Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada predlagač tvrdi da ima obezbeđena sredstva u budžetu, već iz člana 7. se vidi da toga nema. Nema, jer se samo 50% uplaćuje pre osnivanja, a ostatak od 12,5 miliona evra najkasnije u roku od godinu dana. Imajući u vidu da je sada rebalans budžeta, kako to najavljuje vladajuća većina, za neki dan, sigurno je da u tom rebalansu neće biti ovih 12,5 miliona evra.
Ono što najviše buni, što se postavlja kao pitanje jeste da li ova agencija stvarno treba da se bavi izvozom i da pomogne privredi, kako to predlagač tvrdi, ili je neki drugi cilj? Pošto već posluje i osniva se kao akcionarsko društvo, u analizi efekata ovog zakona, koju smo dobili uz predlog, kaže se: "Usmeravajuća uloga Agencije bi trebalo u početnom periodu da omogući visok koeficijent obrta kapitala Agencije". Znači, ova agencija je napravljena, smišljena da zarađuje novac. Za koga? Verovatno za neke akcionare. Od koga će da zarađuje? Od izvoznika.
Razumem državu koja hoće da zarađuje od uvoza. Znači, kada neko uvozi u državu neka dobra, neku robu, proizvod, država uvodi carinu, iz dva razloga: prvi je da zaštiti domaću privredu i industriju, da zaštiti svoje tržište, na određen način; drugi razlog je da napuni budžet. Sasvim je razumljivo da država ima želju da kroz uvoz zarađuje novac i sa tim sredstvima obezbedi budžet i budžetske korisnike itd.
Ali, sada, prvi put, valjda smo jedini u svetu koji hoće da neko, čak ne ni država, zaradi na štetu izvoznika. Koji obrt kapitala će imati Agencija? Znači, ona će poslovati kao profitna organizacija. Svaku svoju uslugu će da naplaćuje. Znači, ona će za nekoga obezbeđivati profit.
Ko će imati štetu? Na prvom mestu izvoznici. Na drugom mestu, posredno može i država, jer se u članu 5. kaže: "Agencija posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, odnosno ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava. Akcije Agencije su obične sa pravom glasa."
U članu 6, koji razobličava čitavu ovu pozadinu, kaže se: "Za obaveze preuzete u pravnom prometu sa trećim licima Agencija odgovara celokupnom svojom imovinom. Republika Srbija odgovara za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvrđuje zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije".
Znači, po članu 7. država će da obezbedi inicijalni ulog u iznosu od 25 miliona evra. Sa tim inicijalnim ulogom neko će želeti da bude akcionar, kupiće akcije, kroz te akcije steći će pravo glasa, pravo odlučivanja, pravo na dobit.
Ukoliko Agencija napravi neku lošu poslovnu procenu u svom delokrugu rada, Republika Srbija će iz budžeta da isplaćuje ta sredstva. Koja je svrha ovoga? Svrha je da neko, ne država, ne izvoznici, zaradi novac.
Ko će biti akcionari? Više puta smo o tome pričali, najverovatnije banke. Jer, pazite, ne izdaju se bankarske garancije samo kada vi treba da platite robu; kada se sklapaju dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji sa stranim partnerom itd. razmenjuju se garancije. Onaj koji je izvoznik traži garanciju stranog partnera da u slučaju da on ne plati robu to neka banka uradi umesto njega.
Strani partner traži garanciju da će dobiti neku robu ili uslugu, onog kvaliteta i u onim rokovima kako je nekim poslovnim ugovorom predviđeno. Ko će izdavati te garancije? Te banke koje su akcionari u ovoj agenciji. Ukoliko neko napravi loš poslovan potez, odnosno ne dođe do naplate ili izvršenja nekog posla, banka će aktivirati svoju garanciju. Može i ta domaća koja je akcionar, na štetu Agencije. Ukoliko sredstva kojima raspolaže Agencija nisu dovoljna, moraće da se plati iz budžeta Republike Srbije.
Šta će nam onda taj akcionar? Akcionar tu jednostavno hoće da postoji, da bude u centru zbivanja, da zna šta se dešava i da zna kako će novac, odnosno garancije prema kome i koliko da usmeri. Ko će to da plaća? Plaćaće, u ovom slučaju, izvoznik. Mislim da je sada cena jedne bankarske garancije oko 2-2,5%. Ako je istina, a tvrdi se da jeste, da je do sada bilo izvoza negde u vrednosti oko 2-2,5 milijarde dolara, izračunajte koliko je to 2%.
(Predsedavajući: 2,8, ali vreme, gospodine Arsiću.)
Završavam. Taj koji bude bio akcionar ne treba više ništa da radi. Država stoji i garantuje mu za svaki dinar koji nije uložio, ali će da zaradi.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Kao što ste čuli, povodom amandmana na član 7. Predloga zakona bilo je govora o osnivačkom kapitalu Agencije, koji je u iznosu od 25 miliona evra, s tim što polovina treba da se uplati valjda ove godine, a kasnije nešto drugo.
Član 8. reguliše sredstva za rad Agencije, ne sredstva za osnivanje, nego sredstva kojima će Agencija da radi, koja će da plasira, kao kredite za pripremu izvoza, za finansiranje izvoza i, u onom drugom delu, gde se ova agencija javlja kao osiguravajuće društvo, da isplaćuje štete u slučaju ako se pojavi osigurani slučaj, a ovde je to tzv. nekomercijalni rizik, odnosno više sila od strane akata pre svega država i organa iz inostranstva.
Ta glavna sredstva sa kojima treba Agencija da radi su: 1) namenski krediti međunarodnih finansijskih organizacija. Kod te tačke ne znam ko bi mogao da uzme taj kredit i ko bi mogao da se zaduži, kod koje međunarodne finansijske organizacije, ako se ima u vidu da je, po ovom konceptu, Agencija pravno lice, akcionarsko društvo.
Ukoliko se ona zadužuje kod međunarodnih finansijskih organizacija, onda je to moguće samo na bazi nekog sporazuma, a imajući u vidu naše stanje finansija, onda opet Republika mora da da neku vrstu obezbeđenja, a da li će to biti garancija, kontragarancija, nije za ovu temu toliko značajno. Bitno je da se tu ne vide ta sredstva.
Druga tačka – donacija domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica. Ne znam kako ste zamislili te donacije. Tu postoji još jedan amandman, ali neću da ga obrazlažem, pošto potiče iz druge stranke. Samo mogu da izrazim čuđenje.
Treće – drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ne zna se ni koji zakon, ni šta su to drugi izvori.
Da nastavim tamo gde su moje kolege stale kada su pričale o članu 7. Kada se pročita ovaj vaš predlog zakona, onda uopšte nije jasno ko kontroliše rad ove vaše agencije. Ne postoji nijedna odredba. Ko vrši nadzor nad radom ove agencije? Ne postoji nijedna odredba.
Da li postoji neka sankcija ukoliko se prekrši odredba ovog zakona? Ne postoji. Nema kaznenih odredaba. Šta je ova agencija? Ova agencija je pravno lice.
Zbog čega se ona formira? Da bi osiguravala nekomercijalne rizike u poslovima sa inostranstvom i da bi finansirala izvoz naše robe u inostranstvo.
Kada se sve to pogleda, uzme u obzir da ne postoje sankcije, uzme u obzir da, po logici stvari, ako je u pitanju akcionarsko društvo pod nazivom agencija za finansiranje izvoza, onda verovatno kada dođe situacija da 49% putem dokapitalizacije ili emitovanjem novih akcija dođe do povećanja kapitala, onda ćemo imati situaciju da će to biti akcionarsko društvo, bez obzira koliko zatvoreno, ali sa definisanim vlasnicima kapitala, gde se država javlja sa 51%, a 49% druga pravna lica.
Ukoliko ta agencija pokaže nelikvidnost duže od 15 dana ili obaveze prevazilaze imovinu, a verovatno je u stanju da se to desi, iz jednog prostog razloga što kada se finansira i kada se osigurava nešto, tu ide multiplikacija u odnosu na osnivački kapital i na ona sredstva, uzimajući u obzir ročnost nekih obaveza, odnosno potraživanja agencija, obaveza klijenata, tako da je moguće da se praktično izazove i stečaj i likvidacija. Ovde nema odredbi po kom propisu će se vršiti niti stečaj, niti likvidacija.
Ovo sam namerno ispričao da bih zbunio predlagača, jer na ovo nema odgovora. Nema racionalnog odgovora iz jednog prostog razloga što su se uhvatili ćoravog posla.
Ako postoji potreba da država interveniše na neki način i da pomogne, odnosno stimuliše izvoz, to se radi pre svega merama ekonomske politike, merama fiskalne politike, merama carinske politike, merama koje se mogu upodobiti sa politikom deviznog kursa.
Međutim, tu očigledno nema resursa u postojećem ekonomskom i finansijskom sistemu Republike Srbije i onda se pribegava ovoj magli gde država formalno-pravno ima instituciju, a ako bi ta institucija radila onda je sasvim evidentno da je tu u pitanju instalirani monopol i selektivnost.
Može odmah nepogrešivo da se kaže ko može da koristi ta sredstva, jer imamo iskustva sa kreditima, Garancijskim fondom za stambene kredite i onim drugim silnim fondovima i agencijama koje ste formirali u toku prošle i ove godine, pa zašto ne pomenuti i one pre vas, i oni su tako nešto inovirali, ali sve po sistemu – drži vodu dok majstori odu. Lepo zvuči na televiziji kada se pojavi reklama – novi stan, nova kuća, deca na letovanju u inostranstvu, ali to nije realno.
Šta je realno što bi država mogla da uradi u ovoj oblasti i to da bude perfektno i korektno? Pošto su se promenili uslovi u odnosu na onaj društveno-politički sistem koji je dugo godina bio ovde u primeni, gde država više nema tu regulatornu, odnosno esencijalnu ulogu uopšte za život na ovoj teritoriji, već se država kada ulazi u neke privredne odnose ponaša kao ravnopravni učesnik.
Ono što smo mi iz SRS vama predlagali, to je da ste mogli da napravite jedan fond i da sredstva skupljena u tom fondu plasirate preko onih poslovnih banaka koje su spremne da usaglase svoju poslovnu politiku finansiranja izvoza po beneficiranim uslovima, s tim što rizik za tu beneficiju preuzima pre svega državni fond kojim se pomaže i stimuliše izvoz. Čega? Nečega što predstavlja komparativnu prednost i interes ovog privrednog ambijenta.
Ova vlada ne želi o tome da razmišlja. Jednostavno želi neku kontrolu, želi neka sredstva, želi da ima neki primat da može nešto tu da se radi po proverenom sistemu, a inostranim partnerima maše se zakonom i kaže se – kako da ne, sve kod nas postoji, ali znate, pare, pare, pare. Zato je potreban ovaj i ovakav zakon.
Ovde se radi o pravnom licu a.d. Znači, po organizacionoj strukturi to je akcionarsko društvo i ovde nema čak ni nadzornog odbora. Ne znam da li ste primetili kada ste čitali član 15. u kojem se kaže da su organi agencije skupština, upravni odbor, pa ste ubacili i izvršni odbor. Ne znam u čemu se ogleda ta specifičnost.
Ono što je najveća mana ovog koncepta, to je što su ovde izostale odredbe koje treba na neki način da definišu sredstva za rad ove agencije. U kom smislu? Ova agencija u suštini ima dve grupe poslova: jedno su poslovi osiguranja od nekomercijalnih rizika (izbijanje rata na nekoj teritoriji, elementarne nepogode, prekid diplomatskih, konzularnih i ekonomskih odnosa itd). To su tzv. nekomercijalni rizici gde je premija osiguranja daleko veća nego kod klasičnih komercijalnih rizika, negde partner uslovljava to osiguranje, to nije pravilo i to da znate.
Ponekad sumnjam da je ovo čisto pro forme ubačeno ovde da bi se reklo da se osiguravaju izvozni poslovi od tzv. nekomercijalnih rizika koje niko nije mogao da predvidi unapred, niti da ih planira, niko nije mogao da planira poplavu u nekoj zemlji, nije mogao da planira promenu vlasti i nova vlast prekida poslove sa nama, nije mogao da planira izbijanje rata na nekoj teritoriji itd.
Ovo su vrlo specifični poslovi i ovde je trebalo reći – u okviru sredstava sa kojima raspolaže ova, u ovoj vašoj varijanti, agencija 20% se koristi na ime obaveza po osnovu osiguranja, 80% se koristi za finansiranje izvoza, pa da se kaže – u okviru tih 80% prednost se daje tome i tome, pa da se navede kako se utvrđuje ta politika agencije, u kom smislu je ona fleksibilna i prati kretanje na tržištu i izražava interese naše privrede.
Verovatno bi tu došle i te maline, višnje i neki drugi proizvodi po kojima smo poznati i verovatno država ima veću korist, jer ima neku svoju kapilarnu strukturu takva jedna proizvodnja i organizacija tržišta kod nas, a zašto da ne i korist koja dolazi izvozom tih proizvoda u inostranstvo. To je izostalo.
Ovde se dobila jedna vrlo problematična kičma nečega kako to treba da izgleda, ali je kičma popucala na nekoliko mesta i ona ne može da se sastavi. Da ste to radili preko neke poslovne banke posebnim aranžmanom, a meni je čak mnogo bliže da ste ova sredstva udružili sa postojećim Fondom za razvoj, pa da imate celinu jedne politike i u zemlji i prema inostranstvu, verovatno bi to bilo mnogo opravdanije.
Ali, sa tačno propisanim vrednostima i kriterijumima, da se zna u kom pravcu država interveniše, kako interveniše, kako kontroliše trošenje svojih sredstava, jer ipak, ona je dala sredstva kredita i snosi odgovornost da nije došlo do neke zloupotrebe, jer kod nas postoji sklonost ka zloupotrebama.
Znate i sami da ljudi konkurišu kod Fonda za razvoj, svi daju neke svoje projekte i kada treba da se obezbedi bankarska garancija banka uslovljava hipotekom i nekim stvarima, 50% njih pada, ne može da ispuni uslov, iako su mu odobrena sredstva; ili se javlja bočni udar zvani političke stranke i sitni interesi nekih ljudi iz političkih stranaka, ne svih političkih stranaka.
Tu garanciju i zaštitu od tih udara i tih pritisaka niste propisali ovim zakonom, a to je moralo da se propiše. Vi ste naprosto ovaj zakon shvatili kao osnivački akt jedne agencije, a da ovde nismo dobili nijedan argument, ozbiljan razlog, ozbiljan dokaz zašto je neophodno da se ova oblast uredi osnivanjem agencije, a ne stvaranjem eventualno nekog fonda koji bi plasirao svoja sredstva preko određene banke.
Moram da vam kažem, ako se radi o osiguranju nekomercijalnih rizika, ako se radi o finansiranju izvoznih poslova, tu je neminovna neka služba, a to opet mora da bude u sprezi sa nekom poslovnom bankom, gde takođe postoji služba koja vrši ocenu opravdanosti zahteva za odobravanje kredita. Vi ste naprosto duplirali ili triplirali službe koje treba da rade jedan isti posao.
Dalje, da ste išli preko svog fonda da plasirate ova sredstva preko poslovnih banaka, vama bi bio dovoljan jedan čovek koji bi bio taj super nadzor, sa čijim potpisom i parafom fond daje saglasnost da banka uđe u taj posao sa Jankom Jankovićem oko izvoza toga i toga; država pokriva taj deo rizika, učestvuje u finansiranju tog posla sa tim i tim sredstvima, garancijama i ispunjavanjem nekih obaveza itd, a to utiče na smanjenje kamata i drugih obaveza za taj posao, kako bi naš proizvod bez nekog većeg opterećenja imao prihvatljivu cenu na inostranom tržištu i mogao da ide. Ne, ovde mora da se stavi sve pod kontrolu, pod šapu.
Mene čudi da ovde niste napisali da su obavezni članovi upravnog odbora potpredsednik Vlade, ministar finansija, viceguverner, ovaj ministar vojni, mogli ste da napišete i tako, a onda bi to bila stvarno državna agencija, i ne samo po nazivu, nego i u personalnom sastavu upravljačke strukture tog preduzeća, odnosno te asocijacije. Zato se podnose amandmani na svaki član i traži se brisanje, jer ovo nije normalno.

Zahvaljujem se gospodinu Zoranu Krasiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, moram da kažem sada svom kolegi gospodinu Vlahoviću: dobar mu je amandman, doduše, šteta što nije imao ovu pamet i dok je bio ministar, ali dobro.
Znači, sredstva za rad agencije, odakle se obezbeđuje, a tiče se člana 8, tražimo da se tačka 2) briše. U tački 2) se navodi da agencija može da se finansira od donacija domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica. Postavlja se pitanje koja bi to domaća ili strana pravna lica finansirala rad jedne ovakve agencije. Koja domaća lica?
Uopšte, postavlja se pitanje zašto. Da li će ta lica koja budu finansirala rad agencije biti u privilegovanom položaju kada traže neku garanciju same agencije, kada traže informacije koje su poslovna tajna i koje razmenjuju izvoznici i sama agencija? Samim tim, mogu da budu upoznati sa postupcima svoje konkurencije i da znaju koji su im kupci, po kojoj se ceni pruža ili usluga ili prodaja robe i na taj način da jednim nekorektnim i nezakonitim vidom poslovanja onemoguće konkurentsku firmu da posluje.
Koji su to strani partneri, odnosno strana pravna lica koja bi jednu agenciju koja je u većinskom vlasništvu države sponzorisala? Koji bi razlozi bili? Da ne bi možda razlozi bili iz člana 6. Predloga zakona stav 2. gde se kaže da Republika Srbija odgovara za obaveze agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvrđuje zakonom kojim se uređuje godišnji budžet.
Znači, da neko neće da zatraži možda da agencija garantuje za neku robu ili neku usluge koja će biti pružena, kao nekomercijalni rizik predviđen iz člana 4, a to može da bude npr. neplaćeni dugovi u roku od šest meseci od ugovorenog roka dospelosti, neće biti u obavezi da, recimo, kamatu na zakašnjenje plati strani korisnik robe i usluga, nego će to morati da uradi agencija. Zar taj strani korisnik ne bi mogao možda malo finansijski da pomogne i agenciju, a i ove članove akcionarskog društva koji nisu osnivači od strane Vlade Republike Srbije, odnosno Republike Srbije.
Politički događaji u zemlji dužnika ili ratno stanje – tu je već jedan fin način da se napravi određena zloupotreba. Zašto ne sklopiti neki povoljan poslovni aranžman sa nekom zemljom u kojoj već dolazi do političkih previranja? Zašto ne da roba i stvarno ode tamo, samo proputuje i nestane? Ko će platiti tu robu? Opet agencija.
Ko od toga može da ima koristi? Može da ima sponzor agencije, zašto da ne? Zbog nekog malog sponzorstva, neke provizije koju će akcionari, ako i nisu u vlasništvu države, da ostvare, jednostavno, zašto da ne?
Agencija garantuje svojom imovinom koja je državna, ima osnivački ulog od države koji iznosi 25 miliona evra, ima budžet Republike Srbije, koji će kroz razne finansijske gimnastike upravnog odbora i ostalih članova te agencije da pegla. Zašto da ne? Ko će na kraju da ima štete? Jedino Republika Srbija. Odakle će šteta da se namiri? Iz budžeta. Ko plaća budžet? Građani Srbije. O tome se radi.
Ne verujemo uopšte u dobre namere predlagača, već isključivo smatramo da je ova agencija koja se otvara jedna profitabilna organizacija u kojoj je jedan uzani krug ljudi, jer u članu 5. stav 2. se kaže – agencija posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, odnosno ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje itd.
Znači, ograničeni broj ljudi, odnosno pravnih ili fizičkih lica će moći da bude akcionar. Opet se postavlja pitanje po čijem izboru će da budu ti akcionari. Ko će da bira akcionare? Hoće li biti tender za akcionare? Hajde da vidimo to, da li ste razmišljali možda o tom pitanju. Niste.

Da, gospodine Vlahoviću, replika, kako da ne, samo čekam da dobijete papire. Replika, gospodin Arsić ga je namerno prozvao, pošto nije hteo da brani svoj amandman. Izvolite, gospodine Vlahoviću.

Prvobitno sam bio motivisan direktnim prozivanjem. Međutim, ipak se javljam po amandmanu, a s obzirom da je nelogično da neko drugi obrazlaže amandman koji sam podneo.
Smatrao sam da sam u uvodnom izlaganju, kada sam govorio kao ovlašćeni predstavnik DS-a, dovoljno toga rekao o primedbama koje DS ima na dva konkretna zakona, na zakon o osiguranju i zakon o agenciji za finansiranje izvoza.
Nisam želeo da niti Skupštinu, niti javnost opterećujem ponovnim javljanjem i ponovnom pričom, jer to, na kraju krajeva, nikada nije bila ni taktika ni manir Demokratske stranke. Želimo direktno da ukažemo na ono što jeste suštinska primedba DS-a.
U konkretnom slučaju želim da kažem da je uobičajena praksa da se sredstva za osnivanje državnih agencija pribavljaju, između ostalog, i iz donatorskih izvora, a da nije zaista dobro da sredstva za rad agencije budu obezbeđena iz donatorskih izvora i to ne samo inostranih, već i domaćih, ne samo pravnih, već i fizičkih lica.
Imajući u vidu koji je cilj osnivanja agencije, dakle, podsticaj izvoza, osiguranje izvoza, pa čak i ulazak u delimične kreditne aktivnosti, kada je u pitanju obezbeđenje izvoza Republike Srbije, nije dobro da istovremeno imamo jedno snažno uporište u zakonu u ovoj instituciji koja, između ostalog, može da produkuje sutra odgovarajući konflikt interesa.
Verujem da to nije namera zakonodavca, ali isto tako upozoravam da ovo jeste mesto potencijalnog konflikta interesa, jer ćete imati situaciju da onaj ko je davalac donacije sutra, između ostalog, kao vlasnik preduzeća bude taj kome će izvoz biti osiguravan od strane agencije, što nije toliko strašno, ali jeste strašno ukoliko izvoz bude kreditiran u delu kreditne aktivnosti ove agencije.
Čak i da je to urađeno uz poštovanje svih punih kriterijuma, koje mi ovde ne vidimo, jer očekujem da će tek biti razređeni kriterijumi na osnovu ne ovog zakona nego zakona koji reguliše ovu materiju, postojaće sumnja. Zaista ne vidim razlog da ta sumnja bude obeležje rada agencije za osiguranje izvoza. To nije dobro.
Sa druge strane, zaista mi nije jasno da li je naša država toliko slaba da ne može da obezbedi potreban nivo sredstava za rad agencije za osiguranje izvoza, već da moramo da posegnemo za donacijama domaćih fizičkih lica.
Ne smetaju mi donacije pravnih lica koja se ne nalaze direktno u privrednoj aktivnosti u Srbiji. Sasvim je logično da se dobiju donacije od DIFID-a, od GTZ-a, od kanadske Agencije za razvoj i drugih bilateralnih agencija, čak i od multilateralnih finansijskih agencija.
Evo, zar je logično da jedno privatno preduzeće u Srbiji, koje ima interes da mu izvoz bude kreditiran, bude istovremeno i donator? Da li je moguće da to nije potencijalno mesto konflikta interesa i da li je moguće da ta sredstva, koja su objektivno mala u odnosu na druge budžetske stavke i budžetska izdvajanja, ne mogu da budu obezbeđena direktno iz budžeta Republike Srbije ili, pak, ne mogu da budu obezbeđena iz nekih drugih izvora, a da to nisu donacije fizičkih i pravnih lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije i da to nije mesto potencijalne sumnje.
Mislim da ovo treba eliminisati. Nemam ništa protiv, još jednom ponavljam, obezbeđenja donacije za početak rada agencije, za osnivanje agencije, ali i te kako imamo ogromnih primedbi za obezbeđenje donacija domaćih i pravnih i fizičkih i stranih, pod uslovom da ostvaruju neke svoje poslovne interese na teritoriji Republike Srbije, jer to nije dobro.
Vlada je prepuna afera. Svakoga dana izađe neka nova afera, neka nova sumnja, neko novo mesto konflikta interesa koje se pojavilo.
Za to vreme državna administracija ćuti, svi ćute, nemamo pravovremene odgovore zašto ugrađivati još jedno mesto u zakon koje može sutra da bude delimično zloupotrebljeno; ako hoćete, može da bude zloupotrebljeno i od same opozicije, što DS nikada neće raditi, ali može da bude predmet zloupotrebe i optužbe čak tamo gde optužbama i nema mesta.
Stoga, u ime poslaničke grupe DS, pozivamo predlagača zakona da još jednom konstatuje primedbe koje smo dali, za koje mislim da apsolutno nemaju nikakve veze sa činjenicom da se mi nalazimo na različitim političkim stranama, apsolutno nema nikakve veze sa politikom, ima samo veze sa suštinskim potencijalnim mestom konflikta interesa i potencijalnim problemom.
Suviše je problema i suviše sumnji da biste mogli da podnesete još jedno mesto potencijalnog konflikta, potencijalnog diskrecionog odlučivanja. Molim vas da sagledate ove primedbe i da prihvatite naš amandman.
Sa druge strane, kada se pogledaju ne samo primedbe koje su date na zakon o agenciji za finansiranje izvoza, nego čak i na druge zakone, koje nisu došle samo od Demokratske stranke, ponekad se pitamo da li postoji jedna jasna politika, sa jasno definisanim ciljevima, sa jasno definisanim merama da se ti ciljevi postignu ili, pak, postoji više različitih politika sa međusobno suprotstavljenim i kontradiktornim ciljevima.
Juče sam za ovom govornicom pričao o tome kako je prosto neverovatno ko sve vreme insistira na smanjenju lične potrošnje, a predlaže meru, u Zakonu o osiguranju, za podsticaj lične potrošnje, tako što umesto akcija akcionarima deli novac. Nešto slično će se dešavati, između ostalog, i u zakonu o lizingu. Govorim i povezujem ovo sa ovim amandmanom zato što su ponekad mere koje se predlažu, odnosno pravni okvir koji se predlaže potpuno kontradiktoran.
U zakonu o lizingu imate situaciju da su asocijacije lizing kuća podnele oštar protest ko je spremao zakon o lizingu i zašto se ukida operativni lizing; zašto se lizing kuće tretiraju kao finansijske institucije, kao banke, kada one nisu banke; zašto izdvajanje rezervi i zašto puno diskrecionih mesta, tačnije kriterijumi koje određuje centralna banka?
Da li je to napad na ličnu potrošnju, na smanjenje lične potrošnje? Pogrešno. Nećete smanjiti ličnu potrošnju tako što ćete ukinuti operativni lizing, već ćete samo dalje uticati na fenomen koji mi već danas u zemlji imamo, a on se zove stanflacija, a to znači rast inflacije i istovremeno stagnacija, odnosno smanjenje privredne aktivnosti, pad privredne aktivnosti.
Upravo ovim merama idemo ka stvaranju tog ogromnog gepa, ko razume, shvatiće, a to je da umesto da činjenicu da imamo povećanu inflaciju, što može da se kritikuje, ali nije toliko strašno, iskoristimo za finansiranje privrednog rasta, mi imamo situaciju da nama privredni rast beleži negativne trendove, negativne stope, a inflacija beleži pozitivne stope, preko svih očekivanja.
Imamo situaciju u kojoj se Vlada hvali kako ima suficit i kaže da niko u regionu nije imao suficit. Da li to znači da je ceo region glup, a samo je Vlada Srbije pametna samo zato što ima suficit, ili se radi o nečemu drugom – o propuštanju jednog jedinog nezavisnog mehanizma koji Vlada ima za finansiranje i za podsticaj rasta, a to je deficit.
Nije budžetski deficit loša kategorija, ekonomski neprihvatljiva. Naprotiv, deficit je, u situaciji kada mi imamo potpuno ograničene mere ekonomske politike merama MMF-a, jedina realna kategorija kojom vi možete da pozitivno utičete u ekonomskoj politici na privredni rast. Ali, ako imate suficit i još se time hvalite, vi ćete imati pad privredne aktivnosti i rast inflacije. Da li je to za hvalu?
Da li je moguće da se preko svih ovih primedbi, uključujući i ove koje smo imali, tek tako prelazi i da li je moguće da se nijedna primedba iz opozicionog tabora, pogotovo iz onog dela DS koji zaista konstruktivno izlazi i govori o svim ovim zakonima, ne uvaži? Da li se uopšte poslanici vladajuće koalicije upitaju da li ima imalo smisla u onome što govorimo?
Sa punim argumentima govorimo, između ostalog, da i ovaj amandman treba prihvatiti, ali isto tako i da treba dobro razmisliti, što se nas tiče, treba hitno povući predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o lizingu, jer to će katastrofalno uticati na dalji razvoj tog dela finansijskog tržišta i to će dodatno smanjiti potencijalne izvore rasta. Nije lizing aktivnost smišljena da poveća ličnu potrošnju, nego da poveća investicionu potrošnju.
Pogledajte sve ove velike privatne kompanije, i one koje su uspešno privatizovane, i one koje su autohtono privatno nastale, odakle finansiraju svoje investicije – ne samo iz bankarskih kredita, koji su i te kako skupi, pogotovo posle najnovijeg podizanja stope obavezne rezerve, nego najvećim delom u lizing aranžmanima, jer to je jeftin i brz način finansiranja investicija.
Mi ćemo ovim zaustaviti operativni lizing. Jednostavno, njega neće biti. Imaćemo samo finansijski lizing, imaćemo tretman lizing kuća od strane centralne banke kao da su to poslovne banke koje su u obavezi da izdvajaju, pri tome, rezerve, a nemaju prava da prikupljaju depozite. Potpuno besmisleno i potpuno smešno.
Ja vas molim, zaista razmislite kakve mere donosite, jer tvrdim vam da ćemo u ovoj godini imati pad društvenog bruto proizvoda. U ovom trenutku njega izvlači trgovina i usluge, uključujući i saobraćaj. Kada pogledate obim industrijske proizvodnje, poljoprivredu, gde ćemo na kraju podvući crtu, mi ćemo tu imati ogroman minus. Poljoprivreda i industrija, gospodo, u ovoj zemlji i dalje sa 60 posto doprinose ukupnom društvenom proizvodu.
Nastavimo li da uvodimo ovakve mere ekonomske politike imaćemo dalji rast inflacije i dalji pad društvenog bruto proizvoda. To je ono što mi želimo i da pri tome budemo srećni kako nam je kasa super puna, kako imamo divan deficit, a po tome privreda nikada u težoj situaciji, sa aspekta likvidnosti, nije bila.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Živan Vladimirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Živan Vladimirović

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Amandman glasi: "Član 9. briše se". Član 9. glasi: "U slučaju povećanja osnovnog kapitala agencije izdavanjem novih akcija, u skladu sa zakonom, učešće Republike Srbije u akcionarskom kapitalu agencije ne može biti manje od 51 posto od ukupnog iznosa akcionarskog kapitala".
Ovaj član se nadovezuje na prethodni član 8. tačka 2) - donacije domaćih i stranih pravnih lica, pa i fizičkih. E, sada imamo primer jedne formirane banke koja je najpre formirana državnim novcem, ali je kasnije čudnim finansijskim transakcijama postala privatna banka, pa se bojim da će dokapitalizacijom od 49 posto agencija za finansiranje izvoza Republike Srbije postati čak i privatna, jer smo imali primer da je jedna banka koja je formirana državnim novcem postala privatna banka.
Dalje, što se tiče agencije, SRS je principijelno protiv formiranja agencija, zato što do sada formirane agencije nisu opravdale svoje postojanje. Lično sam imao jedno loše iskustvo sa Agencijom za privatizaciju, gde je Odbor za privatizaciju više puta donosio odluke za raskid ugovora, ali Agencija za privatizaciju se stavljala iznad Odbora. Odbor za privatizaciju po zakonu treba da kontroliše Agenciju i Agencija za privatizaciju nije postupala po odlukama Odbora za privatizaciju, pa se bojim da će i ova agencija koja će biti formirana biti iznad svih organa vlasti i radiće na svoju ruku.
Tu može doći do sukoba interesa, jer će najverovatnije tu dokapitalizaciju izvršiti velike banke koje će imati velikog uticaja na izvoznu politiku.
Posebna stvar je u tome što je pitanje šta će ta agencija izvoziti. Privreda je urnisana, a poljoprivreda je na izdisaju. Ovde su pominjane maline, kupine, višnje; dolazim iz kraja gde je višnja bila veliki izvozni brend, gde je država dobijala 100 miliona maraka od izvoza. Dakle, od pre par godina to pada i prošlogodišnji rod višanja nije naplaćen, a ovogodišnji je 15 dinara u otkupu. Jedna trećina para se isplaćuje odmah, a ostalo kad se vidimo. Ja, kao proizvođač višanja, deo prošlogodišnjeg roda nisam naplatio i počeo sam da krčim, nisam brao ove godine višnju, zato što se ne isplati da se bere.
Država ovim gubi mnogo, a posebno oni ljudi koji to proizvode i gaje. Isti je slučaj sa ostalim poljoprivrednim proizvodima, pa ne bih šire ulazio u to, jer su vam poznate sve te stvari.
Mislim da je ovih 25 miliona evra koje je država planirala da izdvoji iz budžeta, a koje nema, trebalo uložiti u neku postojeću banku da bi se pospešio razvoj privrede, da bi se poljoprivreda stavila na noge i mislim da bi bilo mnogo korisnije da se tako uradilo. Agencija kao agencija je veliki potrošač budžetskog novca i mislim da neće opravdati svoje postojanje.
Dalje što bih rekao, mada nije tema, ali moram da kažem, u prokupačkoj opštini je pre šest dana bilo katastrofalno nevreme, uništena je letina u dvadesetak sela prokupačke opštine, u nekoliko sela je uništen krovni pokrivač, oštećeni su prozori i zidovi i ja odavde moram da apelujem na najviše državne organe da upute pomoć, jer ljudima prokišnjavaju krovovi, grad je padao takvim intenzitetom da je kompletne krovove odneo. Zamolio bih i apelovao bih na Vladu i Ministarstvo finansija da hitno izdvoji sredstva kojima će sanirati tu štetu, jer ovaj okrug je ojađen i oni nisu u mogućnosti da sami reše ovaj problem.