini pogoršali uslove za rad.
Dakle, jedna dobra namera, zato što je želja da se procedurom zameni rasprava u suštini, vrlo brzo će se videti da je onaj prethodni poslovnik bio bolji. Ko pažljivo čita odredbe i zna kako se odvija rad Skupštine, to može sa sigurnošću da tvrdi. Par kolega poslanika poput mene to već zna.
Ono što treba da podelimo kao činjenicu je da ako opoziciji, na nivou utiska i percepcije, uskratite pravo da se obrati, pravo da obrazlaže, pravo da radi nešto na sebi svojstven način, oni će ili iskoristiti kreativno sve vrste mehanizama koje postoje u poslovniku ili će napraviti od postojećih odredaba u poslovniku situaciju gde je samo opozicija vidljiva u parlamentu. Znači, po vašem predlogu, vi u suštini imate da se pretvara u realnost jedna nesporna politička činjenica u ovoj sali, a to je da predstavnici opozicionih političkih stranaka u suštini vode debatu.
Dakle, ono što vide građanke i građani Srbije – vide predstavnike dve opozicione stranke koji imaju suprotstavljena mišljenja. Vrlo malo ili uopšte ne vide predstavnike vladajuće većine koji brane neki stav. Činjenicom da ih "oslobađate" prisustva u sali za sednice, to će biti još jače izraženo. To je činjenica koju ne sporim, niti hvalim, niti ne odobravam. Prosto, to je nešto što proizilazi iz primene odredaba ovog poslovnika. Digresija. Vrlo birajte bar još jednog potpredsednika Skupštine. S obzirom na postojeći raspored predsednika i potpredsednika Skupštine, imaćete otkazivanja sednica zbog nedolaska predsedavajućeg, jer će se formalno, kako sada stvari stoje, rad Skupštine svoditi na rad predsednika i jednog potpredsednika, što je dosta teško svima nama iz opozicije koji imamo nameru da vrlo ozbiljno kritikujemo svaki predlog Vlade i da ozbiljno radimo, kako smo i do sada radili.
Ono što je dodatni problem za predloge iz izmena i dopuna Poslovnika je što ne postižemo cilj, za koji ne sumnjam da ga predlagač ima, a to je svest o tome koliko je rad na odborima važan. Ono što bi trebalo jasno i otvoreno reći – da sav verbalizam i sva demagogija o tome da je ovo naša zajednička kuća i zajednička odgovornost, kada vidite da kao predstavnik opozicije imate dobar amandman, dobar predlog.
Ali, iz političke nezrelosti vladajuće većine, imate emocionalni odgovor, a ne racionalni odgovor parlamentaraca. To je tema za Skupštinu, ne procedura, nego: "zašto nećeš da prihvatiš amandman?", "zašto nećeš da se stavi na dnevni red predlog zakona koji podnosi opozicija, kada je to očigledno dobro?". E, zato što je iz opozicije.
Nisu tema poslovnici i pravila, ovo je tema. Dokle god se ne bude postigla saglasnost o tome, dotle ćemo biti u opasnosti da opozicija primeni krajnju meru. Znači, uvek opozicija može da napusti parlament i time automatski skida kredibilitet vladajuće većine. Očigledno doprinosi političkoj krizi i destabilizaciji u zemlji i to radi iz opravdanog razloga percepcije da nekakva prava, koja se smatraju prirodnim da ih opozicija ima – i ima ih tek kad neko iz opozicije kaže: "Jeste, uživam, ta prava nisu zadovoljena".
Dakle, nikako ne sporeći potrebu napretka i promena, naglašavam da je želja DS da u ovoj skupštini povedemo razgovor o suštinskom problemu, o suštinskim razlozima za nepostojanje prave komunikacije između opozicije i vladajuće većine, kao i da poradimo na tome da uklonimo način komunikacije, da je važno ko govori, a nikad šta se govori, i da se naša komunikacija mahom svodi na diskvalifikaciju ili kvalifikaciju onoga ko govori, a vrlo retko, nažalost, onoga šta govore.
U minutu koji mi je preostao, u vremenu poslaničke grupe DS, zamoliću Narodnu skupštinu da se u danu za glasanje pozitivno izrazi o amandmanu koji smo podneli na Predlog izmena i dopuna Poslovnika, koji glasi: "Pravila ponašanja narodnih poslanika". Administrativni odbor je upravo odbio da 16 stavova u članu koji se odnose na pravila ponašanja, a zasnovana na prvom članu Poslovnika Narodne skupštine, koji ne trpi izmene bude usvojeno.
Ne postoji argumentacija kojom biste mogli da odbijete amandman kojim se traži, praktično, dobrovoljna izmena o tome kakvi hoćemo da budemo, kakve hoćemo da nas drugi vide i kakvi hoćemo da budu ljudi koji se bave bilo kojim javnim poslom, uključujući i politiku. Odbijanje ovakvog amandmana je samo dokaz u prilog tezi da, u suštini, pričom o proceduri hoćemo da prikrijemo nedostatak hrabrosti, sposobnosti ili volje da zaista pričamo o suštinskim temeljima institucije kakva je Skupština.

Po kom osnovu se javljate?

Kao poslanik.

Postoji spisak koji je utvrđen i ne možemo mimo redosleda.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo, rekao bih nešto o predloženim izmenama Poslovnika. Kao prvo i osnovno, namera predlagača je ubrzanje rada Skupštine.
Već smo čuli da je potrebno doneti veliki broj zakona i drugih akata nakon dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, na početku i nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za koje očekujemo da će početi u oktobru ove godine.
Ono što je dobro, to je da neće više biti beskonačne rasprave o amandmanima koji glase: "briše se", i neće se trošiti na to bespotrebno vreme ovde u sali. Može na odborima i biće tako. Ovim izmenama se, u stvari, jača uloga svih skupštinskih odbora, a to je i tradicija evropskih parlamenata.
Što se tiče ukidanja radnog kvoruma, omogućiće se poslanicima, koji ne žele da učestvuju u raspravi, da rade neki drugi posao u Skupštini: spremaju se za diskusiju, pišu amandmane, pregledaju predloge zakona. Uostalom, čuli smo juče da je i OEBS podržao ovakve promene Poslovnika. Takođe bih istakao i pohvalio to što će moći da se postavljaju pitanja u danu za poslanička pitanja i što će predstavnici Vlade ovde odgovarati na ta pitanja.
Što se tiče same opstrukcije rada, naravno da nije bila intencija ovih izmena da se onemogući opstrukcija. Ona je uvek moguća i nje je bilo i biće je, tako da oni koji smatraju da je cilj opozicije, ne da bude korektiv vlasti, već da se vlast opstruira, sapliće i traži bilo koji način da se vlast sruši, biće i dalje u mogućnosti da to rade i ne treba da brinu.
Mnogo veće promene će ovaj poslovnik uneti u rad stručnih službi i u samoj organizaciji rada. Za to će biti potrebno, slažem se, jedno izvesno vreme da se uhodaju.
Što se tiče toga, juče smo čuli da ne možemo da poredimo naš parlament sa parlamentima drugih država u kojima su ovakva rešenja već odavno poznata, jer naš parlament nema ugled kakav ima engleski, nemački ili evropski. Naravno da nema ugled, niti može da ga ima kada se za ovom govornicom čuju takve kvalifikacije kakve su se do sada čule, a nadam se da se ubuduće neće čuti. Ne bih da ih ponavljam, znate i sami o kakvim stvarima je reč. Za svađe uvek ima i vremena i mesta. Zašto bi to uvek bilo u ovoj sali, zašto bi ova skupština služila da zabavlja narod?
Najveće primedbe smo čuli na to što se ukida radni kvorum. Svi koji ne žele da daju kvorum za početak rada, ubuduće za to neće moći da uzmu dnevnice. Zašto bi građani nekome plaćali za nerad, pogotovo kada je taj nerad smišljen da onemogući one koji žele da rade. Neće više biti moguće da pojedini poslanici dođu u pola šest popodne ovde, popiju kafu za 10 dinara i uzmu dnevnicu od 1.000 dinara. Zamislite, to je moguće sada. Ubuduće neće biti moguće. To mi je jedna od najdražih promena ovog poslovnika. Kafa ne mora da poskupi, ali poslanici neće moći za pola sata ovde da uzmu 1.000 dinara.
Takvih je primera bilo, možda ih više neće biti i neće biti moguće da neki opozicioni poslanici budu najplaćeniji ljudi u Srbiji u jedinici vremena ovde provedenog u Skupštini. Jer, zamislite – ima i takvih koji nikada ne dođu ovde u salu, nikada ne dođu da rade, a dobiju celokupnu platu.
Toga više neće biti, a takvi pružaju najviše otpora prema promenama ovog poslovnika. Oni su najžešći protivnici ovih promena, pretvaraju se da su zabrinuti za rad Skupštine nakon usvajanja novog poslovnika, pitaju se šta će biti nakon što se bude usvojila ova izmena poslovnika i nakon što ne bude potrebno da poslanici vladajuće većine ovde non-stop obezbeđuju radni kvorum.
Pitaju se gde će biti poslanici kada ne moraju da sede u sali. Podsetio bih da upravo poslanici opozicije, (kad moramo tako da se podelimo), ovih godinu i po dana nisu morali da daju radni kvorum, pa se niko nije pitao gde su ti poslanici bili ovih godinu i po dana kada nisu ovde u sali.
Spomenuo bih najekstremnije primere. Gde su gospodin Korać, gospođa Mićić, gospodin Svilanović? Niko se ne pita šta oni rade i gde su. Neću da kažem da ostali poslanici, zato što ne moraju da sede ovde u sali, već godinu i po dana, i ne moraju da daju kvorum kao što se juče čulo – sede u restoranu.
Želim da verujem, i verujem da oni rade na razmatranju predloga zakona, razmatranju amandmana, pitanju svojih amandmana, pripremanju diskusija.
To će takođe moći da rade i poslanici vladajuće većine i zbog toga će G17 plus podržati promene ovog poslovnika, i zbog toga više neće biti neravnopravnosti u radu poslanika u parlamentu. Svih 250 će moći ravnopravno da se pripremaju za diskusiju i za raspravu.
Nemojmo uvek maliciozno da gledamo na to. Sada, ako ne moramo da sedimo u sali, svi smo u restoranu. Neću da verujem da je tako do sada bilo sa onima koji nisu morali da sede u sali. Tako sigurno neće biti sa onima koji su do sada morali, a više neće morati, nego će neke druge poslove ovde u zgradi da obavljaju.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta je toga rečeno u prethodnom toku rasprave.
Meni je zaista žao što i predlagač nije tu, jer bih dosta toga imao i njemu lično da kažem. Mislim da je on, i kao predsednik Narodne skupštine i kao predlagač ovog sramnog akta, najodgovorniji za ono što želi da napravi od Skupštine Republike Srbije u narednom periodu.
Sam gospodin Marković je rekao da je Narodna skupština trenutno poslednja institucija koja predstavlja sve građane Srbije i mislim da je to upravo i poslednja institucija koju DOS-ov režim želi da uništi. Sami ste rekli da je trenutno poverenje građana u Narodnu skupštinu Republike Srbije negde oko 4% i sigurno je da će sa usvajanjem novog poslovnika o radu Narodne skupštine biti do kraja obesmišljena i ta institucija, za koju tvrdite da je poslednja koja predstavlja sve građane u Srbiji.
Najpre, ako se zanemare ovih nekoliko članova kojima se reguliše rad u skupštinskim odborima i na koje SRS nema nekih naročitih primedbi, ono što je suština ovog poslovnika, jeste uvođenje novih restrikcija i praktično uništavanje skupštinskog rada. To je urađeno tako i kroz obesmišljavanje rada u samom parlamentu, ukidanje, kako vi kažete – radnog kvoruma. Ali, pre toga – i na taj način što ste uništili i obesmislili i rad na skupštinskim odborima. Kako drugačije razumeti predlog koji kaže da se u članu 73. menja stav 3. tako da glasi: "rasprava na sednici odbora vodi se bez obzira na broj prisutnih članova odbora".
Kako će to, dame i gospodo iz DOS-a, biti moguće voditi raspravu, ukoliko sednici odbora ne prisustvuje praktično niko od članova odbora? Da li je moguće da se rasprava vodi između jednog čoveka? Da li je moguće da predsednik odbora (dovoljno je da to bude predsednik odbora) otvori raspravu i da je povede sam sa sobom i naknadno kaže: evo, završili smo raspravu o amandmanima. Mislim da je ovo zaista sramota.
S jedne strane vi ste proklamovali kao intenciju da se rad iz skupštinskih klupa preseli u odbore; gospodin Marković je rekao da će na osnovu toga biti moguće planiranje nekakvog vremena, pa će poslanici precizno moći da obaveste svoje birače i da kažu – evo, tada i tada će na samoj sednici u direktnom prenosu biti u mogućnosti da vide ono za šta se u tom trenutku najviše interesuju, a za šta nije bilo mogućnosti da se preko medija jave.
Postavlja se pitanje, kako će uopšte poslanici, ukoliko im je već ukinuto to pravo da se u direktnom prenosu obrate građanima i da im kažu nešto više o amandmanu, biti u mogućnosti da građane obaveste kada će tema koja njih zanima biti na dnevnom redu.
Član 75. kaže da "odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora". Dalje se kaže – da u pretresu mogu učestvovati članovi odbora, predlagač zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade, ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili predstavnik podnosilaca amandmana, i to u trajanju do 5 minuta po svakom amandmanu.
Prethodni DOS-ov režim i ova gospoda iz DS, kada su donosila poslovnik zbog koga se sada posipaju pepelom po glavi, između ostalog su predvideli restrikciju po kojoj je o svakom pojedinom amandmanu mogao da se izjasni samo predstavnik poslaničke grupe i poslanik koji je taj amandman podneo.
Ovaj Ustavni sud nakaradan kakav jeste nažalost u Srbiji, bio je prinuđen da posle dužeg vremena donese odluku da su takve odredbe poslovnika neustavne. Onda vas pitam, ako već imate iskustvo i ako vam je već rekao Ustavni sud, da svaki poslanik, kao autonomni izvorni predstavnik građana, ima pravo da se izjasni o svakom amandmanu i to u skupštinskoj raspravi, kako onda mislite da to pravo ukinete poslaniku na sednici odbora?
Druga stvar, kako mislite da poslanici odlučuju i da glasaju o amandmanima, a osnovno bi bilo da se svakom poslaniku omogući, ne samo da govori o svakom amandmanu, već i da prisustvuje raspravi u svakom odboru, kada se odlučuje o njegovom ili o bilo kom drugom podnetom amandmanu.
To bi značilo da ste vi morali da predvidite da se u isto vreme nikada ne mogu održavati sednice dva skupštinska odbora, jer je to jedini način da omogućite svakom poslaniku da se upozna sa svakim amandmanom i da ima bilo kakvo formirano mišljenje o tome, i da na osnovu svoje savesti u danu za glasanje glasa za ili protiv određenog amandmana.
Na ovaj način vi pretvarate poslanike u glasačku mašineriju, i neće biti moguće da se bilo koji poslanik izdigne iznad mišljenja svoje poslaničke grupe, da uopšte, na ozbiljan način, uzme u razmatranje neki amandman i vidi da li bi to po njegovom mišljenju donelo određenu dobrobit građanima Srbije ili ne.
U članu 81. stav 4. kažete: "predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima", što je bio slučaj do danas, "odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima".
Davanje ovolikih ovlašćenja predsedniku Narodne skupštine svakako nije dobro. Mi smo se i do sada suočavali, povodom raznih pitanja, sa samovoljom gospodina Markovića i dali mu ovlašćenje da on sam odlučuje da li postoje razlozi da se produži rad Narodne skupštine.
Mislim da to svakako nije dobro. Vi na ovaj način pokušavate da izbegnete čak i ono što ste ranije morali da imate, a to je 126 prisutnih poslanika u sali, da bi njihovom odlukom, odnosno odlukom Narodne skupštine, bili u mogućnosti da produžite rad.
Na ovaj način već sada jasno stavljate do znanja da će takva situacija u radu, po ovom novom poslovniku, biti nešto što je apsolutno nemoguće i što se neće dešavati, već da ćete na početku rasprave imati situaciju da se pojavi 84 poslanika, a da će se dalja rasprava voditi pred praznom skupštinskom salom.
O tome govori član 82, gde se menja prethodna formulacija da se na početku rada utvrđuje kvorum za rad Narodne skupštine. Sada se to zamenjuje rečima da se: konstatuje broj narodnih poslanika koji prisustvuju sednici.
Stav 2. se menja i glasi: "Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika".
Sada bi bilo dobro da bilo ko iz vladajuće koalicije ili predstavnik predlagača, koji, naravno nije tu, jer ima neka pametnija posla, odgovori zašto je neophodno da se na početku radnog dana u ovoj sali sastanu 84 poslanika, da bi Skupština mogla da počne da radi. Logički, to je potpuno besmisleno. I da li će doprineti radu Skupštine to što će u prvom trenutku biti 84 poslanika ovde prisutna, a već narednog će moći da izađu napolje, ukoliko već ne postoji nikakva obaveza da u toku radnog dana poslanici prisustvuju raspravi?
Na ovaj način omogućićete to za šta se formalno zalažete – da više neće moći poslanici da dođu samo po dnevnicu. Upravo će moći, jer neće postojati kvorum potreban za rad tokom dana.
Ranije ste morali, barem kako-tako, da održavate taj minimum od 84 poslanika, a ni to niste bili u stanju. Podsetiću vas da je po prethodnom Poslovniku, koji ste vi nazivali nedemokratskim, obaveza da svih 126 poslanika, koliko uostalom i treba da ima neka koalicija koja želi da bude prisutna u sali, prvo smanjeno na 84, a sada kažete da vam više nije potrebno ni tih 84.
Ni skupštinski odbori više neće morati da rade svoj posao. Po ranijem Poslovniku bilo je predviđeno da Skupština, ukoliko nadležni odbor ne dostavi izveštaj o pojedinom predlogu zakona, može odlučiti da se predlog zakona razmatra i bez mišljenja nadležnog odbora ili utvrditi novi rok u kome će odbor biti dužan da to mišljenje dostavi.
Sada predviđate situaciju po kojoj će automatski, ukoliko se skupštinski odbor nije sastao i nije dao mišljenje o određenom zakonu, Skupština nastaviti svoj rad.
Ovo takođe kažete zbog činjenice što ste svesni da nikada nećete imati tu većinu od 126 poslanika, koja je potrebna za donošenje bilo kakve odluke Narodne skupštine.
Za sada ću prekinuti ovo svoje izlaganje, jer mislim da je krajnje nekorektno, kao prvo, da raspravljamo ovde bez prisustva predlagača. Mi smo kao Narodna skupština dovedeni u jednu lošu situaciju da nas praktično članovi Vlade ni na koji način ne poštuju. Redovna je situacija da čak ni oni neće bilo šta da kažu o predlogu zakona koji je na dnevnom redu.
Ali, kada se predsednik Narodne skupštine ponaša ovako i kada neće da sasluša argumente – iako je jedini, i kao pojedinac, podnosilac Predloga poslovnika, a zloupotrebio je svoja ovlašćenja time što je to stavio na dnevni red – mislim da zaista nema smisla da se dalje upuštam u raspravu. Zato ću se javiti povodom svih amandmana Srpske radikalne stranke.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik je treći put praktično narodne poslanike stavio u poziciju da dobro razmišljaju o tome na koji način funkcioniše parlament, pod kojim uslovima su izabrani, koga predstavljaju, u čije ime govore i kojom procedurom se definišu pravila koja bi trebalo da budu prepoznatljiva za sve u ovoj zemlji i za druge.
Moram da kažem da se nijedan od predlagača izmena i dopuna Poslovnika nije proslavio, zato što su korekcije i ovog poslovnika, po mom shvatanju stvari, na istom tragu koji je krenuo od 2001. godine.
Danas nije teško biti socijalista za ovom govornicom. Dakle, upozoravam sve one koji kada idu u izbornu kampanju i obećavaju pravila ponašanja samo onda kada dođu na vlast, da ispoštuju ono što obećaju. To se, nažalost, ovde ne dešava.
Stranke koje tvore Vladu i stranka koja podržava Vladu broje 131. Stranke koje tvore Vladu sami imaju 109 narodnih poslanika. Uz tzv. radni kvorum, koji broji 84, imaju mogućnost da sa sednice odsustvuje 24 narodna poslanika i da pri tom postoji radni kvorum.
Ovo nije preporuka ni za stranke koje čine Vladu, ni za stranku koja podržava Vladu. Korekcije koje smo napravili, amandmani koji su prihvaćeni na Administrativnom odboru od strane predlagača, donekle će da ublaže ovu situaciju.
Moram da kažem da ću teška srca da glasam za ovo, potpuno suprotnog ličnog shvatanja ovog problema i ove procedure koja je ovde pred nama.
Zalagao sam se, u ovih pet godina, da narodni poslanik ima drugačiji status, da se broj narodnih poslanika čiji je angažman isključivo u Narodnoj skupštini – poveća, da to ne bude isključiva obaveza, ali da makar 200 ili 220 ljudi bude isključivo vezano za poslove u parlamentu, jer sa ovom dinamikom i ovim značajem zakonskih predloga koje dobijamo, to jedino može da se radi na taj način.
Izvinjavam se kolegama koji imaju različite obaveze – to razumem. Ali, makar u ovom periodu kroz koji ova država prolazi, nemoguće je da se poslanički posao, poslanički angažman, obavlja "ad hoc". On traži prisustvo pet dana na terenu ili ovde u Beogradu i traži da ovom poslu svi budemo posvećeni.
Zbog toga, nikakvim poslovničkim regulisanjem prisustva narodnih poslanika nećemo stići negde daleko. Izuzev, ukoliko zbog osećaja lične odgovornosti prema biračima, (u čije ime ovde govorimo) ne budemo na način, koji je potpuno u skladu sa onim što smo obećali kada smo išli u kampanju, sa punom odgovornošću obavljali posao zbog koga smo ovde.
Imali smo 2001. godine jednu radikalnu promenu Poslovnika, koja je praktično obesmislila nekoliko važnih načela samog parlamentarizma i dovela do besmisla poslaničko angažovanje. Ne samo što smo imali rigidan Poslovnik, nego smo imali i rigidnog spikera.
Podsećam vas, žao mi je što nije tu, nema smisla kada ne prisustvuje da o tome govorimo, ali gospođa Nataša Mićić nije ovde, inače, retko dolazi; Ona je tako rigidno sprovodila odredbe bivšeg poslovnika, da će to ostati u analima parlamentarizma u Srbiji. Podsećam vas, tim poslovnikom je bila uvedena mandatna novčana kazna za narodnog poslanika, suprotno Ustavu i Zakonu o izboru narodnih poslanika. Mi smo prošli kroz različite faze. Ustavni sud je rekao o tome šta je imao da kaže.
Bio bih srećan, i SPS treba da održi to obećanje – najčistije je kada u sali imate 126 poslanika, kada imate raspravu u načelu, o pojedinostima i izjašnjavate se o amandmanu, kada svi u Srbiji razumeju o čemu govorite i za šta glasate. Dan za glasanje je krajnje komplikovana varijanta i za nas koji smo ovde, i još gora za one koji nas gledaju. Imamo obavezu da razgovetnim, razumljivim jezikom govorimo o pitanjima koja su ovde. Kada povodom jednog predloga Zakona imate 100 amandmana, ako je dan za glasanje mesec dana nakon otvaranja načelnog pretresa, praktično, u Srbiji niko ne može da prati šta se tu dešava.
Završavam, ostavljam kolegi vremena, teško da ću za ovo glasati. Ovo je potpuno suprotno mom shvatanju parlamentarizma, suprotno mom ubeđenju i suprotno samoj suštini postojanja parlamenta. Ali, okolnosti u kojima živimo su takve.
Pozivam kolege da sa dužnom pažnjom i odgovorno, i dalje i na višem nivou nego do sada, obavljaju posao koji im je u ime građana poveren. Hvala.