Samo ispravku, niko ovde nije pomenuo krađu glasova, ne daj bože, siguran sam da nikakvih krađa nije bilo, samo ostajem pri toj tvrdnji.
Mi iz DS i naš predsednik Boris Tadić, kada se kandidovao na izborima, ponudio je program, građani su glasali za taj program. U drugom krugu izbora pridružio se i drugi deo građana koji je apstinirao u prvom krugu, koji je glasao za neke druge kandidate. Zahvalni smo građanima koji su glasali za DS i trudićemo se da svojim radom opravdamo te glasove.
Nešto drugo mi je veoma zasmetalo i zbog toga sam se javio, gospodin Krasić nije tu, nažalost. Gospodin Krasić je rekao nešto što ne samo da ne stoji, nego što je veoma opasno da egzistira u političkom životu Srbije i u našoj međusobnoj komunikaciji. Gospodin Krasić je doslovce rekao: DS je na strani NATO-a.
Dakle, DS je, po gospodinu Krasiću, na strani NATO i to je saopštio građanima Srbije. To je optužba koja je veoma teška. To je optužba koja može biti i presuda prema nekima kada izađu iz ove sale. Gospodine Krasiću, molim vas da izađete i da povučete to što ste rekli.
Postoji druga stvar koju želimo da vam kažemo, a ta druga stvar je da nije poenta izaći za govornicu i junačiti se ovde rečima, pa sada nabrojati sve lidere Evropske unije, SAD-a, pa krenuti redom, ovaj je psihopata, ovaj je manijak, ovakav, a onaj onakav itd.
Ako je to način da mi dokažemo naš patriotizam, to možemo da uradimo, ali mislimo da je to neodgovorno prema državi. Zbog takvih reči naše države, naših političara, ispaštaju naši građani. Političarima, u principu, nikada ništa ne fali. Ništa nije falilo ni kada su se sa RTS-a čule sve one reči na račun tih ljudi koji su odlučivali, pritiskom prsta na neko dugme, gde će pasti bomba, i pri tom su stradali mnogi naši građani, koje je, između ostalog, nabrojao i kolega Vučić.
To je ta suštinska odgovornost političara. Svih 80% građana Srbije smatra da je naše mesto Evropska unija. Pa, ne možemo ih dovesti u EU ako onima, u čije društvo želimo, dajemo epitete ne znam kakve, od toga da su hohštapleri, barabe i sl. Nemojte naš civilizovan stav na taj način zloupotrebljavati.
Nemojte sa govornice govoriti tako strašne stvari - da smo mi za NATO. Neću ni da izgovorim šta bi moglo da se izgovori sa ove govornice, što naravno nije istina; vi ste, ne znam, sada da izmislim za nekog ko je pričinio srpskom narodu nekakav zločin.
Daleko od toga da je DS za NATO, daleko od toga da DS ne osuđuje agresiju koja je izvršena. Gospodine Vučiću, rekao sam to 2000. godine, isto kao poslanik, na TV. Da, to je bila agresija i po međunarodnom pravu i po našem poimanju prava. To je bila velika greška NATO itd, ali ne možemo se ovde utrkivati u osudi toga.
Moramo naći elemente koji su doveli do toga, moramo sagledati globalno tu situaciju. Ne možemo samo govoriti o tome - padale su bombe. Možemo malo da pomislimo kako je došlo do padanja tih bombi. Možemo malo da vidimo kako je izgledala ta politika od 1990, kada smo išli tuk na utuk sa Amerikom. Lako je bilo političarima da idu tuk na utuk sa najmoćnijim ljudima na svetu. Vidite kako su nam ljudi prošli zbog toga što smo mi bili hrabri političari tako da se svađamo.
Dakle, nemojte više nikada da kažete za nas to što ste sada rekli. Mi nikada nismo bili na strani NATO, niti ćemo ikada biti na strani bilo koga, sem na strani svoga naroda. To što ste vi rekli, to je zločin. Vi ste oklevetali DS, vi ste izrekli presudu prema svima nama ovde. To da zapamtite. Molio bih vas da izađete ovde i da povučete to što ste sada rekli.

Gospodin Krasić, replika.

Nema potrebe da se bilo šta objašnjava, samo da se daju neke činjenice. Prva činjenica je, otprilike, može da se zaključi da je Milan Marković, kao predstavnik nekog krila DS, protiv NATO pakta. Ali, može da se zaključi da je DS za NATO pakt i ona gura za Partnerstvo za mir, ulazak u NATO pakt.
Tadić ugasi vojsku, upropasti vojsku: idemo po standardima, imamo i civilno služenje vojske, imamo služenje vojske u bioskopima, u pozorištima, regruti menjaju pelene na pedijatrijskim odeljenjima bolnica itd. Ali, oni su protiv NATO, pa su za NATO. Koliko je to procenata protiv, koliko za, niko živi ne zna u ovoj zemlji, niti može da zaključi. To je DS. To je ta karakterološka osobina te grupe ljudi koja vodi DS.
Dalje, oni su protiv NATO, međutim, 2001. godine sve pravosnažne presude protiv čelnika NATO pakta, njih 15, koji su izvršili zločine protiv čovečnosti, gađali civilno stanovništvo, ubili ljude, oni su vratili nazad, tužilac odustao od gonjenja i onda je DOS mogao da kaže: gospodine Solana, dobro došli, niste više pod kaznom, nema potrebe da vas hapsimo ovde, vi ste uvaženi gospodin, pa je postao sastavni deo ustavnog sistema SRJ. To je DS.
DS je protiv NATO, međutim, gospodin Tadić je imao specijalne savetnike iz struktura NATO pakta. DS je za NATO, ali Boris Tadić nije mogao 2001. da održi sednicu nekog odbora DS na teritoriji Kosova i Metohije, pa nam se tri dana šepurio: ne može, teška je situacija, kako on to visokoumno komentariše. To je DS.
Što da se izvinjavam? Kome da se izvinjavam? Zašto da se izvinjavam? Zato što skidam maske i pokazujem ko je DS? Kad ste vi pravi - za govornicom ovde, u onoj skupštini? Da li ste pravi kad izađe jedan vaš poslanik, drugi ili Nataša Kandić?
Molim vas, cela Srbija je protiv toga da se ide na izbore na Kosovu i Metohiji, jer nisu ispunjeni uslovi. Navodno, izvukli pouku, jer smo ih pre dve godine takođe kritikovali što teraju ljude na izbore. Mimo rezolucije, mimo odluke Narodne skupštine, Tadić poziva. Koliko mu je izašlo - 800. Slikao se sa onim konobarom Petkovićem, a sad su i oni protiv Petkovića.
Kad ste iskreni, kad ste istiniti? Gde vam je ta crta? Zašto zbunjujete ljude? Zbunjujete sve, zbunjujete političku scenu, a kad odete u inostranstvo, idete da čujete svoje mišljenje i ako možete malo da popljujete radikale. Mislite da mi to ne znamo. Pa, znamo.
Sve nam pričaju šta radite. "Srbija je nestabilna zbog radikala", "raste popularnost radikalima". I onda vaša delegacija kaže: "To su takvi, ovakvi". A oni kažu: "Zar je moguće, zašto tako pričate?" Zgražavaju se kad slušaju kad vi pričate o političkoj sceni u Srbiji.
Kome da se izvinim, kom delu DS, onome koji je za NATO pakt ili onome koji je protiv NATO pakta?
(Predsedavajući: Vreme).
Ili da se izvinim onom delu koji ide da razgovara sa šiptarskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Vi imate taj problem što vam se cepa stranka, ali to je vaš problem i ne ulazim u to. Nemojte nas da krivite za to, ali kažite gde ste, pokažite se, šta ste pravi, u kome ste pravi, koji je to vaš politički stav.
Nemate politički stav. Te gospodin Legija, te kriminalac Legija; te gospodin Čume, te kriminalac Čume; te gospodin Beba, te kriminalac Beba; te Janjušević, te Kolesar. Gde ste, definišite se i kažite: mi smo na pola, između ovih ili onih, ili smo na ovoj strani ili smo na onoj strani. Zbunjujete.
Naravno da ne želim sa vama. Ljudi, vi ste meni našli rođenog brata, a ja sam jedinac. Nemam moralno pravo da vas pogledam u oči.

Gospodin Marković se javio po Poslovniku.

Nemojte da ugrožavate dostojanstvo Narodne skupštine time što ćete izvrtati moje reči. Vi ste ovde pred javnošću i pred narodnim poslanicima rekli da smo mi za NATO bombardovanje Jugoslavije, da smo mi bili za NATO. Govorim vam da mi nismo bili za bombardovanje Jugoslavije, niti ćemo ikada biti bilo za koga ko bombarduje ili ugrožava naš narod.
Ako hoćete odgovor na pitanje da li smo za evrointegracije, za EU, za evroatlantske integracije, da, jesmo i nema tu dileme. Nemojte zbunjivati, dezavuisati ovde i izvrtati moje reči. Nikada niko iz DS nije bio za to da se desi Srbiji šta se desilo; desilo zbog neodgovorne politike drugih ljudi, ne DS. Vi vidite da li ima i nekih vaših u toj neodgovornoj politici.
Što se tiče EU, što se tiče evroatlantskih integracija, što se tiče i saradnje sa NATO, naravno da jesmo i uvek ćemo biti, jer našem društvu su neophodni prosperitet i mir. Dosta smo ginuli, dosta je stradao ovaj narod, dosta ekonomski iznuren. Zato treba glasati za DS i zato ćemo se mi boriti da dobijemo glasove naših birača.

Gospodine Markoviću, hvala, samo nije ovde bilo ni reči o tome ko je za, a ko je protiv NATO bombardovanja, nego ko je osudio NATO zločine na našim prostorima, a ko nije.

Gospodine Vučiću, izvolite, replika, a onda imate svojih 10 minuta, kao šef poslaničkog kluba.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo ovo celodnevno  izlaženje gospodina Markovića, ali drago mi je da je gospodin Marković rekao da je to bila agresija.
Ne znam šta se u međuvremenu dogodilo, gospodine Markoviću, pa ste rekli da su neki drugi krivi. Kako mogu drugi da budu krivi ako je u pitanju bila agresija?
Znate li šta je agresija po pravnoj definiciji? Kako neko drugi može da bude kriv i nečija druga politika ako je neko izvršio agresiju? Izgleda da vam se nešto pomešalo, ali svejedno, zadovoljan sam vašim stavom.
Drago mi je da DS smatra da je to bila agresija na SRJ. To je jedan od ključnih stavova. Uvereni smo da će i u stranim zemljama prihvatiti na pravi i najbolji mogući način, jer to je zaista istina.
Snaći ćemo se, branićemo i odbranićemo se, i ne samo nas, to smo umeli i posle 5. oktobra, kada nismo hteli da ulazimo ni u kakve prelazne vlade, ništa da krijemo, čuvamo, izašli smo napolje odmah i kada smo lepo rekli i poručili Đinđiću i svima drugima da nas ne diraju, jer ćemo znati da se branimo, a neki nisu znali.
Tako ćemo znati i sada, ali neka znaju, sada ćemo znati da branimo i da odbranimo Srbiju od onih koji pokušavaju da joj stave lance genocida oko vrata, oni koji pokušavaju celoj državi Srbiji, svim građanima Srbije, okove zločina da okače oko vrata, da okače one zločine za koje se znaju počinioci, imaju ime i prezime, a oni hoće da prebace na celu zemlju i na ceo narod.
Znaćemo to da uradimo, i pozivamo sve građane Srbije da već 9. jula, u velikoj dvorani Sava centra, vide šta se zaista zbivalo na prostoru bivše Jugoslavije.
Dakle, 9. jula, u 12 časova, u velikoj dvorani Sava centra, moći će da vide jedan film užasa, ali film koji dobro i precizno govori šta se zbivalo na prostoru bivše Jugoslavije, koji jasno pokazuje da su svi činili zločine.
Naravno, na našu žalost, moraćemo da pokažemo mnogo tužnih i jezivih snimaka i sa Kosova i Metohije, i iz Bosne i Hercegovine, i avnojske Hrvatske, ne bi li ljudi mogli da vide kakve su razmere zločina bile i protiv srpskog naroda. Očigledno je da pojedini mediji o tome neće da izveštavaju i da govore u Srbiji, da pojedine političke stranke neće ništa o tome da čuju.
Građani Srbije su željni istine, željni su prava i pravde. Građanima Srbije je dosta hajki i harangi, to su nekada neki naučili da vode, računajući da im je danas 5. oktobar, pa samo misle kada će da upadnu u nečiju kuću i nekoga da maltretiraju.
Tako čujem da jedan planira da nas sve vodi na neke stadione, kao u neke velike logore, sve te Hitlerove ideje oni baštine i mnogo ih vole, najviše im se sviđaju Hitlerove ideje.
Jedini im je problem što bi to da pripišu nekom drugom, a samo kada bi oni mogli da sprovedu nekako do kraja, nego su mnogo velike kukavice da bi išta ikada smeli i mogli da preduzmu sami, nego gledaju, hajde da iskoristimo nekoga ko je na vlasti, hajde da mu naredimo preko pritiska naših prijatelja ili ne znam ni sam koga.
Ti ne koriste ni srpsku policiju ni srpsku vojsku niti bilo koga drugog, neka to sami urade, neka naprave te logore, pa neka pokušaju nekoga da odvedu, pa da vidimo šta će da bude, ali neka se više ne igraju sa Srbijom, sa onima koji više nemaju strpljenja da slušaju te gluposti, da slušaju njihove ludosti o tome kako je cela Srbija kriva, kako su zločiniti tobože činjeni u naše ime.
U naše ime nisu činjeni i ne prihvatamo da ih je bilo ko činio u ime srpskih radikala. Neko ih je možda činio u ime DS, u ime druge, treće ili pete, a u naše ime nije apsolutno niko. Već sam vam najavio, u utorak ili sredu najkasnije dobićete precizne informacije, sa kompletnom dokumentacijom, završavam gospodine Anđelkoviću, o tome koga je, kada i kako finansirao komandant škorpiona Milan Milanović-Mrgud, koje političke stranke u ovoj zemlji, sa koliko novca; šta su bili uslovi i zahtevi Milana Milanovića-Mrguda kada je finansirao pojedine političke stranke; da li možda da se zataškaju zločini ili nešto drugo; o tome ćemo, siguran sam, posebno govoriti.
U svakom slučaju, pred nama je očigledno teško vreme, okupator se potpuno otvorio, rešio je da ide do kraja u obračun sa domaćim stanovništvom, jasno je da neće da odustanu od dalje histerije i daljeg progona drugačijeg mišljenja. Mi nemamo ništa protiv, tu smo, ne idemo nigde, bićemo i ostaćemo ovde sa našim porodicama i borićemo se protiv njih, neka to dobro znaju, na svakom mestu, rečima i znanjem, i borbenošću ćemo im se suprotstavljati, i neka budu sigurni da ćemo pobediti, jer pravda, a i Srbija, uvek pobeđuju. Hvala vam.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović.
Obavešten sam da je produženo radno vreme do kraja rasprave, u 15,30 časova je rečeno. Po novom Poslovniku ima pravo i radimo dalje.
Neka se pripremi posle narodni poslanik Nemanja Šarović.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, danas pre podne i popodne bilo je reči o rezoluciji koja nije usvojena, nije razmatrana u ovom parlamentu.
Hvala gospodinu Vučiću što je jedini pomenuo Grdeličku klisuru, a ja sam dobio pre par časova telefonski poziv, da mi dole na jugu Srbije, inače sam iz Leskovca, osuđujemo sve zločine, ama baš sve i sve zločince, ali nam strahovito smeta što se neko do danas i u medijima i što se neko od političkih stranaka ne seti Grdelice i tog dana.
Jedan od najtežih i najcrnjih dana će biti 12. april u istoriji Leskovca i okoline. Upravo su i NATO bombarderi taj most u Grdelici gađali sa 66 raketa, i tog dana sa tri rakete, jedna je prvo prekinula dovod struje, a dve rakete direktno u drugi i treći vagon, i to je bila velika nesreća, to je bio krematorijum za žive ljude.
Nažalost, bio sam prvi čovek koji je tada ušao prvi u te vagone, upravo ništa od ljudi i nije ostalo. Kosti i meso su se švajsovali sa gvožđem. U tom drugom vagonu je stradala profesorka, diplomirani hemičar, sa bebom, odnosno plodom od pet meseci i njen suprug. To nije bio vojni cilj, čak je i ozloglašena Olbrajtova priznala da je to bio zločin.
Ali, niko to ne pominje danas, već kada neko želi da ode do te Srebrenice i da se pokloni, gde ne negiramo zločine i priznajemo ih, i prihvatamo da su zločini za koje treba da se odgovara, zašto se taj koji boravi, a boravio je tri ili četiri puta u Grdelici, odnosno u leskovačkom kraju, ne pokloni i tim žrtvama i izjavi saučešće i porodicama tih žrtava.
Zato ćemo uvek biti za to da se svi zločini osude i da svi zločinci odgovaraju, ali da se ne prikrivaju zlodela i da se ne prikrivaju ratni zločini NATO pakta koji su činjeni. To je jedan od najvećih zločina i zato ću 9. jula doći da pogledam taj film, najverovatnije će biti prikazana ponovo Grdelica i nje se treba uvek sećati.
Što se tiče ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa, naš predstavnik Žarko Obradović je izneo stav, odnosno da ćemo mi glasati za ovaj set zakona, jer znamo da je materijalni položaj pravosuđa jako loš, ali i svih zaposlenih u pravosuđu, ne samo sudija i tužilaca, ali očekujemo da će upravo izmena i dopuna ovih propisa učiniti da se pravosuđe depolitizuje, da bude nestranačko, da obavlja svoj posao, da se donose presude, da se utužuju oni protiv kojih su podnete krivične prijave.
A ne da postoje sudije i sudovi, govorim o mom kraju, čak se neke sudije ne mogu tako ni nazvati, a imajući u vidu kako radi pravosuđe u Leskovcu, mogu reći da li uopšte treba da stoji i da li uopšte treba da nose naziv pravosudnih organa. Upravo u nepostupanju je problem, nije problem u tome ako se ne donese nestručna odluka. A ako se donese nepravilna odluka, ima viših instanci koje će to promeniti, ali je problem u nepostupanju, u neradu, u javašluku i u osluškivanju nekog političkog moćnika da li treba neki predmet procesuirati ili ne.
Ovde je pomenuta pljačkaška privatizacija. Udruženje malih akcionara koje je registrovano u Leskovcu upozorava na to kod "Zdravlja", i to je očigledan primer pljačke, onakav gigant na jugu Srbije, kupljen je u tenderskoj prodaji među prvima u Srbiji samo za tri miliona i 200 hiljada evra, a na taj dan je bilo 12 miliona evra zalihe u gotovim lekovima i repromaterijalima za lekove.
Oni su podneli krivične prijave protiv tadašnjeg ministra za privatizaciju, direktora i nekih uposlenih u "Zdravlju". Niko prstom nije mrdnuo da procesuira to, to leži u fioci.
Čemu takvi tužioci i takve sudije, bez obzira što su njihovi lični dohoci mali, treba da budu daleko veći i od ovoga što je predloženo, ako rade svoj posao, ali ako ne rade, ne zaslužuju to zvanje. Zato je, brže-bolje, posle 5. oktobra promenjeno kompletno rukovodstvo u pravosudnim organima u leskovačkom kraju, pa samim tim i MUP-u.
Može biti ministar MUP-a iz koje god hoćete stranke, dok mu je struktura, koja je došla 5. oktobra u MUP-u Leskovca, nema pomaka. Zato su uhapsili direktora "Zdravlja", proglasili ga najvećim profiterom, procesuiran je, suđeno mu je, bio je oslobođen i za one dane koje je proveo u pritvoru sada je dobio 900.000 nadoknade od ove države. Tako će proći još tri procesa, koja se vode protiv bivših direktora, koji su bili do 5. oktobra u leskovačkim kolektivima.
Očigledan primer nepostupanja u Opštinskom i Okružnom sudu u Leskovcu, predmet po kome se sudi, to je građanska parnica, ortakluk ili zajednička gradnja, i sud se nateže 17 godina.
U postupku početka izvršenja presude, izvršni nalog za izvršenje, sudija Vrhovnog suda u reviziji donosi odluku kojom se poništava prvostepena i drugostepena presuda, opštinski i okružni sud zastanu sa izvršenjem, sve sada teče iznova i sigurno će proći još 17 godina. Zašto? Zato što je taj čovek sa sela, mlinar, okarakterisan kao član Socijalističke partije Srbije.
Da bi se pokazali i dodvorili političkim moćnicima, koji su ih izabrali na jednom običnom procesu oko dodele stanova, odnosno dva stana, gde postoji institucija pravne pomoći, ali da bi pokazali silinu, leskovački moćnici u pravosuđu daju nalog za privođenje bivšeg predsednika Vlade Mirka Marjanovića, samo da se potvrdi činjenica da li
je bio sastanak u Vladi ili ne.
O tome postoje zapisnici, morao je čovek da dođe i da kaže da je bio taj sastanak i da tek tada sudija može da presudi. Koliko to košta, koliki je to napor, a čovek jednom nije došao, a bio je kažnjen sa 10.000, zato što nije poštovao poziv suda.
To je samo da bi se oni i dalje održali. Kada gospoda iz Demokratske stranke kažu da oni ne vladaju, da su opozicija, kada je u pitanju pravosuđe, ministre, ukoliko nešto ne preduzmete, ovim promenama, ne da dođu politički ljudi, nego stručni ljudi, biće još gore. Jer, upravo u leskovačkom pravosuđu i najvećim firmama u Leskovcu i dalje vlada Demokratska stranka.
Voleo bih da budem opozicija u Leskovcu kakvi su oni. Direktor elektrodistribucije, koji svakoga isključuje ko ne plati mesec dana, kao što je pre neki dan isključio vodovod, ali zato sedište Demokratske stranke, koji dve godine ne plaćaju struju ne isključuje, jer je njihov kandidat.
Okružni tužilac, koji je bio perjanica Saveza komunista, posle 5. oktobra brže-bolje je trčao u Demokratsku stranku i postaje okružni tužilac, i u onoj čuvenoj lustraciji Batića daje predlog da se dvoje, po rezultatima, predatim predlozima za utuženje, najefikasnija dva tužioca lustriraju i ostaju ljudi bez posla.
Da bi se dalje dokazali, jer je ova grupa za ljudska prava i neki novinari, tzv. nezavisni iz Leskovca u akciji "Sablja" u nekom dnevnom listu napisali "Zar u Leskovcu nema kriminalaca", tužilac daje brže-bolje nalog, jedne noći 53 dečaka sa ulice su pokupili, kojima treba pomoć, a nijedan posle toga ne beše procesuiran. Da li takav može biti nosilac pravosudnih funkcija? To je upravo sramotna delatnost za ovakve ljude koji postupaju u pravosuđu.
Da neko ne bi mislio da pričam priče, ovo su konkretni životni primeri. Teško je ovde govoriti pred vama, pred građanima Srbije i Leskovčanima. Oni to znaju. Ali, ukoliko se ponašaju prema čoveku koji može to da kaže o njima, a to mogu da kažem i za govornicom lokalnog parlamenta i ovde; tamo sam govorio više puta, a ovde jedanput, sada ću ponoviti; da li je moguće, za tri meseca se navršava pet godina od onda kada mi je tzv. Savez za promene zapalio kuću posle svog mitinga, da u fioci opštinskog tužioca i dalje stoji samo jedna stranica - krivična prijava, gore gde treba da bude prijemni štambilj, piše - nepoznati izvršilac.
Znači, još je na čekanju. Čeka se da zastari, da vreme učini svoje, da nastupi apsolutna zastarelost po tom gonjenju. Da li je moguće da sudija opštinskog suda, zato što se radi o predsedniku Opštinskog odbora SPS, predmet ne rešava tri godine u parnici po mojoj privatnoj tužbi protiv države Srbije i opštine Leskovac da mi se nadoknadi šteta, jer Zakon o obligacijama predviđa: u takvim manifestacijama i demonstracijama imovina i život su zaštićeni.
Neće, zato što znaju da se moraju okvalifikovati oni koji su bili naručioci tog dela. Za takve sudije i za takvo postupanje, koje ljude deli po partijskoj pripadnosti, a bojim se brzo ćemo početi po nekim drugim postupanjima, smatram da nema mesta u pravosuđu.
Izneću mnoge činjenice kada bude predloga za predsednike, nosioce pravosudnih funkcija u Leskovcu. Nama su govorili da je sud bio politizovan kada smo mi bili. Sada je toga mnogo više. Gospodine ministre, strahovito više.
Posle 5. oktobra jedna trećina je otišla u DSS, jer su očekivali, kao raspored je bio da će okružni sud biti DSS, jedna trećina je otišla kod Batića, sudije za prekršaje i drugi, a treća trećina je otišla kod žutih. Sada su oni najdominantniji u leskovačkom pravosuđu.
Ja ću glasati, bez obzira na ovo što mi je lično učinjeno, što je učinjeno u mnogim delima, za ovaj zakon, očekujući da će nove kadrovske promene promeniti pravosuđe u Leskovcu. Oni su doveli dotle, MUP u Leskovcu, Opštinski sud, Okružni sud, i jedno i drugo tužilaštvo, da ohrabruju počinioce krivičnih dela.
Pogledajte, ako zapaljenu kuću nekom Žiki Žmigavcu, to sam ja, takav mi je nadimak, ne procesuira sud pet godina, svako stiče pravo da može da pali. Evo, pre dva meseca zapališe medicinsku školu. Pitajte da li su našli ko je to zapalio? To je upravo pospešivanje, reprodukcija, i to se radi. Oni sada to daju čoveku, kome je učinjena takva nepravda, moralno pravo da se lati starog običaja, da sam uzmem pravdu u ruke i da, znajući delom one koji su bili na mojoj kući, zapalim njihove kuće.
Hoćete li tada da procesuirate? Istog trenutka bih bio uhapšen. Znači, ne možemo se tako deliti. Očekujem da se, posle ovih izmena i onih izmena oko kadrova u sudu, u pravosuđu promeni odnos, da pravosuđe bude samostalno, da sudija može da postupa. U Leskovcu toga nema, jer se oni boje predloga koji će dati tužilac u tužilaštvu i predsednik suda, odnosno njihov kolegijum kada oni to predlože.
Kako je moguće da su sve sudije napredovale posle dva meseca. Lokalni izbori su bili 24. septembra, tek krajem oktobra su presudili, a procesi u izbornom pravu su brzi, da se na sedam biračkih mesta poništavaju izbori zbog nekih formalnosti, ne krađe, zato što na jednom biračkom mestu nije vidljivo da je tu biračko mesto, da bi eventualno DOS pobedio. Opet nije pobedio. Te sudije su ostale.
Kako je moguće da sud u Leskovcu donosi presudu u jednoj pravnoj praznini, sada kada je bio opoziv predsednika opštine, svi kažu da sam njegov politički oponent, ali je to tačno bilo. Sud presuđuje da postupa opštinska izborna komisija. To je u redu. Nalaže se opštinskoj izbornoj komisiji da postupi, ali ne sudiji da i dalje radi, zato što je već nagrađen, pa zakazuje dan i čas glasanja. Onda sam predložio ovim momcima, nemojte, neka sud provede i glasanje, da onda bude kompletna gusta čorba.
Zato očekujem da će promena ovih propisa, za koje ću glasati, omogućiti da se kadrovska politika u pravosuđu promeni nabolje.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković, po Poslovniku.