Meni je veoma drago što ne moram ništa da opovrgnem, jer kolega Mašić je sam sebe opovrgao. Krenuću od onoga što je on govorio.
Dakle, pomenuo je da je 14 zakona planirano, a samo tri doneto. Odlično zna kolega, pošto zajedno sa mnom vodi Odbor, u stvari, on je predsednik Odbora za poljoprivredu, da što se tiče Ministarstva, rasprave i u Skupštini i van Skupštine, recimo, zakon o veterinarstvu, obavili smo u Institutu u Velikoj Plani. Dakle, Ministarstvo je odradilo sve i poslalo predloge zakona, a što oni nisu došli na dnevni red, to je problem tajminga i svega ovoga što se dešava sa nekim drugim važnijim zakonima. Ali, to nije bitno.
Jedna druga stvar koju ne treba uopšte demantovati, a to je da Ministarstvo nije donelo strategiju poljoprivredne proizvodnje. Kolega, vi ste zaboravili da smo na sednici odbora, mislim da je to bilo na Fruškoj Gori, zajednički u načelu podržali, jedinstveno glasali, (postoji zapisnik) strategiju poljoprivredne proizvodnje koja je bila na javnoj raspravi, ponuđena javnosti. Ne znam o čemu govorite.
Kažete da je malo izvezeno poljoprivrednih proizvoda. Pa, poljoprivreda jedina ima suficit. Jedino što se uvozi sada možda više nego što treba, to je van sezone povrće i voće, ali građani to hoće. Ne možemo ih ostaviti bez paradajza u zimu i bez banana, limuna ili pomorandži isto u zimu, kada je sezona gripa itd.
Pored toga, napomenuću vam da tek sada sleduje perspektiva za dobar izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer ako ste primetili, predsednik SAD, gospodin Buš, potpisao je, da je Srbija dobila status najpovlašćenije nacije u izvozu.
Kažete da milijarda dinara iz budžeta nije podeljena seljacima. Kolega, kad vi pričate, ja ćutim i slušam, kad osetim za potrebno, izađem za govornicu, ponašam se civilizovano, kao narodni poslanik. Dakle, milijarda dinara nije iz budžeta podeljena seljacima. Mi smo pre nekoliko dana dali preporuku ministarstvu, opet zajednički, jedinstveno, da se ta sredstva opredele za kreditiranje otkupa i za skladištenje pšenice koja je, zbog kiše i ovoga, u takvom stanju vlage kakvom jeste.
Što se tiče ovog prvog dela, mislim da nema potrebe, ali samo da podsetim. Za šećer znate šta se desilo. Samo ću podsetiti da za gospodina Kostića i sve ostale tajkune 1985-1986. godine nisam znao, niti čuo. Nisam znao ni da ti ljudi postoje. U vreme od 90-te godine, kada sam ja počeo da se bavim politikom, oni su narastali i postajali sila. Isto tako znate ko je najviše napora uložio. Zna se, ova vlada, na čelu sa potpredsednikom koji je imao zadatak da povrati preferencijale za izvoz šećera. To je gospodin Labus uradio. Mi ponovo imamo preferencijale za izvoz šećera u EU.
Što se tiče uvoza mesa, ponovo ću podsetiti ...
(Predsedavajući: Molim vas da omogućite govorniku da završi, a vi privedite kraju, zbog vremena.)
Razumem da istina boli i da se često reaguje na nju, ali samo da kažem da uvek cene kažu kakav je uvoz. Pogledajte sada cene žive stoke u otkupu. One govore o tome koliko se mesa uvozi. Znači, cene su dobre. Ja sam, verovali ili ne, na kraju poklanjao svinje, tamo negde 1994, 1995, 1996, 1997. godine, poklanjao prijateljima, jer nisam imao račun da tovljenika od 100 kilograma dam za 100 maraka, nego sam poklanjao prijateljima koji su to zaslužili i sa kojima sam dobar.
Dakle, cene govore o tome. Uvoz je mnogo manji nego što je nekada bio, a Srbija hoće u Evropu i mi polako treba da pripremio naše seljake, pa i mene, da se naučimo da se takmičimo u slobodnoj tržišnoj utakmici.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi imamo mnogo veći problem od ovoga, a to je opustelo i staro srpsko selo! Mislim da energiju, znanje i ideje koje imate treba zajedno da usmerimo u tom pravcu da mlade ljude vratimo na selo. Mi ćemo na Odboru za poljoprivredu lako postići jedinstvo, ali tu nam je potrebna i podrška poslaničkih grupa i celog javnog života u Srbiji.