Hvala vam. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zankov, ovde se dalje definiše pojam i način budućeg zaduživanja Republike Srbije i sada nam se kaže, zamislite, molim vas, kako je to fantastično otkriće, da možemo da se zadužimo u domaćoj i stranoj valuti. Kao da se neko zadužuje na neki drugi način na tržištu kapitala i novca na međunarodnom tržištu i u svetu uopšte.
Ali, hajde i da prihvatimo da ste hteli da podučite narodne poslanike, koji su jedini po zakonu legitimni da donose ovakve i ove zakone.
Međutim, onda se opet vraćamo na to kakav je devizni kurs, kakva je domaća valuta, koliko smo zaduženi i zašto se ne očekuje neki bitniji progres u tom smislu, zato što je to tema kojom smo se juče bavili celog dana. Ne postoji kritična masa robe za izvoz, ne postoji nikakva masa, a kamoli kritična, koja bi bila dovoljna da se odnos domaće i strane valute poboljša.
Jer, samo u prve tri godine otkako ste krenuli sa politikom stabilnog deviznog kursa dinar je, što bi ekonomisti rekli, depresirao u odnosu na stranu valutu za 10, 20, a sada izračunajte (ima ovde i ekonomista i matematičara i raznih račundžija) koliko je to u odnosu na 2001. godinu, ako je sada kupovni kurs 84 dinara, i to uporedite sa rastom bruto društvenog proizvoda, odnosno sa stagnacijom, pa sa inflacijom, pa sa izvozom, pa sa obimom industrijske proizvodnje i dođite do toga da nije onako kao što ste građanima obećavali.
Opet se obraćam vama, kao onom skraćenom DOS-u, jer ste vi svi naslednici politike koja je vođena od početka 2001. do marta 2004. godine kada ste preuzeli vlast.
Nemoguće je da pristajete slepo na sve, zato što su se mnoge zemlje u tzv. tranziciji, a o tome je Štiglic mnogo pisao i govorio i zato je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, opekle i uništile svoje građane i svoju industriju, proizvodnju zbog prihvatanja svega što je dolazilo od MMF-a i Svetske banke.
Ako oni od vas traže fleksibilniji pristup tržištu rada i vi na to slepo pristanete, i o tome je sinoć onaj Lalović govorio i kada god dođe ovde on beskrupulozno čovek nastupa i kaže – mora to tako, toliko njih dobije otkaz, otpremnina tolika, hoćeš-nećeš, idi radi šta god znaš, trebalo je malo i vi koji promovišete takvu politiku koju vodi aktuelni ministar finansija i Vlada u celini da se raspitate i pogledate kakve je sve to nevolje i kakve probleme donelo zemljama koje su to uradile.
To jednostavno nije dobro, zato što unutrašnje resurse i potencijale uopšte ne koristite; a da ne govorim o tome da ih koristite na pogrešan način, ono malo što se koristi, i da ne govorimo dalje i ne ponavljamo po hiljaditi put da se u kontekstu restrukturiranja EPS-a i NIS-a sprema još jedna velika pljačka. Kada još to ovi srpski tajkuni opljačkaju i pokupe, šta ćete onda dalje i šta može država da ponudi budućim generacijama koje ovde tek treba da se rode i da stasavaju i ostanu da žive.
To su sve pitanja kojima mnogo efikasnije i na racionalan način mora da se bavi Vlada, a očigledno da ova to nije u stanju. Ta politika deviznog kursa je bila usmerena na to da se stabilizuje nominalni kurs dinara, ali način na koji se vrši ovaj fluktuirajući obračunski kurs od prodajnog ka kupovnom je nešto što vam jasno stavlja do znanja da vam inflacija koja je projektovana nije takva kao što ste vi zamislili, nego se upravo diktira na tržištu, koje je ipak na određeni način frizirano. Vi ste sami svesni toga da je čak kurs evra, ako se pogleda kakva je situacija u privredi, mnogo veći od ovog koji se prikazuje i koji se na određeni način veštački drži.
Zato je za svaku odgovornu vlast, a naročito u Srbiji, neophodno da se dođe do pravih privrednih pomaka, preokreta i zaokreta u vođenju kompletne makroekonomske politike. Niko od vas nije tražio da se odreknete potpuno saradnje, niti je to ikada zagovarala Srpska radikalna stranka, sa međunarodnim institucijama, pogotovo sa potencijalnim direktnim stranim investitorima koji su voljni da investiraju u našu zemlju.
Ali, ako ste obećali građanima, a vi ste svi bili deo tog jedinstvenog DOS-a, na ovaj ili na onaj način, van parlamenta i u parlamentu, da će direktnih stranih investicija biti u obimu od preko 500 miliona dolara i grinfild projekata svakog meseca po tri-četiri velika, sa velikom mogućnošću upošljavanja.
Juče ste svi čuli na TV da je samo jedan takav otpočet, a to je "Metromarket" u Srbiji, što i nije nešto spektakularno, s obzirom da se tu izvršilo prvo punjenje akumulacije kapitala u tom lancu, u prodajnoj mreži i da nije upošljeno ne znam koliko ljudi da bi trebalo da budemo presrećni zbog toga, onda se zabrinite, pre svega, nad tom činjenicom.
Jer, taj međunarodno obavezani spoljni dug Srbije treba da se servisira na drugi način, a to je nemoguće uzimanjem sve nepovoljnijih kredita i zaduživanjima kojima je bio sklon Labus kao potpredsednik Savezne vlade, a sada ima ista razmišljanja u tom pravcu, kada je u pitanju odnos prema MMF-u, i kao potpredsednik srpske Vlade.
Mi mislimo da je potpuno pogrešan metod, da su ekonomije mnogih zemalja, tih postsocijalističkih, uništene zbog takvog načina rukovođenja i razmišljanja. Vi morate da budete svesni činjenice da pre svega MMF, gde efektivni veto ima samo Amerika, kao jedna moćna i snažna vojna i ekonomska sila, od vas neprekidno traži da zasedate na ovakav način i sa ovakvim dnevnim redom u julu mesecu, u avgustu, možda preko cele godine, da štancujete sve ove zakone, da oni budu sve besmisleniji, ali njima pogodniji.
Zato su oni, sa druge strane, ne u strahu, nego odstupaju kada vide i kažu: proces tranzicije (kako oni to nazivaju, a to je, u stvari, uništavanje domaće ekonomije i privrede) nije urađen tako brzo kao što smo mi to od njih očekivali. Zato vas sve više pritiskaju, zato vam daju rokove kojih morate da se držite, a pogledajte i sami da ste pribegli tome da neke od tih katastrofalnih Đelićevih zakona koje ste nasledili morate da menjate.
Mi smo i onda rekli da su ti zakoni loši. Vi vidite da se država sve više i više ukopava, zato što su pokazatelji takvi, a neće oni iz MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije da vas čekaju da im plačete na ramenu. Oni traže da se to uradi, vi to radite bespogovorno, a sa druge strane, građani zaista kukaju nad svojom sudbinom i nad činjenicom da nemaju posao i da se nisu stvorili ambijent i uslovi da se privreda u pravom smislu reči pokrene.
Samo jedan podatak, da za toliko godina imate samo jedan grinfild projekat u celoj Srbiji, a to je taj famozni "Metro", valjda vam je dovoljan da shvatite da nije urađen ni hiljaditi deo od onoga što ste građanima obećali, kako vi iz one tako i iz ove vlasti, zbog nasleđa sa prethodnicima sa kojima ste se umnogome, a naročito kada su u pitanju ekonomija i finansije, složili, jer i kada su u pitanju nacionalni i državni interesi ne odstupate vi mnogo od razmišljanja Demokratske stranke, koja je zaista jedna od najpogubnijih opcija za Srbiju, za njene građane i njenu budućnost.
Uostalom, jučerašnja istupanja i svakodnevno ponašanje predsednika Republike, koji je predsednik te stranke, dovoljno govore u prilog tome da je to jedan razarajući efekat na srpsko nacionalno tkivo, ekonomiju i privredu.
Sve ono što su radili sada daje efekte koji su izuzetno nepovoljni i za državu i za društvo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim članom je Vlada pokušala da uredi oblast ko je ovlašćen da se zadužuje, pa je tako propisala šta to radi Narodna skupština: "Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije".
Što bismo mi preuzimali obavezu i odlučivali zakonom ako je Republika dala garanciju i o tome odlučila Narodna skupština? Kada se aktivira garancija, zašto bi Republika preuzimala obavezu? Ali, ajde, to nije glavni problem ovog člana.
Glavni problem ovog člana je što je neravnomerno i pogrešno raspodeljeno pravo odlučivanja o bilo kom tipu zaduživanja, načinu zaduživanja. Tako se u stavu 3. kaže: "Vlada Republike Srbije odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti, ako zakonom nije drugačije određeno". Tu se završava sa Vladom.
Sada ide ono što je izuzetno opasno, što bi moglo da znači da, ukoliko se usvoji, mi prihvatamo nešto što je suštinski zloupotreba. Pridaju se mnogo veća ovlašćenja nego što je to moguće i što je potrebno u ruke jednog ministra.
Obratite pažnju na stav 4. koji kaže: "Ministar nadležan za poslove finansija", u daljem tekstu: Mlađan Dinkić, "odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita...".
Kratkoročni krediti za finansiranje budžetskog deficita su oni krediti koji se završavaju do kraja tekuće budžetske godine. Znači, do 31. decembra ove godine ministar može da radi šta god hoće. Doduše, on se hvali da ima suficit, što znači da nema potreba da primenjuje ovo sredstvo.
Dalje kaže: "... o uzimanju deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga", kao javni dug je naveden i dug Republike, i autonomne pokrajine, i lokalne samouprave i republičkih javnih preduzeća, "kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti", a to su, po pravilu, hartije koje dospevaju u kraćim rokovima od godinu dana.
To je bilo malo, pa šta sad ide dalje: "Ministar finansija", nema više ni – ministar nadležan za poslove finansija, "je jedini ovlašćen", kad se kaže jedini ovlašćen, to mu dođe kao od Boga poklonjen, "da u ime Vlade", Mlađan Dinkić u ime cele Vlade, koalicione Vlade, što znači da se cela koaliciona Vlada ništa ne pita, "i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu″, sve iz nadležnosti Republike, jedini je on ovlašćen, pregovara, ugovara i jedini je on ovlašćen da zaključi ugovor, "odnosno emituje državne hartije od vrednosti".
On emituje državne hartije od vrednosti! Ovamo smo pričali da o tim dugoročnim stvarima, a državne hartije od vrednosti mogu da budu i kratkoročne i dugoročne, odlučuje Vlada. To je i suviše mnogo za jednog čoveka ukoliko se samo setimo nekih teza koje smo pomenuli u protekla tri dana, za šta je sve nadležan ministar finansija.
Znate li šta, mi imamo i malo sreće sa ovim ministrom finansija. On nema toliko pomoćnika kao onaj Lalović. Lalović ima deset pomoćnika i dva zamenika, bar sam tako informisan. Okružuje ga dvanaestoro ljudi, to je svita. Mislim da Papa u najbližem okruženju nema toliko kardinala. Ako bismo išli po tim tezama ovlašćenja, prava i dužnosti ministra finansija, kao čoveka koji je na čelu ministarstva nadležnog za poslove finansija, on bi verovatno trebalo da ima 250 pomoćnika i zamenika, jer toliko oblasti on sve mora da prati, kao genijalac.
Ide on dalje, kaže: "Izuzetno od stava 5. ovog člana, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležno za poslove finansija". Što je važno da on može, pa još rešenjem?
Zar to nije materija Zakona o državnoj upravi? Zar to nije materija Zakona o državnim službenicima? Što ste onda ovo ovde ubacivali i zašto ste potencirali? Ministar može svojim rešenjem da odredi Vesnu Arsić, to otprilike to znači. I bez ovog člana on to može da uradi. Zašto baš to potencirate?
U daljem tekstu kaže se: Ministarstvo. I suviše velika ovlašćenja za jednog običnog smrtnika, samo treba da shvati da je on običan smrtnik, jer to ima neke svoje dimenzije.
Ali, uklapa se u onaj koncept koji obrazlažemo već danima, nije ni nama lako da stalno ponavljamo koji je koncept – sve pod kontrolu, pod kapom jedne stranke i pod rukom jednog čoveka.
Ovih nekoliko dana nastao je problem na medijskom planu. Praksa rada ministra Dinkića je bila: 10 - 15 dana pre sednice Narodne skupštine on javnosti sve detaljno obrazloži šta je to predložio Narodnoj skupštini. Kada krene rasprava u Narodnoj skupštini, on tada medijski nastupa sa nekim drugim temama. Juče se slučajno, recimo, poklopilo da je bilo zaključivanje onog ugovora o prodaji one banke onoj slovenačkoj banci.
Slučajno se potrefilo da je tu bio poslednji predsednik bivše SFRJ u poseti poslednjem predsedniku državne zajednice (pošto su na istom putu – posle mene nema više toga); Mesić, koji je 150.000 Srba iz okoline Zagreba i ovih mesta, gde nije bilo nikakvih oružanih sukoba, proterao kao predsednik Vlade. Isterani su sa posla, iz policije, državnih službi, porodica Zec itd. Uz visoke državne počasti dva poslednja predsednika su boravila u Beogradu.
Uspešno je Mlađan Dinkić prodao banku, kako smo čuli, nekoliko puta skuplje nego što je knjigovodstvena vrednost te banke. Ali, nema nikoga ovde da ovo obrazlaže. Tako se marginalizuje rad Narodne skupštine, a u prilog tome i ovaj poslovnik, koji glasi – dragi poslanici, sedeli ili ne sedeli u ovoj skupštini, biće onako kako su Labus i Mlađan Dinkić odlučili.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da su ovde i članovi Vlade obratio bih se sa ″i uvaženi članovi Vlade″, međutim, njih nema. Prema tome, ostajem uskraćen za obraćanje članovima Vlade. Zato ću se obratiti poslanicima i građanima Srbije.
Narodni poslanik Zlatan Jovanović je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 5. i traži da se član briše. Mi smo ovde pre svega zbog građana Srbije, zbog njihovog rada, njihove egzistencije, njihovog života, zato ću se obratiti građanima Srbije i analizirati pojedine stavove ovog člana 5. i pročitati ovaj član 5, jer oni nemaju priliku da ga imaju u ruci – Republika Srbija se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, kao i refinansiranja neizmirenog duga.
Bubne opne probiste i nama i građanima Srbije kako ste budžetski deficit likvidirali, jer je bilo 40 milijardi, pa 20, pa 15, pa pet, pa sada nema ništa, čak smo u suficitu. Šta će onda ministru zakon koji mu omogućava da zaduži zemlju u inostranstvu i da onda reguliše pitanje budžetskog deficita za refinansiranje neizmirenog duga?
Rekoste, Londonski, Pariski, ne znam još čiji, verovatno će i ovaj tiranski klub, ako ga ima uopšte, otpisaše vam silne dugove. Što će vam sada ovo da refinansirate nešto ako ne možete? Rekoste da će Srbija da funkcioniše, da će privreda da radi, da će od poreza toliko sredstava da se sliva da možete normalno da servisirate dugove, da nećete morati da ih refinansirate, pomerate.
″... za finansiranje investicionih projekata, kao i za završavanje obaveza prema datim garancijama.″ To su oni krediti koje je država već uzela ili koje će uzeti, hajde da usvojimo da bi država mogla normalno da radi. Dame i gospodo, sa tim što se ovde neozbiljno stavljaju tačke dnevnog reda koje se odnose na ovo, samim tim što su mnogi poslanici ne razmišljajući pritiskali zeleno dugme i usvajali te projekte, doveli smo ovu državu u situaciju da se zaduži i da sada moramo da vraćamo dugove.
Ono što je mnogo gore i mnogo opasnije od ovog prvog stava je stav 4: "Ministar nadležan za poslove finansija″, u daljem tekstu ne piše ministar Dinkić, ali se na njega odnosi, ″odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita...". Dakle, bilo bi normalno da Vlada odlučuje, da se na sednici Vlade odlučuje. Mi bukvalno dajemo jednom, koji je sticajem nesretnih okolnosti po Srbiju postao ministar finansija, mogućnost da on odlučuje po svom ćefu o zaduživanjima države Srbije.
Stav 5. kaže: "Ministar finansija je jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.″ Car Haile Selasije se nije ovako ponašao kako će se, ako usvojimo ovaj zakon, ponašati ministar Dinkić.
Obrazloženje koje je Vlada Srbije dala narodnom poslaniku Zlatanu Jovanoviću zašto ne prihvata amandman, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je potrebno utvrditi za koje se namene Republika Srbija može zaduživati i ko je ovlašćen za zaduživanje".
Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, kako se Republika Srbija do sada zaduživala? Da li je postojao zakon na osnovu koga se Republika Srbija do sada zaduživala? Postojao je, jer kaže u predzadnjem članu – stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 52, 53, 56, 57, 58, 59. i 60. i člana 73. stav 1. tačka 2) i 4) Zakona o budžetskom sistemu, objavljenog u "Službenom glasniku Republike Srbije", br. 9/02 i 80/02. Dame i gospodo narodni poslanici, ono što nam se sve vreme ovde servira kao da zakonski uredimo odavno je zakonski uređeno.
Međutim, ima još jedna stvar, da iskoristim ovo vreme i da napravim opet malu digresiju i da građanima Srbije i vama narodnim poslanicima nešto objasnim.
Ako nije ova vlada spasilac građana Srbije, pojedini ministri jesu i stvarno im treba skinuti kapu. Recimo, ministar koji je ovih dana bukvalno spasavao građane Srbije, Velja Ilić, prekjuče na onoj regati u Ibru skočio je i izvadio ženu iz reke Ibar. Pri tom je napravio jedno čudo i da je kojim slučajem Velja Ilić katolik Benedikt 16. bi ga već predložio za beatifikaciju jer je skočio u Ibar, izvadio ženu i izašao suv. Čitao sam Žitija svetih, znam samo da je sveti Nikola od svetaca imao taj bogom dan dar da može da hoda po vodi. Vidite, Velja Ilić je hodao, a kaže se, trenerka u kojoj je skočio u Mataruškoj banji je bila potpuno suva, a to je bilo nekoliko kilometara.
Prema tome, dame i gospodo, Velji Iliću, koji bi danas, da je katolik, bio verovatno sveti Velja tenderski, dajete mogućnost da, u saradnji sa Dinkićem, zaduži ovu državu do te mere da generacije iza nas neće moći da otplate. Molim vas, unuci naših unuka će, ukoliko ne dođe do parlamentarnih izbora i ne sklonimo ovog tamburaša i njemu slične, koji nas zadužuju, morati da vraćaju ove dugove koje omogućavamo ovim zakonom.

Hvala, gospodine Markoviću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Anastasovski, a zatim narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o javnom dugu, kojim tražim da se član 6. briše, jer je i ovo jedan u nizu loših zakona koji neće biti u funkciji građana, neće biti u funkciji države, ali će biti u funkciji pojedinaca koji su ga predložili ovoj skupštini.
Ali, da se vratim na član 6. Odredbama čl. 6, 7, 8. i 9. Predloga zakona propisuje se kada, na koji način i pod kojim uslovima Republika može da se zaduži za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje neizmirenog duga, kao i za finansiranje investicionih projekata.
Predlagač je članom 6. predvideo zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti. Srpska radikalna stranka se ne slaže sa ovakvim načinom zaduživanja i finansiranja deficita tekuće likvidnosti i zbog toga tražimo da se član 6. briše, jer je zakon loš i neprimenljiv. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona stvara osećaj da ova vlada, na čelu sa ministrom finansija, jednostavno Srbiju želi da uvuče u dužničko ropstvo ili dužničku krizu.
Po Predlogu ovog zakona, maltene, svako će moći da se u ime Republike zaduži. Moći će to da čine lokalne samouprave, javna preduzeća koja su u vlasništvu lokalne samouprave, javna preduzeća koja su u državnoj svojini i sama Republika Srbija.
Članom 6. predviđa se kako će u slučaju kada dođe do kratkoročne nelikvidnosti budžeta Republike Srbije moći da se kroz razne kredite taj budžetski deficit popuni. Kaže se da je zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti, radi finansiranja neusklađenih kretanja u prihodima i rashodima budžeta u toku budžetske godine.
U članu 5. definiše se ko je ovlašćen da uzima te kredite ili da emituje hartije od vrednosti. U četvrtom stavu se kaže da ministar nadležan za poslove finansija odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.
Postavlja se jedno pitanje – da li to stvarno može ministar da uradi? Da li je moralno da jedan pojedinac, jedan činovnik u Vladi Republike Srbije ima tolika ovlašćenja? Srpska radikalna stranka je protiv toga da bilo ko u ovoj državi može da ima tolika ovlašćenja, a tek da to bude ministar finansija Mlađan Dinkić.
Znači, on će moći da odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita bez saglasnosti Vlade i predsednika Vlade, da emituje kratkoročne hartije od vrednosti u ime države. Znači, on će da bude taj koji se zove država, u njeno ime.
Postavlja se pitanje sada šta će nam i Vlada Republike Srbije? Šta će nam i predsednik Vlade Republike Srbije? Gospodo, kolege iz DSS-a, šta radite vi ako ćete da glasate za ovaj zakon? Da li postavljate to pitanje?
Ovde piše da je predlagač Vlada Republike Srbije. Koja vlada? Ko je potpisao predlog zakona u ime Vlade? Potpisao je Vojislav Koštunica. Da li je on pregledao zakon? Da li se složio sa tim? Da li se stvarno slaže da kompletnu vlast da ministru finansija? On sada postaje država. Kada izglasate zakon u ovakvom tekstu, ministar finansija postaje država.
Dalje, ministar finansija, dakle ne više ministar nadležan za poslove finansija, ili ministar finansija koji je država ovlašćen je da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.
Kod koga će to ministar finansija, odnosno država da uzima kredite? Hoće li da uzima kredite od onih banaka gde se nalaze depoziti budžeta Republike Srbije? Hoće li neko državu Srbiju da zadužuje njenim sopstvenim parama? Dosadašnja iskustva sa Mlađanom Dinkićem, sa Vukom Hamovićem, Vojinom Lazarevićem govore da je to moguće. Ljudi su čitavu imperiju stvorili državnim parama, tako što je država svoje sopstvene pare uzimala kao kredit, budžetski depozit. Tako je to do sada radio Dinkić.
Kako će tek od sada? Kratkoročni krediti su krediti sa najmanje jedan posto mesečne kamate, sa preoročavanjem svakog meseca, a kamata na depozit se kreće 2,5 posto maksimalno na godišnjem nivou, čista zarada je 10 posto. Koliki je budžet Republike Srbije? U predlogu je negde oko 480 milijardi. Izračunajte koliko je to 10 posto od 480 milijardi, pa ćete da vidite da samo za godinu dana 100 porodica može komotno da izdržava i deseto koleno unapred. Hoće li tako ministar finansija, odnosno država, odnosno Mlađan Dinkić da zadužuje državu?
Sada se još kaže u tom članu, koji je neposredno vezan za član 6: "Izuzetno od stava 5. ovog člana, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija".
Ljudi moji, znači, neki činovnik u Ministarstvu, više ne i ministar, biće jači od predsednika Vlade, biće jači od Vlade! Ko će to da bude? To će obično da bude žrtveno jagnje koje treba da nastrada ukoliko se neka pronevera ili zloupotreba otkrije, a biće razapet na stub srama, a ministar finansija će da kaže – uradio je, prekoračio je ovlašćenja koja je dobio i ja tu ništa ne mogu, smenio sam ga. Nikakve zakonske odgovornosti za pravog krivca nema. U tome jeste problem kod ovakvih zakona.
Znači, kada se pažljivo pročita zakon stiče se utisak da će neko Srbiju da uvuče u dužničko ropstvo i da pri tome još pomalo zaradi. To pomalo može da bude i 50 milijardi na godišnjem nivou.