Pre nego što pređem na odbranu ovog amandmana, gospodin Gačević je sada otkrio šifru kako se kredit može dobiti – znači, treba da obezbedite još 19 onih koji će tražiti kredit.

Upravo sam vas pitao, gospodine Markoviću, jer nisam prekinuo gospodina Gačevića iz poštovanja da završi rečenicu, ali jasno član 103. kaže – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, te sam i vas pitao hoćete li govoriti o onome što je na dnevnom redu. Budite ljubazni, govorite o amandmanu koji je Zakonodavni odbor odbio.

Govoriću o amandmanu, a to što je Zakonodavni odbor odbio amandman, to za poslanike Srpske radikalne stranke, a i za građane Srbije bukvalno ništa ne znači, jer mi smo amandman podneli znajući da će vaš odbor da ga odbije. Mi branimo amandmane pred građanima Srbije i svi ćemo sutradan polagati račune, političke račune pred građanima Srbije kada izbori dođu. Što se tiče ove dileme gospodina Gačevića, neka nabavi još 19 njih koji traže kredit, on će dvadeseti sigurno dobiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 18, na koji je amandman podneo gospodin Gačević, glasi: "Za davanje garancije može se naplaćivati provizija. Ministar finansija bliže uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju..." Ovde dolazimo do onoga što je alfa i omega svega i u ovom zakonskom projektu i u onom od juče, od prekjuče. Mi smo jasno utvrdili jednu jedinu činjenicu, koju smo nekoliko puta već ponovili: ministar finansija bolesno želi da sve finansijske tokove podvede pod svoju ličnu kontrolu, ministar finansija želi prosto patološki da sve konce finansija drži u svojim rukama, gde god mirišu pare ministar finansija mora da stavi svoj nos.
Kaže se – on uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju. Dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo jeste državna institucija. Ministar je samo činovnik u Vladi. Prihvatam da ovde piše da Vlada uređuje, prihvatam da kažu i ministarstvo, ali ne može ministar, jer smo imali prilike u nekoliko članova i u ovom zakonu da vidimo da ministar može da ovlasti. Ministar može da ovlasti i onog pisara tamo koji zavodi poštu, ako mu date ovako široka ovlašćenja.
Prema tome, za ovaj član jedini ispravan amandman je amandman koji glasi – član taj i taj briše se.
Trgovinski deficit, napravljen do sada, iznosi 5 milijardi evra. Ulazimo direktno u dužničko ropstvo i bojim se, dame i gospodo narodni poslanici, ako uskoro neko ne obuzda ministra finansija ili ne dođe do vanrednih parlamentarnih izbora, da će ministar finansija svima nama građanima Srbije, celoj Srbiji da svira tango argentino.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Kao što znate, Vlada ne može da stvori trgovinski deficit, Vlada ne trguje, to rade privredni subjekti, tako da nemamo razloga da je kontrolišemo po tom pitanju, ali za sve ostalo svakako.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame  i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu iz razloga što sam pričajući u načelu o ovom zakonu upravo govorio o članu 18.
Naime, naslov iznad člana 18. glasi – Uslovi za davanje garancije, i ako pročitate videćete da u ovome nije naveden nijedan uslov zbog koga bi Vlada Republike Srbije dala garanciju za eventualno zaduživanje, ali je zato mogao da bude naslov iznad ovog člana – provizija ili, kako sam ja to rekao pričajući u načelu, reketiranje. Zašto reketiranje? Pogledajte član 1, pa ćete videti ko to može da se zaduži, a da mu Vlada da garanciju. To su: Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički fond za PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Kome to Vlada naplaćuje proviziju? Jedan deo ovih institucija koje sam nabrojao, normalno, neće imati rejting kod međunarodnih finansijskih organizacija da mogu da se zaduže i za njih Vlada, valjda je potpuno logično, treba da da garanciju, ali kome će to Vlada naplatiti proviziju zato što daje garanciju, kada se uglavnom ovi koji se zadužuju, koji su navedeni u ovom zakonu da se mogu zadužiti, finansiraju iz budžeta? Na neki način možemo reći da ovim Ministarstvo finansija pokušava da reketira samo sebe, što je veoma neuobičajeno.
Reći ću vam još nešto – za davanje garancije može se naplaćivati provizija. Videćete posle kada dođete do člana 20. i člana 21, gde takođe imamo amandmane, pa ću samo, da bih lakše objasnio ovaj član 18, pomenuti ove članove, kako u stvari to funkcioniše kada naplaćujete proviziju onima koje vi finansirate.
Kaže u članu 20: "Otplatu obaveze za koju je Republika dala garanciju vrši dužnik." U sledećem članu se kaže da te obaveze, ukoliko dužnik ne izvrši, praktično otplaćuje Republika. Ako otplaćuje Republika, zašto nije predviđeno u kaznenim odredbama šta će se desiti sa dužnikom koji ne može da otplati svoje obaveze?
Desiće se sledeće: najveći broj lokalnih samouprava zadužuje se kod lokalnih, podiže kredite kod poslovnih banaka, uglavnom domaćih, u dinarima, i nemaju nameru da vraćaju kredite, jer ne mogu da ih vrate iz sredstava kojima se puni budžet; i to ćete videti na velikom broju opština, da su se zadužili i prošle i pretprošle godine, da nisu vratili glavnicu, u stvari samo otplaćuju kamate.
I ove godine je budžetom najveći broj lokalnih samouprava predvideo zaduživanje. A za to zaduživanje praktično garanciju mora da da Vlada Republike Srbije, ali ukoliko oni ne vrate dug, Vlada će vratiti, odnosno Republika Srbija će vratiti dug, ali ti koji se zadužuju nemaju nikakvih obaveza, niti se na bilo koji način u kaznenim odredbama oni primoravaju da vrate dug.
Govorim vam da će najveći broj lokalnih samouprava, odnosno predsednika opština koji će biti u situaciji, uzimati novac od banaka i namerno neće vraćati dugove, jer ih na to niko ne prisiljava, finansiraće svoj budžetski deficit i onda ćemo doći u situaciju da će Vlada i pri takvim uslovima praktično uzimati proviziju. Ako uzme proviziju po članu 18. ovog zakona, tu proviziju će morati da da, i još dodatnih sredstava da bi otplatila kredit.

 Hvala vam.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Daja.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Jovan Daja. Izvinite, nisam vas video. Molim sve poslanike da visoko podignu ruku, nisam vas video, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o javnom dugu koji glasi: "Član 19. briše se". Ovaj zakon nije dobar jer nas ovim zakonom ponovo zadužujete i uvlačite u dužničko ropstvo nepovoljnim kreditima koje Srbija neće moći da plaća. Sa uništenom privredom, bez proizvodnje, bez realnih izvora prihoda nismo u situaciji da ispunjavamo već prispele obaveze, a vi biste ponovo da nas zadužujete.
Kako mislite da platite te kredite? Prodajom još ovo malo od privrede što je ostalo? Šta posle kada više nema šta da se proda? To nije dobro. Može da bude i opasno, jer umesto Vlade o svemu tome odlučuje ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je poznat po raznim aferama. On je jedini ovlašćen da ugovara kredite, da daje garancije i prenosi sredstva sa specijalnog računa na račun korisnika kredita. Kredit može dobiti autonomna pokrajina, lokalne samouprave i neka pravna lica koja ispunjavaju uslov za dobijanje garancija, odnosno kredita. Koja su to lica, možemo da pretpostavimo, a možemo i da pretpostavimo da će biti i zloupotreba. Zato vam predlažem da podržite amandmane Srpske radikalne stranke.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe treba usvojiti amandman na član 19. i član 19. brisati iz Predloga zakona.
Član 19. stav 2, ono o čemu sam maločas govorio, kaže: "Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, daje nalog za prenos sredstava kredita..." Dakle, lice koje on ovlasti.
Vlada prenosi svoje ingerencije na ministra ovim zakonom, ministar prenosi svoje ingerencije na neko lice koje on ovlasti, a ako ovako bude krenulo onda će ministar moći da ovlasti neko lice da ovlasti to drugo lice, i dokle tako.
Radi se o vrlo odgovornim i vrlo velikim sredstvima građana Srbije, jer svaki dinar, svaki evro koji se nalazi u budžetu, svaka para i svaki cent koji se nalazi u budžetu su, pre svega, sredstva građana Srbije.
Vezano za ovo što je gospodin Rankić obrazlažući amandman rekao, tipičan primer zaduživanja lokalnih samouprava do guše je opština Grocka gde su sada srpski radikali preuzeli vlast i sa vlašću su preuzeli dug od 400 miliona dinara i praznu kasu.
Upravo izgleda da ste i na lokalu, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vrlo listopadni i da ćete vrlo brzo otići, a znajući da odlazite i da vam više povratka nema zadužujete maksimalno lokalne samouprave, isisavate zadnji dinar iz džepova građana Srbije i onda ćete moći da kažete – evo vam vlast pa vladajte. Predlažem da se i ovaj amandman u danu za glasanje usvoji i da se i ovaj član zakona briše.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Dišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić.