Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da konstatujem atmosferu u ovom domu. Dakle, ovde je prisutno, izbrojao sam 25 poslanika, nije prisutan predstavnik Vlade. Mi ovde o nečemu pričamo. Bojim se, da to slabo stiže do ušiju onih koji bi trebalo da odluče o tome da li nešto od ovoga valja ili ne valja. U tom smislu mislim da bi morali da se eventualno dogovorimo o promeni Poslovnika i kada već sama Vlada ne želi da nas poštuje da mi putem Poslovnika prosto nateramo ministre u Vladi da u većoj meri poštuju Narodnu skupštinu i da budu prisutni, kada već narodni poslanici, odnosno neki narodni poslanici nisu prisutni.
Ovde se čuo jedan broj amandmana koji su veoma dobri, a posebno oni koji se odnose na zaštitu naših seljaka, odnosno naše poljoprivredne proizvodnje i Demokratska stranka će podržati te amandmane. Sada sledi jedan niz amandmana koje smo mi podneli i koje ću pokušati da obrazložim vrlo kratko, svaki u meri u kojoj je moguće. Međutim, pre toga moram da se osvrnem na deo izlaganja gospodina Baralića. To izlaganje u potpunosti podržavam. Smatram da je to jedno ispravno rezonovanje, ali ukazao bih na jedan problem koji je u nekoj meri zatečen i koji bi mogao da se reši.
Naime, prošle godine u roku od četiri dana došlo je do enormnog uvoza paradajza u Srbiju, što je naravno spustilo cenu i što u neku ruku može da obraduje potrošače, ali što je ozbiljno destabilizovalo tržište i našu proizvodnju, odnosno naše proizvođače paradajza. Čini mi se da je razlika bila skoro 40% u ceni u roku od dva dana.
Kada smo malo istražili o čemu se radi, radi se jednostavno o tome da postoji bilateralni sporazum između Makedonije i Srbije koji omogućava takav uvoz, a da se sa druge strane ne može izvršiti kontrola paradajza, odnosno porekla tog paradajza koji nama stiže iz Makedonije. Dešava se, da u Srbiju stiže paradajz možda iz Turske ili iz bilo koje druge zemlje koja ga proizvodi, izvozi u Makedoniju. Makedonija, zatim to izvozi dalje u Srbiju i mi na taj način ne možemo da zaštitimo našu proizvodnju. Ne radi se tu samo o paradajzu, radi se o mnogim drugim proizvodima. Smatram, da je generalno u pitanju jedan dosta složen problem razvoja naše poljoprivrede, kako voćarstvo, ratarstvo, stočarstvo. Generalno u svim tim segmentima mislim da imamo ozbiljan problem. Ovo naše približavanje na neki način Evropskoj uniji po meni mora da bude daleko opreznije nego što se to do sada činilo, ali siguran sam da ćemo u narednim godinama naći neke dobre modalitete.
Međutim, ono što mene plaši, to je preveliko prepuštanje samim ćudima tržišta ovog segmenta, zbog toga što je država odustala prošle godine od premiranja soje, a sada se najavljuje odustajanje od premiranja pšenice itd. Nisam siguran da je cela ta priča dobro izbalansirana. Ukoliko oni koji danas poseju pšenicu, odnosno koji danas žanju pšenicu, ali koji treba za novu sezonu da poseju pšenicu, ukoliko im nije garantovana cena, ukoliko imaju problema oko isplate i ukoliko ta cena stagnira već dve godine, ukoliko nema premije i ukoliko su prepušteni monopolima, (nažalost, mi imamo monopol u prerađivačkoj industriji) onda se postavlja pitanje, da li je neko u ovoj sali siguran da ćemo naredne godine imati, ne znam koliko nam treba, mislim da su naše bilansne potrebe 1.500.000 tona pšenice.
Dakle, tu mislim da imamo ozbiljnih problema i nadam se da neko u Vladi Srbije vodi računa o tome. Žao mi je što nema nikog ovde da nas sasluša kada o tome pričamo i možda da nas razuveri u ovim našim strahovanjima koja imamo. Što se tiče ovog amandmana, u Predlogu zakona Odeljak III Glava 15. – Masnoće i ulja životinjskog ili biljnog porekla i proizvodi njihovog razlaganja; prerađene jestive masnoće; voskovi životinjskog i biljnog porekla, tarifna oznaka 1517 90 99 00, zamenjuje se sa dve nove tarifne oznake 1517 90 99 10 – kakao maslac ekvivalenti – 1 i 1517 90 99 90 – ostalo – 30. Zašto? Kakao maslac ekvivalenti se u našoj zemlji ne proizvode, a predstavljaju značajnu sirovinu u proizvodnji čokolade.
Imajući u vidu da pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za kakao proizvode, čokoladne proizvode, proizvode slične čokoladnim i krem proizvode, koji je usaglašen sa direktivom Evropske unije definiše kakao, maslac, ekvivalente i dozvoljava njihovu upotrebu u proizvodnji čokolade smatram neophodnim da se ovaj stav posebno izdvoji sa stopom carine jedan. Na taj način bi se stvorili uslovi proizvođačima čokolade za proizvodnju kakvu imaju drugi proizvođači u svetu i u našem neposrednom okruženju. Ovo je posebno značajno sa aspekta konkurentnosti domaće čokolade na domaćem tržištu.
Imamo izrazito veliki rast uvoza u 2004. godini, ali i u izvozu, s obzirom na to da čokolada ima značajno mesto u izvozu konditorskih proizvoda.
Ovu poziciju posebno izdvojenu u carinskoj tarifi ima Hrvatska, te smo mišljenja da EU nema razloga da ospori ovu mogućnost. Dakle, naš amandman zasnivamo na dve ključne stvari.
S jedne strane, ovakvo rešenje već postoji u Hrvatskoj i da stoga ne bi trebalo da bude smetnja našem pridruživanju, odnosno našim pregovorima u sporazumu o Asocijaciji pridruživanju, i s druge strane, radi se o tome da imamo domaću proizvodnju čokolade koju moramo pospešiti na ovaj način i omogućiti joj da bude konkurentnija i na domaćem tržištu, ali joj dati neku izvoznu mogućnost.

Hvala vama, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Izvinite, moram samo da kažem – da, radimo po novom Poslovniku. Vi ste potpuno u pravu, mnogo više poslanika prisustvuje sednici nego što je neophodno, ali ono što je važno, mada mi amandmane razmatramo u dva navrata, sve vreme je prisutan predstavnik ministarstva. Molim vas da uvažavate dame koje su prisutne. Desilo se i pre neki dan, gospodin Marković nije video, pa smo se izvinili međusobno dami.
Imam jednu dobru vest. Vi ste potpuno u pravu – rezultat ukidanja sporazuma između Srbije odnosno tadašnje SR Jugoslavije i Makedonije uzrokovao je užasne probleme od trenutka kada je ministar bio gospodin Karić. Od tada postoji nekontrolisan uvoz, to je istina. Ali zahvaljujući angažovanju svih tokom prošle godine, sada je potvrđeno da će Republika Makedonija prihvatiti princip reciprociteta, dakle kakve su naše takve će biti i njihove. Dakle, potpuno ste u pravu.
Izvinite što sam dao informacije, ali smatram da su korisne za sve.
Na Odeljak III Glava 19. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.
Hvala još jednom na razumevanju za ovo mišljenje od malopre. Izvolite, gospodine Markoviću.

Izvinjavam se gospođi koja je iz Ministarstva, ali to sam sada razumeo, ali opet jedno je to pitanje a drugo je kada je prisutan ministar. Mi generalno jesmo bili protiv ovakvog Poslovnika. Moje pravo je da se ne slažem sa tim da govorim pred 20 poslanika, uz svo uvažavanje svakog prisutnog poslanika. Neko opet misli da je to dobro. U krajnjem slučaju nije važno, drago mi je da smo poveli jednu konstruktivnu diskusiju o ovim temama koje su za nas veoma bitne.
Pomenuli smo taj problem uvoza iz Makedonije. Ali, kroz to sam hteo slikovito da prikažem i mnoge druge probleme sa kojima se suočavamo. Posebno, i dalje za mene ostaje vrlo bitno pitanje, možda prebrzog prepuštanja tržišnih mehanizama poljoprivrednih proizvođača. Tu posebno mislim na velike poljoprivredne kombinate, gde je zaposlen veliki broj ljudi. To je, moram reći, nešto što brine ljude koji tamo rade, a i mene kao narodnog poslanika, potpredsednika Skupštine, takav način.
Naime, neko je malopre pominjao privatizaciju mlekara. Mi imamo problem da su i prerađivački kapaciteti i kada je u pitanju mleko i kada je u pitanju pšenica privatizovani. Privatizacija je obavljena čak i po saveznom zakonu, koji je važio tokom devedesetih godina.
Tu zaista imamo ozbiljan problem da se naši subjekti koji se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom nalaze u jednoj potpuno neizglednoj situaciji i zavise od dobre volje onoga ko kaže, hoću da otkupim mleko ali po toj i toj ceni ili neću da otkupim mleko.
Mislim da tu imamo realan problem. Nedavno sam se vratio sa jednog puta. Recimo u Švajcarskoj proizvođač mleka, kada se sve to preračuna, ima 60% veću cenu mleka koje predaje na preradu nego što to ima proizvođač u Srbiji. Mislim da ćemo tu generalno imati problema, ali da sada ne širimo tu priču.
Dakle, ovaj amandman se odnosi na Odeljak IV Glava 16. – Prerađevine od mesa, riba, ljuskara, mekušaca ili ostalih vodenih beskičmenjaka, tarifna oznaka 1602 31 90 00 – ostali – 30 zamenjuje se sa dve nove tarifne oznake: 1602 31 90 10 – dehidrirana ćuretina u prahu i granulama – 5 i 1602 31 90 90 – ostalo – 30, zatim tarifna oznaka koja se odnosi na dehidriranu piletinu u prahu i granulama, pa tarifna oznaka koja se odnosi na dehidriranu jagnjetinu u prahu i granulama i tarifna oznaka koja se odnosi na dehidriranu svinjsku slaninu u granulama.
Zašto smo mi podneli ovaj amandman? Sve četiri vrste proizvoda predložene za izdvajanje iz stava – ostali, ne proizvode se u Srbiji. Radi se o proizvodima visoke tehnologije koji se kupuju od svega nekoliko proizvođača u svetu. Navedeni proizvodi se koriste u proizvodnji supa i čorbi.
Domaći proizvođači su izloženi oštroj konkurenciji na domaćem tržištu, gde su u značajnoj meri prisutni mnogi strani proizvođači, posebno proizvođači iz bivših JU republika. Većina vas kada ode u samouslugu to može i da vidi. Radi se o tome da zaista naši proizvođači imaju malu šansu da budu konkurentni. Što zbog neke čudne JU nostalgije, za koju ne vidim neki razlog, bar kad neko kupuje supu ili čorbu, ili što zbog toga, nažalost, nekome više odgovara taj ukus koji se nudi ili možda cena jeste bolja od one koju su u stanju da ponude naši proizvođači.
Zbog toga predlažemo da se prihvati ovaj amandman i na taj način da se, koliko je to moguće, zaštite naši proizvođači. Hvala.

Hvala vama, gospodine Markoviću.
U redu je, lapsus je bio, a ja ću kasnije dozvoliti da se govori o tom amandmanu koji je bio na dnevnom redu.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak III Glava 20. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.
Malopre je bio Odeljak III Glava 19, ali u redu je, govorili ste o Odeljku IV Glava 16. i kada to bude na dnevnom redu, samo ćete zameniti. Sve je u redu.
Dakle, Odeljak III Glava 20.

Izvinjavam se, očigledno je moja greška pošto smo malopre poveli onu diskusiju o situaciji u parlamentu.
Odeljak III. Glava 20. – Proizvodi od povrća, voća, uključujući jezgrasto voće i ostalih delova bilja (neću čitati sve tarifne oznake, pročitaću obrazloženje i smatram da će to biti dovoljno).
Navedeni predlozi u okviru Glave 20 – proizvodi od povrća, voća, uključujući jezgrasto voće i ostalih delova bilja, definišu unošenje posebnih tarifnih stavova za koncentrisane voćne sokove od voća koje se ne gaji u Srbiji, a koje proizvođači voćnih sokova koriste kao sirovinu za dalju proizvodnju.
Utvrđivanjem niže stope carine za koncentrisane voćne sokove od agruma i ananasa, uz istovremeno utvrđivanje više stope carine za voćne sokove za široku potrošnju, domaćim proizvođačima bi se stvorili uslovi za podizanje konkurentnosti njihovih proizvoda na svetskom tržištu, kao i u odnosu na voćne sokove za široku potrošnju iz uvoza.
Sličnu podelu napravila je Hrvatska, a želimo da ukažemo i na tu paralelu. To ukazuje na to da EU ne bi trebalo da predloži ovaj način tarifikacije. Dakle, opet je naš amandman usmeren na to da se pomogne domaćim proizvođačima, u ovom slučaju sokova i to na dva načina –jedno je kada je u pitanju od domaće sirovinske baze, a drugo je kada je u pitanju sirovinska baza iz uvoza, dakle ono voće koje mi u Srbiji ne možemo da proizvodimo. Hvala.

Hvala, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak III. Glava 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li gospodin Marković želi reč? (Ne.)
Na Odeljak IV Glava 16. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
To je amandman koji ste malopre obrazložili.
Da li želite reč? (Ne.)
Na Odeljak VI Glava 29, 30. i 32, Odeljak VII Glava 39, Odeljak XV Glava 73, 82. i 83. amandman je podnela Vlada Republike Srbije. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala.
Na Odeljak VI Glava 32. i 34. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak VI Glava 32. i 34. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Mihajlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak X Glava 48. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Ovo je izazov govoriti pred 14 poslanika, ali dobro, takva je vladajuća koalicija, i normalno, predstavnika DS.
U Predlogu zakona, Odeljak X Glava 48. – Hartija i karton; proizvodi hartijine pulpe, hartije ili kartona, tarifnim oznakama 4802 55 carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1; u tarifnim oznakama 4811 90 00 00 – ostala hartija, karton, celulozna vata i trake i listovi od celuloznih vlakana, carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1.
Zašto smo predložili ovaj amandman? Jedini proizvođač papira iz tarifne oznake 4802 55 je bio "Matroz" iz Sremske Mitrovice. Ova fabrika unazad nekoliko godina ne proizvodi ovaj papir, niti ga ima u proizvodnom programu, te je grafička industrija Srbije prinuđena da uvozi papir kao svoj repromaterijal. Predložena carinska stopa od 5% dovodi štampariju u Srbiji u nepovoljan položaj u odnosu na sve prisutniju konkurenciju ino-štamparija. Kako je sporazumom, zakonom o ratifikaciji, protokolom i prilozima uz protokol predviđeno da države ugovornice ne naplaćuju carinu niti druge kakve namete prilikom uvoza, odnosno da carina za štampane proizvode bude 1%, izdavači se odlučuju za usluge stranih štamparija.
Sa carinskom stopom od 1% na papir iz ove tarifne oznake, grafička industrija Srbije bi uposlila svoje ne male kapacitete sa tehnologijama sa kojima raspolaže i tako postala konkurentna ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu.
Takođe smatram da ne postoje opravdani razlozi za promenu do sada važeće stope od 1% za tarifnu oznaku 4811 90 00 00 na 5%, pa stoga predlažem da se zadrži 1%. Mislim da je stvar vrlo jasna. Vama je poznato da veliki broj mesečnika koje kupujemo na trafikama, nažalost, štampaju se u inostranstvu. Mnogo bi bolje bilo da pokušamo da omogućimo našim štamparima da budu konkurentni i da se uposle i naši kapaciteti i ljudi koji rade u štamparijama. Da na taj način pomognemo domaću štamparsku industriju. Zbog toga sam predložio ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Markoviću. Posebno hvala što ste počeli sa zadovoljstvom da prihvatate evropska pravila kakva postoje u ovom Poslovniku.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak X Glava 49. Odeljak XI Glava 52, 54, 55. i 59. i Odeljak XV Glava 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Nikolić i Jovan Todorović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak XI Glava 52, 54, 55, 56. i 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Minić i Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak XI Glava 52. i 55. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Gospodine predsedniče, čudna su ta evropska pravila na koja se vi pozivate, ali još malo ćemo u sali ostati vi i ja sami, pa ćemo jedan drugome da se obraćamo ...

Vratiću vam vreme, potpuno ste u pravu. Ako bi tako bilo, to bi bilo kao u engleskom, francuskom, belgijskom, mađarskom ili ma kom evropskom parlamentu. Ali, još uvek nema dovoljno poslanika. Izvolite.