Nadam se da ćemo svi biti zajedno odgovorni i da će krivični zakon biti već u septembru ili oktobru na dnevnom redu, upravo kao što predlažete.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 31. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA (pojedinosti)

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo Zakonodavni odbor.

Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 11. amandman je podneo Zakonodavni odbor.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Pauza do 15,30 časova, kada ćemo otpočeti raspravu o 32. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o Carinskoj tarifi i radićemo do završetka rasprave u pojedinostima po ovom zakonu.

(Posle pauze – 15,40)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Još jednom, moje izvinjenje što kasnim dva minuta.
Nastavljamo popodnevni tok sednice.
Prelazimo na 32. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O CARINSKOJ TARIFI ( pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radojle Bukvić, zajedno Milan Nikolić i Jovan Todorović, zajedno Branče Stojanović, Milomir Minić i Hranislav Perić, zajedno Milomir Minić i Rajko Baralić, Vojislav Mihailović, Veroljub Stevanović, Miloš Dišić, Lazar Čavić, Radiša Ilić, Jovan Daja, Dragan Čolić, Stojan Cvetković, Prvoslav Savić, Zoran Mašić, Vitomir Plužarević, Stevica Deđanski, Milorad Krstin, Petar Jojić, Srđo Komazec, Sreto Perić, Ljubomir Kragović, Milan Stevović, Miljko Četrović, Zlatan Jovanović, Božidar Koprivica, Stojan Tintor, Dragoljub Anastasovski, Vjerica Radeta, Paja Momčilov, Vitomir Milošević, Ivan Radić, Vojislav Milajić, Veroljub Arsić, Nataša Jovanović, Tihomir Đuričić, Blagoje Krajinović, Zoran Krasić, Nikola Todorović, Nikola Lalić, Momčilo Duvnjak, Darko Glišić i Milan Marković, Zakonodavni odbor, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pretpostavljam, članovi odbora i dodatno obaveštenje koje sve nas upozorava da je, nažalost, jedan deo ovih carinskih tarifa nužno usklađen sa potrebama da sačuvamo preferencijale, pre svega, kada je u pitanju tekstil, poljoprivredni proizvodi, šećer i drugo, što objašnjava usklađivanje carinskih tarifa pred početak pregovara sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Moje veliko razumevanje što ćemo o tome voditi računa, nadam se.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na Odeljak I Glava 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi.
Odeljak I – Žive životinje, proizvodi životinjskog porekla, Glava 1. – Žive životinje, u tarifnim oznakama 0102 90 21 00, 0102 90 29 00, da se carinska stopa 15 zameni stopom 30.
U svom obrazloženju bio sam veoma jasan. Smatrao sam i mislio sam da će Vlada razumeti ovaj amandman, kao i sve amandmane koje su podneli poslanici SRS. Izgleda, da razumevanja nema.
Moje obrazloženje je da dosadašnja politika prethodne i ove vlade nekontrolisanim uvozom žive stoke, mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih prerađevina pogubno je uticala na domaće stočne fondove koji su potpuno osiromašeni. Rešenja koja su predložena ovim amandmanom, domaće poljoprivredne proizvođače štite od nekontrolisanog uvoza ovih proizvoda i sprečavaju njihovo dalje osiromašenje i uništavanje.
Da bi zatim stigao odgovor na moj amandman od Vlade Srbije koji kaže – "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije".
Gospodo, šta je to od životinja što možemo da izvezemo, kada znamo da nam je stočni fond desetkovan od 2001, 2002, 2003, 2004. i sada 2005. godine. Apsolutno, (a mogu odgovorno da tvrdim kao član Odbora za poljoprivredu) ništa se nije poradilo na tome, da se pomogne onima koji se bave uzgojem tovnih junadi, uzgojem tovnih svinja, nego se došlo do jednog opšteg apsurda.
U jednom momentu, seljak za prase, približno, od 13 do 15 kilograma dobija 3.000 dinara, da bi onaj koji se bavi daljim tovom trebalo da uloži određena sredstva, da bi to prase (kako mi kažemo "nazime") dostiglo težinu od 25 do 30 kilograma.
Treba da nabavi koncentrat kojim se tovi do 105, 120 kilograma, tj. kako smo mi svojevremeno zvali JUS kvaliteta. Ako prase koje košta 3.000 dinara i ima u sebi 15 kilograma, a jedan 'ranjenik (tovljenik) od 100 kilograma košta 9.000,00 dinara, gde je tu stimulacija farmerima, zbog kojih su carine i uvedene.
Misli se na one koji izvoze, da li će to biti državni kombinati, društveni, da li će to biti privatni farmeri u uzgoju tovnih junadi ili u uzgoju tovnih svinja. Međutim, to izgleda Ministarstvo poljoprivrede ne interesuje. Veoma je interesantno reći, da li se ta Evropa pitala kada su nam uvodili sankcije i posle 2000. godine koliko ćemo godina biti u stanju da bismo rešili taj problem stočarstva, da bismo mogli biti ono što smo nekada bili u onoj Evropi.
Međutim, ovako uništen i desetkovan stočni fond sa ovakvim razmišljanjem Vlade, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija, gospodina Dinkića, mi nećemo daleko stići, a nećemo ni biti blizu Evropske unije. Tako da nam ovi zakoni koje ste predložili, zakoni o carinskim tarifama, neće puno značiti. Ovakvim zakonima vi nas terate tj. one koji izvoze vi terate da rade ono što ne bi trebalo da rade.
Danas poljoprivrednik, seljak ili onaj farmer koji se bavi mini farmom ili mega farmom, njemu treba dozvoliti (Ministarstvo finansija u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede) da radi svoj posao, da uzgaja, da ne uvozimo meso iz Brazila. Ako znamo da kod nas ima na stotine mini i mega farmi koje se bave tovljenjem, samim tim nema potrebe za uvozom. Međutim, taj lobi koji i dalje vlada u ovoj našoj Vladi misli da je potrebno da uvozimo bostan, (koji rađa ovde) uvozimo krastavce i paradajz i neke druge povrtarske proizvode, a po tome su poznate Srbija i Vojvodina.
Međutim, ne bih mogao a da ne kažem nešto što je interesantno, s obzirom na to da je ovo povezano sa Ministarstvom poljoprivrede. Gospodo, prosto je nemoguće poverovati, recimo, norveška vlada hoće da izađe u susret jednom gradu u Vojvodini, Kikindi, (s obzirom na to da je Kikinda zbratimljena sa Narvikom) Vlada Norveške hoće da pomogne jednu buduću zadrugu, koja će biti po norveškom sistemu, u vrednosti od 150.000 evra. Veoma je interesantno da Ministarstvo poljoprivrede na čelu sa Ivanom Dulić-Marković neće da potpiše jedan takav projekat i da pare odu tamo gde treba. Nije bitno, da li je to grad na jugu Srbije, na severu Srbije, Vojvodine, zapadu ili istoku, bitno je da te pare treba prihvatiti, a ne odbijati.
Ono što je interesantno reći za govornicom – mi smo dočekali da nam počne žetva ječma bukvalno bez kapi dizela. S obzirom na to da nije bilo dogovora između Ministarstva finansija, energetike i rudarstva i određenog lobija, vi dobro znate na koga se taj lobi odnosi, nije moglo da dođe do povećanja cene goriva. Žetvom pšenice dolazi povećanje cene goriva. Ali dolazi nam i ovo vreme. Neki bi već sigurno nešto uradili, ili bi 30% ukupno posejanih površina iskoristili konkretno samo da su imali taj nesretni dizel.
Šta se dalje dešava? Na Odboru za poljoprivredu, rečeno nam je da ova vlada neće i ne želi da se brine o otkupu pšenice, (ne interesuje je zagarantovana cena pšenice, ne interesuje otkup), njih jednostavno interesuju neke druge stvari. Kako uvesti ono što već proizvodimo?! A zašto ne izvesti ono što mi proizvodimo u one zemlje sa kojima možemo imati trgovinske odnose? To su: Kina, Rusija, Indija, to su zemlje arapskog sveta itd. Tu smo pali na prvom ispitu i taj ispit će nas sigurno skupo koštati.
Gospodo, seljak je na rubu propasti. Ovim zakonom o carinskoj tarifi ništa ne poboljšavate položaj nego samo gledate da ga još više uništite, da uništite one koji se bave proizvodnjom i koji poseduju mini i mega farme, bilo tovljenika, tovnih svinja, bilo tovnih junadi, to vas ne interesuje, ni ministarstvo ne interesuje. Bitno je da ispoštujete ono kako ste ovde rekli – amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije.
Ja se samo plašim da se ne pojavi u ovoj carinskoj tarifi još jedan Kostić, pa da ne izgubimo i ovo što nam je tobož vraćeno zbog onih malverzacija koje su svojevremeno brujale na televiziji i u novinama, između gospodina Labusa, sada potpredsednika Vlade i gospodina Miodraga Kostića. Još jednom vas molim, ovde amandmane na zakon o carinskoj tarifi ispred poslanika SRS shvatite ozbiljno. Mislim da bi ministri trebalo bolje, kvalitetnije i stručnije da se pozabave, da se pozabavi Vlada, da se ovaj zakon u potpunosti izmeni i tada će verovatno biti zadovoljene one norme, pa čak i norme Evropske unije.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović. Molim vas još jednom, čitav niz amandmana je podnet sa puno jasnih obrazloženja i razloga, poput ovih koje je naveo gospodin Krstin. Ali vas još jednom naprosto molim, reč je o nečemu što je ova Skupština izglasala pre par meseci i omogućila da dobijemo preferencijale. Dakle, reč je o ugrožavanju. Svako povećanje stopa mimo klauzule o mirovanju podrazumeva gubljenje preferencijala. Mi izvozimo u Evropsku uniju preko 40% svih proizvoda i to je samo obaveštenje koje smo svi dobili i ja vam se još jednom zahvaljujem na punom razumevanju.
Izvolite gospodine Rafailoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni kolega koji je govorio i ja, uglavnom na Odboru za poljoprivredu, imamo slična mišljenja. Dakle ne razlikuju se mnogo, ali mislim da je ovde bilo puno nerazumevanja. Mislim da je znao kolega šta se dešava sa preferencijalima, sa visinama carina i zaštitnih mera.
Nije to bitno. Jednu stvar treba da znamo, a to je, da su farme, velike farme koje su podignute Zelenim planom ili na neke druge načine ispražnjene pre 10 godina, od tada je retko koja krenula. U međuvremenu je ovde izrečeno puno netačnosti. Recimo, od 2000. godine samo smo imali kratak period niske cene svinja, živih svinja, dakle otkupa. Uglavnom su te cene i danas dobre. Dakle, to pokazuje koliki je uvoz.
Sećamo se 2000. godine kako je uvoženo meso iz Brazila i koliko je teško bilo zaustaviti to meso. Setite se ovoga što se desilo u oblasti Raške, kada su Ministarstvo finansija i carinski organi pokušali da uvedu jednu rigorozniju kontrolu. Videli ste šta kažu ljudi iz Zlatiborskog okruga, da njihova čuvena šunka, koja je poznata u svetu i u Evropi, zbog takvog mesa koje je u prethodnim godinama našlo veliko uporište kod raznih lobija koji su ga uvozili, Ali, te lobije nije napravio ni Miroljub Labus ni gospodin Dinkić, niti bilo ko, ko je sada došao.
Upravo je sada najteža borba protiv takvih ljudi koji su naučili da rade kako hoće i zato oni konstruišu nove afere.
Što se tiče izvoza, još jedan netačan podatak – u ovom trenutku poljoprivreda je najbolja izvozna grana u Srbiji. Jedino poljoprivreda ima suficit nad uvozom. Dakle, nema deficit kao ostale grane, a naravno, moglo bi mnogo bolje i biće mnogo bolje. Tu treba uraditi mnogo stvari, od carinskih zakona koji treba da omoguće slobodniji protok robe koja se uvozi. Ali, nije samo ona problem, problem je kvalitet robe koji se uvozi i problem su ljudi koji vrše kontrolu.
Dakle, što se tiče zatečenog stanja, ova ekipa, ova vlada, ovi poslanici vladajuće većine, kao ni prethodni, nisu došli zato što je narod rekao da bez njih ne može. Upravo su došli na propasti prethodnika iz skupštinskih saziva i prethodnih vlada, koje su Srbiju doveli do ovog stepena na koji je došla.
Vi dobro znate, kolega, kako je teško propalo domaćinstvo postaviti na noge. Deset domaćina u jednom selu ne može to domaćinstvo u kratkom periodu da postavi na noge. Zamislite kako je to novoj Vladi?
Uglavnom ono što je bitno, u poljoprivredi treba popraviti sistem kreditiranja, treba promeniti način da mladi seljaci što lakše dolaze do kredita, da se spreče tajkuni da dolaze do kredita, koji su napravili sebi sisteme za to.
Jedna stvar u kojoj se potpuno slažemo – nema opravdanja ni za jednu vladu, pa ni za ovu što nema dizela, pogotovo u sezoni žetve. To mora da se ispravi. Ja sam već i preduzeo neke korake. Malo se oseća poboljšanje, ali to nije dobro i tu se potpuno slažemo. Uglavnom, da ne bude zabune, niko u ovom parlamentu nije a da nije bio u vlasti. Nema nijedne poslaničke grupe koja nije učestvovala u vlasti na ovaj ili onaj način.
Mene čudi samo jedna stvar i to će biti pitanje, pošto vidim da će biti replike – zašto to znanje i sve ovo što govorite za govornicom niste pokazali dok ste bili na vlasti. Ja sam siguran da tada vladajuća većina, socijalisti bi sve dobre predloge prihvatili, čak i Slobodan Milošević. Mene samo čudi da tada niste znali a sada odjednom sve znate.
Da budemo jasni – narod odlično zna šta je priča, šta su konstruktivni predlozi, a šta je demagogija. Ja razumem šta je opoziciono delovanje. Hvala.

Hvala, gospodine Rafailoviću. Po amandmanu niko više ne želi reč.
Replika, gospodin Krstin lično je pomenut, a potom ćemo preći na amandman gospodina Deđanskog, ako se završi repliciranje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se kaže da je tako bilo dobro, hajde da se podsetimo na prošlu godinu – 100 kilograma kukuruza je moglo na pijaci da se uzme za 1.400 dinara, a danas za 700 dinara. U čemu je razlika? Da li u kvalitetu? Slušajte dobro, Rafailoviću, nemojte posle da ne znate.
Gospodo, šta reći da u jednom prethodnom periodu jedna uredba važi mesec dana i gospodin Matijević izlazi na osnovu te uredbe – čisti italijanske robne rezerve, mislim na suhomesnate proizvode i ostalo, dovozi ovde u Srbiju i smanjuje se cena žive stoke. Da li je to tačno? Jeste! Uredba je bila na mesec dana.
Što se tiče preferencijala na šećernu repu – nama je to svima jasno. Gospodo, gospodin Labus je rekao da je organizacija koja je zadužena za bavljenje korupcijom i kriminalom u Srbiji, organizacija zvana "Olaf", bila ovde i obrazložio je tri razloga zašto smo izgubili pravo na izvoz šećera.
Prvi razlog zato što je smeštena u hotelu gde su bile bubice. Gospodo, bubice – pa u svakom hotelu ima bubašvaba?! Kaže – ne, to su bili prisluškivači!
Drugi razlog je zato što gospodin Miodrag Kostić nije hteo da dozvoli uvid u dokumentaciju izvoza. Zar mi pored tolike finansijske policije, pored MUP, SUP itd. nismo u stanju da stanemo na put jednom Miodragu Kostiću?!
Treće, odlazi se u Kovilj da se ispita tri, četiri ili pet radnika. Oni su priznali da su prepakivali šećer. To su tri razloga. I vi ste bili na toj sednici Odbora za poljoprivredu, kada je zamenik predsednika Vlade to obrazložio, ali prethodno je tražio da izađu novinari iz sale. Da li sam ja tu nešto slagao? Nisam ništa.
Šta se dešava kod robnih rezervi, gospodo? Molim vas, 18 milijardi su dužni pojedini subjekti: privatna preduzeća, državna, nedržavna itd. Dužni su u izvozu pšenice, poljoprivrednih proizvoda 18 milijardi, a budžet za poljoprivredu je 22 milijarde.
Gospodo, podelite samo 18 milijardi, neka je pšenica sedam a ne može da bude po 9,5, neka je sedam dinara, vidite koliko hiljada tona može da se otkupi pšenice. Gde su sada robne rezerve da je otkupe. Sada nema ništa u robnim rezervama i to bi trebalo da otkupe robne rezerve. Fali 18 milijardi, nema ih.
Gospodo, da li smo suočili na Odboru za poljoprivredu javno tužilaštvo i ljude iz robnih rezervi? Šta su rekli – jedan drugog optužuju. Javni tužilac kaže, vi nećete da dođete i da svedočite protiv njih, a ovaj viče – laže, vi ste tuženi od strane robnih rezervi! Na kraju dobijamo spisak svih onih koji su tobože kažnjeni, što je bilo strogo poverljivo. Molim vas lepo, najviše je kažnjen jedan direktor, koji je kažnjen dve godine, uslovno šest meseci.
Da li je to taj odnos prema seljaku? Da li je to odnos jedne države i jednog ministra?

Reč ima gospodin Mašić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam dizao ruku odmah posle završene diskusije gospodina Rafailovića, a javljam se po Poslovniku, po članu 101. Poslovnika.
Želim da dam svoj osvrt na određene izjave koje je ovde gospodin Rafailović izneo, vezane pre svega za rad Ministarstva poljoprivrede, izvoz poljoprivrednih proizvoda u proteklom periodu.
Prvo, Ministarstvo poljoprivrede u odnosu na prezentirani plan i program rada za ovu godinu ni izdaleka ne ispunjava ono što su planirali. Prvo da pođemo od zakonske regulative. Planirano je da se u ovoj godini donese 14 zakona i to: krucijalnih, bitnih i značajnih u ovoj oblasti. Do sada, kao što znate, doneta su samo tri, a nijedan još nije u proceduri, a barem nekoliko je trebalo da bude već u ovoj prvoj polovini godine.
Dalje, Ministarstvo poljoprivrede, u okviru tog prezentiranog plana i programa rada, trebalo je da donese nacionalnu strategiju programa za poljoprivredu u Republici Srbiji, da izradi strategiju prerađivačkog sektora, da izradi strategiju šumarstva i strategiju razvoja savetodavne službe. Nijednu od ovih strategija do sada Ministarstvo poljoprivrede nije, barem, obnarodovalo, nije saopštilo javnosti, a ni prezentovalo Odboru za poljoprivredu.
Dalje, što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda, u Agrarnom budžetu za ovu godinu je planirano od strane Vlade i Ministarstva poljoprivrede oko 600 miliona dinara kao podsticaj izvozu poljoprivrednih proizvoda.
Ne znamo koliko je realizovano od tih sredstava kao podsticajnih, ali je izvesno da je ipak malo izvezeno poljoprivrednih proizvoda koji se, kao suficitarni, nalaze na našem tržištu.
Ako je pre nekoliko dana Ministarstvo poljoprivrede iznelo podatak da mi imamo oko 530.000 tona pšenice, (to je od prošlogodišnjeg roda, a svaki dan treba da krene žetva nove pšenice) pitam i Vladu i Ministarstvo poljoprivrede: zašto se nije potrudilo da upravo tim podsticajnim sredstvima koja su planirali u budžetu za podsticanje izvoza, podstakne izvoz tog tržišnog viška koji su projektovali na nekih cirka 150 do 200.000 tona i time se stvori kakva-takva mogućnost otkupa novog roda pšenice. Ovako, jednostavno, potpuna je neizvesnost kod poljoprivrednih proizvođača da li će se i koliko otkupiti ovogodišnjeg roda pšenice.
Na kraju, a propo pšenice, u tom istom Agrarnom budžetu je bila planirana milijarda dinara za subvencioniranje pšenice. Ni dinara od tih sredstava nije podeljeno poljoprivrednim proizvođačima. Pitam se zašto nije podeljeno? Sada se ta milijarda dinara nudi kao moguća sredstva za subvencioniranje skladištenja roda ovogodišnje pšenice, jer je izvesno i Vladi i Ministarstvu da će ovako vođenom agrarnom politikom biti veliki problem sa ovogodišnjim rodom pšenice.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ponuđeno je, barem na Odboru za poljoprivredu je rečeno, da bi ta milijarda dinara mogla da se iskoristi za subvencionirano skladištenje te pšenice.
(Predsedavajući: Vreme.)
Da ne kažem da imamo suficit mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i da nešto što je malo izvezeno, samo je u zemljama u okruženju. Daleko je od toga da smo mi konkurentni i da možemo da se pojavimo na evropskom tržištu, iako permanentno iznosimo i zagovaramo to tržište i pokušavamo doneti propise za to tržište. Međutim, nažalost, daleko smo od tog tržišta i konkurentnosti sa mesom, mlekom i proizvodima od mesa i mleka, ali i ovde gde bismo mogli izvoziti, ne izvozimo dovoljno tih proizvoda.
Nažalost, zbog ograničenog vremena, a i već sam prekoračio, ne mogu obrazložiti sve što sam smatrao ili opovrgnuti ono što je gospodin Rafailović rekao, ali hvala vam na strpljenju.

Gospodine Mašiću, da li želite da se ovo iz stenograma izvuče kao poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije?
Znači, želite da bude poslaničko pitanje.
Reč ima narodni poslanik Rafailović, replika.