Hvala vama. Imali ste još tri minuta, ali u redu. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Živadin Lekić, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da vam kažem odgovorno da građani Srbije loše žive. Svima nama je to dobro poznato. Nemojte, gospodo draga, da se mnogo čudite. Vi koji ste na vlasti, vi se čudite, ali vi ste najodgovorniji za to, ne shvatate da snosite odgovornost zbog situacije u Srbiji kakva je sada.
Moram da kažem da je privatizacija koja je urađena u Srbiji urađena loše; veliki broj firmi je prodat budzašto, a veliki broj građana je ostao bez posla. Ne treba da se smejete, treba da ste tužni zbog toga, ne da se smejete. Vama je to smešno, a mnogi radnici i građani Srbije ostali su bez posla. Jedan radnik koji je radio 20, 25 ili 30 godina i ostao je bez posla, gde će on posle...

Izvinite, gospodine Lekiću, oprostite, hoćete da budete ljubazni, po Poslovniku, da govorite o dnevnom redu, pošto ste dobili reč, dakle, o ovim zakonima.

Gospodine predsedniče, vi ste jako ljubazni...

 Oprostite, zakon je jednak za sve, dakle, budite ljubazni, pozovite se na primer iz zakona i na osnovu tog primera možete da govorite o svemu ovome. Izvolite.

Zamolio bih predsednika Skupštine Srbije da se ponaša korektno prema meni kao prema ostalim poslanicima, i ne treba on da me ispravlja. Pričam o zakonu i nema... Mogu da kažem to da ljudi koji su radili 25 ili 30 godina u firmama... Predsedniče, što ne opomenete narodne poslanike koji dobacuju...

Gospodine Lekiću, zvonjava je opomena narodnim poslanicima koji dobacuju, simbolički se izražavamo da vas ne bi prekidali. Izvolite.

Znači, radnici koji su ostali bez posla, kako će da se zaposle oni koji imaju 50 ili 55 godina, a iza njih stoji više članova porodice, tri ili četiri člana koje izdržavaju.
Što se tiče banaka, naše banke su zatvorene, dovedene su strane banke, a u Srbiji imamo porast kriminala, korupcije i svega ostalog, znači, pravna država ne postoji, loše funkcioniše. Mislim da vlast treba da uradi nešto da se građanima Srbije ekonomski poboljša situacija, a i pravno. Vidimo svakog dana u novinama da ima veliki broj ubistava, korupcije i svega ostaloga.
Molim i apelujem na vlast, zbog građana Srbije, da se malo uozbilji i shvati svoju obavezu prema građanima Srbije i da razmišlja o tome da može da se desi da na jesen bude i izbora, pa ako se bude ponašala ovako kako se sada ponaša, videće kako će proći na tim izborima.

Hvala vam, gospodine Lekiću.
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo poslanici, pred nama je osam zakona iz finansijske oblasti, koje će poslanička grupa G17 plus podržati, jer uređuju jednu vrlo važnu oblast u našem društvu u periodu tranzicije.
S obzirom na činjenicu da je jedan od najvećih problema Srbije u ovom trenutku spoljnotrgovinski deficit, ja ću se u svom izlaganju pretežno zadržati na zakonu o osnivanju agencije za osiguranje i finansiranje izvoznih poslova.
Možemo da smatramo da su od 1957. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji a kasnije u Srbiji, postojale institucije koje su se bavile ovom vrstom poslova i pospešivanjem izvoza, jer je izvoz jedan od najznačajnijih segmenata u privredi Srbije.
Poslednja ozbiljna organizacija koja se bavila ovim poslom je Fond za osiguranje i kreditiranje izvoza, koji je formiran 2003. godine, koji i danas postoji, ali on postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora i pod velikim je uticajem Svetske banke. Njegovo poslovanje u velikoj meri zavisi od odluka Svetske banke, koja ima vrlo stroge kriterijume za osiguranje i dodeljivanje kredita, tako da se pokazalo da ovaj fond nije baš u pravoj meri efikasan u svom radu. Kao što sam rekao, on je zadužen za finansiranje izvoznih poslova u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
To je jedan od razloga zašto je formirana srpska agencija. To je dokaz da ovo nije dupliranje agencija. Takođe, u Srbiji postoji Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja. Međutim, i ovde se ne govori o dupliranju. Ne radi se o dupliranju jer SIEPA se pretežno bavi tehničkim poslovima, tehničkom pomoći i promocijom izvoza, a mi kod agencije za osiguranje izvoznih poslova i kreditiranje izvoza imamo nešto što je konkretan uticaj na pospešivanje izvoza kao veoma značajnog problema u ovom trenutku.
Ako budemo podigli nivo izvoza, za šta postoje nagoveštaji, jer u prvih pet meseci ove godine izvoz u Srbiji je porastao za 51%, postoje ozbiljni nagoveštaji da je ova vlada uspela da uradi značajne pomake na smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
Ono o čemu bih još nešto hteo da kažem, to je postojanje opasnosti od određenog rizika. U zakonu o tome nema reči, ali verujem da će podzakonskim aktima biti i ta mogućnost izbegnuta. Radi se o eventualnoj zloupotrebi – ako neki privredni subjekt uspe da osigura svoj izvozni posao, to može da bude i problematično, jer ne brine o naplati, jer mu je naplata osigurana.
U svetu se to obično rešava tako što ne postoji mogućnost da se osigura celokupno potraživanje nego to bude do 80% od potraživanja, tako da onaj ko je izvoznik ima motivaciju da bira partnera, a sa druge strane, naša agencija se uključuje u Bernsku uniju i preko nje uspeva da proveri bonitet poslovnih partnera srpskih preduzeća.
Osnovna delatnost Fonda je osiguranje od nekomercijalnih i komercijalnih rizika. Kod nekomercijalnih rizika se govori o rizicima koji su izazvani, praktično, višom silom. Ono što je karakteristično za nekomercijalne rizike jeste da se oni primenjuju samo na poslove koje srpska preduzeća ugovaraju sa državama i institucijama koje je osnovala neka strana država.
Kod komercijalnih osiguranja i komercijalnih kredita veći deo posla preuzimaju naše osiguravajuće kuće, kako je to urađeno i u mnogim zemljama u okolini, koje su odmakle dalje u tranziciji nego što smo mi, a i u zemljama razvijenog Zapada.
Među delatnostima buduće agencije za osiguranje izvoza i kreditiranje izvoza biće odobravanje direktnih kredita isporučiocu. Isto tako, biće odobravanje i direktnih kredita kupcu, jer ako država Srbija, odnosno ova agencija pronađe interes da kreditira nekog inostranog kupca, a to će se uglavnom odnositi na kupce koji iz Srbije budu uvozili opremu, to je istovremeno i podsticaj za aktiviranje naše privrede.
Ono što još želim da kažem, agencija će raditi i u refinansiranju izvoznih kredita, takođe u finansiranju pripreme izvoza, što je vrlo značajno. Još jedan momenat – privrednici koji budu uspeli da osiguraju svoj izvozni posao, ta polisa osiguranja postaje kolaterala prve vrste i sa takvom jednom polisom mogu da se dobiju izuzetno povoljni krediti i ne mora da se čeka naplata, koja može da bude i 90 dana, tako da se sredstva dobiju i da može nesmetano da se nastavi proizvodnja.
Naveo sam dovoljno razloga zbog kojih se poslanička grupa G17 plus opredeljuje za sve zakone, pa posebno i za ovaj zakon o formiranju agencije za osiguranje izvoza. Pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ovih osam predloženih zakona iz oblasti finansija.