Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Minić i Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 22. zakona koji sam podneo na izmene i dopune Zakona o PDV, glasi – član 22. briše se.        Odnosi se na član 22. u ovim izmenama i dopunama, a u stvari se odnosi na član 52 osnovnog Zakona. Šta je predviđeno članom 52. osnovnog Zakona? Predviđeno je da iznos prethodno plaćenog poreza, ukoliko je veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj imovine. Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana, razlika se priznaje kao poreski kredit i to je stajalo u Predlogu zakona i to je sasvim dovoljno.
Ovim izmenama se praktično nudi neka mogućnost poreskim obveznicima. Oni koji imaju poreski kredit da mogu tražiti povraćaj sredstava iz poreskog kredita naknadno i što je veoma čudno, jednom zakonskom uredbom se određuje najranije period kada oni mogu to da traže. Najranije mogu da traže tada i tada, a obično se zakonom uređuje kada najkasnije nešto može da se zahteva, kada ističu rokovi za nešto, a ovde je potpuno obrnuto.
Smatramo da ovaj član 22. nije trebalo da dođe u ove izmene, da je potpuno bespotreban, pogotovu što se u obrazloženju, odnosno onome što se daje u članu 22. dalje kaže da se ovim članom predlaže da poreski obveznik može tražiti povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period. To se ovim članom 22. koji je predložen ovim izmenama i dopunama ne obezbeđuje.
On je već bio obezbeđen članom 52. gde je potpuno jasno rečeno u stavu 1. ako iznos prethodnog poreza, ako je veći od poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj sredstava. Ukoliko ne traži povraćaj sredstava, to će se smatrati poreskim kreditom.
Naravno, taj novac ne može propasti i potpuno je nejasno zašto vi želite na ovaj način praktično nekoga da terate da štedi u poreskoj upravi, novac koji on ne želi da štedi, jer možda hoće da štedi u banci.
Zašto bi neko imao poreski kredit, iako ga već ima i ako nije dobro obračunat porez. Zašto ga onda uslovljavati, kada on najranije može povući taj novac. To je osnovno na što se odnose izmene.
Znači, novac može da se povuče, trebalo bi da može da se povuče istog trenutka kada se utvrdi da je platio više i da taj poreski kredit ne želi da drži u poreskoj upravi. Hoće da vrati novac, hoće da ga uloži u neku drugu banku. Odakle pravo ministru da na ovaj način obavezuje one poreske obveznike koji imaju višak, koji imaju poreski kredit.
Kada oni najranije mogu tražiti povraćaj sredstava? Ovo ne bi trebalo da stoji u zakonu, jer vi time poreske obveznike destimulišete da vam plaćaju porez, a oni će vam plaćati i obračunavati manje, nego što treba, da se ne bi država služila njihovim novcem bespotrebno. Onda će morati da vam dodaju onoliko koliko im ministar propiše, pošto većinu stvari on propisuje. Izbegavaće da imaju višak novca da daju da bi se to vodilo kao poreski kredit, jer ako ga daju, pitanje je kada će ga izvući i da li ga mogu izvući.
Evo kako je rešio to ministar da praktično propiše, kako se može poreski kredit povući i ovo je stav koji se ubacuje, koji nije postojao u članu 52. osnovnog Zakona.
Kaže, poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period, što znači da se čeka neki kvartalni ili kraj godine. Potencijalno neko može godinu dana imati višak sredstava u poreskoj upravi i ne može da ih povuče, zato što mu to ministar ne dozvoljava. Iako je bilo ranije predviđeno da ako se obveznik, ukoliko ima višak sredstava, on može izvršiti njihov povraćaj, a ukoliko ne zahteva povraćaj, ta sredstva koja su višak smatraće se poreskim kreditom.
Ovde je praktično predviđeno da mora postojati poreski kredit, da će od većine da se obračunava porez na takav način da daju više novca nego što bi trebalo i to moranje poreskog kredita koje će biti u budžetu, oni će morati da čekaju jedan izvestan period dok im ne odobri neko u ministarstvu da mogu podneti zahtev za povraćaj ovih sredstava.
Zaista je nelogično, i zato se traži brisanje celog člana. Ovde bih još (pošto se neću javljati više po ovom zakonu) jednu stvar prokomentarisao, kako otprilike demagoški zvuči kada se prave obrazloženja za ovakve zakone. Obično se kroz obrazloženja želi predstaviti građanima kako će od ovog trenutka kada se ovo usvoji, sve da krene, sve da bude bolje.
Ima jedna veoma smešna rečenica u analizama efekata predloženih mera, gde se kaže: "Donošenjem ovog zakona omogućiće se građanima kupovina novih stanova". Toliko u Srbiji sve cveta, da je prosto neverovatno kako se omogućava kupovina novih stanova. Ljudi se grabe po agencijama, ne može država da izgradi stanove koliko ljudi imaju novca da kupuju i onda se kaže, a smanjenje poreske stope za pojedina dobra i usluge, pozitivno će uticati na životni standard građana.
To smanjenje stopa kako će pozitivno uticati na životni standard građana, rečeno je na kraju u efektima gde se kaže da izmene i smanjenje za pojedine stope, odnosno za pojedine proizvode, dobra i usluge, neće uticati na budžet negativno, jer će se proširiti stopa.
Znači, od povećanja standarda građana nema ništa, država je na svoje, možda će čak imati veće efekte od ovih izmena i dopuna za budžet. Nažalost, nama samo ostaje da građanima Srbije iznosimo ovo o ovim predlozima koja dolaze iz Ministarstva finansija.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, i neflaširana voda za piće podleže porezu na dodatu vrednost. Znate i sami da je to nova inovacija i to će blagotvorno da utiče, jer dok piju vodu neće plaćati 18% nego 8%. Za 10% jeftinije.
Što se tiče člana 22. ovde je interesantna stvar da se jedno pravo poreskog obveznika, koje se zove poreski kredit, pretvara u nešto što sa velikim mukama čovek može da realizuje. Vrlo prosto i jednostavno. Prethodno je platio čovek porez i on je u većem iznosu nego što treba da se plati, to je nesporno utvrđeno.
Stav 1. kaže da poreski obveznik ima pravo da traži povraćaj, a kako će se izvršiti povraćaj kaže poslednji stav – ministar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV. Tu sada možete da očekujete različite kvake, te zahtev, te taksiran, te tri primerka, te u ovoj službi, u onoj službi, pogrešan broj, matični broj, tu će svega i svačega da bude zbog silnih mogućih evidencija. Znači, računajte da će biti kao golgota.
Drugo pravo jeste pravo iz stava 2. – ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana razlika se priznaje kao poreski kredit. Znači, ako ne traži da mu se to vrati uračunava se kao iznos poreskog kredita. Onda ide ovo što je predlogom za izmenu ugrađeno – poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa kredita.
To je ona situacija kada dođe do drastične razlike. Napravljena je greška. Uplaćen je veći iznos koji prevazilazi verovatno nekoliko puta poresku obavezu i on stoji tamo kao porez i u jednom drugom vremenskom periodu zaračunavanjem može da saldira to stanje. Pošto se pretpostavlja da će to dugo da traje zbog samog iznosa onda i taj poreski kredit, deo tog poreskog kredita ima rezona da se vrati poreskom obvezniku jer su to njegova sredstva. Ne radi se sigurno o malim sredstvima nego o velikim sredstvima.
Tu sada dolazi na scenu opet ovaj naš prijatelj – poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period. Znači, istekom nekog kvartala on stiče pravo najranije da potraži svoje. Ovo ne može da stoji u zakonu.
Šta ga dalje čeka? Čeka ga stav 4. koji kaže – povraćaj iz stava 1. i 3. ovog člana vrši se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvu po isteku roka za predaju poreske prijave. Znači, najranije po isteku roka, najranije 45 dana po isteku roka, odnosno od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana. To znači da država koristi tuđe pare, bukvalno rečeno država koristi tuđe pare. To može da iznese neki put tri, četiri, pa čak i šest meseci.
Teoretski je moguće da neko šest meseci koristi tuđe pare. Budžet verovatno koristi tuđe pare. Čovek je u postupku vraćanja i nada se danas, sutra, podnosi zahteve, čeka da istekne ovaj rok da bi podneo zahteve, pa čeka u okviru ovog roka da se to završi.
Gledajte sada nešto što ne bi smelo da stoji, sledeći stav kaže – Vlada Republike Srbije propisuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje šta se u smislu ovog zakona smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvu, a onda sledeći stav – ministar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV, kao i postupak i uslove za povraćaj PDV umesto poreskog kredita. Sve ove članove koje menjate, ako pogledate, u poslednjem stavu stoji – ministar propisuje, ministar piše zakone, ministar piše Ustavnu povelju, ministar definiše, sve ministar radi.
Najkrupniji posao koji Vlada radi jeste da propisuje kriterijume da se utvrdi da li ta firma pretežno izvozi. Verovatno se sagledava ukupan obim poslovanja, pa se kaže da ona pretežno izvozi i zato što pretežno izvozi njoj ćemo da vratimo u roku od 15 dana, a ne u roku od 45 dana. To je ono što ste se hvalili, kao pomoć i stimulacija izvoznicima, u poreskoj politici pomoć i stimulacija izvoznicima.
Nepotrebna promena, potpuno nepotrebna promena Predlogom ovog zakona. Ova promena je potrebna Ministarstvu finansija jer ona zaokružuje priču Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, zaokružuje priču na pogrešan način. Opet vam kažem da to radite na pogrešan način. Pogrešno ste procenili poreske stope. Pogrešno ste odredili rok, pogrešno ste uradili postupak i onda imate ovu situaciju koju imate.
Naša privreda ne radi. Ne može da se usaglasi kantar sa robama i sa novcem i veštački se drži stabilnost valute, a pada realno životni standard građana. To sve ima neke svoje kapacitete, to sve može donekle da ide. Čini mi se da ste došli do dna, a nemate ni program, niti viziju gde treba šta popuštati i oživljavati privrednu aktivnost. Situacija je vrlo ozbiljna, ali vi to ne želite da shvatite i pošto ne želite da shvatite onda je iluzorno da vam objašnjavam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 27. doda novi član 27a.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 30. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Veroljub Arsić, Vojislav Milajić, Božidar Koprivica, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić, Dragoljub Stamenković, Dragan Čolić, Momir Marković, Milorad Mirčić, Nikola Lalić, Aleksandar Đorđević, Nemanja Šarović i Dušan Petrović.
Primili se izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dve su osnovne karakteristike ovog zakona kojim je predložena izmena i dopuna zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prva je pojačanje restrikcija prema poreskim obveznicima, a druga je davanje ovlašćenja ministru finansija da može poreskom obvezniku prema svojoj ličnoj proceni da odloži plaćanje poreskih obaveza.
Što se tiče amandmana koji sam podneo na član 6. on se u suštini odnosi na član 65. osnovnog teksta kojim je objašnjena dospelost za naplatu poreza, zatim novčanih kazni. Član 65. osnovnog teksta Zakona govori o dospelosti, o rokovima.
U stavu 1. stoji da porez, koji je utvrđen u članu 54, dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom.
U stavu 2. stoji da obaveza plaćanja novčane kazne dospeva u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o izricanju novčane kazne.
U 3. stavu se kaže da pravo poreskog dužnika i drugog lica na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i na poresku refakciju dospeva istekom roka iz člana 65. stav 4. i 5. ovog zakona.
Predlagač je predvideo ovde izmenu tako što menja ovaj rok iz stava 2. – umesto 30 dana koliko je do sada bilo dozvoljeno ili ostavljeno poreskom obvezniku da plati novčanu kaznu, sada se taj rok skraćuje na 15 dana.
Znači, po ovom predlogu, poreski obveznik ima obavezu da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o izricanju novčane kazne plati novčanu kaznu.
Predlažem da se ovaj član briše, odnosno da se ne usvoji ovakva izmena, da ostane prvobitni rok iz postojećeg Zakona, od 30 dana. Smatram da ne postoji razlog ili bar taj razlog nije u ovom predlogu zakona objašnjen, čak nije uopšte objašnjen. U obrazloženju ne postoji objašnjenje zbog čega se ova mera preduzima i ovaj rok skraćuje.
Posebno moram da kažem da nema opravdanja za ovu izmenu ako se uzme u obzir da je pre godinu dana ili nešto više, (u maju prošle godine) kada su takođe vršene izmene ovog zakona, utvrđeno "kada se u toku kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, inspektor kancelarijske, odnosno terenske kontrole dužan je da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka".
To znači kada inspektor pri kontroli posumnja da je došlo do nekog prekršaja, pored toga što nalaže otklanjanje te nepravilnosti, on zahteva, odnosno nalaže podnošenje ili podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, automatski. Znači, to je zakonska obaveza inspektora da odmah podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, bez obzira da li će i kada će ovaj poreski obveznik tu nepravilnost da otkloni.
Prema tome, ne postoji razlog ili nije opravdan razlog da se ovaj rok skraćuje sa 30 na 15 dana, s obzirom na to da se odmah, automatski podnosi prekršajna prijava, znači čim se pri kontroli posumnja da postoji neka nepravilnost.
Dame i gospodo, moram ovde da se osvrnem i na nešto što sam pričao u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona. Naime, tada sam izrazio sumnju, odnosno izneo sam ovde neke informacije koje sam dobio iz Užica, a vezane su za rad Poreske uprave u Užicu.
Ja sam tada rekao da su to informacije koje sam dobio i želeo sam ovde javno da ih iznesem. Zatražio sam od nadležnog Ministarstva, odnosno ministra i direktora Republičke poreske uprave da se te informacije provere i da se eventualne nepravilnosti koje postoje tamo, isprave, a naravno, sve to sa ciljem i u interesu svih građana Užica, odnosno Zlatiborskog okruga, koji su usmereni i upućeni na Poresku upravu u Užicu.
Nažalost, do današnjeg dana nisam dobio nikakvu informaciju da je bilo šta po tom pitanju preduzeto. Ni meni lično, ovde u ovoj skupštini, niko se nije obratio da poslanicima i javnosti obrazloži o čemu se tamo radi.
Meni je samo u prolazu (u skupštinskom holu) gospodin Živadinović, poslanik iz Užica rekao da je krivična prijava, koja je podneta protiv direktora Poreske uprave u Užicu, navodno, odbijena ili odbačena, kako on to reče, kao neosnovana.
Voleo bih da se Ministarstvo malo pozabavi tim problemom, da proveri da li su one informacije koje sam izneo tačne i da preduzme potrebne mere.
Ponoviću nekoliko osnovnih stvari koje su vezane za Poresku upravu u Užicu i ponovo pozvati Ministarstvo i direktora Republičke poreske uprave da provere sve ovo i da što pre intervenišu, kako bi se eventualne nepravilnosti, odnosno rad Poreske uprave doveo u sklad sa zakonom.
Naime, prošli put sam ovde rekao da je direktor Poreske uprave u Užicu postavio na mesto načelnika Odeljenja za prinudnu naplatu u Poreskoj upravi u Užicu, čoveka koji je osuđen za krivično delo finansijskih malverzacija i zloupotreba na godinu dana zatvora, odnosno tri godine uslovno. Taj čovek je i dalje na mestu načelnika za prinudnu naplatu i što je još drastičnije, on je ovih dana na mestu direktora, s obzirom na to da je direktor Poreske uprave na odmoru, znači on vrši ili obavlja dužnost direktora, dok je direktor na odmoru.
Takođe, direktor Poreske uprave u Užicu je istovremeno i direktor nevladine organizacije, koja se zove Centar za razvoj lokalnih inicijativa. Pitam vas, da li je to nekakav sukob interesa, ako možemo tako reći, da direktor jednog državnog organa, kakav je Poreska uprava, u jednom okrugu istovremeno vodi jednu nevladinu organizaciju?
Takođe, ovih dana se u Poreskoj upravi u Užicu dele rešenja o otkazima. Otpuštaju se radnici, inspektori koji imaju višegodišnje radno iskustvo. Otpuštaju se ljudi koji imaju po 20 ili više godina radnog iskustva, a istovremeno se u radni odnos primaju novi mladi ljudi. Naravno, nisam protiv toga, ali je osnovni kriterijum stranačka pripadnost. Radi se o pripadnicima stranke G17 plus, s obzirom na to da je i direktor Poreske uprave u Užicu član G17 plus.
Znači, istovremeno imamo otpuštanje ljudi sa iskustvom, dugogodišnjih radnika, inspektora i na drugoj strani prijem novih mladih ljudi, ali naravno po stranačkom kriterijumu.
Postavlja se pitanje, ako je već opredeljenje da se smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, kako istovremeno povećavamo broj zaposlenih prijemom stranačkih kadrova?
Takođe, kada se govori o ovom otpuštanju ljudi, moram da kažem da se to otpuštanje vrši pod pritiscima; da se ljudi primoravaju da potpisuju izjave u kojima stoji da dobrovoljno napuštaju Poresku upravu i da više neće tražiti posao u državnim organima.
Evo, ovde je jedna foto-kopija jedne takve izjave, koja je verovatno propisana od strane Vlade Republike Srbije, jer se ovde poziva na neku uredbu Vlade Republike Srbije.
U toj izjavi stoji da, radnik taj i taj izjavljuje, u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, da nije zainteresovan da, posle donošenja novog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, bude raspoređen na neko od radnih mesta, utvrđenih novim pravilnikom ili na bilo koje drugo radno mesto u bilo kom drugom državnom organu.
Naravno, nije ovo sporno ako čovek dobrovoljno to prihvata, ako želi iz bilo kojih razloga da napusti svoj posao, ako za to dobija neku otpremninu. Međutim, u Užicu je prisutna pojava da se ljudi prisiljavaju na potpisivanje ovakvih izjava i to ljudi koji imaju po 20 i više godina radnog iskustva na tim poslovima. Jednostavno, oni znaju samo taj posao da rade, a drugi ne znaju i ako ih sada otpustite, najurite iz poreske uprave, naravno oni ne mogu ništa drugo raditi, prihoda neće imati, jer su osposobljeni samo da rade posao poreznika, bili su poreznici 20 i više godina.
Još jednom molim Ministarstvo i molim nadležne u Poreskoj upravi da provere sve ove navode i ukoliko su tačni, da preduzmu odgovarajuće mere u interesu građana Užica, odnosno Užičkog okruga, Zlatiborskog okruga i svih poreskih obveznika koji su upućeni na ovu Poresku upravu u Užicu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ovaj osnovni koji danas peti ili šesti put menjamo, donet je u ovako drakonskom obliku još u vreme Vlade Zorana Đinđića i njegov ministra Božidara Đelića. Od donošenja ovog zakona, Božidara Đelića u narodu su prozvali "Boža derikoža". Bilo je nekoliko izmena ovog zakona, (ovo je šesta izmena) a u svakoj izmeni još rigoroznija, još neustavnija rešenja, nezakonita rešenja.
Zaista je neverovatno da se Ministarstvo ponaša kao da u Ministarstvu finansija nema nijednog pravnika. Ovo što ste predvideli u ovim izmenama, čućete u toku rasprave i od ostalih kolega iz SRS, a sada ću govorili o članu 7, ovo ni pravnik pripravnik ne bi sebi dozvolio da predloži kao zakonsko rešenje.
Petar Jojić je predložio da se član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji briše. U njegovom obrazloženju stoji ono što smo mi u načelnoj raspravi govorili i dali kao osnovu zamerku izmena ovog zakona, a to je, da je predloženim rešenjima poreska uprava preuzela ulogu i zakonodavne i sudske vlasti.
Na šta se odnosi član 7? Odnosi se na član 66. osnovnog Zakona. U članu 66. osnovnog Zakona, radi javnosti i radi podsećanja, nije kratak član, ali moram da ga pročitam, kaže se: "Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo na naplatu ali koji nije utvrđen, ili je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate". Ovaj prvi stav je neverovatan.
"Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i obrazloženje zbog čega Poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza", a sada se još dodaje: "a postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku".
Dalje se kaže: "Privremene mere su, u smislu ovog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.
Postupak ustanovljavanja i prestanka založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shodnom primenom čl. 87. i 91. ovog zakona.
Privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. ovog zakona.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, privremena mera iz člana 87. stav 1. tačka 3) ovog zakona traje do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu. Žalba iz stava 7. ovog člana ne odlaže izvršenje."
Izmenama ovog člana, gde je predviđeno da rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, u koliziji je sa ovim pretposlednjim stavom, gde se kaže: "Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu."
Trebalo je da neko od pravnika ozbiljno sedne i, ako je već dobio zadatak da menja ovaj član, da onda to bude usklađeno sa nekim osnovnim zakonima koji su osnov za primenu i donošenje i ovog zakona.
Obrazloženje zašto Vlade ne prihvata amandman kaže: "jer je predloženo rešenje u skladu sa odredbama člana 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku", dalje, "kojim je utvrđeno da prvostepeno rešenje postaje izvršno, između ostalog, dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje. Produženje roka izvršnosti lišeno je svakog osnova i negativno utiče na efikasnost naplate poreza".
Ovaj prvi stav koji govori o primeni Zakona o opštem upravnom postupku, u obrazloženju je dobro napisan, ali u suštini, u Predlogu zakona nije. Ako žalba na neko rešenje ne odlaže izvršenje, to ne znači da može da se zanemari načelo drugostepenosti u upravnom postupku. Ono mora da postoji i mora da postoji mogućnost ulaganja žalbe na rešenje prigovora. Za bilo koji upravni akt mora da se ostavi mogućnost za drugostepeno postupanje po tom aktu.
Iako ne odlaže izvršenje, takve žalbe se, u principu, u kratkim rokovima podnose i uvek može da se desi da se u žalbi iznese neki novi momenat, neka nova činjenica, nova saznanja koja mogu da opredele nadležni organ da ipak odloži izvršenje dok se ne utvrdi ili ako je već utvrdio da postoje opravdani razlozi da, zapravo, nema mesta izvršenju. U ovom zakonu, ne samo u ovom članu, nego uopšte u ovom zakonu o tome se nije vodilo računa.
Ovaj zakon, i bez izmena i sa ovim izmenama, poresku administraciju pretvara u bandu provalnika i pljačkaša. Mi smo to rekli i kada smo govorili o ovom osnovnom Zakonu. Ne može kome god padne na pamet da čoveku uđe u kuću, i da mu zapleni stvari.
Porez mora da se plaća i to nije sporno, ali mora država da nađe suptilniji način. Ili, ako će da primenjuje silu, onda se zna ko je u državi za to zadužen, zna se šta radi policija, zna se šta rade sudovi. Ne može svaka služba da organizuje nekakve svoje inspekcije, inspektore i da svako može u svako doba dana i noći da vam zakuca na vrata i još, ako ne otvorite, da provali i da dođe i kaže – procenio sam da vam ovaj TV košta toliko i nosim ga zato što vi niste platili porez. To tako ne može.
Suština je ovaj stav 2. vladinog obrazloženja: "Produženje roka izvršnosti lišeno je svakog osnova i negativno utiče na efikasnost naplate poreza".
Dakle, porez mora da se naplati. Način i sredstva se ne biraju. Može i preko mrtvih, ali je bitno da se porez naplati. Ponavljam, porez mora da se plaća i porez mora da se naplati, ali ne na način koji se radi još 2000. godine, još od one Đinđićeve, Živkovićeve i ove današnje Vlade.
Vi ovde, u članu 66. koji je još nakaradniji posle ovih izmena, a nakaradan je i u osnovi, imate pretpostavke – "Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ali koji nije utvrđen, ili je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole". Zamislite, "postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu".
Ko je taj ko ima pravo da procenjuje da li ću ja, kao poreski obveznik, da eskiviram plaćanje poreza ili neću?! Čak i ako neke prethodne poreze nisam platila na vreme, možda ću u određenom momentu da imam bolju materijalnu situaciju, ako je to bio razlog, ili da mi proradi savest, ako ranije nije, ili da shvatim da državne obaveze moraju da se plaćaju, ako to ranije nisam shvatila.
Dakle, nema opravdanja da se, zamislite, u zakonu pretpostavlja da možda neko neće platiti porez i onda mora da se pristupa drastičnim drakonskim merama da bi se taj neko naterao da plati porez.
Kaže se da, rešenje iz stava 1. (ono što sam malopre čitala) sadrži obrazloženje – zbog čega rešenje sadrži obrazloženje, zamislite, to piše u ovom zakonu; kao da ne postoji u opštem upravnom postupku forma šta svako rešenje mora da sadrži. Zbog čega poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza?!
Dakle, tamo neki službenik iz poreske administracije se zameri sa nekim poreskim obveznikom ili on sa njim, svejedno, i on će da dođe i da kaže da procenjuje da taj nije spreman da plati neki budući porez.
Onda će on lepo da napiše rešenje, pa ovde kaže – rešenje mora da ima, zamislite, "obrazloženje", rupa na saksiji. On će u obrazloženju da napiše da je procenio da ovaj neće da plati porez i onda će on da ide, da mu obija vrata, da mu pleni stvari, da radi šta mu padne na pamet, da juri njegove poverioce. Prosto neverovatno.
Čemu taj strah, čemu to nepoverenje u odnosu na građane, na poreske obveznike? Bez obzira što je od 2000. godine oporezovano sve osim vazduha koji se diše, bez obzira na to, građani su uglavnom disciplinovani i svoje obaveze svakako izmiruju i srećni su ako mogu da ih izmire.
To što ste vi tolike i tako visoke poreze uveli, može da se desi da neko nekada nije u situaciji da na vreme izmiri svoju poresku obavezu. Ali, mora da postoji određen postupak, u krajnjem slučaju, mora da se vodi sudski postupak i da, ovo što ste vi predvideli poreskim izvršiocima – to mora da bude posao sudskih izvršilaca, mora da se angažuje policija, itd.
To je dakle, u onoj poslednjoj, krajnjoj instanci, ako se porez ne plati, a ne pod nečijom pretpostavkom, nekog poreznika, kome poreski obveznik nije tutnuo u džep neki dinar, taj će da proceni da će ovaj ubuduće biti nesavestan građanin; pa će onda on da primenjuje sve ove mere i da mu donese rešenje na koje nema prava žalbe, jer je ono izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku. Ne ni narednog dana, nego danom dostavljanja.
Dakle, on može da nađe poreskog obveznika – taj iz poreske administracije može da sretne poreskog obveznika na ulici, prepozna ga, zna ga, i kaže mu: primi ovo rešenje. Taj čovek primi rešenje – nije stigao ni da dođe kući, ni da dođe u svoj poslovni objekat na osnovu kojeg plaća porez, tamo je već stigla ekipa poreznika, već mu plene robu; on možda nosi pare u džepu, možda je spreman da plati taj porez u narednih pola sata, ali nije stigao do svoje kuće, pre njega su stigli radnici poreske administracije, izvršioci i plene stvari, baš ih briga što je on bio spreman da plati taj porez.
Naravno, to je opet prilika da se dešava ono što svi građani znaju – kako rade pojedini ljudi iz poreske administracije, naravno, ne svi, naravno, ne većina.
Uvek kada govorimo o ovakvim stvarima, naglašavam da je većina građana u Srbiji časna i da su pošteni ljudi. Da su većina zaposlenih u svim državnim službama časni i pošteni ljudi. Ali, onih malo, koji to nisu, zloupotrebljavaju ovaj i ovakve zakone. Onaj ko nije dobio neki dinar u džep kada ode u prodavnicu ili u neku drugu zanatsku radnju, nije bitno gde, ako ne dobije ono što je očekivao u džep, on će tako lepo da primeni ovaj član 66. zakona, sa ovom vašom neverovatnom izmenom da – rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
Dakle, otvarate mogućnost zloupotreba i, što je najvažnije, dovodite u jako nesiguran položaj sve poreske obveznike. Umesto da, ono što pričate, otvarate mogućnost za mala i srednja preduzeća, za razne individualne ideje, umesto da stvarno to radite kroz ovakve zakone, vi samo pričate na medijima, u nekim javnim emisijama, a kada dođe zakon, mislite – ne znaju ljudi šta je, ko će da pročita ceo zakon, ko će da čita zakone u "Službenom glasniku". Ali, ljudi na terenu i te kako znaju šta im rade ti pojedinci iz poreskih uprava. Znaju koliko moraju da plate da bi se poštovao ovaj zakon, jer ako slučajno ne plate, onda će imati ovo o čemu sam pričala u prethodnim minutima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, evo došli smo do Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zakona koji reguliše kako se naplaćuje porez, odnosno kako se uteruje porez poreskim obveznicima, da budemo precizniji.
Činjenica jeste da je porez legalizovani vid reketa. Postavlja se pitanje kakvu korist imaju reketirani građani od strane države, ako već plaćaju taj porez? Da li im je bolje? Teško, jer je nezaposlenih sve više, uvoz je sve veći, inflacija je sve veća, to su direktne posledice vaše vlasti.
Kad god narod nema para, onda treba napraviti još strožiji poreski zakon koji reguliše kako se građanima naplaćuje taj reket zvani porez. To reguliše ovaj zakon koji je sada na dnevnom redu. Slobodno mogu da kažem da nas vraća u srednji vek po pitanju naplate poreza.
Ovakva ovlašćenja poreski inspektori i izvršitelji imali su samo kada su naplaćivali porez za careve i kraljeve, a ne za republike, države, koje imaju podelu na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
Šta se kaže u članu 71. osnovnog Zakona koji se sada dopunjuje kroz član 8., na koji sam podneo amandman? "Poreska uprava će poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od", sada po novom, "pet dana". Do sada je bilo 10 dana, od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.
Sada mene interesuje, kada je u pitanju ta kamata, koja se to kamata obračunava? Da li je to još uvek 0,2% dnevno, kao što je to do sada radila poreska uprava, neustavna kamatna stopa, neustavan način obračunavanja kamate, komfornom metodom, iz dana u dan se prebacuje, obračunava porez, odnosno obračunava se kamata i narednog dana pripisuje glavnici itd. Ako ne daj bože zakasnite jedan dan i kamatu ne platite za 10 dana, iznos kamate biće veći nego osnovni poreski dug za koji ste zakasnili, ne daj bože, jedan dan.
Sada se još žuri i kaže se 5 dana od dana prijema opomene. Čemu ta žurba? Taj koji je pisao izmene i dopune ovog zakona očigledno ne zna u kakvoj su situaciji poreski obveznici. Da li vi stvarno verujete da velika većina poreskih obveznika želi da plati porez, ali nema para. U tome je problem. Zašto se teško naplaćuje porez? Nema para.
Jedna ruka je prazna, u drugoj nema ništa, pa ste rešili da im ovakvim zakonom uterate strah u kosti i kao u srednjem veku da upadate u kuće, odnosite televizore, frižidere, garderobu ako treba, bitno je da mora porez da se naplati.
Samo još očekujem da u nekom narednom predlogu izmena i dopuna zakona i ruku sečete poreskom obvezniku, koji nije platio porez, samo vam još to nije ostalo da zastrašite građane koji vam pune budžet. Ove izmene i dopune vraćaju našu poresku administraciju u srednji vek. Način na koji se prinudno naplaćuje porez je iz srednjeg veka.
Nemate pravo, poreski obveznik gubi sva prava. On može da pokrene upravni spor pred sudom, ali kad ga dobije – poresko rešenje je izvršno danom dostavljanja. Može da se sudi po 20, 30 godina, može da bude potpuno u pravu čovek, ceo život da provede na tom sudu, nema veze, naplatili ste porez koji možda i nije trebalo, a kako ćemo – videćemo.
Pazite sada dalje: "Opomena iz stava 1. ovog člana sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu".
Znači, može, dali ste tu mogućnost, ali je sada pitanje hoće li taj poreski obveznik moći da dođe na red, jer znajući sistem rada poreske uprave, opomene se ne šalju pojedinačno za svaki slučaj, nego sačekaju da se nakupi po 40, 50, 100 takvih prijava. Poreski izvršitelji, inspektori i onda šablonski samo puste na teren i pobegnu. Na terenu je u postupku kontrole.
Poreski obveznik treba da ga juri, da ga vuče za rukav, da ga traži da bi mogao sa njim da sravni svoje poreske knjige. To se dešava u praksi, to se dešava na terenu. Ovde ste prevazišli sami sebe, valjda u želji da pokažete da nije srednji vek. To ste prilično trapavo i traljavo uradili.
Kaže se u stavu 3. – "Opomena iz stava 1. ovog člana dostavlja se na način iz član 36. ovog zakona, a u cilju efikasnosti šalje se, kada je moguće, i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru". Ovo po kuriru u redu, 'ajde, prihvatam, nema problema, kovertirate opomenu, kurir vrati dostavnicu i tu je postupak završen. Znači, sigurno je primio poreski obveznik tu opomenu.
Šta ako pošaljete e-mailom? Da li je on obavezan da svaki dan proverava svoju elektronsku poštu? Ko je to još obavezan? U kom to zakonu piše? Možda mu je i neispravan računar. Poslali ste opomenu i šta sad. Možda mu pošaljete i neki virus, ništa me ne bi iznenadilo. Samo da što lakše naplatite porez.
Telefonom, tu ste stvarno originalni. Telefaksom, 'ajde u redu, nije baš, sasvim, ali, prihvatljivo je. Telefonom, mislite da nekome uručujete opomenu, pa još kažete: – "Ako se opomena za plaćanje poreza šalje telefonom, službeno lice Poreske uprave o tome sastavlja službenu belešku i ulaže je u spise predmeta".
Otkud znate da ste pravi telefon okrenuli? Da li je greška moguća? Jeste. Okrene čovek pogrešan broj, s druge strane šaljivdžija predstavi se i kaže – ja sam. Preuzimate papir i olovku, pišite opomenu šta ćete da uradite. Stvarno originalno. Iznenađujuće. To je valjda u toj želji da dokažete da smo u 21. veku, pa možemo da šaljemo opomene elektronskim sredstvima, kao što je e-mail, telefaks, telefon, ali ćemo porez da naplaćujemo metodom iz srednjeg veka. To je najbolje, najbolja metoda.
Nemate kome da se žalite, i ako se žalite ko zna kada ćete to svoje pravo i ostvariti. To su reforme poreskog sistema, koje ova vlada, u kontinuitetu sa prethodnom Vladom, sprovodi i najmanje su u interesu građana. Jer, postavlja se jedno drugo pitanje – da li ovakva država postoji zbog građana ili građani postoje zbog države. Kada je u pitanju ministar Dinkić – a isto je to, bili su zajedno, zajedno su svirali, pevali, igrali, isti orkestar, izgleda mi da po njima građani postoje zbog države. Trebalo bi ipak da je obrnuto.