Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a pre toga samo jedno obaveštenje.
Gospodine Baraliću, obaveštavam i vas i sve poslanike, jer je to traženo tokom ove sednice, kao što sam obećao, na zahtev predsednika Skupštine, upućen je Vladi nalog da raspiše tender za nezavisnog revizora. On je završen, poslat je Skupštini i Skupština će odabrati revizora, jer mi živimo u državi u kojoj nije data revizija završnog računa ni za 2001, ni za 2002, ni za 2003, ni za 2004. godinu. Znači, ova skupština će u oktobru, posle naloga koji će dati do kraja sledeće nedelje, moći da razmotri taj izveštaj. Hvala vam svima.
Izvolite, gospođice Jovanović i molim vas izvinite još jednom zbog ovog obaveštenja.

Nemate zbog čega da mi se izvinjavate, gospodine Markoviću. Znate, revizor, to je sad diskutabilan pojam, a i osoba koja će taj posao da radi. Nije svejedno ko vrši reviziju budžeta –onaj ko je blizak i organizaciji kojoj vi pripadate i aktuelnim vlastodršcima. Naravno, da to ne može da uradi na objektivan način.
Vi kažete da će biti raspisan, hoće, ali kako su u ovoj državi svi tenderi do sada namešteni, tako ćete, kao što se kadrovisalo i u pravosuđu, (a imamo to gorko iskustvo u periodu od 2000. do 2003. godine, to znaju i poslanici koji su i tada imali mnogo primedbi na takav izbor nosioca pravosudnih funkcija) imaćemo prilike da vidimo. Ali, o tom-potom, sačekaćemo i oktobar mesec da vidimo šta će on da ustanovi, a onda ćemo mi da izađemo sa svojim podacima i sa našim saznanjima, naravno.
Što se tiče amandmana koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, na izmenu i dopunu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 15. se odnosi na član 90, odnosno stav 3. osnovnog Zakona. Ako bi se ovaj član usvojio, u ovakvoj formi i prethodni, o kome je govorila koleginica i o kome je govorio gospodin Krasić, znači i prethodno poglavlje i ovo sada, koji u članu 90. osnovnog Zakona definiše kako se vrši popis nepokretnosti, a i popis pokretnih stvari, nešto bi se desilo, samo sada kroz instituciju, kao što je najviše zakonodavno telo – Skupština. Usvajanje ovakvog zakona nastavak je jednog protivustavnog i protivpravnog ponašanja, slično onome, u onoj čuvenoj akciji, to ove propale dosmanlije znaju, jer je to sprovodio Dušan Mihajlović i o tome se ovih dana, takođe, govori – "skalpel", posle akcije "Sablja".
To isto kao što su i oni tada radili,(samo zloupotrebljavajući ljude zaposlene u MUP, naročito u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i kroz jednu represiju koja je vršena tada, uz asistenciju MUP pod patronatom Dušana Mihajlovića) vi želite da uradite, dajući takva ovlašćenja, potpuno suprotna Ustavu, poreskim izvršiteljima.
Zaista, ako pogledate šta stoji u ovom članu 90, odnosno 15. (ovoga koji se menja) videćete da to nije normalno. Navedite jednu državu u kojoj je moguće da se na ovakav način zalazi u dve druge pravne dimenzije ili forme – i u imovinsko-pravne odnose i u porodične odnose.
Ovaj stav 3. se menja da bi glasio, a slušajte ovaj Dinkićev izum, u članu 90. stav 3. reči – a na osnovu sudskog rešenja i u stan poreskog obveznika. Ono sudsko rešenje, koje će ovaj izvršitelj da isposluje po članu 89. o čemu je malopre bilo reči – da ima pravo da uđe u stan poreskog obveznika ili člana porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu i da vrši popis stvari.
Zamislite, evo i vi gospodine Markoviću, hipotetički, a i svaki poslanik ovde, koji je prisutan, obraćam se kolegama poslanicima da im se desi, recimo, da, ne daj bože, ali moguće je tako nešto, supruga nekoga od njih izvrši poresku utaju. Dođe poreski izvršitelj, (isposluje ovo rešenje kod nadležnog suda) kuc, kuc, na vrata, dobar dan – da li ste vi suprug te i te osobe? Jesam. Da li je ona tu – ona je izvršila utaju poreza, doneo sam rešenje; a inače dolazi sa ovlašćenjima koje je Đelić dao u osnovnom tekstu Zakona, gde mu nije prošao onaj deo (pod pritiskom, javnosti, a pre svega poslanika) da taj poreski izvršitelj može za pojasom da ima i pištolj.
Mi smo se onda zaista čudili jednom takvom rešenju, pa smo rekli – dobro, ako si to već predvideo da može i pištolj da nosi, onda lepo naloži u koji deo prostorije, kada uđe u poslovni prostor, (da li na kasu ili na orman) treba da odloži taj pištolj. Pošto to nije prošlo, ovaj sada tako dolazi i kaže: da li je supruga tu, ona nije, ja sam došao da izvršim popis stvari, jer ovde piše – i u stan, gde poreski obveznik živi, a nije vlasnik stana. Na tu suprugu se taj stan ne vodi, suprug možda i ne zna kakvo je ona delo počinila, a dođe poreski izvršitelj i traži da izvrši popis stvari. Ovaj ga, maltene, uhvati za uvo i izbaci napolje, kaže – kome si ti došao da popisuješ stvari, kakve ja veze imam sa tim što je moja žena to i to uradila, a možda ga nije ni obavestila.
Dakle, teorijski je to moguće. To sam malo iskarikirala. Međutim, jasno vam je da je nemoguće da se na ovakav način igrate sa nečim što je pravno nemoguće i ne znam u kojoj državi uopšte to postoji. Kako da date takva ovlašćenja poreskom izvršitelju da ulazi u posed koji nije posed poreskog obveznika?
Može da se desi da je u pitanju neki drugi slučaj; da najstariji domaćin porodice više nije živ, da je ostavio dva ili tri sina, da su oni članovi porodičnog domaćinstva, da se još uvek vodi ostavinska rasprava o tome kome će koji deo nasledstva da ostane. Jedan od te dvojice ili trojice sinova je izvršio poresku utaju, dolazi poreski izvršitelj, kako će on da zna, u okviru domaćinstva, u kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, ne zna se još uvek šta je čije, da izvrši popis stvari?
Ako vi hoćete ili ako Mlađan Dinkić ima takvu fantastičnu (pod znacima navoda) ideju da ovakve odredbe inkorporiše u ovaj osnovni tekst Zakona, na takav način stavlja u zaista smešan položaj poreske izvršitelje. Ako vi to prihvatite, uz ova dva najočiglednija primera koja mogu da se dese, a milion je takvih situacija (nekih drugih i sličnih), u stvari, onda je to izigravanje i onoga što je ovaj zakon, odnosno što bi trebalo da predstavlja i nemogućnost da se u pravom smislu reči izvrši naplata poreza. Ne na ovakav, pre svega, nakaradan, u samoj osnovi sve ove izmene su represivne, način na koji to ne može nikako da se izvede.
U prethodnom članu se jasno vidi da poreski izvršitelj, pošto navodno isposluje rešenje, pod hipotezom da se usvoji predloženi član 89. meni onda Vlada odgovara i kaže – ništa to nije suprotno, nije suprotno ni Ustavu, ni zakonu, da poreski izvršitelj, na osnovu sudskog rešenja, uđe. Prvo je pitanje kako će on uopšte da dođe do tog sudskog rešenja i kako je moguće da bez prisustva sudskog izvršitelja taj dođe i da vrši popis stvari?
Dalje se predlagač zakona ukopava sve više i više. Jer, znate, ako on osnovne stvari ne zna, ako ne zna kako to funkcioniše, bar bi morao ovde, živi na ovom podneblju, da zna da u Srbiji ima mnogo nerešenih, (u okviru tih porodičnih imovinsko-pravnih odnosa) ovakvih situacija.
Onda taj poreski izvršitelj mora da sagleda i da vidi, pre svega, ne može na takav način da vrši procenu stvari. On je odredio iznos do kojeg to može, u zavisnosti od toga koja vrsta robe je u pitanju – i sam predlagač, odnosno Vlada mi odgovara, da neprihvatanje ovog amandmana, nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, a jeste.
Ako je pravo svojine i pravo privatne svojine, nešto što je neprikosnoveno i po slovu aktuelnog Ustava i svakog budućeg, naravno, to je jedna kategorija koja ne treba da se promeni u toj formi, nešto što mora svako da poštuje u ovoj državi. Kako možete onda da glasate za ovakav Predlog zakona – da se upada na posed gde je prijavljen sa svojom adresom poreski obveznik, a da on nije vlasnik tog poseda, odnosno imanja, odnosno domaćinstva u kome živi?
To je, ne samo flagrantno kršenje Ustava i svih drugih pozitivnih zakonskih normi, nego će u praksi, ako se neko usudi, (a verujem da još nema takvih ljudi koji mogu na takav način da primenjuju ovaj zakon, da su poreski izvršitelji, a da sve ovo ne znaju) da se usude da krenu i da se ponašaju po članu 89. i po članu 90. – jednostavno, u praksi će da se pokaže da to nije moguće. Ovo su samo dva primera, koja sam navela.
Ali, kažem vam, zaista, kod onoga koji neće da izvrši poresku obavezu, a poreski izvršitelj dođe na mesto, odnosno adresu gde je on prijavljen i gde živi u okviru domaćinstva, gde nema ništa u vlasništvu, to ne može da se izvrši i ovaj član zakona je praktično neprimenljiv u svakom smislu, kao i prethodni 89.

 Hvala vam gospođice Jovanović.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Zadovoljstvo mi je, posle ovakvog detaljnog izlaganja, da kažem, u mojoj porodici vlasnički i poreski odnosi su jasno definisani, a moj bračni status ne dozvoljava situaciju, koju ste vi naveli. Hvala vam.
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 18. Predloga zakona odnosi se na član 101. koji ima naslov "Zaplena pokretnih stvari". U svim pravilima gde se prinudno vrši izvršenje nekog administrativnog akta, upravnog akta ili kada je u pitanju neko sudsko izvršenje, kada se izvršenje sprovodi nad pokretnim stvarima, a ukoliko je u pitanju namirenje novčanog potraživanja, onda kao pravilo navodi se da se vrši popis, procena, prodaja i namirenje.
U okviru ovoga postoje i međufaze. Znači, posle popisa i procene moguće je da se ide i na zaplenu, odnosno oduzimanje pokretnih stvari, pa u okviru prodaje moguće su i još neke međufaze. To je do sada bilo ne samo u Zakonu o izvršenom postupku, nego i u našim poreskim propisima, koje su na gotovo identičan način uređivale postupak prinudne naplate poreza radi ostvarivanja novčanog potraživanja, ali na pokretnim stvarima.
Član 101. je tako koncipiran da obuhvata ne samo ovo što sam naveo, što je bio vid jednog klasičnog izvršenja, nego je obuhvatio nešto što nije ni promenjeno, a nalazi se u prvom stavu tog člana – popis pokretnih stvari na kojima je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike.
Znači, to je jedan omnibus član koji reguliše zaplenu pokretnih stvari bez obzira na pravni osnov iz poreskog zakonodavstva. U tom smislu je to jedan generički član koji to reguliše.
Šta ne valja u ovom članu? Prvo, ne valja to što predlagač ovog zakona ne može da prihvati da (oduvek je bilo i uvek će biti) u postupku prinudne naplate poreza službeno lice, bez obzira da li to bio izvršitelj ili neko drugi, za sve što uradi mora da napravi zapisnik. Ta obaveza mu polazi iz Zakona o opštem upravnom postupku, a ne iz ovog zakona.
Vidite, sada se ovom intervencijom Predlogom za promenu ovog zakona stav 2. člana 101. dopunjuje rečima: "o čemu se sastavlja zapisnik". Kao da se do sada nikada nije sastavljao zapisnik, pa se posebno potencira da mora da bude zapisnik. Oduvek se pravio zapisnik. Na šta se odnosi? Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana tog i tog, o čemu se sastavlja zapisnik. Sada se dodaje kao epohalno otkriće da je potreban zapisnik. On je i do sada bio ovde, morao je da postoji.
Sledeća intervencija odnosi se na stav 3. Kaže: "Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa. Sledeći stav govori o tome da sve to zavisi od procene, odnosno da li poreski izvršitelj osnovano sumnja osujećenje.
Tu se sada vidi da, praktično, ljudi koji su predlagali ovo, oni uopšte ne rade u poreskoj upravi, oni nisu u dodiru sa stvarnošću, oni ne znaju kako je to teško kada se ode negde da se naplati porez, tako što ljudima treba da se oduzme neka pokretna stvar iz kuće da bi se namirilo neko, 'ajde da kažem, potraživanje. Tu postoji nekoliko sistema ili nekoliko vidova kako to sve može da se uradi, a da ne dođe do nekih većih problema.
Ukoliko se radi o pokretnoj stvari, kada je u pitanju umetnička slika, vajarsko delo ili neka dragocenost – ona se popisuje, procenjuje i odmah nosi. Tu nije nikakav problem. Ali, postoje situacije kada nije moguće da se to iznese, a da bi se predupredilo osujećenje naplate poreza i u postupku prinudne naplate poreza, kada se radi o glomaznim stvarima, a poreska uprava nije osposobljena da dislocira to, sa mesta gde se to nalazi na neko drugo mesto pod kontrolom poreske uprave, onda se pribegava jednoj drugoj meri – da se to smešta u jednu prostoriju poreskog obveznika, to se pečati i na taj način se obezbeđuje zaštita pokretnih stvari.
Vi čak ni to ne želite da primenite, tim pre, što je sankcija za skidanje pečata i plombe već krivično delo, ali vi volite da zaplašite ljude. Na kraju ste promenili nešto, nepotrebno. Nije trebalo da menjate poslednji stav uopšte. Kaže – o izvršenoj zaposleni pokretnih stvari sastavlja se zapisnik. Tu je neko hteo da bude mnogo pametan, pa kaže: "U slučaju iz stava 3. ovog člana, sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari". Tu ste kao to rešili, a što li ste menjali ovo kada uopšte niste svesni problema procene.
Lako je popisati, ali kako će neko da proceni umetničko delo, kako će da proceni neku stvar koja mu nije u svakodnevnoj upotrebi, da ljudi koji se bave ovim poslom, poreski izvršitelji, možda u životu nisu imali prilike da vide neku stvar, a koja je podobna da bude predmet na kome će da se sprovede prinudna naplata poreza. Zato se u pomoć pozivaju pravila i praksa opšteg upravnog postupka. Ona je bogata, postoje rešenja.
Vi ste u nameri da to nešto sredite, u suštini, unakazili ovaj član. Zato smo mi i podneli ovaj amandman kojim tražimo da se briše član 18. Predloga zakona. Može da stvori samo još veću konfuziju, pogotovo u ovim stvarima kada, to su mučne stvari kada se ulazi u stan, oduzimaju pokretne stvari, da bi se naplatio neki porez koji porodica nije mogla da plati.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo došli do rasprave o postupku izvršenja prinudne naplate poreskog obveznika jednim zakonom koji sve više i više liči na srednji vek. Već je bilo o tome reči. Na član 19. Dragoljub Stamenković je u ime SRS podneo amandman. Odnosi se na član 104. osnovnog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a reguliše kako će da se proda imovina koja je zaplenjena od nekog poreskog obveznika na osnovu nekog rešenja poreskog organa i na osnovu procene vrednosti te imovine od strane poreskog organa.
Do sada je taj posao pripadao isključivo sudovima. U sudovima opšte nadležnosti, kao i u trgovinskim sudovima imate izvršna odeljenja, imate sudije koji rade izvršna rešenja. Oni su, manje ili više, kvalifikovani da rade taj posao, da vrše procenu, da organizuju prodaju tih stvari u skladu sa zakonom koji reguliše tu materiju.
Sada, valjda u toj želji da bude stariji od samog suda i od same Skupštine, Dinkić jednostavno od svoje poreske uprave pravi jednu malu vojsku koja može da upada građanima u stan, da pleni imovinu i od onoga ko ne duguje porez i da tu imovinu prodaje na način, manje-više kako odgovara poreskoj upravi. Dakle, ne na način koji odgovara činjeničnom stanju i pravoj vrednosti te robe koja je predmet te imovine i svega ostalog, te prodaje.
U članu 104. se kaže: – "Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave", (dodaje se) "o čemu se donosi zaključak"
Ovde nisu propisani uslovi kako se vrši ta neposredna pogodba između kupca i poreske uprave. Da li na tu neposrednu pogodbu ima pravo da da saglasnost poreski obveznik, jer ipak je njegova imovina u pitanju. Možda on najbolje zna koliko koja stvar košta i koliko koja stvar vredi. Svi mi znamo, i pravosudni organi, uvek kada vrše plenidbu neke pokretne ili nepokretne imovine, malo spuste cenu od one realne i tržišne i to je neka početna cena.
Međutim, ovde se daje mogućnost da i ta početna cena bude daleko manja, nego što je to stvarno. Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ukoliko na nekom usmenom javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za kada je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača. To ne bi bilo sporno sa neke strane da se ne pogleda jedan od sledećih stavova kako se vrši to oglašavanje, pa se kaže: – "Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli".
Oglašavanje prodaje se vrši, znači, na oglasnoj tabli poreske uprave (vrši se oglašavanje prodaje nečije imovine). Ovde ima samo jedno ograničenje koje kaže – "ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara". Znači, tada ima obavezu da se oglasi u nekom listu koji se prodaje na čitavoj teritoriji Republike Srbije. U protivnom biće oglašeno samo na oglasnoj tabli i na taj način će neko da vrši to usmeno javno nadmetanje.
Svakako da će biti cilj poreskog izvršitelja koji radi taj posao i kome je data mogućnost da vrši procenu pokretnih stvari, ne pozivajući se ni na jedan član zakona, ni na jedno mišljenje, znači, ostavlja se mogućnost njemu da sam odredi da to bude 999.000 dinara i nešto što realno košta i par miliona, jer nema ograničenja. On ne odgovara nikome za tu procenu te imovine.
Dalje, prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od, ranije je bilo 15 dana, a sada je osam dana od dana popisa.
Čemu tolika žurba? Dakle, zašto jednostavno, jer stiče se utisak da predlagač ovog zakona jednostavno želi da ubije poreskog dužnika. Dakle, da mu naplati taj porez što mu trenutno duguje i više ga njegova sudbina ne interesuje.
Pre neki dan, ako ne i juče, imali smo raspravu o kontragarancijama, pa smo videli da su neke međunarodne finansijske institucije otpisale neke dugove Srbiji i Crnoj Gori, odnosno tadašnjoj SRJ. Nisu oni to otpisali zato što je neko pametan i lep u ovoj vladi ili što sprovodi program i politiku koja odgovara nekim profesijama, jer otpisali su da bismo se ponovo zaduživali. Nijedan drugi razlog nije postojao. Jednostavno, bili su svesni, ukoliko to ne otpišu, nećemo moći da im vratimo ništa i nećemo moći nove kredite da im uzmemo. Zašto ne idete tom logikom kada su u pitanju poreski obveznici, zašto jednostavno ne ostavite čoveku taj rok od 15 dana da pokuša da obezbedi sredstva da plati poreze i da mu ostane njegova imovina? Zašto to skraćujete na osam dana? Da li je moguće da će država za tih osam dana da osiromaši i da propadne?
Slažem se da ima i takvih koji ne žele da plaćaju i izbegavaju poreze. Ali oni su u manjini. Najveći broj poreskih obveznika duguje za porez, samo zato što nema odakle taj porez da plati. Mi sada idemo i kratimo te rokove, sa 15 dana na 8 dana.
Sledeći članovi regulišu da se pokretne stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 75% od procenjene vrednosti. Poreski izvršitelj svojom subjektivnom procenom može da smanji vrednost imovine, često i nekoliko puta, nego što ona realno košta.
Hajde sada da dovedemo do situacije da i tako smanjena vrednost od realne, ne bude početna cena, nego 70% od te početne cene, pa se kaže, za drugo usmeno nadmetanje 50%, pa 30%, pa se još daje mogućnost da se pokretne stvari mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik. Opet se sada vraćamo da će poreska uprava oglasiti prodaju imovine na oglasnoj tabli u svojoj poreskoj upravi. Koje šanse ima taj jadni poreski obveznik da proda nešto i za 50%? Jednostavno, jednim takvim vidom oglašavanja nateraćete ga da prihvati bilo kakvu ponudu samo da se kurtališe bede u koju ste ga doveli ili će on sam da plaća oglase po dnevnim listovima da bi što skuplje prodao imovinu kojom već ne raspolaže.
Još se zabranjuje kupcu sporne imovine da tu istu imovinu proda poreskom obvezniku ili izda u zakup. Čemu to vodi? Da li je država namirena, da li je naplatila porez, da li je uzela to što misli da joj pripada, zašto čoveka ne ostavite da živi?
Hajde da ga isteramo iz zemlje, hajde da mu uzmemo državljanstvo, hajde da više nema ni traga ni glasa zato što je Dinkiću dugovao porez. Hajde da mu zabranimo da jede, diše jer nije platio porez kada i svi ostali.
Takve propise, takve zakone donosi ova skupština. Vodite računa o tome, dame i gospodo poslanici, koji ćete glasati za ovaj zakon. Izbori se bliže.

Hvala. Svakim danom smo sve bliže izborima.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Molim vas da imate posebno u vidu želju predsednika da se što pre obave izbori, tu ćemo da mu pomognemo. Gospodin Čolić je podneo amandman. Amandman se odnosi, praktično, na član 106. (Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji) a on ima naslov – "Zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar". Nepokretnost, verovatno se misli na zemljište i na objekte, ali ne znam zašto su napisali ovo – "koja nije upisana u odgovarajući registar".
Za poreski postupak uopšte nije bitno da li je upisano ili nije upisano u neki registar, jer porez na imovinu se plaća na sve objekte, pa bez obzira da li ima upotrebnu dozvolu ili nema upotrebnu dozvolu, bez obzira da li je uknjižen ili nije uknjižen. Ne znam zašto se to posebno potencira, osim ukoliko neko sa zabeleškom, koju može da stavi u neki registar kada je u pitanju upisana nepokretnost, sprovodi jedan oblik izvršenja, a kada su u pitanju ove neupisane nepokretnosti, neevidentirane nepokretnosti, onda praktično nema gde da se upiše, pa verovatno to je neki razlog.
Nije mi jasno zašto su zaplenu nepokretnosti tumačili na taj način da može biti efikasna ukoliko se taj član dogradi sa novim stavom 5. – "U slučaju iz stava 4. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva".
Policija je kod nas reč koja se koristi u žargonu. Da je kojim slučajem ovaj što je pisao ovaj propis gledao Zakon o unutrašnjim poslovima onda bi znao da tamo postoje zaposleni, ovlašćena službena lica. Tamo nema policije.
Tamo zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa uniformom ili bez uniforme može biti samo ovlašćeno službeno lice ili neko ko je zaposlen, a nema ovlašćenja, a ima drugačiji naziv.
Vi ste ovde upotrebili reči – "policija je dužna". Kada kažete policija ne zna se da li ministar, da li ministarstvo, gradski sekretarijat, opštinski sekretarijat na šta se odnosi. Ljudi koji rade u zgradi MUP nisu svi ovlašćena službena lica da bi mogli ovo da rade. Postoje ovlašćena službena lica koja mogu da upotrebe pendrek, ko može da upotrebi pištolj, ko može da privede, ko može da saslušava, ko može da razotkriva, ovlašćeno službeno lice za regulisanje saobraćaja itd.
Mlađa je rekao da policija mora da bude tu, a vi ste se uplašili i kažete – policija. Nije ovlašćeno službeno lice. Svako ko ima ovlašćenje dobija poseban papir gde mu je napisano u kom domenu je ovlašćen da primenjuje propise, da interveniše i da postupa.
Vama nije bila dovoljna postojeća formulacija da poreski izvršitelj u slučaju ako ga ometaju neka lica prilikom sprovođenja prinudnog izvršenja ima pravo da pozove Ministarstvo unutrašnjih poslova, njihovu organizacionu jedinicu da oni obezbede da on može na miru da radi svoj službeni posao poreskog izvršitelja. To vama nije bilo dovoljno, nego baš imperativna, naredbodavna norma u poreskom postupku koja se tiče pitanja koja se regulišu Zakonom o unutrašnjim poslovima.
Mlađa hoće da bude ministar policije, ali bez promene Zakona o unutrašnjim poslovima. Promenom poreskog zakona, a ovde se kaže – "policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva".
Vrlo često, kada se radi o popisu, proceni, prodaji i namirenju ili iseljenju nekog lica, (neko lice mora da se iseli ukoliko se nepokretnost prodaje) ti što ih vi nazivate policajci, moraju da budu prisutni, da obezbede to mesto. Često puste suzu kada pogledaju šta se radi, a moraju da asistiraju i da budu prisutni. Zbog toga u našim propisima stoji odredba koja kaže da se obaveštava nadležni organ, MUP i organizacioni oblik koji je dužan da pruži asistenciju da se obezbedi da ne bi bilo nekih nemira.
Ta formulacija vama nije bila dovoljna, već Mlađko je zaključio da mora. Čim krene poreski izvršitelj, nešto je komplikovano i tu mora da bude policajac. Ne može da kaže – ne mogu da obezbedim čoveka tog i tog dana, nego da vidimo neki sledeći dan.
Mora da bude ukoliko poreski izvršitelj proceni da bi mogao da ima problema. Naravno da će da ima problema ako izbacuje ženu, decu i čoveka iz kuće, naravno da će da ima problema.
Pri tome podsetite Mlađu da je 2003. godine u ovoj Skupštini na mišiće proguran Zakon o lustraciji. Moram da vam kažem ako ovu odredbu primenite potpadate pod odredbu Zakona o lustraciji, jer ste svesni posledica i svesni da Zakonom o poreskom postupku i poreskoj upravi ne mogu da se propisuju pravila ponašanja MUP. Ovo vas podsećam zato što znam da će da se napravi greška, možda i nesvesno, ali greška će sigurno da se napravi.
Ako je propis koji reguliše poreski postupak i poresku administraciju onda se usredsredite na ono što je sadržina te oblasti i šta obuhvata tu materiju. Odredbe sporednog karaktera, naredbodavne, kako po dikciji ispada da je ova, izbegavajte, jer deluju prvo uvredljivo za MUP. Sasvim prirodna bi bila Jočićeva reakcija – ko je taj Mlađan Dinkić da mi sada popuje u svom zakonu kako će moji policajci da rade i šta će da rade. Sa puno prava, zato što međusobno komuniciraju državni organi na principima ravnopravnosti i podeljene nadležnosti, tačno se zna ko je za šta nadležan u skladu sa Ustavom i zakonom.
Za jednu ovakvu normu vi biste morali da nam pokažete saglasnost MUP da je saglasno da se ovo ubaci jer navodno nemaju vremena da promene Zakon o unutrašnjim poslovima itd.
Međutim, vi niste ni pitali MUP. Prosto me čudi da niste upisali ovde avione i rakete. Na poziv Mlađana Dinkića Helikopterska jedinica Vojske Jugoslavije nadleće nad objektom koji treba da se zapleni i onda onaj general ratnog vazduhoplovstva kaže: ja nemam goriva, ali moram da postupim po naredbi, da obezbedim helikoptere jer je Mlađa u poreskom zakonu napisao – rakete i haubice ima da koristimo u postupku naplate. Ne znam, organizujte neki pregled dokumenata pre nego što ih šaljete ovamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman se praktično odnosi na član 109. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Novina je što se menja sadržina jednog stava, a odnosi se na prinudnu prodaju nepokretnosti: "Nepokretnost se može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik". Isti je princip kao kod prodaje pokretnih stvari. Znači, uz saglasnost poreskog dužnika može da se ostvari i niža cena.
Međutim, ne znam zašto je bilo potrebno da se ovo ubacuje u ovaj predlog zakona. Evo zbog čega ovo potenciram. U ovom postupku sve zavisi od toga kako će da se izvrši procena, da li je u pitanju pokretna ili nepokretna stvar, ko će da vrši procenu i koliko će ta procena da bude kvalitetna. Ukoliko je procena kvalitetna onda verovatno javno nadmetanje ima neki svoj smisao, jer se na javnom nadmetanju, po pravilu, ide na ostvarivanje veće cene od one koja se vodi kao početna.
Uvek u ovim postupcima kada se prodaje, bilo da se radi o pokretnim ili nepokretnim stvarima, uvek se vodi računa da po završenoj prodaji i namirenju poreske uprave preostane nešto što se predaje poreskom dužniku.
Ako mislite da ova odredba može da olakša stanje poreskom dužniku koji strepi nad tim da li je zatvorio poreski konto. On je ušao u postupak prinudne naplate jer nema sredstava. On će na neki način zainteresovan da se to što pre zatvori, da ga ne bi opterećivala ni kamata, ni troškovi postupka, a kada se dva puta oglašava to su sigurno troškovi.
Vi ovde pro forme dajete pravo poreskom dužniku da on učestvuje na neki način u postupku javnog nadmetanja, a ustvari vršite pritisak na poreske dužnike da se što jeftinije proda nepokretnost, svesni toga da prilikom procene posao nije urađen kvalitetno.
Kada kažem procena, to ne znači da se gleda po veličini, jedinici mere i na drugi način, već svaki lokalitet ima neku svoju specifičnost. Verovatno negde na periferiji Beograda jedan ar nije tri hiljade evra, ali u Valjevu je tri hiljade evra jedan ar. Postoji razlika.
Da ne pričam koja je cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, ali u Mačvi je to nekoliko puta skuplje, pa čak i u nekim mestima u Šumadiji, koja su bliža naseljenim mestima i gradovima.
Znači, taj lokalni faktor je vrlo značajan, a to je taj tržišni faktor i sve zavisi od procene. Vi želite navodno jednu objektivnu normu, gde ćete da pokrijete nedostatke pogrešnih procena na taj način što, ako treba i dva puta ima da se ide na javno nadmetanje, a onda će poreski dužnik po sistemu da mu se sve smučilo preko glave da kaže; dajem saglasnost neka se proda budzašto, samo da ja nemam više veze sa Mlađanom Dinkićem. Tu je cela poenta.
Ne vidim razloga zašto ste ovo promenili kada je to moglo da ostane bez bilo kakve promene. Nešto slično ste već imali. Da ste kojim slučajem poreskog dužnika uključili u postupak procene da se čovek pita, kupio si tu i tu mašinu i koliko si je platio, (toliko i toliko, koliko je godina prošlo, ona ima neku amortizaciju) došli biste do pravilne procene. Ne, ovde se ide na silu, na silu i krajnja instanca jeste, na silu se obezbeđuje saglasnost čoveka da prihvati da i ispod vrednosti, znači i manje od 75% od početne vrednosti nepokretnosti se ta nepokretnost proda.
Morate imati u vidu, da u zavisnosti od lokaliteta, urbanističkih uslova i drugih stvari, nije baš tako jednostavno kako ste zamislili i ovde zapisali to manipulisanje, ne u negativnom smislu značenja reči manipulisanje, nego jednostavno transferisanje i manipulacija, rad sa tim nepokretnostima. To ste pogrešno shvatili.
Imate situaciju gde vam urbanistički propisi zabranjuju bilo šta da radite. Propisi o zaštiti kulturnih dobara će vam zabraniti. Ali ja znam, vi sada imate silinu, želite da popunite budžet, želite da obezbedite sredstva na sve moguće načine, dajete što rigoroznije poreske propise, što rigorozniji postupak, postupak u kome nema čoveka i ne ceni se čovek – prosto ne shvatate da postoji i situacija kada objektivno čovek nije u mogućnosti da plati porez. Kada kažem čovek, mislim i na privredni subjekat i na fizičko lice, a svodim sve na čoveka, jer sve što se radi u ovoj skupštini tiče se ljudskih prava.
Doveli ste privredu u situaciju da ona ne može, i kada bi htela, ne bi mogla da ispuni obaveze. Onda dolazi Mlađin bič koji to treba da reši. Ne može to tako da se rešava. Bez obzira što ovo nije načelna rasprava, morate da znate i motive zbog kojih mi pokušavamo da vas sprečimo u ovim promenama Poreskog zakona, jer u ovim promenama ne vidite ljude, vidite samo konto – uzimala davala, izlaz ulaz, potražuje duguje. Ako samo tako posmatrate Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, onda ste na pogrešnom putu i biće loše.