Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona objedinjen u jednoj raspravi je u stvari iskustvo Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa za sve one stvari koje su radili na dosadašnjem finansijskom tržištu u Republici Srbiji. Sve ono što su primetili kao mane tih njihovih zloupotreba i da mogu kasnije da nastanu problemi po njih, pokušavaju da kroz set ovih zakona stave u zakonsku formu.
Jednom, kada se formirala ova skupštinska većina i kada se otvorila ta priča kako funkcioniše ekspertska grupa G17, jedan od njihovih poslanika je rekao – nismo mi toliko moćni. Niste pojedinačno, ali ako imate skupštinsku većinu koja donosi zakone koje želite, onda ste izuzetno moćni, pogotovo ako učestvujete u sprovođenju tih zakona, i pogotovo ako vi, bez ikakve saglasnosti Skupštine, možete da utičete na kadrovska rešenja u tim zakonima.
Ministar kaže – najbolja reforma domaćih banaka u svim zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Ja se time ne bih hvalio. Za nekoliko dana zatvoreno je 29 domaćih banaka. Neke se ubrajaju među četiri najveće u Srbiji. Razlog za to je, navodno, da one stvaraju velike troškove državi, da će država i budžet, u slučaju da poverioci traže da se ta sredstva koje banke duguju vrate, doći u situaciju da ne mogu da servisiraju svoje obaveze, da bi samo godinu ili dve posle toga došao zakon da Republika Srbija preuzima obaveze prema poveriocima banaka koje su u likvidaciji i stečaju. Znači, to je bilo samo prolongiranje jedne istine koju tadašnji guverner, a sadašnji ministar finansija nije hteo da kaže građanima Srbije.
Šta se dešava sa poslovnim bankama koje su u likvidaciji i stečaju, sa njihovom imovinom? Prvo, zatvaranje tih banaka se stvarno slučajno, kako to ministar kaže, podudara sa prelaskom zapadnih valuta u evro, kobajagi, slučajno se desilo. Slučajno se dešava i sa prelaskom platnog prometa iz Narodne banke Srbije u poslovne banke. Slučajno se pravi jedan strahoviti vakuum na bankarskom tržištu i dolazi do upliva velikog broja privatnih banaka koje posluju pod imenima stranih banaka, a međusobno nemaju nikakav osnivački akt, niti bilo kakvu garanciju da neka nemačka banka stoji iza neke banke koja radi u Srbiji kao osnivač. Poslovni prostor banaka koje su u likvidaciji i stečaju završava po ugovorima koje stečajni upravnici sklapaju najčešće sa Nacionalnom štedionicom i "Komercijalnom bankom".
Postavlja se pitanje ko imenuje stečajne upravnike. Kako ministar reče, to je do sada radila Agencija za osiguranje depozita, likvidaciju i stečaj banaka. Ko je rukovodio radom te agencije? Tadašnji potpredsednik SRJ Miroljub Labus.
Znači, ni za jednu od tih 29 banaka koje su u likvidaciji i stečaju nije mogao da bude postavljen stečajni upravnik bez saglasnosti dva čoveka, Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Šta se sada dešava? Nemam informaciju da je na bilo kojoj od tih 29 banaka završen posao likvidacije i stečaja. Postavlja se pitanje zašto, da li je za to kriv samo Trgovinski sud u Beogradu? Ali, zatvarane su manje banke, regionalne banke, gde drugi sudovi vode taj stečajni postupak po starom zakonu. Još uvek nemamo informaciju da je ijedna banka izašla iz stečaja ili da je završena likvidacija.
Poslovni prostor tih banaka i dan-danas koriste ili Nacionalna štedionica ili "Komercijalna banka". Prelaskom platnog prometa u poslovne banke Nacionalna štedionica ulazi i u NBS i koristi njihov poslovni prostor, kompletan njihov softver, kompletan njihov hardver za obavljanje nekog posla.
Kome sada idu sredstva od poslovnog prostora? Još uvek na to pitanje nemamo odgovor. Kada će konačno da bude završen taj postupak likvidacije i stečaja i hoće li neka od tih banaka da sa vrati na tržište?
Koji je posao te agencije? Najvažniji deo posla te agencije jeste da baš u tim bankama i u tim osiguravajućim društvima postavlja stečajne upravnike. Ono što me posebno začudilo, pošto je to agencija koja će i te kako imati uticaja na sve finansijske i privredne tokove u državi, kako to da po članu 14. agencija sredstva za obavljanje poslova iz člana 3. stav 2. ovog zakona obezbeđuju iz prihoda koje ostvari svojim poslovanjem, u redu, naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj privrednih društava, donacijama itd.
Interesuje me, u ovim teškim vremenima koja vladaju Srbijom, ko će bilo kakvu donaciju da da agenciji za osiguranje depozita. To me živo interesuje. Svako ko da bilo kakvu donaciju agenciji za osiguranje depozita u stvari investira da agencija sprovodi njegovu politiku i njegov program. Ovde nisu u pitanju ni stotine hiljada, ni milioni, nego milijarde dinara i stotine miliona evra. Šta koga briga, ako ima para može uvek da uplati 300, 400, 500 hiljada evra da neki posao završi.
Kada je u pitanju Zakon o finansijskom lizingu, pre otprilike godinu dana, a možda i manje, ista ova vlada se pobunila kada su poslovne banke snizile svoje kamate. Navodno, to utiče na stabilnost valute. Postavlja se pitanje, odakle bankama toliki novac onda, ako novac nije bio iz primarne emisije. Ili su banke otkupljivale hartije od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija i na osnovu tog osiguranja plasirale kredite. Ko je za to odgovoran? Onaj ko rukovodi finansijskim tržištem u Republici. Ko je to? Ministarstvo finansija, na čelu sa ministrom Dinkićem.
Tada je traženo da se kamate povećaju kod poslovnih banaka, da se navodno ne bi ugrozila finansijska sigurnost tržišta, zato što banke nisu kalkulisale u kamate i mogućnost da neki kredit ne bude vraćen.
Čak i same banke se dovijaju na određen način kako da plasiraju sredstva, jer je sada izuzetno teško plasirati sredstva zbog visokih kamata na koje utiče ova vlada i ovo ministarstvo, pa su počeli da se bave lizingom, računajući da je predmet lizinga uvek kod onoga ko je platio, ko je u stvari davalac lizinga.
Znači, dok se ne otplati poslednji dinar, bilo šta da se kupi na lizing, onaj ko je dao lizing ima pravo da raspolaže tom imovinom. Samim tim je smanjen rizik od gubitka, smanjene su kamate i opet na pritisak, izgleda mi, banaka koje su bliske ovom ministarstvu sada imamo zakon koji treba da natera sve one koji plasiraju sredstvo na ime lizinga da povećaju kamate.
To je pravi cilj jednog ovakvog zakona, a nikakva sigurnost građana koji koriste lizing da bi došli do nečega, bilo kakve imovine, da li je pokretna ili nepokretna.
Srpska radikalna stranka je više puta kritikovala i prethodnu i ovu vladu kada su u pitanju agencije. Sada osnivamo opet dve agencije: agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (a već imamo Agenciju za promociju izvoza Republike Srbije) i u ovom zakonu imamo agenciju za osiguranje depozita.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije treba da se bavi time da nekome ko hoće da plasira neku robu van države da neki povoljan kredit ili mu obezbedi refakciju poreza na dodatu vrednost u roku od 15 dana. Zato treba da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Imajući u vidu koji je deficit Republike Srbije, gospodine ministre, smatramo da mnogo ozbiljnije treba da radite po tom pitanju, da treba da budu izdvojena iz budžeta Republike Srbije ozbiljna sredstva za svaki dolar ili evro koji se izveze i naplati. Država izvozniku da da određenu donaciju, a hoće li to biti jedan cent, dva, tri ili pet centi po dolaru ili evru, svejedno, odredite, ali stimulišite izvoz.
Svaki taj dinar koji bude dat iz budžeta izvozniku biće uložen u proširenje proizvodnje, u proširenje kapaciteta, u pronalaženje novih poslova ili u plate radnika. Svaki će višestruko da bude vraćen u budžet Republike Srbije. Vidim ja da pričam, ali nemam kome.

Hvala vam, gospodine Arsiću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite, gospođice Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, predlogom novog Poslovnika Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, i vi koji ste za njega glasali i vi koji niste glasali, ali bili ste tu prisutni, a mislim na vas iz DS-a, obesmislili ste parlamentarni život u Srbiji, jer za ne znam koju nagradu da postavim pitanje predsedavajućem, predsedniku Skupštine da mi nabroji sada tečno, jasno (kao što to ume kada želi da replicira nekome ili da se obrati poslaniku) koji su zakoni na dnevnom redu, znači sve od tačke 9. do 16, naravno da ne bi znao da mi kaže. Zato što je novi Poslovnik, a to govorim zbog građana Srbije, takav.
Čujem danas da su i neki poslanici iz vladajućih struktura tek saznali kako će da se radi, tako da ćete na Visoki savet pravosuđa i na set, recimo, pravosudnih zakona i na razmatranje zakona u pojedinostima da se vratite ne znam kada i kog dana, a o tome smo razgovarali juče.
Ovo o čemu sada govorimo, ovo su sve, kao što to normalno savesni poslanici rade, to sam ja uradila, uredno složeni amandmani za tačke dnevnog reda o kojima sada govorimo i koje nije razmatrao nadležni Odbor za finansije, zato što je takav novi Poslovnik.
Videla sam danas i shvatila iz diskusije pojedinih poslanika Demokratske stranke Srbije da oni imaju primedbe na račun ministra Dinkića i na pojedine članove su podneli amandmane. Sada oni hipotetički razmišljaju i kažu – pa, evo, videćemo kada dođe taj dan za glasanje, a to može da bude i dvadeset i neki juli, razmislićemo o tome da li ćemo da podržimo i u kom delu ove Dinkićeve zakone.
Mi nećemo da ih podržimo uopšte, zato što su ovi zakoni katastrofalni i zato što su u direktnoj suprotnosti sa interesima svih pravnih subjekata koji se tiču i građana Srbije.
Naravno, zbog dužine vremena koje mi je na raspolaganju, a kao što je to danas gospodin Nikolić rekao, besmisleno je da raspravljamo o svakom od ovih zakona pojedinačno; jedan od njih mi je privukao posebno pažnju, a to je agencija koja ubuduće treba navodno da se bavi osiguranjem i finansiranjem izvoza Republike Srbije.
Generalno, ovi zakoni se nadovezuju na jednu nepodnošljivu fiskalnu politiku koju imamo u Srbiji preko politike koju vodi ministar Dinkić sada, a započeo je njegov prethodnik Božidar Đelić, preko politike koju vodi Ministarstvo za privredu i privatizaciju, preko politike koju vodi vodeća finansijska institucija u našoj zemlji, a to je Narodna banka Srbije, koju je slavodobitno nasledio Jelašić, istomišljenik, odnosno partijski prijatelj i drug, kako li se već oslovljavaju, Mlađana Dinkića.
Ono što je zapanjujuće jeste da ministar, koji je došao danas iz Vlade Srbije ovde da nam promoviše ovih sedam zakona, kada je recimo reč o privrednim tokovima i o onome šta banke treba da rade kako bi urušenu srpsku privredu stimulisale sa nekim povoljnim kreditima koji se i ne naziru i neće ih biti, zaista ne zna u kakvom svetu živi; ili je potpuno iracionalan ili nije suočen sa problemima koje danas imaju i privreda i građani.
Vi znate, kao što znaju i građani Srbije, da sam poslanik iz Kragujevca i da su mi tamošnje privredne prilike i te kako poznate. U ovoj strukturi od 800 miliona, sa kojima se danas hvali Mlađan Dinkić, da će biti upućeno Kragujevcu, Boru i Vranju, Kragujevac je dobio kap u moru, a naravno i lažna obećanja kada je u pitanju Fabrika automobila "Zastava", jer uz ovu promociju programa koju je Dinkić plasirao Koštunici da danas obrazloži, za oporavak privrede ova tri grada, ne samo da su kontradiktorne izjave čelnih ljudi iz "Zastave", sa jedne strane, Dinkića, Koštunice i Velimira Ilića, sa druge strane, nego radnici zaista ne vide kada će i koji to strateški partner doći u "Zastavu".
Kolega, vama je to možda smešno, ali nije smešno, kao što ne verujem ni da ministar Dinkić mnogo žali za prvom nagradom Budvanskog festivala, koju nije osvojio. Evo, gospodine Dinkiću, niste uspeli ovoga puta, to je vaš prvenac.
Što se tiče voznog parka i onoga čime vi raspolažete, ovaj "folksvagen polo", koji je bio prva nagrada, koju ovaj vaš Keba nije dobio, nije ništa za vas, jer "audi" je vama ministrima primereniji, a i Tadiću, kome odobravate budžetska sredstva da povećava svoj vozni park, kao što je to slučaj sa skorašnjom kupovinom dva nova "audija" za predsednika Republike, o čemu je govorio gospodin Vučić.
O vlasničkoj strukturi bankarskog sistema mi smo u Srbiji mnogo više počeli da pričamo i građani Srbije da se time bave od trenutka kada su uništene vodeće nacionalne banke. Ne samo da su se oglašavali ekonomski stručnjaci, poput gospođe Vučić, preko onih iz redova Srpske radikalne stranke, o tome je u najnovijem broju našeg stranačkog lista "Velika Srbija", a tu zaista mnogo pametnih stvari imate da pročitate, pisala i mr Jorgovanka Tabaković, već je svaki građanin Srbije bio prinuđen na to da se bavi time koje su te strane banke koje posluju po ovim domaćim uslovima, kakav je njihov odnos prema privredi Srbije.
Sada smo suočeni sa time da ovo malo tzv. domaćih banaka koje su ostale i koje nameravaju da privatizuju u skorije vreme uglavnom posluju, jer su to i ranije radile, sa srpskom privredom, a ove strane, poput svih ovih koje se promovišu sa beogradskih i drugih bilborda, to ne rade, već je obim njihovog poslovanja sa domaćinstvima oko 80 - 90%.
One stiču ogromnu dobit, naročito u ekspanziji svog poslovanja sa tzv. kratkoročnim potrošačkim kreditima koje su građani Srbije zbog veoma lošeg standarda prinuđeni da uzimaju pod tim lihvarskim uslovima, sa neverovatnim kamatama od 16% – 17%, zbog toga što nemaju uslova i mogućnosti da dođu kod neke domaće preostale banke, jer i te banke jedva posluju.
U tim bankama sa tzv. društvenim kapitalom, koje nisu privatizovane u ovom čuvenom procesu tranzicije, sede ljudi koji su nekada bili i na rukovodećim mestima u Narodnoj banci ondašnje savezne države ili federacije, zgranuti činjenicom da sve ovo što se dešava u bankarskom sektoru nemo posmatraju svi oni koji danas čine vlast u Srbiji, a pre svega stranka koja je okosnica Vlade Republike Srbije.
Zašto? Zato što nijedan od tzv. privrednih subjekata ne može, kako vi to volite da kažete, da aplicira za neki povoljan kredit, a da nije miljenik vlasti ili ministra Dinkića.
Cela ova kampanja i promovisanje oporavka sa ovih bednih 800 miliona dinara za pomenuta tri grada, među kojima je i Kragujevac, zaista je bledi pokušaj da se neki kredibilitet Vlade Republike Srbije i tih resornih ministara uključenih u taj projekat povrati.
Prosto je neverovatno da ste vi to predvideli za ljude u Kragujevcu, a tamo ima 40.000 nezaposlenih i 3.000 onih koji nisu uspeli da se nađu na spisku da prime pomoć koja im je upućena od Vlade Republike Srbije, koji ništa ne veruju ni gospodinu Dinkiću, ni tim praznim obećanjima.
Dakle, prihod tih banaka koje danas haraju Srbijom i koje, u to budite sigurni, veoma dugo vremena neće odobravati povoljne kredite, kako stambene, o kojima je govorio i gospodin Dinkić, tako ni one druge, zasniva se na toj enormnoj razlici u kamatama, od štednje po viđenju, preko ovih kamata o kojima sam govorila, a koje se daju za ove potrošačke, odnosno namenske kredite.
Veliki je problem za građane Srbije i odluka Narodne banke Srbije sa početka januara, koju je podržao ministar Dinkić, da se uvede obavezni depozit od 20%, što mnogi građani naravno ne mogu da izdrže, jer su i pod takvim nenormalnim kamatama morali, bili prinuđeni, kao što su i danas...
Pogledajte, gospodine ministre, kakvi su redovi građana u tim tzv. stranim bankama, kod potražnje kredita za raznoraznu kupovinu onoga što im je potrebno.
Dakle, ta odluka od januara meseca je dodatno pogoršala ionako težak položaj stanovnika, a privreda zaista ništa neće dobiti osnivanjem ove agencije za podsticanje izvoza.
Danas sam, pripremajući se za ovu sednicu, a naročito za taj zakon koji me je zainteresovao možda malo više nego ostali, pokušala da pronađem podatke i analize koje su uradili ne ljudi koji su bili u bankarskom sektoru, već ljudi iz ekonomske struke, konkretno sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, gde su pravili analizu bankarskog sektora u odnosu na tadašnju jugoslovensku privredu i na izvozni potencijal.
Pošto ste vi počeli da se hvalite, i vi kada ste upali u Narodnu banku Jugoslavije i svi vaši koalicioni, i ondašnji i sadašnji, partneri, da smo mi sada otvorena zemlja, evo stranih ulaganja, pa ste održali onaj pompezni bankarski seminar pre nešto više od mesec dana u Beogradu, onda nam lepo objasnite gde su ti investitori i koliko su oni do dana današnjeg (recite nam u milionima evra, a bilo bi dobro da su milijarde u pitanju, ali nisu) uložili u srpsku privredu. Dokle ćete više da obmanjujete i te ljude, a naročito poljoprivrednike?
Ako ste danas rekli da vi, prateći sektor bankarskog poslovanja, kroz promovisanje zakona koji je uveliko na snazi, o državnoj korporaciji za osiguranje kredita, za dugoročne stambene kredite, zagovarate (i to ste rekli kao ministar u Vladi Republike Srbije) tezu da je moguće da po kamatnim stopama od 4% kredite dobijaju građani, zamislite, do 45 godina, dakle, onaj ko ima 45 godina i jedan dan starosti ili neki dan više, ne ulazi u tu grupu, ne samo da kršite važeći Ustav Republike Srbije, nego otvoreno podržavate te tzv. strane banke da se upuštaju u nešto što nije dozvoljeno po našem Ustavu i po drugim zakonskim pozitivnim propisima i na taj način stvarate diskriminaciju kod građana Srbije.
To je ono što je nepodnošljivo i nepodnošljivo je da nam o podsticanju izvoza pričate, i to baš danas. Što ne preskočiste današnji dan, kada ionako retko svraćate ovde, što niste došli sutra, nego baš danas kada malinari ne mogu da shvate da je utvrđena otkupna cena, ona najniža, od 40, a najviša (to je pitanje kada se izvrši klasifikacija ovogodišnjeg roda) od 60 dinara.
Vi vrlo dobro znate, kao ekonomista, da je politika deviznog kursa ona koja uslovljava izvoz i da nije dovoljno da donesete ovakav zakon, a pre toga treba da kažete, i ja ću da ponovim sa govornice, da će Vlada Republike Srbije da izdvoji 12,5 miliona evra za osnivanje jedne agencije koja ni u kvalitativnom ni u kvantitativnom smislu neće doneti ništa da bi se poboljšao izvoz u Republici.
Ako u odnosu na prošlogodišnju cenu imate pad otkupne cene maline skoro 50%, ako imate veoma veliki skok evra u odnosu na dinar od prošle do ove godine, kako ćete onda ljude koji su spremni da izvoze da stimulišete kada vodite takvu politiku u sektoru deviznog poslovanja?
A da ne govorimo o tome šta se radi na tržištu kada je u pitanju uvoznički lobi i kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit, koji je u nominalnom iznosu smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali je on u milijardama evra – sedam milijardi, i to je nepodnošljivo za srpsku privredu.
Ono što ne možemo da ne spomenemo jesu zakoni koji se tiču oblasti osiguranja i izmene i dopune Zakona o osiguranju. Podneli smo amandmane, a ključni su oni na član 35. i 36, gde vas upozoravamo da su predložena rešenja u direktnoj suprotnosti sa važećim Zakonom o privatizaciji, protiv koga je inače bila Srpska radikalna stranka, tj. izmena i dopuna tog zakona.
Mene ne čudi što vas Aleksandar Vlahović podržava, jer vi se poštujete i volite kao da ste braća rođena, iako je on u Demokratskoj stranci, a vi u G17, jer ste na istoj liniji kada je u pitanju ekonomska politika zemlje, i on koji nas je upropaštavao one tri godine i vi koji ste to nastavili. Ali, kada već želite da uvedete neke novine i kada želite toliko da pomažete bankarskom sektoru, mislim na te vaše lažne namere što se tiče ovih preostalih srpskih banaka, onda im malo pomozite da se uključe u ove svetske trendove koje vi promovišete, a tiču se dilersko-brokerskih poslova, jer naravno da nisu uključeni.
Da ne bude zabune, nisu u pitanju dilerski poslovi u koje je uključeno ono đubre Nataša Kandić, koja je povezana sa šiptarskom mafijom i sa narkodilerima; u pitanju su poslovi koji se tiču srpskih banaka, kako bi pomogle srpskoj privredi. Ali, na osnovu ovih zakona koje imamo pred sobom i svih ovih amandmana na koje odgovore nemamo zbog Predraga Markovića i novog Poslovnika, jer Vlada nije u obavezi da nam daje odgovore pre početka, mi ne možemo da glasamo, oštro ćemo da vas kritikujemo i znamo da će oni dodatno pogoršati sveukupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo, danas je, nadam se, svima vama jasno da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo tvrdili da je Skupština Srbije u funkciji Vlade Srbije; zato smo mi za ovu sednicu tri dana pred njen početak dobili dnevni red sa 45 utvrđenih tačaka, utvrđenih od strane Vlade Republike Srbije, da se, potpuno nepotrebno, ono o čemu raspravljamo i danas i ovih dana raspravlja u vanrednom zasedanju, i onda smo na predlog jednog kolege utvrdili da danas objedinjeno treba da vodimo raspravu o osam predloga zakona. Ovo je zaista neverovatno.
Kada bi svi narodni poslanici iz poslaničke grupe SRS učestvovali u raspravi o ovim zakonima, onda bi svako od nas imao po 1,5 minuta da govori o ovom paketu zakona, odnosno 0,15 minuta po svakom zakonu.
Sada vi vidite da li postoji ikakva mogućnost da se i pročitaju naslovi ovih zakona, a kamoli da se nešto konkretno kaže ministru da eventualno prihvati neku od sugestija ili neki od amandmana, jednog dana kada dođemo do amandmana po ovom poslovniku. Niko živ ne zna kada će to biti, ali ću ja ipak da iskoristim priliku pre nego što pređem na konkretne zakonske predloge.
Žao mi je što predsednik parlamenta nije ovde, jer on je sinoć pred očima javnosti na jednoj televiziji pokušao da odbrani nešto što je neodbranjivo, a to je ovaj poslovnik, čiju posledicu vidimo i danas, kada bi kamerman bio pored ove kamere, ali ga nema od kada je usvojen novi Poslovnik, zato što ne smeju građani Srbije da vide koliko poslanika sedi u ovom momentu dok se raspravlja o ovako važnim zakonima.
Dakle, predsednik Predrag Marković je na jedan sebi svojstven način zaista sinoć omalovažio narodne poslanike i uvredio one koji sede u ovoj sali. Rekao je gospodin Marković da neko misli da je skupštinska sala mesto gde se nešto radi. Kaže on da to nije mesto gde se nešto radi, da ovo nije mesto gde se donose zakoni.
Kaže predsednik Marković da je skupštinska sala, otprilike, kao jedna prodavnica gde se samo izlažu zakoni. Svakakvih čuda sam čula, ali ono što sam sinoć čula od predsednika Markovića u odnosu na rad ovog parlamenta je zaista čudo neviđeno.
Zaista, čini mi se da se ipak svodi na to što je predsednik Marković rekao, jer mi danas nismo u prilici da raspravljamo o ovom predlogu zakona. Predrag Marković reče da se odavde iz ove sale i ne može uticati na vladine predloge.
Ako ne može odavde, ja zaista ne znam sa kog to mesta može da se utiče na predstavnika Vlade da prihvati sugestije narodnih poslanika. Možda je mislio da je to moguće na sednici nekog odbora, gde je, prema novom Poslovniku, dovoljno da sede dva narodna poslanika, više od jedan.
Dakle, ovo što danas pokušavamo da objasnimo ili da na neki način kontaktiramo sa ministrom Dinkićem na temu svih ovih predloga je opšti stav poslanika Srpske radikalne stranke, kao što sam već rekla, a i mnogi od nas su rekli da nije bilo potrebe da se u vanrednom zasedanju o ovome raspravlja.
Druga i bitnija stvar je da većina ovih zakona uopšte nije bila potrebna. Ne treba nam lex specialis, a većina ovih zakona zaista jesu lex specialis, i to je svakako najlošija varijanta regulisanja neke materije.
Imali smo i u istoriji takvih slučajeva, o kojima svi imamo svoje mišljenje, i ovi vaši lex specialis-i, ministre Dinkiću, u koliziji su sa zakonima na koje bi trebalo da se naslanjaju, sa Zakonom o privatizaciji, Zakonom o hartijama od vrednosti, Zakonom o privrednim društvima.
Dakle, jednostavno ne znamo na osnovu čega ste uredili i na šta ste se pozvali kada ste ovu materiju uredili na ovaj način, kroz ove zakone. Jasno je da je vaša namera da se donošenjem ovih zakona, odnosno predlaganjem Skupštini – koja će uredno jednog dana da se okupi u broju od 126 poslanika vladajuće većine, kada se vrate sa godišnjih odmora, i onda će da izglasaju ove zakone – na taj način legalizuje sve ono što Ministarstvo, Narodna banka i guverner Narodne banke već uveliko rade.
Neprihvatljivo je da vi kažete, ministre, kada ste govorili o Zakonu o finansijskom lizingu, da će Narodna banka vršiti superviziju osiguravajućih kompanija. Naravno, to smo pročitali i bez vas u ovom zakonu, ali to je za SRS nešto što je neprihvatljivo – da se jednom čoveku, jednoj instituciji daju takva ovlašćenja, da Radovan Jelašić bude glavni i važniji u Republici Srbiji od same Vlade Republike Srbije. To je zaista neprihvatljivo i verujem da ćete jednog dana kada budemo govorili o amandmanima možda i prihvatiti neki od amandmana koje je naša poslanička grupa podnela.
Naravno, imate i amandmane vaših koalicionih partnera. Izgleda da je došlo vreme da ipak ne može svakakav zakon ni kod njih da prođe, da su došli u fazu kada počinju malo ozbiljnije da razmišljaju o predlozima Vlade Srbije i da su ipak svesni da Vlada Srbije mora da vodi računa o građanima Srbije i o pravnom poretku Republike Srbije.
Rekli ste takođe, ministre, kada ste govorili o zakonu o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, da je Srbija jedina zemlja koja nema ovu agenciju. Možda to jeste tačno, ali moram da vam kažem da je Srbija jedina zemlja, nažalost, koja danas nema šta da izveze. Svakako da bi bilo mnogo pametnije da se Vlada Srbije pozabavila problemom oživljavanja privrede, oživljavanja proizvodnje, pa da mi lepo dođemo u situaciju da imamo proizvode koje Srbija može da izveze, pa da nam ne bude suficit onoliki koliki nam je u ovom momentu i tek tada bismo mogli da govorimo i o ovoj agenciji.
U ovim uslovima u kojima sada funkcioniše, bolje reći ne funkcioniše, privreda Srbije, ova agencija je samo jedna najobičnija farsa koja će da vam posluži za uhlebljenje još nekih partijskih kadrova i to će građane Srbije da košta 25 miliona evra. Ta agencija, nažalost, neće imati šta da radi pri ovakvim ekonomskim i privrednim uslovima u zemlji Srbiji.
Kada ste govorili o Zakonu o Garancijskom fondu rekli ste da ovaj zakon omogućava da se pruži pomoć bankama koje su dokazale da su spremne da finansiraju kapitalne projekte. Sada bi bilo lepo da ste nam rekli koje su to banke, pa da se podsetimo onih naših velikih banaka koje su zahvaljujući vašem ličnom angažmanu ugašene na način kako su ugašene.
Postupak likvidacije još uvek nije završen. Desetine hiljada građana Srbije koji su tada ostali bez posla i danas su bez posla, iako ste vi više puta za ovom govornicom, ministre, govorili da se veliki broj tih zaposlenih u srpskim bankama zaposlio u Nacionalnoj štedionici. Naravno, nisu; i svi koji nisu znaju dobro koliko je ljudi ostalo bez hleba, zahvaljujući vašoj politici i vašem odnosu prema srpskim bankama.
Naravno, svi znamo da je trebalo da se unište srpske banke da bi se ovde dovele kojekakve belosvetske banke da zarađuju na građanima Srbije, zato što sve ove banke koje danas postoje u Srbiji 90% rade sa građanima.
Naravno, to je njima dobra zarada, a građani su u situaciji u kojoj jesu, u teškoj ekonomskoj situaciji i ko god radi pokušava bar nekakvim skupim kreditima, eventualno, da promeni neku stvar u kući koja je dotrajala i naravno, to se koristi, to stvarno nije smešno, ali to je sve po leđima i džepu građana Srbije.
Kada ste govorili o zakonu o stečaju i likvidaciji banaka rekli ste da se ovaj zakon donosi da bi se pripremila privatizacija DDOR-a iz Novog Sada.
To je zaista neverovatno da vi sami kažete da jedan zakon Vlada predlaže zbog privatizacije jedne osiguravajuće kompanije, jednog osiguravajućeg društva, a pogotovo kad se zna da ste vi već pripremili tu privatizaciju, da to može bez ovog zakona i da će to biti onako kako ste vi isplanirali; vi i, naravno, vaš partijski šef, gospodin Labus, koji je kao predsednik Upravnog odbora Kompanije "Dunav" sve poslove usmeravao na ″Delta osiguranje″.
To je vrlo interesantno, jer je radio preko svoje supruge koja je jedan od direktora u "Dunav osiguranju", tako da će verovatno ″Delta osiguranje″ biti budući vlasnik DDOR-a, ali videćemo šta ste zaposlenima u DDOR-u i građanima pripremili kada je u pitanju ova kompanija.
Sve u svemu, što se tiče svih ovih zakona koje ste nam danas ponudili, gospodine Dinkiću, kada se čita između redova (a znate da mi srpski radikali pored onoga što je napisano čitamo i između redova), vidi se da se ovde krije mnogo zamešateljstva, mnogo toga što neće biti dobro za građane Srbije.
Zato vam predlažem da povučete sve ove predloge, ili da zaista ozbiljno razmislite o amandmanima koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke ili da uradite ovo što gospodin Krasić preporučuje, ali sad će on ovde za govornicu, pa će vam reći on. Hvala lepo.

Pošto gospodin Todorović ima dva minuta na raspolaganju, ne bih da ga dovodim u tešku poziciju, bolje sutra da mu damo dovoljno vremena da može da govori. Prema tome, završavamo za danas.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova, a gospodin Nikola Todorović ima prvi reč.