Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Knežević, Nataša Mićić i Savo Urošević.
Nastavljamo rad po dnevnom redu. Prelazimo na 29. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momir Marković, Dragan Rafailović, Vjerica Radeta, Sanja Čeković, Hranislav Perić, Milovan Radovanović, zajedno Milomir Minić i Jovan Todorović, Snežana Lakićević-Stojačić, Vojislav Milajić, Vitomir Milošević, Petar Jojić, Branislav Rankić, Veroljub Arsić i Zoran Krasić, kao i Odbor za finansije.
Narodni poslanik Dragan Rafailović, povukao je amandman, sa ispravkom, koji je podneo na član 3. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenja Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, u svim normalnim državama postojanje zakona o porezu na dodatu vrednost podrazumeva uređeno finansijsko tržište, u startu podrazumeva donošenjem zakona, smanjenje cena određenih proizvoda. Kada je u pitanju država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, onda zakonom o porezu na dodatu vrednost imamo potpuno drugačiju sliku, nego što je to u svetu. Koliko god da predstavnici vlasti tvrde da mi nismo u pravu kada ovo govorimo, svi građani Srbije znaju da jesmo.
Neprihvatljivo je da danas ovde ne sedi ministar finansija. Danas govorimo o amandmanima na jednu grupu zakona koji su veoma važni za svakog građanina Republike Srbije pojedinačno. Veoma važni zato se što ovim zakonima, primenom ovih zakona gura se ruka građanima u džep. Naravno, ministar Dinkić nije u stanju da podnese i da čuje sve ono što ćemo mi srpski radikali da mu kažemo povodom ovih zakona. Nije u stanju da bude ovde, da obrazloži sve one laži koje ovih dana priča, zapravo, ne samo ovih dana, nego kada god govori o Zakonu o PDV.
Priča građanima Srbije kako je primenom poreza na dodatu vrednost sve maltene u Srbiji pojeftinilo, a građani dobro znaju da je baš od primene ovog zakona došlo do povećanja poreskih stopa, jer se porez od 18%, porez na dodatu vrednost, nije usklađivao sa onim postojećim porezima, nego se dodavao na one postojeće poreze. Naravno, to u zakonu ne piše. To jeste neko zloupotrebio, ali valjda Ministarstvo ima instrument da to na terenu spreči, da se takve stvari ne dešavaju.
Svi građani znaju da su, od momenta donošenja ovog zakona, svi proizvodi poskupeli za 18%. Nigde se nije desilo da nešto, gde je porez bio 20%, da se smanji za 2%, jer je PDV 18%. Ne, nego je PDV dodat na one, u to vreme, postojeće poreze.
Onda nam ministar u medijima priča kako se samo čeka da se smanji stopa PDV na ovo ili ono, pa će onda sve da pojeftini, pa će da pojeftini gorivo.
Šta imamo na terenu? Šta imamo u životu? Poskupelo je gorivo, struja, meso, sve što građani kupuju u prodavnicama, ali su pojeftinile maline, pšenica; ono što država treba da plaća, izgubilo je svaku cenu, svaku vrednost. Poljoprivrednici će ove godine, zaista, definitivno biti dovedeni na prosjački štap. Em ih Mlađan Dinkić i Vlada Srbije udara svojim instrumentima, em u svakom kraju Srbije se dešava, svaki drugi dan, nevreme. Ali, umesto da Vlada Srbije to ima u vidu, pa da pokuša da, ono što je od Boga dato i uništeno, pomogne seljacima.
Naravno, o tome niko ne razmišlja. Nemamo, kaže Ivana Dulić-Marković, zakon o proglašenju elementarne nepogode, ali imamo tamo neku ekipu, Komisiju za elementarne nepogode. Ta Komisija verovatno dobija naknadu za svoj rad, samo ne znam na osnovu čega je formirana, na osnovu čega radi ako nema zakona za proglašenje elementarnih nepogoda.
Dakle, ministri iz Vlade Republike Srbije, pogotovo ova jedna grupacija ministara iz jedne strančice, zaista prave budale i od ovog naroda i od ovog parlamenta.
Mi srpski radikali to ne možemo da dozvolimo i nećemo da dozvolimo. Mi zato govorimo o svakom amandmanu i zato podnosimo amandmane na ove zakone.
Podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Ovaj član 3. odnosi se na član 6. osnovnog Zakona. Amandman se odnosi na stav 3. Taj stav, po izmenjenom tekstu, odnosno po izmenama ovog zakona glasi: da ministar bliže uređuje postupak zamene dobara u garantnom roku, što se smatra prenosom celokupne, ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog iz stava 1. tačka 1. kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tačka 3. i 4. ovog člana.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS glasi: "Nadležno ministarstvo bliže uređuje postupak zamene dobara u garantnom roku, šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, iz stava 1. tačka 1), kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tačka 3) i 4) ovog zakona".
Zašto ovaj amandman? Mi smo u svim zakonima koji su ministrima davali ovlašćenja, po nama, neprihvatljiva, podnosili amandmane i umesto ministra u nadležnost Ministarstva stavljali određene poslove. Jer, zakonima koje nam Vlada predlaže, ministrima se daju zaista preširoka ovlašćenja, daje im se toliko obaveza da, kada bi stvarno hteli ozbiljno rade svoj posao, ne bi bili u stanju da ga rade.
Zamislite da poverimo Mlađanu Dinkiću da on uređuje postupak zamene dobara u garantnom roku, da on utvrđuje šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti, itd.
Zaista, ovako nešto ne bismo prihvatili ni kada bi bio u pitanju ministar, u koga srpski radikali imaju poverenja. Kada je u pitanju Mlađan Dinkić, onda nikako ne možemo da prihvatimo da on zakonom dobije ovakva ovlašćenja.
Uopšte, videćete i čućete u toku današnje rasprave šta je sve predviđeno ovim zakonom o PDV, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, o kome se toliko priča od strane ministra finansija, kao da sada nešto epohalno treba da se donese, kao da će sada svi da počnu bolje da žive posle ovog zakona, kao i da će da poveća plate, penzije, smanji nezaposlenost. Naravno, biće sve suprotno. Biće sve suprotno zato što će ponovo doći do poskupljenja, zato što će opet građani da osete na koji način funkcioniše primena ovog zakona u realizaciji ministra finansija Mlađana Dinkića.
Kao što sam rekla na početku, svuda u svetu ovakvim zakonom se zaista na pravi način uređuje ova oblast. Potrebno je da postoji ovakav zakon, ali ne da se stvari regulišu na način kako to predstavlja Mlađan Dinkić i ne da on sebi daje ovlašćenja koja su predviđena u ovom zakonu.
Ja vas zato pozivam, pošto Mlađan Dinkić nije tu, da se suoči sa nama i da čujemo šta on misli o našim amandmanima, naravno, njega to ne interesuje. On zna da je u stanju da uslovi skupštinsku većinu, da mora da se donese svaki njegov zakon.
Poslanici, kada sa njima pojedinačno razgovaramo su apsolutno protiv nekih zakonskih rešenja, ali šta će ljudi, moraju da poštuju stranačku disciplinu. U vrhu stranaka koje čine vlast nikome ne pada na pamet da se odrekne Mlađana Dinkića, jer bi to značilo da mora da se odrekne i sopstvene fotelje.
Dakle, ova vlada iz dana u dan pokazuje da ne vlada u interesu građana Srbije, da vlada u ličnim interesima pojedinaca i zato vas kolege pozivam kada je u pitanju Zakon o porezu na dodatu vrednost da ozbiljno razmislite o amandmanima SRS, da ih usvojite.
Videćete da je kroz neka zakonska rešenja Mlađan Dinkić usvojio naše amandmane – naknadno, ne u vreme kad smo ih mi predlagali kao amandmane, nego kada je shvatio da je to neophodno kroz primenu zakona. Desiće se i posle ovog zakona isto, imaćemo još jednu izmenu i dopunu, ako ne prihvatite naše amandmane, i zato vam preporučujemo da razmislite, prihvatite naše amandmane, a Mlađan Dinkić neka se ljuti, ništa vam od toga neće biti.

 Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Upravo u okviru tog vremena koje je ostalo za ovaj amandman ja želim da u ime SRS ukažem na grubu povredu Poslovnika, koju je izvršio Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine juče prilikom početka rada Narodne skupštine. Samo da vas podsetim da je u četvrtak gospodin Marković najavio da će u ponedeljak da se reši pitanje onoga što se desilo u Londonu.
Po logici stvari, to pitanje je trebalo da reši sa predsednicima poslaničkih grupa. On to nije uradio, već je juče pre utvrđivanja kvoruma na samo sebi svojstven način, znajući da poslanici SRS ulaze u salu kada se tek obezbedi kvorum, grubo zloupotrebio svoje ovlašćenje kao predsednika Narodne skupštine i omogućio raznoraznim novinarčićima da izvlače raznorazne zaključke i da insinuiraju na račun SRS.
Pošto tu nema opravdanja, jer je prekršio pre svega onu odredbu člana 28. Poslovnika Narodne skupštine, koja govori o tome da je on prvi među jednakima i da komunicira i sarađuje sa poslaničkim grupama i da se dogovara kao što se puno puta dogovara, juče je to grubo zloupotrebio.
Pošto mi ne možemo biti zadovoljni odgovorom (jer odgovor prosto ne može da se da), zahtevam da se o ovome glasa u danu za glasanje kao povredi Poslovnika, koju je učinio Predrag Marković.
Povodom ovog amandmana koji se odnosi na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, ja bih samo ukazao na onu izmenu koja se tiče poslednjeg stava člana 6. da ministar bliže propisuje postupak zamene dobara u garantnom roku. Kako to može ministar da propiše postupak zamene dobara u garantnom roku?
Nama ne treba zakon o obligacionim odnosima, nama ne treba ništa drugo, dovoljno je da Mlađan Dinkić sedne i on propiše kako se menjaju, kako se vrši zamena stvari u garantnom roku. Ne trebaju odredbe ni o skrivenim nedostacima, ni materijalnim nedostacima stvari, dovoljan je samo Mlađan Dinkić.
Šta bi on mogao jadnik da propiše kad on pojma nema o tome šta je zakon o obligacionim odnosima, šta je to garantni rok, kada je u pitanju promet dobara, šta bi on to mogao da propiše, osim verovatno neka zloupotreba u korist svoje interesne grupe. Ovako nešto ne može da stoji u zakonu. (Kao što sam vas juče ubedio da ne može da stoji u jednom zakonu primenjivaće se englesko zakonodavstvo.) Ne može ni ovo da stoji u ovom zakonu. Ja prosto izražavam nezadovoljstvo.
Zar je moguće da Republički sekretarijat za zakonodavstvo dozvoljava da ovakve stvari prolaze kroz propise i to naročito kroz ove propise iz oblasti finansija i ekonomije, gde Mlađan Dinkić sprovodi svoju neku samovolju. Ovo ne sme da bude u zakonu.
Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine sa ili bez naknade? Molim vas, postoje toliki propisi koji regulišu, ako se radi o imovini koja, gde je vlasništvo određeno putem udela ili učešća pojedinca u celokupnoj imovini. Zašto bi Mlađan Dinkić sada to nešto posebno propisivao? Ko je on da posebno propisuje i derogira druge zakone? Da li može neko na bazi ovakvog ovlašćenja da podzakonskim aktom menja zakon i Ustav? Ne može. Znajte, ukoliko se ne usvoji ovaj amandman poslanika Vjerice Radeta, onda ste svi do jednog rekli - Mlađo, radi šta god hoćeš.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Sanja Čeković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 8. Predloga zakona, odnosno na član 23. osnovnog Zakona o porezu na dodatu vrednost reguliše posebnu stopu poreza na dodatu vrednost. U toj posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost se nalazi spisak roba i usluga koje skoro nikada nisu bile oporezivane do 5. oktobra ili su porezi na koji su se plaćali za tu robu i usluge bili više nego simbolični. Obrazloženje ministra finansija da na određene artikle mora da se zaračuna porez na dodatu vrednost, jer ukoliko se porez ne zaračunava, ne postoji mogućnost refakcije, odnosno više uplaćenog poreza, pa je ostavljena kao neka kalkulacija da bi korisnici tih roba i usluga mogli kroz neku nižu poresku stopu da izvrše refakciju poreza, odnosno da kroz refakciju izvrše neki profit. Međutim, to ipak ne može sa poreskom stopom od 8%.
Da bi zadržali to pravilo u porezu na dodatu vrednost, koja se koristi svuda u svetu, da roba na koju se ne zaračunava porez na dodatu vrednost ne podleže refakciji više uplaćenog poreza, ja sam podneo amandman i tražio sam da se ta poreska stopa od 8% smanji na 1%. Nema razloga da je Vlada Republike Srbije i ovlašćeni predstavnik Vlade ne prihvate, jer kako to reče gospodin ministar, vrlo rado bi on oslobodio ove artikle poreza na dodatu vrednost, ali jednostavno nema mehanizma kako će da se izvrši refakcija više uplaćenog poreza. Ne mora da ih oslobodi, biće građani Srbije zadovoljni ukoliko to umesto 8% bude 1%. Šta je to po toj posebnoj poreskoj stopi? Hleb i pekarski proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, brašno, šećer, jestivo ulje, od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda.
Znači, osnovne životne namirnice, nešto što ne predstavlja luksuz građanima, nešto što je potreba, jer da bi čovek živeo mora da koristi životne namirnice.
Mi smo ih, odnosno ova skupštinska većina je uvođenjem PDV, a ranije Božidar Đelić svojim reformama o poreskom sistemu, počeli smo da oporezujemo osnovne životne namirnice. Sada smo došli do toga da ta roba, iako je ima u dovoljnim količinama, sada nema ko da je kupi, nema, zato nema redova.
Manje se proizvodi nego devedesetih godina, manje se troši nego devedesetih godina, manje ima ljudi koji mogu da kupe osnovne životne namirnice, a jedan od razloga je PDV.
Dalje, vode za piće, osim flaširane, u redu, hajde da prihvatimo to osim flaširane, ali od kada se plaćao porez na vodu iz česme? Hoće li morati poreznici da iskaču iz bunara kada neko reši da zahvati vodu najobičnijom čašom.
Idemo dalje, žitarica suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice su osnovni poljoprivredni proizvodi. Jedan deo se koristi kao industrijska sirovina, a jedan deo se koristi u poljoprivredi kao hrana za životinje i na to ste uveli PDV.
Dalje, lekova, uključujući i veterinarske lekove. Koliko je bilo poznato do 5. oktobra, nijedan lek nije bio oporezivan, nije se zaračunavao porez na lekove, zato što se neko ne leči, zato što mu se prohtelo, nego zato što je bolestan.
Ne kupuju se lekovi zbog luksuza, nije to nakit, nisu to bunde, nisu to ogrlice, to je potreba da neko bude izlečen. Nekima je potreba da prežive. Da ne pričam sada o tome, šta se radi sa pozitivnim, odnosno negativnim listama lekova, kako se favorizuju pojedini uvoznici, kako se favorizuju pojedini proizvođači itd.
Ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava proizvoda. Znači, da ne širim priču oko lekova, to je sasvim dovoljno rečeno.
Dalje, materijala za dijalizu, da li u Srbiji ima dovoljno davalaca bubrega da možemo slobodno da oporezujemo materijal za dijalizu sa 8%? Sada jedan deo koji mi se sviđa, posebno što je i resorni ministar za poljoprivredu iz šifrovane političke stranke, pa se kaže, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, kompletne krvne smeše za ishranu žive stoke.
Tu je sada jedan izuzetno zanimljiv deo kako je to gospodin ministar Dinkić zamislio da oslobađa, odnosno da obaveže poljoprivredne proizvođače kako da učestvuju u PDV sistemu, odnosno u sistemu poreza na dodatu vrednost i kako da koriste svoja određena prava koja im daje ovaj zakon
Da bi mogao da bude poljoprivredni proizvođač u PDV sistemu, mora da bude registrovan kao preduzetnik, da vodi poslovne knjige, da plaća knjigovođu, da posluje preko računa, da prodaje svoju robu sa računa i da nabavlja svoj repromaterijal preko računa. Sada, pitam vas (koji ste glasali za ovaj zakon i koji ćete glasati protiv ovog mog amandmana,) šta će nama onda poljoprivredne zadruge, čemu one služe, koja je njihova svrha, hoćemo li njih da prodajemo?
Zar to ne mogu one da rade umesto poljoprivrednih proizvođača. Ne mogu, jer je cilj ove vlade da oporezuje sve što može da se oporezuje i poljoprivredna imanja koja imaju četiri ili pet hektara. To su uglavnom staračka domaćinstva, nemaju pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost, jer sa četiri ili pet hektara obradive zemlje ne mogu da plate knjigovođu, ne mogu da posluju preko računa, ne mogu da traže refakciju više uplaćenog poreza.
Ne mogu, dakle, da nabavljaju đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala i da se oslobode PDV-a. Ne mogu, jer imaju druge troškove, ne mogu da pokriju troškove vođenja knjiga – poslovnih, kako to gospodin ministar voli da kaže.
Sada se postavlja pitanje, kako mi to štitimo naše poljoprivredne proizvođače i našu robu od strane, onakvim carinskim stopama koje će uskoro biti na dnevnom redu? Zašto subvencije od strane Vlade Republike Srbije nisu veće, nego što su sada? Zato što je stalni izgovor ne daju nam ovi iz EU da povećamo subvencije i to nije tačno. Oni su dali preporuku, a ne zabranu da ne mogu da se povećaju subvencije.
Počela je žetva pšenice. Da li se zna koja je cena? Ne zna se. Koliki će biti PDV? I to će verovatno Dinkić da napravi kako njemu odgovara da napuni budžet. Uveli ste porez na nešto što nikada nije bilo oporezivano, što se ni u jednoj ozbiljnoj državi koja je poljoprivredno agrarna, a Srbija je poljoprivredno agrarna država.
Možete da se zanosite da smo nešto drugo, ali to smo što jesmo. Nemate ozbiljan plan i strategiju šta ćete sa poljoprivredom, šta ćete sa tim usitnjenim poljoprivrednim domaćinstvima, kako te probleme da rešite.
Tom strategijom se ne bavite, ne bavite se kako ćete da razvijate poljoprivrednu industriju, gde ćete da pronađete tržišta, koji su vam poslovni partneri, šta možete kvalitetno, a ne genetski-modifikovanu soju da uvezete sa zapada i time se ne bavite.
Bavite se porezom i kako ćete od seljaka da uzmete porez, na svaki mogući način. Znači, hoćeš refakciju više uplaćenog PDV, u redu, ali moraš da se registruješ kao preduzetnik, da plaćaš porez na dohodak, porez na promet raznih roba i usluga, sa plaćaš bankarske troškove, da plaćaš knjigovođu. Da li to može neko sa četiri ili pet hektara, sa jednom ili dve krave i četiri ili pet svinja. Ne može, šta ćemo sa tim ljudima, da ih ubijamo, da bi nečiji plan mogao da se ostvari?
Uveli ste porez na udžbenike i nastavna sredstva, ogrevno drvo itd. Na udžbenike, a valjda je, osnovno školsko obrazovanje svima potrebno, svakom detetu. Cilj je svakog roditelja da školuje svoje dete, cilj je svake države da ima školovane i pametne ljude koji će sutra da vode ovu državu, a vi na bukvare uvodite PDV, sramota!

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom poslanik Radovanović je tražio da se u članu 9. stav 2. briše, a odnosi se na intervenciju kojom je obuhvaćen član 24. Zakona. Radi se o odredbi da se porez na dodatu vrednost ne plaća. Nova tačka 6a u okviru stava 1. – otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice, otpreme na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima, kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica.
Mi smo podneli ovaj amandman iz jednog prostog razloga što su loša iskustva sa tim prodavnicama. Bez obzira da li se te prodavnice nalaze na aerodromima, pristaništima ili na graničnim prelazima drumskog saobraćaja (zato što se tu papirološki pripremi dokumentacija), na crnom tržištu se nađe velika količina te robe.
Pretpostavljate o kojoj je robi reč. Radi se pre svega o cigaretama, alkoholu, parfimeriji, pa zašto ne reći i nekim tehničkim uređajima, (gde ukoliko se negde napravi odgovarajući izuzetak u odnosu na pravilo onda po logici stvari svaki izuzetak ima nameru da postane pravilo i onda to ide bez bilo kakve mogućnosti da se to zaustavi).
Međutim, da bi se shvatila kompletna dimenzija svega ovoga što je predloženo da se promeni u ovom zakonu o porezu na dodatu vrednost, moram da kažem, da je u suštini ovaj zakon vrlo loš. Mi smo na saveznom nivou imali daleko kvalitetniji zakon o porezu na dodatu vrednost. Međutim Mlađan Dinkić i Labus nisu nikada dali priliku tom zakonu, iako je taj zakon u jednom periodu formalno-pravno bio na snazi. Iako je bio savezni propis, morao je da se primenjuje. Oni su namerno to umrtvili da bi navodno došao na red njihov zakon o porezu na dodatu vrednost u kombinaciji sa njihovim viđenjem fiskalnih kasa i drugim stvarima koje oni inoviraju. Ovaj zakon je praktično nemoguće popraviti jer on ima poprilično grešaka.
Međutim, pošto pričamo o tim nedostacima zakona samo bih skrenuo vašu pažnju na pogrešno korišćenje termina u ovom zakonu, što prouzrokuje potrebu da se stalno daju neka tumačenja i mišljenja. Onda kada se ukaže potreba za tumačenjem i mišljenjem, možete da pretpostavite kako to izgleda u ovom personalnom sastavu Ministarstva finansija. Onda se sve i svašta tumači, jer kod člana 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona stvarno bih postavio predlagaču pitanje zašto je sada u definiciji poreskog obveznika izbacio – ili uvozi dobra.
Pri donošenju zakona pričali smo o tome da ako neko obavlja promet dobara on ga obavlja i u zemlji, a može da ga obavlja i prema inostranstvu. Nema potrebe da se posebno potencira uvoz. Napokon, oni su to shvatili i u tom delu su izvršili promenu, mada i dalje nije jasno da li su baš na tim pozicijama ili su uvoznike hteli da drugačije sagledaju.
U okviru ovog zakona dosta je skromno prošla još jedna terminološka zabuna. Ona se odnosi pre svega na ono što je navedeno u članu 1. Predloga ovog zakona, šta se smatra prometom dobara, pa je tu dodata nova tačka 7a – prvi prenos vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata.
U članu 8. Predloga takođe se vrši odgovarajuća izmena, kada se govori o nižoj i posebnoj poreskoj stopi od 8%. Dodaje se nova tačka 14) koja kaže – prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, kao i vlasničkim udelima na tim objektima. Ono što je navedeno u članu 1. deluje mnogo šire. Ovde se zalazi i u svojinska prava pojedinaca, fizičkih i pravnih lica. Ovde je to konkretizovano kada je u pitanju stambeni objekat Kada se prvi put prodaje i verovatno drugi put podleže porezu na prenos apsolutnih prava gde je stopa daleko niža, nije 8% nego 5%.
Ono što buni jeste – ako sticala prava raspolaganja vlasničkog udela na stambenom objektu pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja ili vlasničkog udela, promeni namenu stambenog objekta, dužan je da plati razliku PDV između opšte i posebne stope PDV.
Zašto se objekat tretira po nameni? Ako neko menja namenu objekta mora u opštine da završi taj posao, mora da dobije odgovarajuće rešenje nadležnog organa lokalne samouprave koji odobrava da se stambeni objekat pretvori u poslovni objekat. Tu podleže obavezi plaćanja neke naknade i sprovodi se neki postupak. Zašto bi to bilo u roku od pet godina? Zašto nije šest godina?
Ako misli neko da će da spreči onoga ko je kupio objekat, kupio stambenu jedinicu, da pet godina ne menja namenu objekta propisujući ovu obavezu da 10% plati skuplji porez na dodatu vrednost, praktično radi se o diskriminaciji prema ljudima i prema imovini. Tako nešto nije moguće.
Novoizgrađeni objekat, zna se prva prodaja, ide ovaj porez i svaka sledeća prodaja ide porez na prenos apsolutnih prava. Nema nikakve logike sada ubacivati odredbu o tome da li je namena objekta za stanovanje, da li je poslovna delatnost ili nešto drugo. Ako se ovo ovako tumači, onda sa pravom postavljam pitanje zašto ne održavate objekat.
Ako se mešate u namenu objekta, i kada se mešate u namenu objekta – vi meni definišete kako ću da koristim objekat. Onda se malo mešajte i u investiciono održavanje mog objekta, ako imate tu tendenciju da zavlada taj vid socijalizma gde narod i pojedinac ne zna šta mu je dobro, ali potreban je neko ko razmišlja u njegovo ime.
Osnovni problem ovog zakona i svih ovih zakona koji dolaze iz Ministarstva finansija jeste što tu nema ideološkog koncepta. Na stranu, da li je taj koncept dobar ili loš, da li je za nekog prihvatljiv ili nije, ovde se ta ideja provlači kroz sve ovo što menjate, da se vidi put kojim se krećete. Ovde ide otprilike paušalno, neko je zaključio da se tu nalaze pare, pokupi ako možeš odatle. Kroz dva dana izgleda da su pare tamo, da menjamo propise i da tamo nešto pokupimo. Ako je ideologija – gde su pare da skupljamo, priznajem, ali kažite da je ideologija - gde su pare tu Ministarstvo finansija ide sa džakovima da skuplja. Mogu i to da prihvatim.
Većina će to verovatno da prihvati, ali kažite da nam je to ideologija. Ovako pričate o nekim principima, afirmaciji tržišta, tržišnoj ekonomiji, privatna svojina svetinja, sloboda privrednog delovanja, slobodna tržišna konkurencija, kako to lepo zvuči. Kada se pročešljaju vaši zakoni čak ga nema ni kao mrtvo slovo na papiru. Naravno, onaj ko posle Dinkića bude imao tu kaznu da vodi finansije, verovatno godinu dana mora normativno da vraća na normalu ovo sve što je za godinu i po dana upropastio, a nije mu baš bilo teško da mnogo upropasti jer ni prethodnik ništa nije bio bolji.
Dolazi iz istog mentalnog sklopa i shvatanja ekonomije i javnih finansija. Nema tu principijelne razlike. Tu je samo razlika u promilima neznanja. Ne može ovako da se radi. Videćete i povodom sledećih amandmana, koji su to ozbiljni nedostaci i ozbiljne primedbe.
Molim vas, neko je zamislio da bude 18 % opšta stopa poreza na dodatu vrednost i sada se hvali suficitom, a jadnik ne zna da suficit ne može na pola nego samo na kraju godine može da se pokaže. O tome ćemo kod rebalansa. Čovek ne zna ništa, a vi mu verujete. Nemojte mene da terate da verujem neznalici, neću da verujem neznalici.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u dilemi sam da li uopšte da obrazlažem ovaj moj amandman. U sali je prisutno 40 poslanika i Predrag Marković je uspeo da od skupštine napravi mesnu zajednicu.
Podneo sam amandman na član 9. i to da se posle tačke 4) unese tačka 4a), 4b) i 4c), koje glase – 4a) da se od poreza na PDV oslobodi nabavka poljoprivredne mehanizacije, kao i rezervnih delova; 4b) nabavka repromaterijala za obavljanje poljoprivredne proizvodnje; 4c) prodaja poljoprivrednih proizvoda domaćeg porekla od strane proizvođača.
Predlagač ovog zakona ne prihvata ovaj amandman. Ministar Dinkić to obrazlaže, ako se prihvati ovaj amandman nema ko da puni budžet, što u prevodu znači, opet su poljoprivrednici ti koji su dužni da napune budžet, a da nemaju pravo da uzimaju iz budžeta, jer to pravo pripada onima koji ne učestvuju kod punjenja budžeta.
Pitate li se, gospodine ministre, da li ovaj vaš namet mogu da izdrže poljoprivredni proizvođači? Dokle će teret države na svojim leđima da nose proizvođači?
Ovih dana na jugu Srbije završena je berba višanja. Otkupna cena bila je 14 dinara. Berači su berbu naplaćivali od 7 do 8 dinara, a 30 posto proizvođača nije bralo višnju, jer ako je beru, prave još veći gubitak. Gde ste bili tada da pomognete?
U vreme sankcija uz pomoć države višnja je bila jedna marka po kilogramu. Odakle sada poljoprivrednicima para da, kada kupuju poljoprivredne mašine za obradu višanja, plaćaju porez na dodatu vrednost?
Gospodine ministre, zašto pare ne potražite na drugoj strani – od novih biznismena koji su se nepravedno obogatili od prodaje preduzeća. Prodaste sve, a para nema nigde. Uvek kada treba para, stavimo još jedan namet seljacima.
Šta ste preduzeli da se smanje finansije za skupi državni aparat? Koliko je zaposleno ljudi u državnoj administraciji od kada ste na vlasti? Koliko je radnika primljeno po lokalnim upravama od zadnjih lokalnih izbora? Ko će to da plati? I 50% da je PDV na poljoprivredne proizvode i mehanizaciju, ne mogu se isplatiti samo plate za novoformirana radna mesta. Ne verujem da postoji neki član stranke G17 plus da nije zaposlen u lokalnoj upravi, agencijama, bankama, štedionicama itd. Ispada, koliko članova toliko i zaposlenih.
Ovakvim načinom rada nećemo dogurati daleko. Zašto sam tražio da se od PDV oslobode poljoprivrednici? Razlog je da bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju, jer to znamo da radimo i to možemo da izvozimo i povećamo izvoz. Ne vidim šta bi mogli drugo da izvozimo osim poljoprivredne proizvode i rudna bogatstva.
Neko ovde za govornicom reče da poljoprivrednici dobijaju kredite. Nije tačno. Za prošlu godinu ministar je odobrio 300 kredita, ali oni još nisu realizovani, čekaju red. Kolike su kamate na kredite? Koliko je Ministarstvo za poljoprivredu učinilo da se uspešno obavi žetva? Zašto nije obezbeđeno gorivo za žetvu? Koja je cena goriva za žetvu? Izađete ovde za govornicu i pričate o razvoju poljoprivrede. Pitam se, dokle ćete da obmanjujete seljake? Svi nas pomažu, a sve je gore nego što je bilo ranije. Kada bi se nekim slučajem streljali ministri, ministarka za poljoprivredu bi džabe izgubila glavu.
Ministarka Dulić se u sve razume, samo ništa ne zna o poljoprivredi. Zbog toga ova vlada pod hitno treba da promeni ministarku za poljoprivredu i nađe nekog stručnjaka koji se razume u ovu oblast.
Ako to Vlada ne učini, ne verujem da će neko od poljoprivrednika glasati za DSS i G17.
Na kraju, kada se glasa o mom amandmanu, videćemo koje stranke će glasati da se pomogne poljoprivrednicima, a koje samo pričaju i udvaraju se poljoprivrednicima u kampanji. Kada se donose zakoni, uzeli bi od poljoprivrednika sve, pa bi mu i kožu odrali. Hvala.