Hvala, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 27. vrše se izmene člana 131. osnovnog Zakona, koji reguliše mere privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole.
Predlogom izmena i dopuna ovog zakona predviđena je mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana. U trenutno važećem Zakonu, predviđena je ta mera sa rokom trajanja do 30 dana, a ovim izmenama se predviđa povećanje do 60 dana.
To su isuviše velika ovlašćenja za poreskog inspektora koji vrši kontrolu. U osnovnom tekstu zakona navedene su četiri situacije u kojima poreski inspektor može da izrekne tu meru zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana. Između ostalog, tu se navodi – u toku poreske kontrole inspektor može izreći ovu zbranu ako preduzetnik nema verodostojne isprave i dokumentaciju prilikom pružanja svojih usluga i prodaje roba. Ta dokumentacija može biti i u sedištu preduzeća, pogotovo kod preduzeća koja imaju svoje poslovne jedinice širom zemlje. Znači, ako preduzeće ima maloprodaju, veleprodaju, razgranatu mrežu svojih organizacionih jedinica po zemlji i moguće je da ta dokumentacija ne bude na jednom mestu, nego da bude difuzno raspoređena. To ne znači da treba izricati ovako rigoroznu meru kao što je zabrana obavljanja delatnosti.
Drugi razlog je neuplaćivanje dnevnog pazara, treći razlog je angažovanje lica koja nemaju ugovor o radu. Tu se prepliću ingerencije poreskog inspektora i inspektora rada koji vrši kontrolu da li svi zaposleni u nekom privrednom subjektu imaju ugovor o radu ili drugi pravni osnov da bi obavljali svoj posao u tom preduzeću. Ne vidim razlog zašto bi to poreski inspektor utvrđivao i izricao jednu takvu rigoroznu meru, kao što je zabrana obavljanja delatnosti do 60 dana. Četvrti razlog je ako se promet roba i usluga ne registruje preko fiskalne kase.
Svi razlozi koji su navedeni u osnovnom tekstu zakona, gde je samo došlo do pooštravanja mere prestanka vršenja delatnosti i povećano sa 30 na 60 dana, su suviše strogi za privredne subjekte, bespotrebni i njima otežavaju posao. Sve to može da se reguliše, prvo, ako su u pitanju blaži oblici prekršaja i privrednih prestupa, reguliše opomenama, a ako su u pitanju teži oblici, mogu da se reguliši novčanim kaznama. Sama mera zabrane vršenja delatnosti otežava privrednom subjektu njegovo poslovanje i on će sigurno pretrpeti ogromnu materijalnu štetu zabranom vršenja delatnosti, tako da mu dodatna novčana kazna apsolutno ne treba, jer je dovoljno kažnjen time što neće moći svoju osnovnu privrednu delatnost da obavlja u roku do 60 dana.
Ovakvim poreskim postupkom i ovakvom poreskom administracijom se ne pomaže privrednim subjektima, već naprotiv, odmaže i dovode se, neki put neopravdano, u izuzetno težak položaj. To ne znači da poreske obveznike treba pustiti da rade šta hoće. Naravno da mora da postoji poreska disciplina, da poreski obveznici moraju da plaćaju porez prema svojoj ekonomskoj snazi. Država mora rigorozno da kontroliše da li se uredno plaća taj porez, ali država ne sme da bude ni jednog trenutka smetnja za privredne subjekte da oni nesmetano obavljaju svoju privrednu delatnost. Ovim produžavanjem roka zabrane vršenja delatnosti do 60 dana, direktno država utiče na poslovanje privrednih subjekata.
Pored toga, u stavu 2. Predloga izmena i dopuna zakona je predviđena zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku, koja se izriče i za poslovne prostorije poreskog obveznika, u kojima se u toku poreske kontrole utvrde nepravilnosti. Tu se pojavljuje problem. Ukoliko preduzeće ima svoje poslovne jedinice u više gradova, sedište se nalazi u jednom mestu, (poslovne jedinice se nalaze u više gradova) može da se desi situacija da tokom poreske kontrole inspektor utvrdi određene nepravilnosti u samom sedištu privrednog subjekta.
Ukoliko bi se doslovno primenio stav 2. zabranilo bi se vršenje delatnosti sedištu preduzeća, a da bi poslovne jedinice mogle da rade, što je nelogično. Takav privredni subjekat ne bi mogao da funkcioniše, ukoliko bi poslovne jedinice nastavile da rade, a sedištu privrednog subjekta bila određena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Mislimo da su ove mere izuzetno restriktivne prema privrednim subjektima i ništa im neće pomoći. Efekti naplate poreza će biti vrlo mali u odnosu na stepen zaprećenih sankcija koje su predviđene ovim zakonom. Sankcije mogu do jedne određene granice da imaju efekte i da donese određene rezultate, a kada se pređu te granice, onda one postanu kontraproduktivne i ne donose one efekte koje je predlagač imao u vidu kada je predlagao izmene i dopune ovog zakona. Zato smatramo da je bolje već postojeće rešenje nego ovo koje je predloženo izmenama i dopunama i smatramo da treba prihvatiti amandman SRS.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 29. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Naime, član 29. stav 1. Predloga zakona kaže sledeće: "U članu 134. stav 1. posle reči: "dužan je" dodaju se reči "da utvrdi vrednost oduzetih stvari i", a posle reči "ministra" stavlja se tačka i reči do kraja stava se brišu.
Posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi: Vrednost stvari iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini nabavne cene oduzete stvari, odnosno cene koštanja tih ili sličnih stvari u momentu oduzimanja".
U sledećem stavu člana 29. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona se kaže sledeće: "Dosadašnji st. 2. do 4. postaje st. 3. do 5."
U sledećem stavu se opet kaže: "Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi: Javna prodaja oduzetih stvari iz stava 4. ovog člana vrši se putem usmenog javnog nadmetanja na kome se oduzete stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 80% od njihove procenjene vrednosti, a kvarljiva roba po ceni nižoj od 50% od njihove procenjene vrednosti".
U sledećem stavu se kaže: "Posle dosadašnjeg stava 5, koji postaje stav 6, dodaju se st. 7. i 8. koji glase: Vlada uređuje postupak sa oduzetim stvarima iz ovog člana za slučaj kad se oduzete stvari ne prodaju na ponovljenim usmenim javnim nadmetanjima, pod uslovima iz stava 6. ovog člana, u roku od tri meseca od pravosnažnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona".
Poslednji stav člana 29. Predloga izmena i dopuna Zakona kaže: "Kupac oduzetih stvari ne može biti poreski obveznik, lice zaposleno u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica".
SRS smatra da član 29. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba da se briše. Smatramo da je postojeći Zakon bolje rešenje i upravo na članu 29. se vidi priroda ovog predloga zakona, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Na osnovu rešenja o merama, u članu 133. postojećeg Zakona, a kada govorimo o ovom predlogu zakona, rešava se članovima od 26. do 29. Smatramo da se na ovaj način, predloženim rešenjem ovakvog Predloga izmena i dopuna zakona, daju prevelika ovlašćenja poreskoj upravi koja, na kraju krajeva, preuzima ulogu i zakonodavne i sudske vlasti.
Smatramo da treba zakon da reguliše tačno i da odvoji zakonodavnu i sudsku vlast, ono što je Ustavom predviđeno. Na kraju krajeva, poreska vlast se na ovaj način izdigla iznad izvršne i sudske vlasti.
To je suština amandmana SRS. Zato smatramo da ovaj član 29. Predloga zakona treba brisati.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ako bi se primenila logika koja je rukovodila predlagača da promeni, odnosno da pojasni i da učini još rigoroznijom odredbu člana 135. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiče se poreske policije, onda je on to uspeo.
Ovde je čak navedeno, tumačim: "Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, Poreska policija u pretkrivičnom postupku može da postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom"..."preduzima potražene radnje, izuzev ograničenja kretanja". To je policija u policiji.
Ne znam kako možemo jednim poreskim propisom da devalviramo Zakonik o krivičnom postupku. To je zabranjeno. Ako bi se primenila ova logika, onda bi carina mogla da hapsi, da saslušava, da vodi islednike, da traži, da radi, itd. Po toj logici, verovatno bi mogla i upravna inspekcija, budžetska inspekcija, koja kontroliše budžete. Ako bi po toj logici izveli ovakve zaključke, onda bi u ovoj zemlji svako mogao da hapsi ko radi u državnoj službi. Svako bi mogao da ima status organa unutrašnjih poslova iz Zakonika o krivičnom postupku kojim se reguliše tzv. pretkrivični postupak, jer ne vidim zašto budžetska inspekcija ne bi imala ovo što ima poreska policija. Ne vidim zašto carina ne bi imala ovo što ima poreska policija. Ne verujem zašto inspektori ili zaposleni u Upravi za javne nabavke ne bi mogli isto ovo da rade, Uprava za javna plaćanja.
Onda možete da date i svim agencijama. Evo, ova radio difuzna, ona bi mogla sa uniformama da skida predajnike, da privodi. Možete da zamislite oni privedu Karića, nešto oko frekvencije nije u redu. Ne može, ljudi. Ne može! Pretkrivični postupak, zna se, vodi samo organ unutrašnjih poslova, a svi drugi inspekcijski su u kontaktu sa organom unutrašnjih poslova. Uostalom svi drugi imaju obavezu da otkrivaju krivična dela, ali ukoliko posumnjaju da postoji nešto, pravi se zapisnik o kontroli, prosleđuje se Ministarstvu unutrašnjih poslova, organu unutrašnjih poslova koji preduzima dalje poslove, ukoliko smatra da ima nečega do krivične prijave, dok tužilac ne pogleda i ne kaže – dopunite mi, itd.
Svi inspekcijski organi su, praktično, na tom istom putu. Oni pomažu organu unutrašnjih poslova koji je jedini ovlašćen da vodi pretkrivični postupak. Ne može jedan ministar da kaže – hteo bih da moji policajci imaju ovlašćenja iz Zakonika o krivičnom postupku u smislu ovlašćenja vezana za pretkrivični postupak. To ne može.
To je Đelić ovde na jedvite jade izgurao 2002. godine. On je hteo i pištolje, revolvere, obezbeđenje, haubice, svašta je hteo. Eto, hteo Đelić, pa eno ga – šeta se. Vi tražite još više, znači šetaćete se i vi uskoro. Vodite i vi računa. Ne može to tako. Narušava se pravni poredak zemlje. To što je Mlađan Dinkić, kao političar, kao asistent, kao guverner, kao ministar zloupotrebljavao neka svoja službena ovlašćenja, pa se upuštao da komentariše neke stvari, to nije "reper". To je izuzetak. To ne sme da se radi.
Da bi ostvario svoje želje, svoje političke stavove, hajde da mu damo i policiju. Otvorimo onda poseban zatvor za izdržavanje kazne zatvora zbog krivičnih dela poreske utaje, pa smejao bi nam se ceo svet. Kažite mi, gde ovako nešto postoji na kugli zemaljskoj? U ovakvom ili sličnom sistemu kao što je kod nas, to ne postoji, to ne može da postoji.
Onda na kraju, nisam hteo sve da čitam zato što je ovo tragikomično što ste napisali. Kaže: "Oblik i način ostvarivanja saradnje iz stava 5. ovog člana sporazumno će svojim aktom bliže urediti ministar finansija i ministar unutrašnjih poslova". Naravno, asocira se na neku saradnju koja može da postoji. Saradnja mora da postoji. Saradnja postoji. Saradnja je propisana i Zakonom o unutrašnjim poslovima i Zakonikom o krivičnom postupku i drugim propisima. Ali, da sada pravite svoju posebnu stranačku policiju, kao poresku policiju, koja će sve da radi samo što ne može da liši slobode, pa još tražite da javni tužilac poreskog policajca prihvati kao da je predstavnik organa unutrašnjih poslova. To je nemoguće.
U delu u kojem se reguliše postupak, tužilac postupa na osnovu Zakonika o krivičnom postupku. Kada je u pitanju nadležnost na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o uređenju sudova, primenjuje krivični zakon – jedan republički ili onaj osnovni, kako se zove. Mora da ima uvid i saznanje o Zakonu o unutrašnjim poslovima. To je ceo gabarit propisa koji se tiču njegovog posla.
Kada mu se javi poreska stvar da bi on zastupao optužbu kako treba, on konsultuje poresku policiju, poresku upravu da mu se objasni šta znači ova stavka, da zna da protumači vaš zapisnik, kao inicijalni akt na osnovu koga je organ unutrašnjih poslova proveo neke istražne radnje, isledio, rasvetlio, pa utvrdio ko je odgovoran. Ali, vi pošto ne znate, pošto želite sve to da uradite na brzinu, onda u sledećim članovima, gde propisujete krivična dela, neću o tome da vam pričam, pošto će drugi o tome da pričaju, kaže – ko u nameri da ostvari.
A ko je taj? Kako ćete da utvrdite nameru? Kako ćete da utvrdite nameru nekome u nekom preduzeću sa 2000 zaposlenih; gde postoji služba, 50 ljudi koji rade samo poresku dokumentaciju i jednog direktora koji je ovlašćen da potpiše, koji može jedanput ili pet puta u toku godine da potpiše nešto što mu služba da. Ko je tu imao nameru? Kako ćete vi da utvrdite tu nameru? Odakle vam pravo da u svakom propisu propisujete krivična dela? Ako to tako ide, onda nam ne treba Krivični zakon.

Hvala gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu gospodina Jojića? (Ne.) Hvala.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Petrović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarovi
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, barem ovi koji su u sali, naravno zahvaljujući fenomenalnom predlogu Poslovnika od strane gospodina Markovića i poslaničke grupe G17 plus, sada smo, ukoliko to kamere uopšte pokazuju, u prilici da vidimo kako to sada funkcioniše Narodna skupština. Ali, doći će svakako vreme da građani na narednim izborima procenjuju ko je kako radio, ko je bio u pravu i povodom predloga ovog poslovnika, a naravno i svih ovih predloga zakona kojima nas bombardujete.
Danas je još jednom na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kažem –još jednom, jer je to, ne znam više koji put, verovatno peti ili šesti u prethodnih nekoliko godina da se raspravlja u Narodnoj skupštini o ovom zakonu. Možda biste, kada govorite o efikasnosti rada Parlamenta trebalo da razmislite i o ovim stvarima, ne samo da kažete – doneli smo toliko i toliko zakona, jer se zakoni nigde na svetu u civilizovanim i demokratski razvijenim državama ne mere na kilogram, niti se mogu procenjivati po broju zakona koliko je doneto.
Možda biste, ipak, malo bolje, trebalo da razmislite prilikom donošenja zakona, naročito prilikom odlučivanja o amandmanima koje podnose predstavnici SRS, jer nam se ovako dešava da na svakih nekoliko meseci iznova raspravljamo o jednom te istom zakonu, pa da ono što danas ne prihvatite, kroz naše amandmane, kroz tri meseca ugrađujete u novi predlog zakona o izmenama i dopunama.
U ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 33. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovom amandmanom sam tražio da se obriše član 33, jer je to bio jedini način na koji je bilo moguće sprečiti ulazak u pravni sistem nečega što ste ovim članom predložili, a predložili ste da se nakon 173. doda član 173a, kojim se praktično i suštinski jednim zakonom koji je poreski, propisuje novo krivično delo. Propisuje se nekoliko oblika izvršenja tog krivičnog dela, lakši i teži oblici. Propisana je i kazna, pa je tako rečeno da će se onome ko u nameri da ostvari pravo na neosnovan povraćaj poreza i poreski kredit, pa podnese poresku prijavu neistinitog sadržaja u kojoj iskaže iznos za povraćaj veći od 100.000 dinara kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
Stavom 2. propisan je teži oblik izvršenja ovog krivičnog dela i kaže se da – "Ako je iskazani iznos za povraćaj i poreski kredit veći od 3.000.000 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom". Stav 3. kaže da će, preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivična dela iz st. 1. i 2. ovog člana biti izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja samostalne delatnosti, poziva ili dužnosti od jedne do pet godina.
Na ovaj način vi nastavljate sa rušenjem pravnog sistema ove zemlje. Kada je bila birana ova vlada u ekspozeu ste rekli da će jedna od osnovnih stvari za koju se vi zalažete biti i precizno razgraničavanje po oblasti, da već jednom znamo kojim se zakonom uređuje poreski sistem, kojim zakonima uređujete oblasti krivičnog prava i krivične odgovornosti. Iz tog razloga obećano je da će biti doneti i krivični zakonik u kome će na jedan celovit i sveobuhvatan način biti obuhvaćena i regulisana sva krivična dela, zbog loših posledica koje su uočene; krivična dela su regulisana u praktično bezbroj zakona, što dovodi do toga da je nemoguće pratiti krivična dela, pogotovo za one koji nisu pravnici.
Većina ljudi koji se bave nekim privrednim delatnostima ili samostalnim delatnostima nisu pravnici. U cilju pojednostavljivanja i krivičnog sistema i opšteg pravnog sistema rečeno je, da će ona krivična dela koja su regulisana nekim drugim zakonima biti obuhvaćena Krivičnim zakonom, a da će u tim zakonima biti brisana. Vi radite upravo suprotno.
Maltene, svaki zakon koji imamo na dnevnom redu obuhvati i po neko novo krivično delo. Vi praktično tim činom poništavate sve ono što je rađeno na kodifikaciji krivičnog prava uporedo sa tim i Zakon o krivičnom postupku devalvirate time što propisujete posebna pravila i za otkrivanje krivičnih dela vezana za poresku oblast.
Čuli smo da ste i članom 135. predvideli i posebnu poresku policiju koja se praktično ni po čemu ne bi razlikovala od organa unutrašnjih poslova koji sada obavljaju taj posao. Ovaj član je kontradiktoran. Kažete, na primer, da – poreska policija, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje krivični postupak, može pozivati i saslušavati osumnjičenog, uključujući i njegovo prinudno dovođenje, iako prethodno u stavu 2. kažete da, poreska policija može preduzimati sve potražene radnje, izuzev ograničenja kretanja.
Pitam vas kako je moguće da nekoga prinudno dovedete negde, a da mu ne ograničite kretanje. Ili ćete se odlučiti za jedno ili za drugo. Ako je potrebno prinudno dovođenje onda to podrazumeva i neke mere koje su do sada mogli da preduzimaju samo organi unutrašnjih poslova, kao što je lišenje slobode, stavljanje i preduzimanje određenih mera, kojima se ograničava kretanje, stavljanje lisica, primenu sile ili bilo šta drugo.
Zbog svega ovoga mislim da bi bilo dobro prihvatiti i ovaj amandman SRS. Držite se već jednom onoga što ste proklamovali kao vaš cilj i načela kojima ćete se rukovoditi u radu, dok god ova vlada traje. Davati ovakva povlašćenja poreskim inspektorima i prebacivanje praktično jednog dobrog dela iz delokruga Ministarstva policije u delokrug Ministarstva finansija, mislim da nije ni u skladu sa Zakonom o Vladi, ni u skladu sa Zakonom o ministarstvima, gde je na jedan precizan način objašnjeno šta će, ko je u nadležnosti kog ministarstva i šta će koje ministarstvo u narednom periodu obavljati.
Mislim da ovo neće doneti dobro niti onima koji rade u poreskim organima. Mislim da ti ljudi nisu ni obučeni, ni plaćeni da obavljaju policijske poslove. To su ljudi koji su završavali neke druge škole, koji u ovoj oblasti imaju verovatno (sem onih koje ste vi doveli u prethodnih godinu ili dve) veliko iskustvo. Zato vi ne možete terati nekoga ko ima 15, 20 ili više godina radnog staža ( ko se zaposlio da obavlja jednu dužnost i da radi u poreskom organu), vi ga ne možete na ovaj način prekvalifikovati u policajca. Terati ga da se sada ponaša na jedan potpuno drugi način, da vrši drugi posao, a kažem i zarad onih koji su zaposleni u poreskim organima, a svakako i zarad građana Republike Srbije, ja vam još jednom predlažem da dobro razmislite i ovaj amandman prihvatite.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tako što sam predložio da se član 34. briše. Ovaj član 34. Zakona predviđa drastično kažnjavanje. Poštovani narodni poslanici, mogu da kažem kao praktičar i kao dugogodišnji advokat, da je za jedan deo, odnosno značajan deo krivičnih dela koji je propisan Zakonom o krivičnom postupku, zaprećena kazna do jedne godine i zato iznenađuje ovako visoko zaprećena kazna za poreske obveznike.
Dakle, predlagač se drznuo da kažnjava poreske obveznike, da im preti kaznama, do jedne godine. Poreskoj upravi se daje ovlašćenje koje ne bi smela da ima, daje joj se uloga zakonodavne vlasti, sudske vlasti. Na kraju mogu da kažem da se ova materija (i ne bi trebalo), ne može regulisati ovim posebnim zakonom, već se mora kodifikovati i mora biti regulisana Krivičnim zakonom Republike Srbije. Ovo je zaista i besmislen zakon i član kojim će poreske obveznike kažnjavati do jedne godine, što je neprimereno. Zato predlažem da se ovaj moj amandman usvoji.