Ovim članom Predloga zakona unosi se novo poglavlje u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i to poglavlje glasi: – "Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika". Kreće sa članom 87a. Šteta što nema ovde predstavnika Vlade da objasni gde su sve pogrešili.
Ako je u pitanju privremena mera onda bi naslov morao da glasi – privremena mera nad novčanim sredstvima poreskog obveznika. Moglo bi i drugačije da bude. Moglo bi da bude, možda zbog sadržine, kako oni to vole da pišu – privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u postupku prinudne naplate nad novčanim sredstvima poreskog obveznika. To bi odgovaralo jednoj tehnici u pravu, koja je zastupljena u mnogim našim propisima, pre svega mislim na Zakon o izvršnom postupku i na ostale propise gde se govori o privremenim merama kao sredstvima obezbeđenja nekog potraživanja. Vidite da su sve zbrkali, čak i pojmove.
Onda član 87a u prvom stavu propisuje – "Radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate". Posle početka postupka prinudne naplate – ne može da bude tako, nego u postupku prinudne naplate.
Kaže se – iz novčanih sredstava. Treba da bude – na novčanim sredstvima poreskog obveznika, sa njegovog računa, a ne na njegovim računima. "Na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem ustanovljava". Ne ustanovljava, nego izdaje privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.
Ako ste utvrdili ovu razliku, između onoga što je ovde napisano i onoga što sam potencirao da treba da stoji, mogli ste da primetite da postoji velika razlika. Ali, po pravilu, u postupku prinudne naplate poreza mi imamo pravno do kraja rešenu pravnu situaciju. Ona se ogleda u tome što su istekli svi rokovi za dobrovoljno plaćanje poreza, što je porez obračunat i vodi se kao dospelo potraživanje, ali iz jednog javno-pravnog odnosa, jer ceo poreski sistem je taj tzv. javno-pravni odnos.
Dalje, doneto je rešenje o prinudnoj naplati i sada se samo biraju sredstva kako će da se izvrši, ako mogu da kažem, unovčavanje, ako je u pitanju pokretna, nepokretna stvar, pa zašto ne reći i ukoliko su u pitanju potraživanja i sredstva na računu poreskog dužnika, gde je praktično vrlo retko ili praktično nemoguće da se koristi ova vrsta mere obezbeđenja potraživanja države prema poreskom obvezniku.
U prethodnim odredbama govori se o konstituisanju založnog prava u korist Republike, po osnovu potraživanja koja ima za neizmirene poreze prema odgovarajućem poreskom dužniku. Mi smatramo da ova mera nije potrebna. Ali, ako je cela operacija sa ovim članom vezana za ovo što stoji u članu 2. (gde se praktično zabranjuje da poreski dužnik, bez obzira na blokadu računa, putem cesija, asignacija i na drugi način raspolaže svojom imovinom,) onda ste izabrali pogrešan put i ovde pokazujete da u postupku prinudne naplate poreza ne baratate svim sredstvima koja stoje poreskoj upravi na raspolaganju. Zato pribegavate ovoj meri koja je u nekim momentima gotovo nemoguća.
Asignacija i cesija, bez obzira što vi smatrate da se tajno odvija između poverioca, dužnika ili većeg broja lica, moram da vam kažem da su u dosadašnjem postupku za proteklih nekoliko godina to bili jedini instrumenti da firma može da opstane. Uzmite velike firme koje su još neprivatizovane, koje imaju još zaposlene radnike. Kada Poreska uprava blokira njihov račun oni su, da bi mogli da žive, da bi imali neku privrednu delatnost, morali da idu na cesije i asignacije i na drugi način da obezbeđuju sredstva, da rade da bi, između ostalog, izmirili poreski dug. Vi sada gasite i to sredstvo.
Slažem se kada je u pitanju neka polumafijaška organizacija ili neko privredno društvo, bez zaposlenih, sa samo nekim prolaznim računom gde se preko njega sve i svašta dešava, da treba da primenite neku meru, ali znajući vas koji primenjujete ove propise vi ćete kompletnu društvenu privredu da ugasite.
Kako neka firma može da radi kada ste vi njoj blokirali račun zbog neplaćenog poreza? Ako dobijete ovo ovlašćenje da privremenim merama možete radi obezbeđenja potraživanja Poreske uprave da zabranjujete sve, onda napišite jedan član – ko ne plati porez stelja se i firma se odmah gasi. To je vama smešno, ali u praksi se te stvari dešavaju.
Uzmite bilo koje društveno preduzeće koje nije privatizovano, koje ima obaveze koje nije izmirilo po osnovu poreza, ugasite mogućnost za cesiju, za asignaciju i da na neki drugi način sa svojim dužnicima dogovaraju i razvijaju neke poslove, ta firma više ne postoji.
Ako vam je cilj da pogasite sve firme, dajte jedan dekret – od sutra ne postoji ni jedno društveno preduzeće. Biće mnogo lakše i vama i biće mnogo korektnije prema tim ljudima da više ne dolaze na posao, da znaju da nemaju nikakvu perspektivu, da znaju šta ih čeka.
Ne možete vi nedostatak privredne aktivnosti u Srbiji da rešavate na način kako ste zamislili, sa poreskom politikom i ovim poreskim postupkom. Ako ovamo nema dobre klime za privrednu aktivnost, a vi istovremeno, na ovaj način, stežete privredu, to je ubistvo privrede.
Da ovamo imate dobru kamatnu politiku, da postoji neki sistem spoljnotrgovinskih odnosa, da je naše tržište zaštićeno, da malo prioriteta na našem tržištu imaju i naše privredne organizacije, da je moguće da se razvijaju i neki programi, da se ulaže, da su bankarska sredstva koja se koriste jeftinija, onda da vas čovek i shvati što stežete sa naplatom poreza. Da je PDV 14 umesto 18 %, da su razvučeni neki rokovi, da postoji neka tolerancija zakonom propisana, pa da vas čovek i shvati kada idete sa ovom privremenom merom. Ovom stežete i ovamo stežete, privreda ne može da živi.
Da ne bude zabune, pogledajte koliko su navodne banke iz inostranstva prepravile naše bankarsko tržište. Jedna banka danas ima 100 miliona evra na svom računu. Zbog Jelašićeve politike oko rezervi 25 miliona nije u funkciji sa 75 miliona ta banka izuzetno dobro radi, plasira kredite. Objasnite mi da li bi ta banka pod istim uslovima mogla da radi u Austriji ili Nemačkoj? Ne bi mogla da radi.
Kako ona to kod nas radi? Radi, jer je skup kredit koji ona daje građanima. Skupa je garancija koju ona daje privredi. Ko je omogućio da to sve bude skupo – Mlađan Dinkić i Miroljub Labus?! Jer sadrže nenormalne rezerve, potpuno nenormalne rezerve!
Strancima odgovara ovde, mogu da izvlače veliku kamatnu stopu i da podnose te velike rezerve koje su u obavezi da odvajaju. A naša privreda ne može sada ni preko asignacije, niti preko cesije da se bori za vazduh, nego prinudna naplata i u postupku prinudne naplate i privremena mera, kojom se obezbeđuje potraživanje.
Molim vas, privremene mere se izdaju dok potraživanje nije sudski završeno ili u nekom postupku, a vi u postupku izvršenja tražite privremenu meru. Da li ima još nešto što možete da izmislite? Da li postoji još nešto što može da se izmisli?
Izmislili ste i založno pravo na svim sredstvima u korist Republike za neizmerene dugove, pa i onu zalogu koja ide po osnovu neisplaćenih kredita po onim propisima o bankarskom poslovanju, oko privatizacije – kako privreda da živi? Kako naša privreda da živi? Sve što ne ugasite u privredi merama ekonomske politike, merama poreske politike, zakoljete do kraja. Da li vam je to misija?
Ako vam je to misija, izglasajte jedan propis – u Srbiji više ne postoje društvena preduzeća! U Srbiji više ne postoji nijedno preduzeće koje nije kooperativno sa Mlađanom Dinkićem! Napišite to da bude svima jasno. Ne bi ni ove rasprave trajale ovako dugo, koje su poprilično neefikasne, ali ovo pričamo građanima, privrednicima, shvataju oni koji se malo razumeju u ovu oblast. Mi malo pomažemo da se to razotkrije, da javnost sazna kakva je to strategija Vlade Republike Srbije.
Pokušavamo da vam kažemo koji su dometi, šta će da se desi. Smeškate se – nije tako. Preterujete i uvek za pet meseci potvrdite ono što smo vam rekli. Ne može privremena mera obezbeđenja potraživanja u postupku prinudnog izvršenja! Ne može i kraj priče! Ko tvrdi da može neka dođe i neka nam dokaže, postoji u toj zemlji, postojalo je u našim propisima nekada – u kojim propisima, kako je bilo definisano, da li kao privremena mera, da li kao neka druga mera, uđite u raspravu.
Ovako, napiše se nešto i baci se narodnim poslanicima. Sada mi moramo da dokazujemo šta sve tu ne valja, a niko ko zastupa ovaj predlog zakona ne dolazi da hvali zakon i da kaže divno je, u skladu je sa Ustavom, u skladu je sa ovim propisima, u skladu je sa međunarodnim standardima – ne, nego ćutanje. Zašto ćutanje? Zbog toga što 126 glasova mora da bude prilikom glasanja. To je demokratija i to je odraz ustavnosti i zakonitosti.
To što radite potpuno je pogrešno.