Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 37. zakona o javnom dugu.
Član 37. glasi – lokalne vlasti mogu, u cilju smanjenja troškova zaduživanja, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika, plasirati sredstva, odnosno obaviti ostale transakcije sa raspoloživom gotovinom, posle redovnog izvršenja budžeta lokalne vlasti, po kamatnoj stopi koja nije niža od prosečne stope Narodne banke.
Gospodo, raspoloživom gotovinom – pitam kojom i od čega, ili da li to možda znači da ćete pod raspoloživom gotovinom finansirati članove ili simpatizere svojih političkih istomišljenika?
Zatim: "Lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti mogu kupiti isključivo Republika Srbija i finansijske institucije." Koje finansijske institucije? Ovaj tekst koji sam pročitao bio bi potpuniji kada bi ovako glasio – lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti mogu kupiti isključivo Republika Srbija i Mlađan Dinkić. Mislim da je to potpunija formulacija ovog pasusa zakona.
Zatim, u alineji 1. stoji – lokalna vlast, u cilju smanjenja troškova zaduživanja itd. Zašto zaduživati i zašto troškovi zaduživanja? Zašto ne smanjiti troškove lokalne samouprave i smanjiti rashode lokalne samouprave? Ovakvim predlogom vi ne želite da preuzmete vruć krompir, racionalizaciju lokalne samouprave, a to biste postigli samo otpuštanjem zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Da ne mislite možda da bi Srpska radikalna stranka to uradila kada dođe na vlast? U tome se grdno varate.
U drugoj alineji člana 37. se kaže – lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika. Ko procenjuje taj rizik? Državna agencija, privatna agencija ili neka revizorska kuća? Ovde se stvara jedna Pandorina kutija u vezi sa tim ko će biti procenitelj rizika.
Zatim, u članu 37. u alineji 1. kažete – po kamatnoj stopi koja nije niža od eskontne stope Narodne banke Srbije. Normalno, nama radikalima pripisujete da ćemo dolaskom na vlast voditi komandu i administrativno upravljanje privredom. Interesuje me ko propisuje kamatnu stopu koja bi bila niža od eskontne stope Narodne banke Srbije? Vi navodite, ali jednostavno ne iznosite ko.
Gospodo, kamata se određuje na tržištu, pa i za kredite i za hartije od vrednosti koje emituje lokalna samouprava. U vašem predlogu stvara se mogućnost, primera radi, da eskontna stopa bude 10%, a tržišna 20%. Plasirate sredstva po 10,01, formalno ispunjavate uslov, a razliku od 9,99% u svoj džep; na ovakav način razvijate korupciju lokalne samouprave.
U alineji 2. člana 37. Predloga zakona o javnom dugu vi kažete – lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti. To je način smanjenja troškova zaduživanja. Ako je kredit u banci 10%, a kamatna stopa emitovanja obveznica lokalne uprave 5%, tu se nalaze prostori za smanjenje troškova zaduženja.
Međutim, vi ovde kažete da kamatna stopa ne sme da bude niža od eskontne stope Narodne banke Srbije, a sa druge strane kreditiranje lokalne samouprave moguće je do nivoa depozita.
Budući da ovaj zakon unosi neke novine i da tražim da se član 37. briše, a kao većina sigurno ćete izglasati ovaj član 37, mislim da bi umesto šestomesečnog dostavljanja podataka Ministarstvu trebalo da stavite bar da bude tromesečno. Tako imate veću kontrolu nad lokalnom samoupravom.
Međutim, kao član Odbora za poljoprivredu moram da kažem, i ne vidim zašto to niti Ministarstvo poljoprivrede, niti Ministarstvo finansija radi javnosti ne kaže, koliki je dug, javni dug prema Robnim rezervama Srbije. Javni dug prema Robnim rezervama Srbije je 18 milijardi dinara. Činioci tog deficita od 18 milijardi dinara su žitomlinske prerađivačke kuće, pojedina poljoprivredna preduzeća i pojedine zadruge koje su dovedene u tu situaciju u kojoj jesu. Treba znati, gospodo, da budžet Ministarstva poljoprivrede iznosi 22 milijarde dinara.
Evo vidite šta bi sve mogla država, da ima jedan normalan rad između pravosuđa, tužilaštva, tužioca, da ti ljudi jednostavno pokušaju da se nateraju da vrate te pare, imali bismo 18 milijardi dinara suficita u budžetu. Kada smo mi tražili na Odboru za poljoprivredu da nam se dostavi koji su to činioci i koliko je koji kažnjen i da li je kažnjen, dobili smo podatke gde se samo jedan kaznio dve godine, a uslovno na 6 meseci. Jedna žitomlinska kuća je u dubiozi prema Robnim rezervama 99 miliona, jedan privatnik dva miliona. Govorim sa mog terena. Jedan privatnik, izraženo ne novčano nego u kilogramima, tri miliona i nešto kilograma pšenice.
Tu je trebalo ubaciti u ovaj zakon, potražiti neki zakon koji bi naterao da dug Robnih rezervi bude javni dug, da se to vrati državi, da se vrati Ministarstvu poljoprivrede, da se vrati poljoprivredi da bi stala na noge, jer, gospodo, mi smo dočekali žetvu ječma bez dizela. Mi dočekujemo žetvu pšenice opet bez dizela. Odgovor gospode na Odboru za poljoprivredu, od direktora Naftagas prometa, od direktora Jugopetrola, bio je da će se tržište naftom normalizovati pri kraju sezone. Gospodo, sezona je tri nedelje, u žetvi pšenice.
O čemu mi sada pričamo ovde – o javnom dugu, pričamo o lokalnoj samoupravi, ne pričamo kako vratiti državi 18 milijardi koje je neko protivzakonito oteo ovoj državi. Pošto to nije ubačeno u ovaj zakon, poslanici Srpske radikalne stranke traže da se ovaj zakon vrati, da se to uradi kvalitetno i onda da počnemo da o tom zakonu pričamo kako bi trebalo.
Nadam se da ćete u danu za glasanje povesti računa o činjenicama koje sam malopre rekao i da nećete glasati za član 37.