Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu iz razloga što sam pričajući u načelu o ovom zakonu upravo govorio o članu 18.
Naime, naslov iznad člana 18. glasi – Uslovi za davanje garancije, i ako pročitate videćete da u ovome nije naveden nijedan uslov zbog koga bi Vlada Republike Srbije dala garanciju za eventualno zaduživanje, ali je zato mogao da bude naslov iznad ovog člana – provizija ili, kako sam ja to rekao pričajući u načelu, reketiranje. Zašto reketiranje? Pogledajte član 1, pa ćete videti ko to može da se zaduži, a da mu Vlada da garanciju. To su: Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički fond za PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Kome to Vlada naplaćuje proviziju? Jedan deo ovih institucija koje sam nabrojao, normalno, neće imati rejting kod međunarodnih finansijskih organizacija da mogu da se zaduže i za njih Vlada, valjda je potpuno logično, treba da da garanciju, ali kome će to Vlada naplatiti proviziju zato što daje garanciju, kada se uglavnom ovi koji se zadužuju, koji su navedeni u ovom zakonu da se mogu zadužiti, finansiraju iz budžeta? Na neki način možemo reći da ovim Ministarstvo finansija pokušava da reketira samo sebe, što je veoma neuobičajeno.
Reći ću vam još nešto – za davanje garancije može se naplaćivati provizija. Videćete posle kada dođete do člana 20. i člana 21, gde takođe imamo amandmane, pa ću samo, da bih lakše objasnio ovaj član 18, pomenuti ove članove, kako u stvari to funkcioniše kada naplaćujete proviziju onima koje vi finansirate.
Kaže u članu 20: "Otplatu obaveze za koju je Republika dala garanciju vrši dužnik." U sledećem članu se kaže da te obaveze, ukoliko dužnik ne izvrši, praktično otplaćuje Republika. Ako otplaćuje Republika, zašto nije predviđeno u kaznenim odredbama šta će se desiti sa dužnikom koji ne može da otplati svoje obaveze?
Desiće se sledeće: najveći broj lokalnih samouprava zadužuje se kod lokalnih, podiže kredite kod poslovnih banaka, uglavnom domaćih, u dinarima, i nemaju nameru da vraćaju kredite, jer ne mogu da ih vrate iz sredstava kojima se puni budžet; i to ćete videti na velikom broju opština, da su se zadužili i prošle i pretprošle godine, da nisu vratili glavnicu, u stvari samo otplaćuju kamate.
I ove godine je budžetom najveći broj lokalnih samouprava predvideo zaduživanje. A za to zaduživanje praktično garanciju mora da da Vlada Republike Srbije, ali ukoliko oni ne vrate dug, Vlada će vratiti, odnosno Republika Srbija će vratiti dug, ali ti koji se zadužuju nemaju nikakvih obaveza, niti se na bilo koji način u kaznenim odredbama oni primoravaju da vrate dug.
Govorim vam da će najveći broj lokalnih samouprava, odnosno predsednika opština koji će biti u situaciji, uzimati novac od banaka i namerno neće vraćati dugove, jer ih na to niko ne prisiljava, finansiraće svoj budžetski deficit i onda ćemo doći u situaciju da će Vlada i pri takvim uslovima praktično uzimati proviziju. Ako uzme proviziju po članu 18. ovog zakona, tu proviziju će morati da da, i još dodatnih sredstava da bi otplatila kredit.