Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije se najbolje snašlo u pisanju ovog amandmana, a i ministar finansija nije se najbolje snašao. Dato je obrazloženje, ako se skine PDV, ko će puniti budžet?       
Postoji još milion načina kako da se budžet puni. Znam da ne može biti bez poreza. Dobro je što je skinut porez na neke osnovne poljoprivredne proizvode na osam posto. Međutim, nije dobro što je na poljoprivrednoj mehanizaciji ostalo 18 %. I po Carinskom zakonu plaća se i carina na uvoz poljoprivrednih mašina.
Zemljoradnici uvoze polovne poljoprivredne mašine i plaćaju carinu 10% , a taksisti mogu da uvezu skup automobil za 100 hiljada evra i da ne plate porez na promet –kaže se, to je za obavljanje delatnosti.
Pitam se da li su mogli i poljoprivrednici biti oslobođeni carine na taj uvoz. Mogli su sigurno. Sigurno je mogao da se smanji porez na dodatu vrednost pri kupovini poljoprivrednih mašina i mehanizacije. Taj deo sredstava se mogao uzeti na drugom mestu.
Potpuno se slažem što je porez na nove stanove smanjen, odnosno skinut je sa 18 na 8 %. Međutim, tu se mogla napraviti jedna selekcija – neko ko prvi put kupuje stan i ne kupuje stanove trebalo je da bude taj porez od 8 %. Međutim, znam neke ljude u Novom Sadu koji kupuju po desetak stanova, koji kupuju celu zgradu. Znam čoveka izbeglicu iz Hrvatske koji je kupio celu zgradu i izdaje je u zakup. Zar on treba da plati 8 %? Da je platio 18 %, tu bi ostalo za 20 traktora, koje bi mogli da kupe poljoprivrednici.
U ovom momentu se ta graška ne može ispraviti, ali može jako brzo ministar da donese promenu i da skine PDV i na poljoprivrednu mehanizaciju, jer sva poljoprivredna mehanizacija skoro je punoletna, a neka je starija i od zemljoradnika.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Minić i Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Sanja Čeković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, podnela sam amandman koji se tiče sporta. Retko se dešava da je naša zemlja domaćin velikih svetskih i evropskih prvenstava. Dobiti organizaciju velikih takmičenja, pogotovo u sportovima prve kategorije, kakvi su u našoj zemlji košarka, odbojka, vaterpolo, fudbal, predstavlja ogroman nacionalni interes i izuzetan značaj za državu.
Sve te manifestacije takođe su opterećene PDV. Sada smo se susretali sa ozbiljnim problemima oko organizacije Svetske lige. Pred nama su evropsko prvenstvo u košarci, evropsko prvenstvo u odbojci. Mi smatramo da bi posle tačke 19. trebalo da se doda tačka 19a, kojom bi se predvidelo da organizatori najvećih takmičenja, isključivo u sportovima prve kategorije, oni u kojima je naša zemlja najpoznatija, najprepoznatljivija, kao što su košarka, odbojka, vaterpolo, fudbal, budu oslobođeni od obaveze plaćanja PDV. To je zaista vrhunski nacionalni interes. Izuzetna privilegija je dobiti veliko takmičenje. Samim tim, sportske saveze ili lica koja organizuju ta velika sportska takmičenja, na neki način, treba ih stimulisati i omogućiti da na lakši način pripreme i odrade tako veliku organizaciju.
U okviru Svetske lige u odbojci, koja je, videli ste i sami, pre neki dan okupila više od 18.000 gledalaca u Areni bila prvorazredni događaj. Država je intervenisala i pomogla, saglasno svojim mogućnostima, ali samo u onom obimu koliko je iznosio PDV za organizaciju tih takmičenja. Faktički, neposredne pomoći za organizaciju nečega što je toliko značajno za zemlju kojoj je potreban pozitivan predznak, pozitivan identitet u Evropi i svetu, ipak nije dovoljno.
Zato smatramo da ovo ne bi bio preveliki udar na budžet. Da bi se pokazala dobra volja za najuspešniji proizvod unazad više decenija, da bi se pokazala dobra volja onih koji su svu krizu kroz koju smo prošli uspeli da prežive i budu nešto čime se, uz malo drugih stvari, možemo ponositi, predlažem narodnim poslanicima da razmotre ovaj amandman.
Takođe, predlažem Ministarstvu da pogleda amandman, jer mislim da, uz stav 2. u kojem smo predvideli da ministar bliže uređuje način i postupak ostvarivanja prava na poreska oslobađanja, takođe, ne bi moglo doći do zloupotreba. Država bi prepoznala interes da se ovako važne svetske manifestacije održavaju u našoj zemlji i da im na taj način pomogne. Na kraju krajeva i građanima, da na lakši način dođu do događaja za koji smo svi mi zainteresovani da gledamo uživo, a ne samo preko malih ekrana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da ne bude zabune u javnosti, mi nismo tražili da se ceo član 11. briše, već samo jedan deo tog člana. S obzirom na to da podržavamo ovu intervenciju: "PDV se ne plaća na uvoz dobara koja su vezana po osnovu ugovora donacija, odnosno kao humanitarna pomoć", pa onda "koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata" itd. Znači, za ove izmene mi nismo intervenisali amandmanom, intervenisali smo samo na ovu izmenu koja se odnosi na uvoz dobara koja se u okviru carinskog postupka unose u slobodne carinske prodavnice.
Pošto ovaj amandman čini deo jedne celine prethodnog amandmana koji smo obrazlagali, a koji se takođe tiče tih slobodnih carinskih prodavnica na aerodromima, u okviru člana 24, ovde je Vlada zauzela stav i odgovara na ovaj naš amandman, da se on ne prihvata iz istih razloga kao i amandman na član 9. Oni tu kažu: "amandman se ne prihvata", obrazlažu. Kraj tog obrazloženja je značajan i kaže: "kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica, usklađuje Zakon o PDV sa carinskim zakonom i standardima EU".
Ne znam kakve veze ima Zakon o PDV sa carinskim zakonom. Carinski zakon tretira drugo opterećenje koje se zove carina. PDV i carina jesu prihodi budžeta, ali dva odvojena prihoda koja imaju svoju logiku, nezavisnu logiku. Zato se jedno zove porez, a drugo se zove carina. Ne znam koja je argumentacija na carinski zakon.
Kaže: "standardima Evropske unije". Ne znam o kojim standardima se radi. Ako se radi o carinskim standardima, prilikom donošenja carinskog zakona prošle godine, otprilike, u ovo vreme (ili izmena tog zakona u ovo vreme), rečeno je da su sve odredbe tog carinskog zakona u skladu sa standardima.
U ovoj zemlji, otprilike, 15 godina traje taj proces koji sada neko naziva "harmonizacija" sa pravilima EU, zato što smo imali različite carinske stope i različite poglede i mogućnosti pristupa tržištima. Ne znam kakvu je vezu neko pronašao povodom ovoga.
Moram javnost da obavestim – to što se SRS u ovom propisu zalaže da nema poreskog oslobađanja kada su u pitanju slobodne carinske prodavnice na aerodromima, to ne znači da te prodavnice ne treba da postoje. One će da postoje i usvajajući i ne usvajajući ovaj amandman. Ovde je samo pitanje iznosa po kojem će roba da se kupuje.
Bez obzira na poresko oslobađanje, ne verujem da može da bude tako drastična razlika u cenama, barem kada je u pitanju, šire posmatrano, ovaj deo Evrope. Velika razlika u ceni može da postoji kada je u pitanju Hongkong, Japan i neke druge države ili arapski svet, ali na našim zajedničkim prostorima, na ovoj teritoriji nema neke veće razlike.
Ne znam zašto se tu daje poresko oslobađanje. Mogućnost, da lete avionima ima mali broj građana Republike Srbije. Oni su u boljem ekonomskom položaju, u mogućnosti su da plate. Onaj Hranetov seljak, o kome je malo pre pričao, on nikada nije leteo avionom i nema potrebe da leti avionom. Njega niste opteretili. Zašto oslobađate one koji imaju pare? Dokaz da imaju pare je činjenica da idu avionom. Potpuno obrnuta logika.
Pošto je to, otprilike, tako negde tamo, hajde mi da uhvatimo priključak. Pa, hvatajte priključak i sa drugim standardima. Hvatajte priključak da ne može tek tako neko da bude izbačen iz državne službe, kao što to rade neka ministarstva, a doći će i taj zakon na dnevni red. Hvatajte priključak kao što je obezbeđena penzija i pravo nekome u Evropi. Hvatajte priključak kako je obezbeđena zdravstvena zaštita, hvatajte priključak kako je obezbeđena privatna svojina.
Uhvatite priključak i sa nekim drugim stvarima od kojih svi mogu da imaju neke koristi. Ne, vi ste uzeli samo ono što je korist za jednu malu grupu ljudi koja navodno leti. Moram da vam kažem, čak i ovi naši građani koji lete, nemaju neke koristi od ove carinske prodavnice, nego vlasnik carinske prodavnice. Teško bi se koji stranac zaleteo kod nas da kupi nešto, da potroši te svoje devize, kada to isto može da kupi neuporedivo jeftinije tamo, na nekom drugom mestu. Znači, u pitanju je vlasnik. U pitanju je onaj ko je organizovao posao, onaj koji drži carinsku prodavnicu, bez obzira u kakvom je on svojinskom obliku i bez obzira kakav je njegov naziv.
Oni koji rade sa njim u komercijalnim aranžmanima, go play, samo zaluđujte narod. Zbog toga mi podnosimo amandman. Imajte slobodnu carinsku prodavnicu na aerodromu. Ko koristi aerodrom, zato što leti, vraća se, neka koristi te mogućnosti da kupi robu, jer je taj u mogućnosti i da plati.
Ali, nemojte toga ko je organizovao posle da oslobađate poreza na dodatu vrednost. Neće njegov proizvod biti bogzna šta jeftiniji, nego u nekoj sličnoj slobodnoj carinskoj prodavnici. Ali, vi menjate zakon da biste njemu omogućili da zaradi. Onda, ne pričate o porezu u obrazloženju, nego kažete – to je mogućnost koju daje carinski zakon.
Naravno da daje carinski zakon, niko nije sporio da ne daje carinski zakon. Niko nije sporio da treba da postoji, neka postoji. Ali, zašto ga oslobađate poreza? Šta je to toliko značajno da mora da se oslobodi poreza? Oslobađa se poreza zato što pomaže bolesne, invalide, usmeravaju se sredstva, ne, nego puni svoj džep. Nemojte da tražite da mi učestvujemo u ovome.
Kao što ste videli, mi smo diferencirano prišli ovom amandmanu. Da vas razočaram, nije samo – briše se, nego je rečeno: "Briše se pod 1v.".
Ovo drugo ne diramo. Zašto? Prihvatamo, zato što smo imali i mi problema i drugi građani su imali problema i druge institucije su imale problema kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dodatu vrednost, da je humanitarna pomoć i uopšte pomoć morala da plaća ovaj porez. Sada, posle ovoga neće da se plaća. To podržavamo. Od početka smo pričali, tražili, pisali.
Sećate se kada je Tomislav Nikolić bio kod Koštunice u vezi neke pomoći koja je trebalo da prođe, a oporezovana je. On je rekao – ja to ne kontrolišem, mada bi to trebalo da se oporezuje. Evo ga, došlo je, oslobađa se u ovom delu. Ali, 1v. i ono u članu 9. zamolio bih vas da to prihvatite, jer se ovde nelegalno menja zakon. Menja se zakon da bi neko zaradio. A ovde se nama priča – evropski standardi, novi propisi itd. itd. što nije tačno.
Znači, nikakav problem nije da usvojite ovaj amandman. Možete samo da imate neke koristi. Vi poslanici, računam da je vaša korist, korist za narod. Korist neće da ima ko je osmislio ovaj sistem, gde postoje zagarantovani prihodi, gde postoji monopol, jedna slobodna carinska prodavnica, na jednom mestu, jedan je koristi i on se oslobađa PDV. Nema opravdanja, kada je jedan nikada nema opravdanja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Milić i Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vitomir Milošević je podneo amandman na član 14. gde se na kraju ovog člana reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Ako ste pratili, i ranije smo, kada smo imali ovakve zakone, tamo gde se pojavljivalo da će ministar urediti nešto bliže, mi smo bili za to, poslanici SRS, da to radi ministarstvo. Na primer, vidite samo ovaj zakon.
Ako pogledate članove koji slede – 31, 32, 33. itd. U većini ovih članova oni se završavaju rečima da će ministar bliže urediti određene načine kako će se nešto obračunavati, ko će se oslobađati, na koji način, kako će se procenjivati i određivati visina poreza, itd.
Smatramo da ministar, bez obzira koliko bio moćan, ne može sve to stići, jer smo do sada usvojili, nisam se potrudio da nabavim tačnu statistiku, ali neka bude 30-tak zakona iz oblasti javnih finansija. U tim zakonima, bar u 10-tak članova se govori da će ministar pobliže urediti materiju koju obrađuje taj član.
Onda dolazimo u situaciju da ministar od prilike ima 300 različitih stvari koje treba bliže da uređuje. Prema tome, on sigurno ne može ništa drugo u svom poslu raditi, osim da uređuje pobliže.
Mi u SRS smo ubeđeni da zakoni služe upravo zato da se, što je moguće bliže, odredi zakonom materija koju zakon inače obrađuje, da se što bliže odrede pojedini članovi zakona ili pojedine pojave koje zakon treba da opiše ili na koje se odnosi.
I ako donosimo zakone na takav način da se većina članova završava: ministar će pobliže odrediti, onda praktično nama ovakvi zakoni nisu potrebni. Onda ministar može preko Vlade da vlada uredbama, da uređuje neke stvari za koje misli da je potrebno da ih uredi on lično i na sednici Vlade da donese uredbu. Onda nam ovakvi zakoni nisu potrebni, opterećuju nas, oduzimaju nam dosta vremena, a verujte ništa ne rešavaju.
Ubeđen sam, pored ovoga što stoji: "ministar", da ministar najveći broj ovih stvari ne uređuje. Naravno, da ministar ne može sam funkcionisati, da ima tim i da je tu veliki broj ljudi koji to uređuju. Da li je u pitanju sujeta, pa da baš ministar želi da se skoro većina članova završi time da će ministar pobliže urediti, a ovaj je zakon, vidite i sami, vrlo tehnički. Ovde, ipak, treba da stoji: "ministarstvo". Ministar će možda biti nekada odsutan, nešto će trebati da se uredi hitno, bez dolaska ministra, to se neće moći završiti.
Međutim, znam da imate veliki problem. Navešću primer amandmana Hranislava Perića. Vidim da bi većina članova iz vladajuće koalicije, bar iz Demokratske stranke Srbije, podržali njegov amandman, ali je problem u tome što ne smete.
Jer, ako podržite, mi ćemo već na sledećoj sednici dobiti ponovo ovaj zakon, a to nam se dešavalo ranije, kada je u pitanju Mlađan Dinkić – da na sledećoj sednici dobijemo zakon gde su usvojeni amandmani koji se njemu nisu dopali i onda u sledećem zakonu, u izmenama, moramo da glasamo onako kako želi gospodin Dinkić, odnosno kako, ako prezentuje Vlada, prezentuje izgleda onako kako želi Vlada Republike Srbije.
Ako ste spremni da trpite takav diktat, vi ga trpite, naše je da obaveštavamo građane i da govorimo o tome da je sve ovo što predlažete zaista nepotrebno i da je neshvatljivo da u danu za glasanje prihvatite ovakav jedan amandman, koji predlaže samo da reč "ministar", zamenjuje "ministarstvo", time želeći da, jednostavno, građanima da nadu da jedna ekipa, tim, odlučuje o njihovoj sudbini, a ne jedan čovek, pojedinac.
Vi glasajte u danu za glasanje kako mislite da treba, a mi ćemo i dalje nastaviti da obrazlažemo ovakve amandmane, pogotovo ako pogledate ovaj zakon u članu 52. – u jednom delu se kaže da će Vlada bliže urediti nešto. Ispod toga sledi novi stav u kome kaže: "ministar će odrediti detaljnije". Znači, tamo gde se praktično Vlada obavezuje da će nešto urediti, ako je predlagač Ministarstvo finansija, mora da stoji ispod toga – i ministar će još bliže urediti.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 16. doda novi član 16a.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 17. doda novi član 17a.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost odnosi se na član 47. Zakona o porezu na dodatu vrednost, a članom 18. Predloga ovog zakona, koji je na dnevnom redu,  umesto 5, zamenjuje se brojem 10.
Da bi sada bilo jasno o čemu se radi, novi član 47. bi glasio: "Obveznik je dužan da čuva evidenciju iz člana 46. ovog zakona najmanje 10 godina po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi".
Mi smo tražili da se ova promena briše, da ostane i dalje ovo što je i bilo, znači obaveza čuvanja evidencije je pet godina, po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi.
U odgovoru povodom ovog amandmana, Ministarstvo nam je navelo da je i ova promena predložena zbog toga što u članu 32. je napisano da obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza pri nabavci opreme i objekata za vršenje delatnosti dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu, odnosno 10 godina od momenta prve upotrebe za objekte.
Ovo je vrlo interesantan izuzetak, gde bi se ostvarilo pravo na odbitak prethodnog poreza. Specifično i izuzetno i ne znamo zašto bi ova odredba kao izuzetak morala u pogledu čuvanja evidencije i dokumentacije da postane pravilo. Verovatno 99% svih evidencija i svih dokumenata koji se tiču poreza na dodatu vrednost ne tiču se prometa ove vrste dobara, a to su svakako oprema, postrojenja itd.
Ne znam se zašto bi neko morao 10 godina da čuva tu evidenciju. Morao bi ovu evidenciju koja se odnosi na nabavku opreme, ali zašto bi evidencija o običnom prometu preko fiskalne kase i ono što se svakodnevno radi, zašto bi se to čuvalo 10 godina, kada na kraju poreske godine mi imamo okončano poresko stanje poreskog obveznika. Tu se samo primenjuju opšti propisi o računovodstvu koji su tačno propisali koja dokumentacija koliko godina se čuva i nema potrebe da se posebno u ovom zakonu potencira i da se određuju neki drugi rokovi.
Sada mogu da postavim pitanje predlagaču, ako se u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana poziva na član 32, onda ništa nije menjao. To je odredba koja postoji otkad je donet Zakon o porezu na dodatu vrednost. Zašto tada nije u članu 47. stavio rok 10 godina? O čemu se radi? Radi se o tome da, kada poreska uprava krene sa kontrolom, (a znaju da budu onako kako se kaže žestoki u toj kontroli) onda, u okviru rokova u kojima se čuva evidencija i poreski inspektori i poreski policajci, vraćaju se na te periode. Tako kontrolišu sami sebe, odnosno svoje kolege koji su bili pre pet meseci, šest meseci, godinu dana, dve godine.
Ukoliko se nađe neka greška u nekoj prošlosti, onda ta greška u kombinaciji sa ovom odredbom i drugim odredbama (a to ćemo kod ovog sledećeg zakona da vidimo) deluje kao vrlo efikasno sredstvo pritiska da čovek prihvati da plati bilo kakvu kaznu samo da se ne vodi značajniji postupak ili da se ne pribegava onim rigoroznijim kaznama na osnovu poreskih propisa, gde su kazne milioni, zatvaranje itd.
Zato je potrebno njima desetogodišnji rok da slobodno mogu da se vraćaju, da vrše kontrolu i da vrše pritisak prema poreskim obveznicima.
Što se tiče onog najčešćeg poreza na dodatu vrednost koji se plaća kada je u pitanju ova roba koja se svakodnevno kupuje u prodavnicama, moram da vam kažem da verovatno većina firmi u Srbiji uredno izvrši obračun kako bude stanje na računu. Tako će da se desi, a kod većine dolazi do blokade, plaćanje kazni i prinudne naplate poreza na dodatu vrednost. To je naša realnost i zato je potrebno produžiti ovaj rok.
Slažem se, kada bi se rok odnosio samo na ovo što je specifično, gde je pravo na odbitak skopčano sa nekim rokom korišćenja opreme, dobara itd. ima logike da se ta dokumentacija čuva i da se uvek prilikom svake kontrole dokazuje. Za ono što je 90 i više procenata ukupnog prometa, nema potrebe da se ta dokumentacija toliko čuva. Mnogo značajnija dokumentacija u knjigovodstvu se ne čuva toliko dugo.
Zna se, trajni dokumenti, trajno se čuvaju, to su podaci o primanjima zaposlenih radi ostvarivanja prava na penzijsku i invalidsku zaštitu, odnosno M4 i sve one druge evidencije. Zna se da se završni računi čuvaju, zna se bilans stanja i bilans uspeha i ona dokumentacija u kojim rokovima se čuva. Kod ovih stvari, propisivati ovako duge rokove, obaveznog čuvanja dokumentacije, samo ukazuje da se nešto ozbiljno sprema.
Član 32. st. 1. i 2. ni sada nisu promenjeni. Oni su postojali prilikom donošenja Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Ako su tada postojali i bilo propisano da 10 godina se čuva dokumentacija ako je u pitanju ova oprema, zašto tada u članu 47. nije navedeno da se 10 godina čuva dokumentacija, nego je stavljeno samo pet godina. Znači da se radi o nečemu što je osmišljeno i verovatno će to biti vrlo dobro sredstvo pritiska da nekritički, jednostavno i stranka u postupku ne postavlja pitanje, nego samo da kaže – daj da platim, pa koliko ispadne, šta ispadne, samo da se spasim od ovih. Sami znate kako izgleda njihova kontrola i kada oni uđu.
Doduše, moram da se malo začudim, zar je moguće da se produžava rok, s obzirom na to da, vi se sećate da je Mlađa skoro izmislio one čitače na daljinu, one releje itd. Svi su u obavezi i daljinski čitač da imaju za fiskalnu kasu. To je verovatno posao u vrednosti 20 do 30 miliona evra u Srbiji. Rokovi su istekli, svi su se pokrili time što imaju zaključen ugovor sa "Galeb grupom" koja to nabavlja, a ona treba da obezbedi opremu, da montira, pa da krene itd. Naravno, Mlađa je izabrao svog dobavljača, tip čitača itd.
(Nikola Novaković sa mesta: Nije tačno.)
Nije tačno? Izađite za govornicu pa mi kažite da nije tačno, a ja ću da pozovem privrednike, da gospodinu Novakoviću pošalju pismo i da dokažu ko je u pravu, da li Novaković ili ja.
Da li je dogovoreno? Molim privrednike koji su zaključili ugovore o nabavci tih daljinskih čitača neka kažu koliko košta, u kom roku će da dobiju, koliko to privrednih subjekata treba da obezbedi. Onaj modem neka, takođe, opišu neka se napravi procena koliko to košta, neka se kaže, neka privrednici kažu zašto je Mlađan Dinkić krenuo, na to, neka se kaže gde će te pare u većini da završe. Ako mislite da je to nešto neophodno radi elektronskog praćenja, u zabludi ste.
Radi se o velikom poslu, kao što je bio veliki posao sa fiskalnim kasama, radi se o ogromnom poslu, a posebno, gospodine Novakoviću, objasnite ko će da plaća modemsku vezu i zašto? Sve ja znam za vas stručnjake, sve mi osporavate, a posle pet meseci dođete i kažete mi bio si u pravu. Sve ste mi osporavali, nikada niste rekli, u pravu si, ali posle pet meseci kažu – bio si u pravu ili vi kažete ili Mlađa menja u zakonu, dogovorite se.
Slična vam je situacija i sa kreditnim karticama za plaćanje. Svi moraju sada da imaju čitače, sada se zna, tri su licencirana koji idu, monopol, (tu je da napravi monopol). Koji je efekat te kontrole? Nikakav suficit budžeta u junu mesecu! On ne zna. Jer, suficit može da postoji tek na kraju godine, višak prihoda nad rashodima i tek se onda primećuje. Šta ako udari neka elementarna nepogoda, gde mu je onda suficit? Nemojte da mi držite predavanja. Ako mi ne verujete, idite na fakultete, idite na akademiju, idite na institute, posetite nekog bankara, privrednika, pitajte ga kako je na njegovoj koži i kako doživljava ove vaše izmene, namete?