Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana koji je podneo gospodin Mita Avramov na član 1. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza u Republici Srbiji. Amandmanom se predlaže brisanje člana 1. ovog predloga zakona. Član 1. glasi: "Radi podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, osniva se Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije."
Srpska radikalna stranka je generalno protiv formiranja paralelnih institucija, pre svega formiranja agencija koje imaju primarni smisao uhlebljenja i zaposlenja stranačkih aktivista ili drugih funkcionera. Iskustva koja imamo u proteklom periodu, upravo od formiranih agencija i ljudi koji rade u tim agencijama, govore da smo u pravu, jer u velikom broju agencija rade nestručni ljudi, radi se nekvalitetno i rad tih agencija već izaziva određene poremećaje u funkcionisanju određenih delatnosti.
Mogu izneti primer Agencije za lekove, s obzirom da sam po struci veterinar i veoma mi je poznato kolike probleme imaju veterinarska struka i ljudi koji se bave prometom veterinarskih lekova zbog neadekvatnog funkcionisanja te agencije koja se bavi ispitivanjem lekova.
No, s obzirom da se ovde radi o agenciji koja treba da osigura i finansijski pomogne izvoz iz Republike Srbije, svakako SRS podržava državu u smislu iznalaženja mogućnosti stimulisanja izvoza, pre svega onoga po čemu smo prepoznatljivi na svetskom tržištu, čime smo stvorili određene brendove i, na kraju, onoga što će doneti značajan devizni prihod.
Međutim, protiv smo osnivanja agencije, a da ova država ima iskustvo u tom smislu stoji u obrazloženju koje je dato u okviru ovog zakona, gde decidno stoji, pročitaću – naša zemlja je bila među prvim zemljama u razvoju koje su najranije počele sa sprovođenjem sistema kreditiranja i osiguranja izvoza i investicija u inostranstvu, tako da se 1957. godina uzima kao početak finansiranja izvoza.
Od 1957. do 1965. godine tu funkciju i nadležnost je imala Jugoslovenska banka za spoljnu trgovinu, kasnije "Jugobanka"; od 1968. do 1979. godine tu funkciju je imao Fond za kreditiranje i osiguranje određenih izvoznih poslova; na kraju, od 1979. do 1997. godine taj deo posla je obavljala Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju, u skladu sa posebnim zakonima.
Čak je od 2000. do 2002. godine, u obrazloženju se navodi, postojao određen vakuum, ali već 2002. godine je došlo do osnivanja Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Prema tome, određena iskustva, načini i postupci postoje. Jedino, ova država je trebalo da se aktivnije uključi i da pomogne u izvozu određenih proizvoda, a po meni, pre svega to su poljoprivredni proizvodi. Mi smo bili i ostali i mislim da ćemo u budućnosti biti primarno agrarna zemlja, znači, na svetskom tržištu se možemo pojavljivati sa poljoprivrednim proizvodima, dok u nekim drugim oblastima imamo skromne domete. Svakako, tu je određen broj drugih sirovina koje izvozimo, a robu široke potrošnje izvozimo negde od 27 do 30%, dok opremu veoma skromno izvozimo na svetsko tržište – to je od 4 do 9%.
Obrazloženje koje se daje jeste da je nužno osnivanje jedne ovakve državne agencije koja će potpomagati izvoz i da će imati uporište, pre svega, u budžetu, tj. biće pokriveno budžetom ili budžetskim sredstvima; svake fiskalne godine ili svake godine kada se usvaja budžet opredeljivaće se određena sredstva i za te namene.
Međutim, u članu 8, gde se navode sredstva agencije, stoji da najveći deo izvora sredstava za finansiranje ove agencije jesu namenski krediti međunarodnih finansijskih organizacija, zatim donacije domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Za formiranje ove agencije planira se, u skladu sa ovim zakonom, izdvajanje nekih 25 miliona evra. Prema članu 8, u suštini, najveći deo tih sredstava će se obezbediti novim zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih organizacija. Pitam se da li, pored svih drugih zaduženja koja je ova država, pogotovu ova vlast, stvorila, treba da se iznova zadužujemo da bismo formirali jednu ovakvu agenciju. Za poslove koje agencija treba da obavlja mogla je ova država, pre svega Vlada, naći mnogo drugačiji, primereniji način u sadašnjoj situaciji, za finansiranje izvoznih poslova.
Mislim da postoji apsolutna nebriga države u pomaganju finansiranja izvoza određenih, pre svega poljoprivrednih, proizvoda. Želim da zadržim vašu pažnju, a faktički i pažnju javnosti i da kažem da smo upravo pred žetvu. Pre dva dana na Odboru za poljoprivredu Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da mi raspolažemo trenutno sa preko 500.000 tona pšenice prošlogodišnjeg roda, a žetva samo što nije počela.
Ni država, ni prerađivači, niko ne pokazuje nikakav interes za ovaj novi rod pšenice, a država to obrazlaže da za neki naredni period postoje zalihe koje će obezbediti prehranu stanovništva i jednostavno nema potrebe državne brige za rodom pšenice ove godine, iako se svih proteklih godina to, na neki način, podrazumevalo.
Ako je država želela da pomogne poljoprivredne proizvođače, pre svega ratare koji proizvode pšenicu, onda je mogla naći načina da pomogne da se upravo taj višak pšenice koji već postoji od prošle godine izveze i kroz to obezbede mogućnosti otkupa ovogodišnjeg roda.
Ovako, došli smo u situaciju da se ne zna šta će biti i šta se seljacima može obećati. Nadam se da ćemo svi biti svedoci, i mi poslanici, na kraju, celokupna javnost, kako će naši poljoprivredni proizvođači odreagovati onog momenta kada počnu da vršu pšenicu, gde da je skladište, kome da je nude, gde da je prodaju i po kojoj ceni.
Slična je situacija i sa jagodičastim voćem. Gospodin Jovanović je ukazao na problem koji će se desiti ove godine. Takođe, u javnosti je saopšteno da određene rezerve jagodičastog voća koje su u hladnjačama nisu izvezene do ove berbe.
Država je to mogla da uradi i mimo ove agencije, jer su postojali načini, mehanizmi, postupci, na kraju i u agrarnom budžetu je i ove godine izdvojen deo sredstava za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Pitam ministra za poljoprivredu i sve druge, pre svega Vladu, zašto ta sredstva nisu iskorišćena da se taj stvoreni višak poljoprivrednih proizvoda izveze, nego se čeka formiranje jedne ovakve agencije, koja će, navodno, rešiti sve te probleme koji se do sada nisu mogli rešiti.
Stoga smatram da nije uputno i primereno u ovom vremenu da formiramo ovakvu agenciju koja će vršiti te poslove, iako se u obrazloženju navodi da slična rešenja imaju i drugi, ali se navodi da u Hrvatskoj postoji Hrvatska banka za obnovu i razvoj, u Sloveniji je to Sloven export corporation, u Slovačkoj je to Eksim banka itd.
Sami navodite i ulazite u kontradiktornost; znači, nije iskustvo, nije pravilo da u zemljama u okruženju isključivo to rade agencije, da se osnivaju agencije, nego rade pre svega banke ili osiguravajuća društva, znači one institucije koje imaju kapital i to su, u stvari, institucije u mešovitoj svojini, mešovitom vlasništvu, a ne isključivo državne.
Mislim da je cilj formiranja ove agencije, kao i većine drugih, upravo nalaženje uhleblja i zaposlenja pre svega za ljude iz ove vladajuće koalicije.
Iz tih razloga poslanici SRS ne prihvataju osnivanje ovakve agencije i upravo su zbog toga na svaki član predložili amandmane i predložili da se faktički brišu, što znači da ne prihvatamo ovakav predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, razumem želju predlagača ovog zakona da određen posao koji treba on da radi prebaci na nekog drugog. Krenulo se od 5. oktobra naovamo u otvaranje novih agencija.
Sada se osniva neka agencija koja treba mnogo da pomogne privredi i građanima, da obezbedi izvoz, siguran plasman domaće robe na stranom tržištu, sigurnu naplatu te domaće robe, da olakša kontakte između izvoznika i eventualno nekog stranog partnera koji bi tu robu kupovao i za to su potrebna određena sredstva iz budžeta. Ta sredstva će uglavnom da se troše na plate zaposlenih.
Sada se postavlja pitanje – s obzirom da već imamo jednu sličnu agenciju, zašto sada otvaramo agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije? U članu 1, na koji se odnosi ovaj amandman, kaže se: ″Radi podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, osniva se Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.″
Da kažem da je to tako kao što ste napisali. Čemu onda služi Agencija za promociju izvoza? Šta je ona uradila do sada? Da li je ona pomogla domaćim proizvođačima koji žele da plasiraju robu na svetskom tržištu? Da li je ona trošila novac iz budžeta Republike Srbije za to? Jeste. Koji je rezultat? Najveći deficit od kada Srbija postoji, devet milijardi dolara uvoza u 2004. godini.
Godina 2005. nešto je malo slabija, a to je više zbog uvođenja PDV-a i nemanja tržišta, odnosno dovoljnog kapitala na tržištu da se sva roba koja se uveze proda. Znači, Agencija za promociju izvoza nije imala nikakvu ulogu i nikakvog efekta i još uvek je na budžetu Republike Srbije, još uvek troši novac.
Sada osnivamo novu agenciju koja će da radi isti taj posao. Šta ako te dve agencije ne rade zajedno, ako jedna vuče jedne poteze, a druga druge? Šta će nama dve takve agencije koje će da troše novac, a rezultat trošenja novca što se tiče prve agencije je nikakav, poražavajući, izvoz bukvalno ne postoji, onaj pravi izvoz. To što se izvozi sirovina ili poluproizvod nije izvoz. Izvoz je kada se izveze gotov proizvod. Pošto nema više vremena, javiću se kasnije po drugim amandmanima.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Amandman sam podneo na član 2. i tražim da se član briše.
Formiranje agencije je besmisleno, pogotovo u ovako teškoj ekonomskoj situaciji, kada plate ne dostižu ni 200 evra, kada stotine hiljada radnika ne radi, a penzioneri sve više postaju socijalni slučajevi. Vi formirate agencije za sve i svašta u kojima ćete zaposliti isključivo stranačke aktiviste, nagomilavati činovnički aparat koji je i ovako preglomazan, a radnici svakog dana ostaju bez posla.
Vlada Republike Srbije ne čini ništa da stvori uslove za oživljavanje privrede. Time bi se podstakao i unapredio izvoz i razvoj ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Umesto da se bavi oživljavanjem privrede, Vlada pristupa formiranju agencije koja je neprofitabilna, koja neće ništa raditi, ali će biti finansirana iz budžeta i time ćemo imati još jednog parazita. Amandman se podnosi zbog principijelnog stava Srpske radikalne stranke protiv formiranja paralelnih organa vlasti.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je sada na dnevnom redu, da se osnuje agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, jeste novi poligon za pljačku od strane budućih upravljačkih struktura te agencije. Ja moram javnost da obavestim, mada su to činili poslanici SRS kada su govorili u načelu, da će ovo građane Srbije da košta 25 miliona evra.
Napravite jednu malu komparaciju. Pre nekoliko dana hvalio se premijer, a i ministar finansija da je za reformu privrednih tokova za Kragujevac, Vranje i Bor izdvojeno 800 miliona dinara. Pogledajte koliki je fond sredstava potreban da bi počela sa radom ova agencija.
U toku načelne rasprave ni ministar finansija, niti iko iz nadležnog odbora ili vladajuće strukture nije dao odgovor na ključno pitanje – član 2. govori o tome kako će da se zove agencija i kako će da posluje, tako član 2. kaže, što kolega Anastasovski traži da se briše – odakle Srbiji 25 miliona i da li ovih 12,5 miliona evra (50% i o tome ćemo kasnije da govorimo, u članu 7. je to definisano) za osnivanje agencije, što mora odmah da se uplati iz budžeta, postoji u sadašnjem budžetu. Ja vam tvrdim da taj iznos ne postoji, proverila sam sa kolegom Arsićem koji budžet Republike Srbije maltene ima u malom prstu, jer je novac za tekuću budžetsku godinu izdvojen samo za Agenciju za promociju izvoza, o čemu je malopre govorio.
Rebalans budžeta, o kome vi govorite, uključiće 12,5 novih miliona evra, samo za početak, a kasnije još 12,5 za osnivanje ove agencije. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to... Osim što će to biti odlična mogućnost za pojedince da upravljaju sa tolikim novcem i sa onim koji će da se sliva, jer stav 3. u članu 2. kaže da je skraćeno poslovno ime agencije – agencija za osiguranje i finansiranje izvoza a.d., akcionarsko društvo.
Ko su akcionari? Nigde u zakonu ne piše. Hamović, Lazarević, novi srpski tajkuni, prijatelji ministra finansija, prijatelji direktora agencije, tog budućeg? Dužan je neko to da objasni građanima Srbije.
Zašto 12,5 miliona evra nije odmah otišlo kao interventna pomoć za socijalno najugroženije, zašto niste dali za druge gradove u Srbiji za oporavak privrede, nego onih bednih 800 miliona? Šta će nam agencija sa ovakvim imenom i ovakvim akcionarima?
Suština problema u Srbiji od dolaska DOS-a na vlast, i ti problemi se samo umnožavaju, kontinuitet takve politike je prisutan kod Koštuničine vlade i ljudi koji vode i Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i svih drugih koji su zaduženi za ovu oblast, znači da se ništa ne čini na celokupnoj makroekonomskoj politici i na njenoj promeni u Srbiji. O tome su govorili ovih dana bankari, razni ekonomski stručnjaci.
Šta to zapravo predstavlja u najširem smislu? Ako kažete da ne postoji makroekonomska stabilnost u jednoj zemlji, kao što u državi Srbiji ne postoji, onda morate da tražite uzroke zbog čega je to tako i kako oni da se otklone. Svi ekonomisti, a naročito oni koji posluju u domenu spoljnotrgovinske politike, odnosno ekonomije, znaju da je za plasiranje proizvoda na inostrano tržište potrebno mnogo više od ovog pranja para, odnosno novog nameta građanima koji se planira osnivanjem ove agencije.
Zamislite sada u kakvoj se situaciji Srbija nalazi proteklih pet godina i kakva je perspektiva sa ovakvom politikom i ove vladajuće strukture, ako se iz godine u godinu spoljnotrgovinski deficit sve više uvećava. Ako stavite znak jednakosti između uvoza i izvoza, vi onda za sebe možete da kažete da ste uspešni pozicioni poslanici, da ste uspešna Vlada.
Pošto je taj odnos ne poremećen, nego zaista depresivan za srpsku privredu u odnosu na spoljnotrgovinski deficit koji se beleži, a koji je u odnosu 80 – 20, možda 90 – 10, pa kada je u pitanju ovaj uvoznički lobi i ono što oni koriste, onda vi vidite gde se mi nalazimo kao država i šta treba da uradimo.
Srpska radikalna stranka je puno govorila, a govorio je i gospodin Tomislav Nikolić u svojoj predsedničkoj kampanji, a i mi u kampanji za parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, a imamo za razliku od svih vas, mislim i na ovu vladajuću, a da ne govorim o onoj prethodnoj DOS-ovskoj garnituri, mnogo normalniji i racionalniji pristup kada je u pitanju poboljšanje na tom makroekonomskom planu. Ne samo da ne postoji volja, nego neko namerno i sistematski uništava srpsku privredu.
Jer, ako ste se hvalili, pre nekoliko dana izašao je ovaj Aligrudić po Poslovniku na početku sednice i hvalio se kako je Buš ekspresno odobrio izvoz preko četiri hiljade srpskih proizvoda na američko tržište, onda da biste potkrepili taj navodni uspeh, koji ne znači ništa, jer je privreda upropašćena i nema šta da se izvozi, neko od vas bi trebalo da izađe, ili bar nadležan iz ministarstva, i da kaže šta ćemo to prvo da izvezemo Amerikancima ili onima koji vape za srpskim proizvodima. U toj kompletnoj globalnoj i tržišnoj ekonomiji, koja se forsira i najvećim delom finansira od strane Amerike, gde se nalazi srpska privreda i šta čini ova vlada da bi ono ″made in Serbia″ imalo prođu na svetskom tržištu?
Ako je vama poznata činjenica, a pretpostavljam da jeste, da je Savezna Republika Jugoslavija potpisala ugovor o slobodnoj spoljnoj trgovini sa Ruskom Federacijom; ako je DOS 2005. godine došao na vlast i ako ste obmanjivali građane, a to nastavljate da radite i vi iz ovog skraćenog DOS-a, kako su vam sva vrata otvorena, kako vas svi željno očekuju i stižu investicije, objasnite onda zašto nema plasmana srpskih proizvoda na, recimo, rusko tržište.
Zašto su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica tek posle nekoliko godina svoje vladavine setili da odu u Moskvu i da se susretnu sa ruskim privrednicima? Ovaj sebe proglasio ambasadorom srpske privrede, predsednik Republike Boris Tadić išao tamo da se slika, bio dva dana i vratio se. Nema nikakvog konkretnog ugovora. Ništa izvezli nismo u međuvremenu na tržište Ruske Federacije.
O čemu se onda ovde radi? Nije dovoljno da vam pošalje Džordž Buš poruku i da kaže – možete vi, to je specificirano, četiri hiljade nekih proizvoda da izvezete na naše tržište pod povlašćenim uslovima. Ali, kojih proizvoda?
Nemojte ovde da se igrate sa osećanjima građana Srbije koji su zaista na ivici strpljenja i sa radnicima koji rade u tim preduzećima o kojima država ne brine, gde se ne vrši stimulacija proizvodnje. Ono što je bilo prepoznatljivo svima kada je pisalo ″made in Serbia″, za neke proizvode koji su još u ono vreme kada smo imali onu federalnu državu bili i te kako cenjeni i prepoznatljivi, sada se izbrisalo, nema ga.
Ko je taj ko će to da promoviše? Boris Tadić? Vojislav Koštunica? Ovakav ministar kao što je ministar finansija sa osnivanjem ove agencije? Nemojte da nas zamajavate, stvarno.
Šta dajete kao obrazloženje? Umesto da se stidite toga što morate to da pišete, što niste slušali ono što su vam govorili srpski radikali kada je usvajan Beogradski sporazum i kada je usvajana Ustavna povelja, vi to nalazite kao razlog i opravdanje zašto osnivate ovu agenciju.
Kažete – izglasan je savezni zakon 2002. godine, fond ne postoji i ne funkcioniše, zato što državna zajednica Srbija i Crna Gora nema zajednički budžet. Zašto ga nema? Što nema jedinstvenog tržišta kada je u pitanju trgovina?
Zašto nema jedinstvene monetarne politike? Zašto nema jedinstvene spoljnotrgovinske politike? Zašto Milo Đukanović ne da našim proizvođačima mineralnih voda da ta roba odlazi na crnogorsko tržište?
To su sve pitanja za vas, koje vi niste u stanju da rešite. Najlakše je tako, zatvorimo oči nad onim što radi kriminalna klika u Crnoj Gori, kažemo – ne može to da funkcioniše, hajde da osnujemo fond, 25 miliona evra.
Pa, ako je spreman ministar finansija, a nije, jer ga nema ovde danas, juče je samo prošao kroz Skupštinu, da kaže koja je to lista proizvoda i da kaže – 10, 20, 30 će da se forsira i da se izvozi na rusko tržište. Amerikanci vam se nude, izvoziće se na neko drugo. Nema toga.
Nema, zato što i ono što su ljudi radili prošle godine relativno uspešno, sa diskutabilnim kursom dinara, ove godine ne mogu. Koga ćete vi sada da naterate da izveze maline sa otkupnom cenom od 40 ili 60 dinara za prvu klasu i sa ovakvim rastom kursa dinara u odnosu na prošlu godinu? Da li znate koliki je danas kupovni kurs evra? Skoro 84.
O čemu vi pričate? Ako se bude nastavilo tako dalje, onda ćete da izvršite dodatnu destimulaciju onih koji hoće da izvoze. Morate da govorite jezikom činjenica da kažete – spoljnotrgovinski deficit je toliki, a on je mnogo veći u odnosu na prošlu godinu i to je priznao ministar finansija. Morate da kažete – industrijska proizvodnja u 2004. godini bila je tolika, a u 2005. tolika.
Zašto uopšte da pravite poređenje samo u odnosu na godinu dana, vratite se u 1998. i 1999. godinu. Da li hoćete da vam donesem pregled poslovanja pojedinih preduzeća pod sankcijama, kada je svako od tih privrednih subjekata morao na raznorazne načine da se snalazi, i tada je više bilo izvoza nego što je sada. Nemojte da pričate o nekim stvarima koje nisu utemeljene na jeziku brojki i činjenicama.
Kada je u pitanju ovaj zakon zaista je neverovatno da vi hoćete da date saglasnost da se osnuje neko akcionarsko društvo sa početnim kapitalom od 25 miliona evra, da bi se navodno stimulisao izvoz. To nije ništa drugo nego još jedna nova pljačka.
Na primerima pojedinih srpskih proizvođača koji propadaju zbog takve politike, i politike kursa dinara i fiskalne politike, i nemogućnosti da uzimaju povoljne kredite i zbog toga što im država ne omogućava da plasiraju svoje proizvode, očito je da se sistematski urušava i uništava srpska privreda.
Tome jednom mora da dođe kraj. Kada će da dođe kraj? Kada srpski radikali preuzmu stvar u svoje ruke. Ako dođe, a doći će uskoro, do vanrednih parlamentarnih izbora, građani će, kao što su u mnogo većem broju razumeli naše jasne poruke, razumeti da nije dovoljno da vam neko, navodno, da neke olakšice i vi kažete – plasiraćemo robu na to tržište. Mora nešto da se proizvede. Da bi se izvezlo, mora da ima proizvodnje, a nje u Srbiji ima sve manje i manje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Po amandmanu ili replika? Ovlašćeni predstavnik po ovoj tački je gospodin Matić. Izvolite, gospodine Matiću.

Gospođica Jovanović je pomenula da tek sada predsednik Republike i premijer pokušavaju da ostvare kontakte sa Rusijom, u smislu da je to potrebno zbog toga što je potrebno oživeti privrednu saradnju.
Samo ću podsetiti da je predsednik Koštunica u više navrata, još kao predsednik SRJ, ostvarivao kontakte sa Rusima, čak je imao i nekoliko susreta sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije. Želim da ispravim nešto što smo čuli u govoru moje prethodnice.
Inače, prethodnica je pokušala da amandman koji je zapisan u dve reči: "briše se", obrazloži gomilom reči, nažalost, ponekom neistinom.

Replika, gospođica Jovanović.