SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 07.07.2005.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

10. dan rada

07.07.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:15

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po amandmanu na član 36.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, i amandman o kojem je govorio gospodin Jovan Todorović i amandman o kojem je govorio gospodin Marković sada veoma imaju veze sa jednom temom. Pažljivo sam izučavao sve političke programe, slušao kampanju, a u svim kampanjama učestvujem, i ne postoji nijedna politička stranka koja u svom programu nema decentralizaciju kao jedan od osnovnih stubova i namera svog političkog delovanja.
Moram da kažem da je Kardeljeva organizacija države bila san snova u odnosu na ovo što danas imamo kada su u pitanju sredstva, komponovanje budžeta, trošenje, ingerencije lokalnih samouprava, pre svega, i to nije preporuka ni za jednu vlast koja sebe naziva demokratskom.
Lokalne samouprave, pogotovu ako se radi o malim teritorijama, o malim opštinama, svedene su na nivo mesnih zajednica. Sa kojim strahom i kojim obrazloženjem centralna finansijska vlast u državi ne daje šansu lokalnoj samoupravi da se na osnovu svog budžetskog prihoda, koji se planira na osnovu parametara koji jesu izvedeni iz mere ekonomske, finansijske, budžetske politike, zaduži na ovaj ili onaj način?
To je iskazivanje nepoverenja prema građanima, to je svođenje lokalnih samouprava na puku formu i to je centralizacija vlasti koja je potpuno suprotna političkim programima svih političkih stranaka koje učestvuju na izborima.
Upućujem građane Srbije kod ovog amandmana i kod ovog argumenta da stave prst na čelo i ozbiljno razmisle o tome kada daju poverenje strankama na izborima, jer je neizdrživo više, a postoji Zakon o budžetskom sistemu, postoji Zakon o trezoru, postoji budžetska politika, o čemu mi ovde govorimo, sve kanališe i nemoguće je to više izdržati.
Male opštine nisu u stanju da urade bilo šta ozbiljnije ukoliko nemaju značajniju podršku. Danas sam prošao putem Cer-Tekeriš, sramota je za ovu državu na šta liči taj put. A, to su male i siromašne opštine, čiji je budžet ispod 80 ili 100 miliona dinara godišnje. Kada im ne date ni pravo da se zaduže više od nivoa da kupe 50 risova papira za mesec dana, onda zaista ništa ne predstavljaju.
Zato zaista molim svakoga ko ozbiljno misli da čini dobro građanima da kada komponuje vlast, kada komponuje budžet, kada donosi zakone koji se tiču ove oblasti vrlo precizno da građanima, odnosno njihovim odbornicima, i to je volja građana koja je oličena u odbornicima u lokalnim skupštinama, zašto njima neko ne veruje, zašto je neophodno da Ministarstvo finansija ili Vlada ili bilo ko drugi kroji kapu jednoj lokalnoj skupštini u tom smislu.
Svako neka se zaduži onoliko koliko misli da može da vrati, a ako ne može da vrati rizikuje da sledeći put ne dobije poverenje lokalnog stanovništva koje ga bira. Ovako vi imate jednu nemoguću situaciju da republička centralna vlast praktično jeste supervizor lokalnim samoupravama kada su u pitanju isključivo lokalni problemi, lokalni budžet i lokalna sredstva. Zahvaljujem što sam bio u prilici da ovo kažem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Milorad Krstin

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 37. zakona o javnom dugu.
Član 37. glasi – lokalne vlasti mogu, u cilju smanjenja troškova zaduživanja, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika, plasirati sredstva, odnosno obaviti ostale transakcije sa raspoloživom gotovinom, posle redovnog izvršenja budžeta lokalne vlasti, po kamatnoj stopi koja nije niža od prosečne stope Narodne banke.
Gospodo, raspoloživom gotovinom – pitam kojom i od čega, ili da li to možda znači da ćete pod raspoloživom gotovinom finansirati članove ili simpatizere svojih političkih istomišljenika?
Zatim: "Lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti mogu kupiti isključivo Republika Srbija i finansijske institucije." Koje finansijske institucije? Ovaj tekst koji sam pročitao bio bi potpuniji kada bi ovako glasio – lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti mogu kupiti isključivo Republika Srbija i Mlađan Dinkić. Mislim da je to potpunija formulacija ovog pasusa zakona.
Zatim, u alineji 1. stoji – lokalna vlast, u cilju smanjenja troškova zaduživanja itd. Zašto zaduživati i zašto troškovi zaduživanja? Zašto ne smanjiti troškove lokalne samouprave i smanjiti rashode lokalne samouprave? Ovakvim predlogom vi ne želite da preuzmete vruć krompir, racionalizaciju lokalne samouprave, a to biste postigli samo otpuštanjem zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Da ne mislite možda da bi Srpska radikalna stranka to uradila kada dođe na vlast? U tome se grdno varate.
U drugoj alineji člana 37. se kaže – lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika. Ko procenjuje taj rizik? Državna agencija, privatna agencija ili neka revizorska kuća? Ovde se stvara jedna Pandorina kutija u vezi sa tim ko će biti procenitelj rizika.
Zatim, u članu 37. u alineji 1. kažete – po kamatnoj stopi koja nije niža od eskontne stope Narodne banke Srbije. Normalno, nama radikalima pripisujete da ćemo dolaskom na vlast voditi komandu i administrativno upravljanje privredom. Interesuje me ko propisuje kamatnu stopu koja bi bila niža od eskontne stope Narodne banke Srbije? Vi navodite, ali jednostavno ne iznosite ko.
Gospodo, kamata se određuje na tržištu, pa i za kredite i za hartije od vrednosti koje emituje lokalna samouprava. U vašem predlogu stvara se mogućnost, primera radi, da eskontna stopa bude 10%, a tržišna 20%. Plasirate sredstva po 10,01, formalno ispunjavate uslov, a razliku od 9,99% u svoj džep; na ovakav način razvijate korupciju lokalne samouprave.
U alineji 2. člana 37. Predloga zakona o javnom dugu vi kažete – lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti. To je način smanjenja troškova zaduživanja. Ako je kredit u banci 10%, a kamatna stopa emitovanja obveznica lokalne uprave 5%, tu se nalaze prostori za smanjenje troškova zaduženja.
Međutim, vi ovde kažete da kamatna stopa ne sme da bude niža od eskontne stope Narodne banke Srbije, a sa druge strane kreditiranje lokalne samouprave moguće je do nivoa depozita.
Budući da ovaj zakon unosi neke novine i da tražim da se član 37. briše, a kao većina sigurno ćete izglasati ovaj član 37, mislim da bi umesto šestomesečnog dostavljanja podataka Ministarstvu trebalo da stavite bar da bude tromesečno. Tako imate veću kontrolu nad lokalnom samoupravom.
Međutim, kao član Odbora za poljoprivredu moram da kažem, i ne vidim zašto to niti Ministarstvo poljoprivrede, niti Ministarstvo finansija radi javnosti ne kaže, koliki je dug, javni dug prema Robnim rezervama Srbije. Javni dug prema Robnim rezervama Srbije je 18 milijardi dinara. Činioci tog deficita od 18 milijardi dinara su žitomlinske prerađivačke kuće, pojedina poljoprivredna preduzeća i pojedine zadruge koje su dovedene u tu situaciju u kojoj jesu. Treba znati, gospodo, da budžet Ministarstva poljoprivrede iznosi 22 milijarde dinara.
Evo vidite šta bi sve mogla država, da ima jedan normalan rad između pravosuđa, tužilaštva, tužioca, da ti ljudi jednostavno pokušaju da se nateraju da vrate te pare, imali bismo 18 milijardi dinara suficita u budžetu. Kada smo mi tražili na Odboru za poljoprivredu da nam se dostavi koji su to činioci i koliko je koji kažnjen i da li je kažnjen, dobili smo podatke gde se samo jedan kaznio dve godine, a uslovno na 6 meseci. Jedna žitomlinska kuća je u dubiozi prema Robnim rezervama 99 miliona, jedan privatnik dva miliona. Govorim sa mog terena. Jedan privatnik, izraženo ne novčano nego u kilogramima, tri miliona i nešto kilograma pšenice.
Tu je trebalo ubaciti u ovaj zakon, potražiti neki zakon koji bi naterao da dug Robnih rezervi bude javni dug, da se to vrati državi, da se vrati Ministarstvu poljoprivrede, da se vrati poljoprivredi da bi stala na noge, jer, gospodo, mi smo dočekali žetvu ječma bez dizela. Mi dočekujemo žetvu pšenice opet bez dizela. Odgovor gospode na Odboru za poljoprivredu, od direktora Naftagas prometa, od direktora Jugopetrola, bio je da će se tržište naftom normalizovati pri kraju sezone. Gospodo, sezona je tri nedelje, u žetvi pšenice.
O čemu mi sada pričamo ovde – o javnom dugu, pričamo o lokalnoj samoupravi, ne pričamo kako vratiti državi 18 milijardi koje je neko protivzakonito oteo ovoj državi. Pošto to nije ubačeno u ovaj zakon, poslanici Srpske radikalne stranke traže da se ovaj zakon vrati, da se to uradi kvalitetno i onda da počnemo da o tom zakonu pričamo kako bi trebalo.
Nadam se da ćete u danu za glasanje povesti računa o činjenicama koje sam malopre rekao i da nećete glasati za član 37.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Bore Kutić.

Bore Kutić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. Predloga zakona o javnom dugu sa predlogom da se taj član briše. Koji su bili razlozi i motivi zašto sam podneo taj amandman? Mislim da zaduživanje opština, gradova i grada Beograda, kao i davanje garancija i kontragarancija, predstavlja poseban obligacioni odnos, sa posebnim pravima i obavezama poverioca, jemca i dužnika. Mislim da je ta oblast regulisana Zakonom o obligacionim odnosima i da ovakav član u ovom zakonu nije potreban.
Ja ću pročitati samo stav 2. člana 38. koji kaže – Republika ostvaruje pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana obustavom prava učešća opština, gradova, odnosno grada Beograda u porezima koje im ustupa Republika, odnosno transferima utvrđenim posebnim zakonom, do visine iznosa itd.
Mislim da bi se stvorio jedan veliki problem ako bi došlo do obustave transfera od strane Republike prema opštinama. Inače, dolazim iz opštine Srbobran, koja je izuzetno siromašna. Imamo na zavodu za zapošljavanje svakog trećeg građanina, sposobnog za rad; svaki deseti radi.
Ako bi došlo do ove situacije, ugrozili bismo samu egzistenciju i postojanje tih opština. Predlagač u svom obrazloženju kaže da je ovim članom zaštitio interese Republike, a smatram da je sastavni deo te republike i opština i da Vlada mora voditi računa kako o Republici tako i o lokalnoj samoupravi. Zahvaljujem se.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.

Nikola Lalić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 39. podneo sam amandman da se briše iz razloga što smatram da ima osnova za to brisanje, a razlog više je i to što je na Zakonodavnom odboru ovaj predlog razmatran i dato nam je do znanja da je pravno moguć. Ovim amandmanom regulišu se obaveze i zaduženja organizacije za socijalno osiguranje, čime se reguliše samo učešće ove organizacije u javnom dugu.
Kako bi bilo jasnije zašto sam podneo amandman da se ovaj član briše, pročitaću samo stav 3. ovog člana u kome se kaže da se zaduživanje kontroliše, odnosno kontroliše Vlada i određuje kriterijume. Pitanje je koji su to kriterijumi koje Vlada treba da odredi da bi se moglo zaduživati. Takođe, u stavu 7. se takođe kontroliše, odnosno Vlada kontroliše i daje zaduživanje ove organizacije. U stavu 8. iznos koji se daje kod zaduživanja na neki način se ograničava time što se mora vratiti u određenom roku.
Takođe, u stavu 9. se kaže da se može zaduživati u visini od 20% od finansijskog plana, što je nelogično, pogotovo ako se radi o zaduživanju lekova. Smatram da u ovom momentu postoje i budžetske rezerve, a kada su u pitanju lekovi može se ova organizacija zaduživati i na druge načine.
Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, smatram da ćete u danu za glasanje imati razumevanja za ovaj amandman i da ćete prihvatiti i glasati za ovaj amandman koji sam podneo ispred Srpske radikalne stranke. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Laliću. Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Marinković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Marinković. Izvolite.

Srboljub Marinković

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 40. zakona o javnom dugu podneo sam amandman koji glasi – briše se. Briše se iz razloga što je zakon o javnom dugu trenutno neprihvatljiv zato što zakon o lokalnoj samoupravi i imovini na nivou opština i na nivou države nije donesen i male opštine koje ne poseduju imovinu su u nemogućnosti da vrate dugove kojima bi se zaduživale ispred države. Država bi u ovom momentu bila garant njima, a opštine ne bi mogle da vrate taj dug, tako da je kontrolu nemoguće sada sprovoditi i ovaj zakon trenutno ne može da se prihvati ovakav kakav je. Možda će u kasnijem periodu i moći, ali SRS nije za prihvatanje ovakvog zakona kakav je sada. Hvala.