Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, što je više od jedne trećine narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Goran Knežević i Sava Urošević.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O GARANCIJSKOM FONDU (pojedinosti)

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima da li predstavnik predlagača, on nije tu, želi da uzme reč.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima... U stvari, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNOM DUGU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mita Avramov, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Zlatan Jovanović, Dragoljub Anastasovski, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Suzana Grubješić, Igor Bečić, Branislav Blažić, Milorad Buha, Milan Veselinović, Živan Vladimirović, Boban Vojinović, Milivoje Vuković, Gordana Gajić, Rodoljub Gačević, Darko Glišić, Jovan Daja, Stevica Deđanski, Miloš Dišić, Momčilo Duvnjak, Goran Dunjić, Milomir Dunjić, Aleksandar Đorđević, Miodrag Đorđević, Tihomir Đuričić, Dragan Živkov, Stefan Zankov, Radiša Ilić, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Branislav Janković, Petar Jojić, Srđo Komazec, Božidar Koprivica, Ljubomir Kragović, Jovan Todorović, Nenad Bogdanović, Blagoje Krajinović, Milorad Krstin, Bore Kutić, Nikola Lalić, Srboljub Marinković, Momir Marković, Vojislav Milajić, Dragoslav Milković, Vitomir Milošević, Igor Mirović, Milorad Mirčić, Nenad Mitrović, Miroslav Nedeljković, Tomislav Penezić, Sreto Perić, Vitomir Plužarević, Branislav Rankić, Sulejman Spaho, Lazar Čavić, kao i Odbor za finansije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mita Avramov.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.

Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, u principu meni ne smeta da govorim, jer će građani Srbije koji prate direktni prenos Skupštine da čuju šta imam da kažem, ali omogućite neki elementarni red u sali da ne bude ovolikog žamora i žagora, ili prekinite dok se ne steknu uslovi.
Volela bih da me čuju kolege, da čuju stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju zakon o javnom dugu, zato što je javni dug Republike Srbije ili, posmatrano u širem kontekstu, državne zajednice Srbije i Crne Gore, nešto što će da muči, nažalost, mnoge naredne generacije u Srbiji.
Govorićemo o tome kroz argumente i kroz činjenice koje su neumoljive, a koje nam govore da je Srbija zaista jako prezadužena zemlja i da je suština svih ključnih problema kada je u pitanju spoljni dug naše zemlje nepostojanje mogućnosti, osim navodne blagonaklonosti Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, koji to uopšte nisu, nego su puki posmatrači situacije ovde, da se taj dug smanji.
Da bi se on smanjio, da bi zemlja krenula putem ekonomskog i svakog drugog napretka naravno da je potrebno da se uradi mnogo više od toga što su bile pregovaračke uloge pojedinaca iz vrha DOS-ovske vlasti, u čemu je tada učestvovao i guverner Savezne Republike Jugoslavije Mlađan Dinkić. Ali, građani Srbije nemaju mnogo vajde od toga, zato što i podatak kojim ministar barata ovih dana jednostavno nije tačan.
Mi bismo voleli da je drugačije. Svako bi voleo, bez obzira što smo mi stranka u opoziciji, ali Srbija je i te kako prezadužena zemlja i dužnička kriza nam ne preti samo zbog činjenice da smo se enormno zaduživali.
To su radili DOS-ovski vlastodršci od 2000. godine, jer nije stigla ona obećana (građani su prevareni) bespovratna pomoć od šest milijardi dolara, već i zbog toga što je taj spoljnotrgovinski deficit i odnos tih svetskih organizacija i Amerike, koja jedina ima pravo efektivnog veta u MMF-u, takav da oni nas posmatraju kao jednu malu i nerazvijenu zemlju na Balkanu, jugoistočnoj Evropi, koja treba da ispunjava bespogovorno sve njihove zadate uslove kada je u pitanju monetarna politika, a da se zauzvrat ovde ništa ne dešava.
Oni to nemo posmatraju, kvartalno primaju izveštaje od onih koji upravljaju, i to veoma loše. U pitanju su guverner i ministar javnih finansija naše zemlje. Mi se tako vrtimo u krug.
Ako pogledate kakve su analize, i to poslednjih dana, pojedinih grupa ekonomista (neki od njih su i te kako bili bliski pre svega Demokratskoj stranci Srbije u predizbornoj kampanji, a sada su prešli u neki drugi tabor), videćete da je situacija u Srbiji veoma loša zbog činjenice da nam ta dužnička kriza ne preti, nego se mi u njoj nalazimo, jer je ta neverovatna cifra, koja se kreće od 12 do 14 milijardi spoljnjeg duga, nešto što naša privreda i građani Srbije u ovom trenutku ne mogu da izdrže.
Ovaj zakon pokušava da u daljem uređenju države i u opstanku našem, u poslovanju navedenih fondova u članu 1. Predloga zakona, navodno omogući da se taj javni dug servisira i propisuje kako će on da se vraća i uređuje uslove, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; zatim, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, tzv. Nacionalne službe za zapošljavanje (namerno kažem takozvane, zato što je to novi termin uveden od ministra Lalovića) javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika Srbija.
Ovde je definisano sve u ovom prvom članu, ali mi srpski radikali smatramo da je ovaj zakon potpuno bespotreban zato što su drugim zakonima, Zakonom o lokalnoj samoupravi, zakonom kojim se reguliše osnivanje javnih preduzeća čiji je osnivač Republika, regulišu odnosi jedinica lokalne samouprave prema republičkim organima vlasti, javnih preduzeća prema Republici, čiji je ona osnivač.
Mi srpski radikali nameravamo da danas kroz sve te argumente ubedimo vas iz vladajuće koalicije da povučete ovaj zakon iz procedure, odnosno da to preporučite ministru, koji je jedini vlastan to da uradi i da se mnogo više posvetite tome, od lokalnog nivoa vlasti, tamo gde smo mi radikali zatekli haotično stanje, posle pljačke od strane Demokratske stranke, pa preko republičkog nivoa vlasti, preko javnih preduzeća, šta su to osnovni problemi koje nadležni organi moraju da rešavaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, taman da spomenem vodeći mafijaški dvojac Hamović i Lazarević, nestade struje, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da, pored svih ovih monetarnih i strujnih šokova, ovo nisu poslednji, nažalost, koji su ih u nizu strefili.
Stigoh do ministra Lalovića, koji, doduše, nema direktnu spregu sa ovom dvojicom mafijaša, koji su zaduženi za električnu energiju, odnosno za pljačku građana i elektroprivrede, ali ono što sam htela da vam kažem je jedan veliki strah, koji je prisutan ovih dana i kod penzionera i kod onih koji se bliže toj starosnoj granici, zbog najavljene reforme penzijskog sistema u našoj zemlji.
Opet se vraćamo na početak moje priče i time ću završiti izlaganje o ovom amandmanu gospodina Avramova, koji je takođe zatekao haos u opštini Šid, gde je predsednik i zato je, svakako, i opravdano odsutan danas sa sednice Narodne skupštine.
Tako dolazimo do njihove politike i odnosa prema vladajućoj garnituri u našoj zemlji i prema procesima koji su zadati kao nešto što navodno ova vlast mora da uradi, kako bi dobijala pozitivne signale.
Dakle, i penzioneri, koji su pod udarom bivše dosovske vlasti zbog načina obračuna penzija i pogođeni su zbog toga što su im penzije u nominalnom iznosu mnogo manje, a i oni koji treba da idu u penziju zabrinuti su zbog činjenice da će ta nova, tako zacrtana i servirana reforma, pre svega od strane ovih međunarodnih finansijskih organizacija, umnogome njih pogoditi i umanjiti im penzije.
Ljudi koji po sadašnjim zakonima u tom periodu očekuju, od šest ili devet godina, kako vi to dugoročno planirate da vršite reformu penzijskog sistema, ne vide sebe, ne mogu da se uklope zato što jednostavno to nije ni humano prema tim ljudima.
To je nešto što je neodrživo u zemlji u kojoj je privreda i te kako poljuljana, gde ljudi nemaju mogućnost da normalno rade za plate kojima mogu sebi da osiguraju egzistenciju i da mogu mirno da odu u penziju. To, nažalost, u Srbiji nije slučaj. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč?        
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ja bih ove eksperte koji stimulativno deluju sa upadicama podsetio na odluku Ustavnog suda Republike Srbije, i to od vašeg Vučetića, kada su vršili ocenu ustavnosti Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Nedvosmisleno su u toj odluci stavili do znanja da reči "način" i "postupak" imaju potpuno isto značenje.
Naravno, Dinkić je neznalica i to svi znaju, ali da vas podsetim da su u prvom članu ti genijalci napisali: "Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak", a "način" i "postupak" su sinonimi, pa se sada navodi šta se sve podrazumeva pod Republikom, jedinicama lokalne samouprave itd. "drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika, davanje garancije Republike, način i postupak upravljanja javnim dugom i vođenje evidencije o javnom dugu".
Član 1. reguliše sadržaj ovog predloženog zakona. U načelnoj diskusiji smo skrenuli pažnju predstavniku Vlade da nam je potreban zakon, možda pod drugim nazivom, koji bi uredio pre svega uslove i postupak zaduživanja, ne samo države nego svih pravnih lica. To je nekada bilo razasuto u dva ili tri zakona.
Jedan se ranije zvao finansiranje Savezne Republike Jugoslavije, a drugi se zvao Zakon o kreditnim odnosima sa inostranstvom, tako da se praktično tim nekakvim omnibus zakonom upravljalo celinom opredeljenja strategije zaduživanja i svih onih pitanja koja idu paralelno sa tim.
Osnovni nedostatak ovog zakona je to što je parcijalan, poprilično uopšten u svojim odredbama i ne vidimo na osnovu kojih kriterijuma se utvrđuje koliko ova država može da se zaduži. Ovde nema nijednog limita, ni u pogledu bruto društvenog proizvoda, niti u pogledu neke ročnosti, ni u pogledu gornjeg ili donjeg sidra na osnovu koga se u krajnjem slučaju i projektuje makroekonomska politika. To su ozbiljni nedostaci, jer će ovo u suštini značiti stihiju, pogotovu ona rešenja gde ministar daje neko mišljenje o nekom zaduživanju.
Naravno, ovim amandmanom izražavamo neslaganje sa ovim predlogom zakona, ali ujedno i ukazujemo na ove nelogičnosti, dokazane nelogičnosti. Znači, ako se radi na nekom tekstu zakona, onda bi taj ko radi taj tekst zakona morao da ima u vidu makar i odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Moram da vas podsetim da te odluke obavezuju. Kako? Obavezuju u pogledu konkretnog zakona, pa i o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji je ocenjen kao neustavan, ali tako i taj pravni stav obavezuje one koji pišu zakon da imaju u vidu i to mišljenje i to tumačenje šta znače reči "način" i "postupak" u naslovu nekog zakona.
Tako nam ovde eksperti praktično pokazuju da oni ništa ne znaju, ništa ne čitaju, nego gledaju neki prevod, nešto da zabašure, da muvaju ovde, da obezbede tih oko 130, možda i više, ruku koje će da se podignu, jer računaju da je 130 i nešto garancija za sve, da je ustavno, zakonito, moguće, normalno ostvarljivo. Kao što vidite, već postoje dokazi da to ne može tako.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, poslanici poslaničke grupe SRS danas će pokušati da vas ubede da ne glasate za vladin Predlog zakona o javnom dugu. Čuli ste već početne argumente, od toga da je ovaj zakon neustavan, pa do svih detalja o kojima ćemo govoriti pojedinačno kroz amandmane, jer smo amandmane podneli na sve članove zakona, zato što smo na taj način želeli da pokažemo svoj principijelni stav da ne treba da donesete ovakav zakon, zato što ovaj zakon nije dobar za građane Srbije, nije dobar za privredu Srbije, nije dobar za Srbiju.
Svi naši amandmani proističu iz amandmana na član 1, o kome su kolege već govorile, a amandman na član 2. Predloga zakona sam podnela zato što mislimo da i ovaj član i ostali članovi ne treba da budu sadržani, odnosno da ovaj zakon ne treba da se donese.
I, opet danas imamo raspravu o jednom značajnom zakonu, a da nemamo predstavnika Ministarstva, odnosno ministra Dinkića; on po svom starom maniru dođe ovde, kaže tri rečenice o predlogu zakona i više nije zainteresovan da učestvuje u radu, da čuje narodne poslanike, da nas ubedi da je on u pravu ili da ga ubedimo da smo mi u pravu. Nadam se da ćete vi koji ovde, iako po Poslovniku ne morate, ipak sedite i učestvujete u radu imati razumevanja i da ćete prihvatiti amandmane poslanika Srpske radikalne stranke.
Kada smo govorili o ovom zakonu u načelu, pretpostavljam da se sećate (i ovo je bio zakon u nekom paketu koji nam je ministar ovde raspakovao, tu je bilo 12 zakona), uglavnom, ministar nam je rekao kako od kada je on ministar, od kada je ova vlada, otprilike, stanje u državi se stabilizuje, svima je bolje, samo što to ljudi još ne primećuju. Kaže da Vlada sada uzima manje kredita, da nema potrebe više da se zadužujemo, a onda i pored tih konstatacija predlaže zakon, odnosno daje sebi ovlašćenja koja niko nije video, osim u ovom zakonu, a to ćemo govoriti kada budemo o članu 5. govorili, i predlaže upravu za javni dug, i o tome ćemo govoriti kada dođe to na dnevni red.
U obrazloženju ovog zakona kaže – razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi definisanja uslova, načina i postupka po kojima Republika Srbija može da se zadužuje, kao i potrebi propisivanja načina i postupka po kojima može da se zadužuju teritorijalna autonomija i lokalna samouprava, Republički zavod itd.
Dakle, pitala sam to ministra kada je bio ovde, pitam sada vas, a pitam i njega, ako nekada bude čitao ili slušao ovo što mi danas govorimo – na osnovu čega se to Republika Srbija do sada zaduživala i kako je on kao ministar godinu i po dana mogao da nas zadužuje ako nije bilo pravnog osnova, jer i sam je ovde rekao da nije bilo pravne regulative. Da li će on da odgovara zato što je Srbiju uveo u dužničku krizu, jer je nastavio put prethodnog ministra finansija Božidara Đelića? Samo su nas zaduživali, samo nas i dalje zadužuju.
Prvih meseci vladavine DOS-a bili smo bombardovani informacijama u medijima kako dobijamo nekakve povoljne kredite, dobijamo donacije, ali sve to sa grejs-periodom od tri, četiri, pet, šest i više godina. Građani u početku nisu znali šta je to grejs-period, pošto je tada bilo moderno da se koristi: transparentno, tranzicija, grejs-period, kao da su sami stranci došli na vlast u Srbiji. Doduše, jesu školovani u inostranstvu da bi uništili Srbiju i uspešno to rade i jedino su to uspešno radili i rade i dalje.
Dakle, ovaj Vuk Hamović i Vojin Lazarević su se izgleda ozbiljno naljutili na Skupštinu, opet će da nam isključe struju. Nešto nije u redu.
Dakle, kada je objašnjavano građanima na koji način se zadužujemo, tada se uspešno skrivala istina da Srbija mora da vrati te dugove, da je već taj grejs-period za neke dugove počeo da ističe, a za neke će tek da istekne i da taj grejs-period samo znači odlaganje na određeno vreme plaćanja svih tih dugova.
Što je najtužnije u celoj toj priči, evo skoro pet godina Vlada nas zadužuje ogromnim dugovima koji su bukvalno samo protrčali kroz budžet Republike Srbije. Da je Vlada vodila neku normalnu politiku u interesu građana, u interesu privrede, u interesu Srbije, da su uzimali povoljne kredite da bi se uložili u proizvodnju, da bi se obnovila tehnologija, da bi se zaposlili građani, da bi se obnavljala i započela nova proizvodnja, ne bismo komentarisali i ne bismo bili protiv. Da se uzimaju krediti samo da se napuni budžet i da se budžetskom potrošnjom potroše tolike pare, to je zaista nečuveno i to je strašno; iz tih razloga svako novorođeno dete danas u Srbiji se rađa sa dugom, čini mi se od 15 dolara, kažu ekonomisti.
Svi ekonomisti i svi ljudi iz struke kažu – ne preti nam dužnička kriza, jer Srbija jeste u dužničkoj krizi, jeste u dužničkom ropstvu. Svi građani to znaju, jedino predstavnici Vlade kažu da to nije tačno, jedino ministar Dinkić kaže da to nije tačno, da mi ne treba da se plašimo, nema krize, nismo prezaduženi. A ono što se dešava i što svi znaju u Srbiji jesu činjenice da je svaki dan sve više nezaposlenih, da građani nemaju od čega da žive, da se penzionerima već polako smanjuju penzije, da se plaše da će im penzije biti potpuno ukinute, pa onda jedan ministar kaže hoće, drugi kaže neće sada, nego za dve godine, pa ko preživi.
Dakle, korisnici budžetskih sredstava su nezadovoljni, svaki dan prete štrajkom i zdravstveni radnici i prosvetari, a predstavnici Vlade, sa druge strane, kažu – ko neće da radi može slobodno da uzme radnu knjižicu, prete otkazima. Dakle, nikada se valjda nije dešavalo u ovoj Srbiji i nigde se to ne dešava takav odnos Vlade prema građanima, prema ljudima koji su birali pre svega nas u ovom parlamentu, a mi Vladu; nikoga nije briga, niko ne pokazuje interes da bilo šta u Srbiji popravi.
Svi su svesni onoga što se dešava i svaki dan se o tome piše, svaki dan se susrećemo, mi narodni poslanici, bar iz SRS-a, zatrpani smo pismima, pozivima građana, šta se radi na terenu, šta rade predstavnici, Dinkić pleni po upravama prihoda po Srbiji, ali sve to valjda zadovoljava kriterijume ove vlade, zadovoljava kriterijume predsednika Vlade.
I dalje dobijamo nebulozne predloge Vlade Srbije i onda kada napišemo amandman da se član 2. briše, onda se u obrazloženju Vlade kaže – amandman se ne prihvata zato što je potrebno precizno definisati značenje izraza koji su upotrebljeni u ovom zakonu. Baš su otkrili rupu na saksiji, kao ne znamo mi šta znači dug, šta znači javni dug, šta znači zaduživanje, garancije, kontragarancije. To je sve sadržano u članu 2, da bi zakon imao što više članova i da bi bio kao ozbiljan zakon, da nam ga tako Vlada predstavi.
Naravno, mi znamo da ovo nije ozbiljan zakon, da će ovim zakonom da se nastavi i dalje zaduživanje, da će o zaduživanju sada da vodi računa jedino ministar Dinkić, a teško Srbiji ako ministar Dinkić bude taj koji će da raspolaže sudbinama građana i odlučuje da li ćemo uzimati kredite i kakve kredite.
Dakle, ubeđena sam da svi narodni poslanici, odnosno većina narodnih poslanika deli mišljenje Srpske radikalne stranke, zato što uglavnom u razgovorima van ove sale većina vas je svesna da ovo što radi ministar Dinkić nije dobro za Srbiju, da zakoni koje nam predlažu nisu dobra rešenja, da nas vode i dalje u propast.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite amandmane SRS-a; pošto ministar nije tu da ga zamolimo i da mu obrazložimo zbog čega treba da povuče ovaj predlog, onda da bar vi u danu za glasanje glasate za naše amandmane, a to znači da ovaj i ovakav zakon ne bude donet, a neka nam Vlada predloži ozbiljan tekst, sveobuhvatan, ne ovako paušalno, ne ovako uopšteno, pa da onda ozbiljno razgovaramo o tome.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, kada bi većina od vas imala tekst zakona o javnom dugu i pogledala član 2. koji gospođa Radeta traži da se briše, kao i svi, a naročito pravnici iz vaših poslaničkih grupa, to bi delovalo ne samo smešno i kao neka groteska, nego zaista ponižavajuće za Narodnu skupštinu i za najviše zakonodavno telo da donosi ovakve zakone.
Na nivou udžbenika za prvi razred ekonomske škole značenje izraza u članu 2. je definisano, pa kaže – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Nešto, što bi vi iz ovog modernog korpusa rekli, stupidnije videla nisam! Zaista je neverovatno da se na ovakav način poigrava vladajuća garnitura i ministar sa narodnim poslanicima, našim strpljenjem, a pre svega sa građanima. Kud im je toliki dug natovaren i ništa od reprograma i servisiranja na način na koji su to obećavali još Đinđić, Živković, Đelić, pa tada i Mlađan Dinkić, sada se zamlaćujemo sa ovakvim zakonima gde se definišu ti pojmovi.
Vidite da vam situacija nimalo nije dobra, zato što pregovaračka uloga ove vladajuće garniture, baš kao i one prethodne, nije onakva kao što su vam obećali u kampanji pred izbore 2000. godine, zato što su vas tada podizali na najveći mogući nivo navodnih reformskih i demokratskih procesa, da biste vrlo brzo i te kako pali dole, sa nepovoljnim aranžmanima koji su ponuđeni od tih svetskih organizacija.
U prvom trenutku vam se možda učinilo da je to dobro, a suočavate se sa problemima kako je loše vođena privredna politika u našoj zemlji da, a pogotovo vi koji ste nasledili ovu dosmanlijsku vlast, jer da su ovi drugi imali sluha i videli da jedino radikali mogu spremno i odgovorno sa takvim aždajama da pregovaraju do ovoga ne bi došlo, ali pošto vreme izmiče i već smo ušli uveliko u drugu polovinu 2005. godine, njihovi zahtevi, neminovnost šok terapije su sve veći i veći.
Tako oni lepo kažu da liberalizacija cena, kako su oni zamislili, nije nastavljena tempom koji oni od vas traže. Vi ste toliko daleko išli ne samo zbog ove dvojice kriminalaca Hamovića i Lazarevića, nego zbog činjenice da vam sve visi o koncu zbog restrukturiranja Elektroprivrede, opet treba da se pripremi da oni kupe za bagatelu, za mnogo nižu vrednost, pa ste poleteli i ubrzali toliko povećanje cene kilovat sata električne energije da je to zaista sada jedan elektrošok i udar za svakog prosečnog srpskog domaćina.
Ako sam vam lepo iznela podatak da je samo u Kragujevcu dug po stanovništvu preko 20.000 dinara, kako onda mislite da će ljudi da uđu u sledeću grejnu sezonu sa tolikim dugovima? Navodno je vama reprogram i povoljan uslov servisiranja spoljnog duga dao MMF. Sa čime se pojavljujete pred građanima? Sa novim zahtevima, zato što to nije tako kao što ste obećali, jer oni sada sve više i više traže. To su podaci koje su oni sami sebi prezentovali.
Ako su rekli svima vama, jer svi ste vi deo tog nekada jedinstvenog DOS-a i da nije bilo predsednika sadašnje Vlade na čelu te liste nikada oni ne bi došli na vlast, svi ostali, da će direktnih stranih investicija u tim inicijalnim projektovanim nivoima biti u periodu od narednih pet godina i mi dođosmo – građani doduše sa teškom mukom, a mi smo u našoj političkoj borbi raščistili sa vama i sada se vidi zaista ko je ko, da su radikali jedina vodeća i realna snaga u zemlji da to spreči – do toga da vam sada traže 16,7%, i to u drugoj polovini 2005. godine, od bruto društvenog proizvoda da izdvajate da bi se taj spoljni dug servisirao, od početnih 3,6 onda vidite kako su vas u šok paukovu mrežu uvukli MMF i Svetska banka. Čime mi to da plaćamo kada nisu pokrenuti privredni tokovi, kada je zabeležen pad industrijske proizvodnje?
O tim i drugim podacima nastaviću po drugim amandmanima, ali mi srpski radikali moramo sa skupštinske govornice jedino činjenicama i realnim stanjem da se obraćamo građanima, kako bi znali šta ih u budućnosti čeka, s tim što ćemo mi potpuno preokrenuti list i na drugačiji način voditi spoljnu i unutrašnju finansijsku politiku u trenutku kada nam građani ukažu poverenje, a verujem da će to biti veoma brzo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Kada bi ovaj zakon pod drugim nazivom imao potpuno drugačiji kontekst, onda bi verovatno i član 3. ovog predloga zakona bio pravno moguć i mogao bi da opstane u jednom takvom zakonskom projektu.
U ovom projektu on ne može da opstane, jer celina ovog zakona ne valja i zbog toga se podnosi ovaj amandman kojim se traži brisanje člana 3, a on kaže da se Republika može zaduživati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaćem i inostranom tržištu.
Naravno da i ova benigna formulacija u jednom drugom kontekstu suštine nekog drugog zakona može da prođe, međutim, u ovom ne može da prođe. Ovo što pokušavate da navedete šta predstavlja, kako se tumači i koji značaj imaju pojedine reči upotrebljene u ovom zakonu ne može da odrazi pravu suštinu, i pojmovnu i teoretsku, koja je prisutna kada su u pitanju termini, a pogotovo da odrazi suštinu onoga što reguliše ovaj zakon.
Vi u članu 2. stav 1. tačka 1) navodite da je dug novčana obaveza ili obaveza otplaćivanja novčanog zaduživanja. Dug je dospela novčana obaveza. Dospelost se potencira kao uslov da bi postojao dug. Ukoliko nešto nije dospelo onda to nije dug, nego je samo obaveza.
Faktor ročnosti ste preskočili, a on je vrlo značajan, i naravno onda idu greške u kontinuitetu, pa kao javni dug, sa namerom da reč "javno" znači državno, onda idete dalje i kažete – dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika. Sledeća podtačka – dug Republike po osnovu hartija od vrednosti, dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze itd.
Vidite, ako se prihvati vaša logika koju primenjujete kod pojma dug, onda se ne reprogramiraju obaveze, nego se reprogramira dug. Pobrkali ste termine, zato što je očigledno neko ko pojma nema pisao ovaj zakon.
U okviru ove podtačke (5) ″dug lokalne vlasti″, a generički to se misli na zaduživanje AP i lokalnih samouprava, ″kao i pravnih lica iz člana 1. ovog zakona″, javna preduzeća od republičkog interesa, ″za koje je Republika dala garanciju″, što ste ubacivali ovo – za koje je Republika dala garancije, kada svi ovi subjekti koje ste naveli posluju i koriste sredstva u svojini Republike Srbije? Hvala Bogu, u Republici Srbiji ne postoji i valjda neće da zaživi ova vaša ideja o cepanju i prenošenju pojedinih prava korišćenja i upravljanja i raspolaganja sa Republike na lokalnu samoupravu i AP.
Mi imamo zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Republika je vlasnik, a sva svojinska prava, sva svojinska ovlašćenja u ime Republike vrši Vlada, a ono što se tiče prava korišćenja i upravljanja pod nekim stepenom nadzora se nalazi u Direkciji za imovinu Republike Srbije. Zašto ste ovde ubacivali garanciju? Vi i onako i ovako garantujete sredstvima, jer lokalna samouprava radi sredstvima u svojini Republike Srbije.
Mora nešto da se zna kada se piše zakon. Nemojte ovako da pišete, jer ovako zbunjujete, jer sada proizilazi da lokalna samouprava može da se zaduži, a da Republika ne da garanciju. Kako lokalna samouprava može da se zaduži i da preuzme neke obaveze, kao pravno lice, a da se ne pita Republika koja vrši svojinska prava i svojinska ovlašćenja nad sredstvima koja koristi lokalna samouprava?
Ovde nije problem logike, ovde je problem neznanja. Dobili ste nekog eksperta pripravnika sa velikim ocenama koje je dobio kod Dragora Hibera na vezu, ali dete ne zna ništa, ili imate lošeg prevodioca koji je nešto prevodio, tako da u kontinuitetu vi i dalje idete i vi kasnije u svim članovima pokazujete, u stvari, da ne znate šta je dug. Dug je dospela novčana obaveza, a dospela nenovčana ukoliko se može činjenje izraziti u novcu, a onda je to dug.
Vi mešate šta znači postupak zaduživanja i šta je dug. Mi se možda zadužimo, pa ide grejs-period, pa otplata, pa ide neki datum do koga mora nešto da se uradi. Ako se do tog datuma ne uradi, onda nastaje dug. Vi ste sve to pobrkali. Pobrkali ste zato što volite da terorišete reč javni dug.
Moram da vas podsetim da su u ovoj zemlji najmanje pet puta, ne na ovako uopšten način, već pojedinačnim zakonima, regulisana neka potraživanja sistemom da ona prerastaju u javni dug federacije. To je, čini mi se, bilo 1994. godine za veliki broj firmi iz oblasti poljoprivrede, a pretežno u Vojvodini; toliko su bile zadužene da kada bi servisirale te svoje obaveze koje imaju po osnovu zaduživanja, one faktički ne bi postojale. Njihova obaveza sa kamatama itd. prevazilazi vrednost imovine.
Država je procenila da ukoliko bi ona to naplatila od tih kombinata, ona bi praktično ubila te kombinate, što bi bila daleko veća šteta. Onda je država preuzela njihove obaveza prema poslovnim bankama, a to pretransformisala u javni dug.
To je potpuno druga priča i tu ima osnova da se upotrebi reč javni dug. Ovde imate pogrešan naziv zakona i ovo što sledi, naravno, znate i sami, kada kuća nema temelja nemojte da stavljate krov, jer će sigurno da se sruši. To će biti i sa ovim zakonom.