Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo govorili o ovom zakonu i u načelnoj raspravi tada smo skretali pažnju da je mnogo nelogičnosti kod carinskih tarifa i oslobađanja od carina u ovom zakonu o carinskoj tarifi. Vidite da se uglavnom naši amandmani odnose na ove delove Zakona kojim se regulišu carinske stope za poljoprivredne proizvode.
To je zbog toga što mi srpski radikali mislimo da je uloga i ovog zakona (i uopšte zakona) i uloga Vlade Republike Srbije da se štiti domaća proizvodnja, pogotovo da se štiti domaća poljoprivredna proizvodnja. Mislimo da carinska politika mora da bude takva da štiti domaću proizvodnju. Međutim, u ovom predlogu zakona očigledno da predlagač ne deli naše mišljenje. Nastavlja se ono što je aktuelno već pet godina – da se domaći stočni fondovi potpuno osiromašuju, da se obesmišljava rad seljaka, srpskog seljaka, a to je ono što nikako ne bismo smeli da dozvolimo. Ne znam da li znate, a pretpostavljam da znate, ovde smo iz svih krajeva Srbije, da je, recimo, u Sjenici i na Zlatiboru živa mera jagnjadi, mladih jagnjića do 30 kilograma težine oko dva evra. U Vojvodini oko tri evra, a u Italiji šest evra.
Zamislite da se niko u zemlji Srbiji nije setio da otkupi svu jagnjad od naših poljoprivrednih proizvođača i da napravi jedan dobar posao i za te ljude i za Srbiju. Naravno, ne vodite vi računa. Koliko god negodovali dok mi govorimo o ovoj temi, činjenica je i građani to najbolje znaju, ne vodite računa, ne vodi Vlada Srbije računa o svojim građanima. Zaista je interesantno da ni ovakva tema ne privlači pažnju većeg broja narodnih poslanika ili da ne osete potrebu da bar polemišu sa nama kada govorimo o ovim problemima. Amandman kojim sam ja, u ime poslaničke grupe SRS, podnela odnosi se takođe na tarifni Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, meso i drugi klanični proizvodi za jelo.
To su pileće, ćureće, kokošije meso, rashlađeno ili smrznuto, živinsko meso, bataci, karabataci, cepano, odvojeno posebno, krila, iznutrice i tako dalje i u ovom zakonu je predviđena tarifna stopa od 30 za sve proizvode, a amandman koji, u ime poslaničke grupe SRS, ovde obrazlažem predviđa da ta stopa bude 50. Naravno, u interesu zaštite domaće proizvodnje, u interesu zaštite srpskog seljaka.
Vi ne da ne vodite računa kroz ovaj zakon, nego i sada smo svedoci da su ljudi malinu bacali na ulice, da su živinu hranili malinama, da je cena maline na kraju došla negde na 30 dinara, da je žetva pšenice u toku, a niko živi od proizvođača ne zna koja je cena pšenice, ko će to da plati, da li će da plati, kada će da plati, sve je neizvesno za srpskog seljaka. Zašto Vlada odbija predlog ovog amandmana, ne prihvata ga i evo sa kojim obrazloženjem. Kaže – "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije, kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa standstill klauzulom kojom se predviđa da carinske stope ostanu na nivou Akcionog plana, harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala".
Ovo je taj akcioni plan harmonizacije, čuveni akcioni plan harmonizacije Čedomira Jovanovića. Nadam se da se sećate koliko je taj mladi gospodin bio angažovan na usklađivanju i harmonizaciji odnosa između Srbije i Crne Gore u okviru državne zajednice, a njegov cilj je, takođe, bio da se poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači unište maksimalno.On je omogućio da "Krmivoprodukt" i ostali tajkuni kupe desetine i stotine hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Surčin. On je omogućio da lokalni kriminalac Vojica Janošević kupi oko 100 hektara zemlje – a kada mu predsednik izvršnog odbora SRS Dragan Todorović javno kaže da je kupio preko 50 hektara zemlje od PKB on kaže: nije tačno, Dragan Todorović ne govori istinu, nisam ništa kupio od PKB, kupio sam oko 100 hektara od BIM "Slavije", nije "šija nego vrat". Zamislite, to je sve omogućio Čeda Jovanović, ondašnja Vlada, a nastavljanjem te politike očigledno je da i ova vlada to podržava.
Šta se sada očekuje? Da će sve to poljoprivredno zemljište (koje se inače nalazi vrlo blizu naselja nekim), detaljnim regulacionim, (kojim već) planom biti pretvoreno u građevinsko, i bogati tajkuni još više će da se obogate na račun poljoprivrednika, na račun srpskih seljaka.
Da je slučajno pameti u Vladi Srbije i dobre volje, onda se to svakako ne bi dešavalo. Ali, Vlada, kako danas reče ovde jedan kolega, Vlada Republike Srbije na čelu sa potpredsednikom Labusom samo hrli i ubeđuje građane Srbije kako po svaku cenu treba da uđemo u EU, a pri tom ne kaže šta se sve očekuje od poljoprivrednika, od seljaka na ime ulaska u EU. Ne kaže ono što je komentarisano u Institutu ekonomskih nauka. Ja ću sada da pročitam jedan deo toga radi javnosti – zahtev za izdavanje sertifikata o zdravlju životinja, njihovog semena i embriona.
"Zakonodavstvo EU reguliše trgovinu između farmi i regija. Ovo zahteva sistem kompjuterske i administrativne kontrole u odsustvu granične kontrole. Trgovina će se teže odvijati između Šumadije i Vojvodine, nego između Srbije i Austrije. Ovo proizilazi iz direktiva 64/432, 91/68, 90/426, 90/539, 88/407, 89/536 i 92/65. Definiše se i uspostavljanje lista bolesti i kapaciteta za laboratorijska ispitivanja, opet u cilju smanjenja kontrola na granici. EU je odlučila da napusti politiku rutinskih vakcinacija, naročito kada se radi o slinavki, ptičjem gripu, šapu i svinjskoj groznici. Mere koje preduzimaju države članice moraju biti identične".
Dakle, ako neka od zaraznih bolesti izbije na sasvim drugom kraju kontinenta, nekoliko hiljada kilometara daleko od nas, ovdašnji poljoprivrednici će biti dužni da pristupe klanju domaćih životinja u skladu sa direktivom iz Brisela i to korisnici definicija – životinje koje mogu biti zaražene; što znači da ovde spadaju potpuno zdrave životinje.
Usaglašenost sa standardima u oblasti domaćih životinja zahteva izdavanje sertifikata i pasoša za njih. Propisi se, pre svega, odnose na goveda, svinje, ovce i koze, ali obuhvataju čak i mačke, pse i golubove.
Kod čistokrvnih i uzgajanih životinja, naš poljoprivrednik biće dužan da ima i njihov rodoslov, što proizilazi opet iz direktiva, da ih ne čitam, ima ih pet.
U slučaju živine za nasad propisana je striktna širina kaveza u kojima se ona drži. Slično je i za sanduke u kojima se drže telad, takođe, dve direktive 88 i 91/166, odnosno 629.
Dvanaest osnovnih direktiva reguliše prehranu životinja. Radi se o aditivima u sredstvima za životinjsku prehranu i koncentratima. Posle ovih direktiva sledi druga faza prilagođavanja gde su još strožiji i detaljniji uslovi o: aditivima, nepečaćenim kontejnerima i pakovanjima, izračunavanju energetske vrednosti hrane za živinu, korišćenje enzima, mikroorganizama u prehrani životinja, zabrana pojedinih proteinskih proizvoda i slično.
Govedina će morati da ima niski stepen okoštavanja hrskavice, meso će imati svetlo-ružičastu boju, a mast izuzetno fine "strukture", bele do svetlo-žute boje. Svako govedo u Srbiji će morati da bude registrovano, što podrazumeva postavljanje ušnih markica na oba uha goveda. Markica će imati jedinstveni broj, koji definiše životinju i njeno poreklo. U pasošima goveda će se beležiti i svaka prodaja tj. stari i novi vlasnici. Moraće da se nabave i kompjuteri za ovaj sistem obeležavanja. Samo softver, za bazne podatke, košta 650 hiljada evra. U Srbiji ima oko milion goveda. Biće potrebno nabaviti rezervne markice, najmanje oko 70 hiljada rezervnih markica.
Kada se radi o salmoneli, naš poljoprivrednik će morati da se prilagodi različitim propisima, jer regulativa nije ujednačena u svim zemljama EU, što će predstavljati poseban problem. U Švedskoj i Finskoj, drugačiji su propisi nego u starijim članicama EU.
Kada uđemo u EU, nećemo moći uvoziti meso iz trećih zemalja, osim ako to nije odobreno od strane nadležnih organa EU. Moraćemo da nabavimo i posebnu opremu za testiranje hormona koji se koriste u poljoprivredi. Takođe, uredba 338/91 utvrđuje standarde svežih i zamrznutih polutki, oblika i nivoa masnoće, oblik i izgled kokošaka, mladih petlića, pataka, gusaka, ćuraka, propisane su pravilima EU, kao i težina smrznute piletine.
Jaja se klasifikuju po težini, dele se na tri klase. Svinjsko meso se deli prema procentu mršavog mesa pri klanju, ide se do najsitnijeg detalja. Ne priznaje se pačje jaje ako je manje od pet santimetara.
Za opis pačjeg jajeta postoji veoma obimno obaveštenje; gde će naši poljoprivrednici posle napornog radnog dana da proučavaju ovakva obimna obrazloženja i to je posebno pitanje.
Takođe, kako će Veterinarski zavod u Zemunu proizvoditi veterinarske vakcine i lekove za lečenje životinja i slične proizvode, ako ga potresaju sukobi oko privatizacije, za šta je, naravno, kriv i direktno odgovoran ministar Predrag Bubalo, a o tome je bilo dosta reči i na Odboru za privatizaciju, a i ovde.
Dakle, ovo je samo jedan deo od onoga što očekuje naše seljake i naše poljoprivrednike kada ih budete uvodili, jednog dana i jedne godine, za nekoliko desetina godina, u EU.
Mislim da neće, nažalost, seljaci imati nekih posebnih problema oko ovoga, zato što ćete do tada.... vi ako biste još eventualno potrajali na vlasti, uništili biste sve što može da se uništi i sve što je još ostalo.
Svi smo svedoci da je proizvodnja maline do ove godine značila nešto, a od ove godine ljudi iskorenjuju malinjake, jer im se to više ne isplati. Tako jedan po jedan proizvod uništavate, zato što država nije spremna da pomogne seljaku, zato što seljak svaki dan sve teže živi. A mi smo voleli, vi to – "europejci" ili ne, agrarna i poljoprivredna zemlja i mi moramo da vodimo računa o seljaku, o uslovima za razvoj poljoprivrede, a moramo da vodimo računa i o ostalim segmentima. Ali vi vodite računa, ne vi koji ovde sedite, nego oni koje vi koji ovde sedite podržavate, vode računa, samo i isključivo, o sebi i o svojim ličnim interesima,.
A mi srpski radikali pokušavamo, bar kroz ove amandmane, da objasnimo građanima Srbije kakvo ih zlo čeka od ove vlade i od Vladinih zakona.
