Meni je veoma drago što ne moram ništa da opovrgnem, jer kolega Mašić je sam sebe opovrgao. Krenuću od onoga što je on govorio.
Dakle, pomenuo je da je 14 zakona planirano, a samo tri doneto. Odlično zna kolega, pošto zajedno sa mnom vodi Odbor, u stvari, on je predsednik Odbora za poljoprivredu, da što se tiče Ministarstva, rasprave i u Skupštini i van Skupštine, recimo, zakon o veterinarstvu, obavili smo u Institutu u Velikoj Plani. Dakle, Ministarstvo je odradilo sve i poslalo predloge zakona, a što oni nisu došli na dnevni red, to je problem tajminga i svega ovoga što se dešava sa nekim drugim važnijim zakonima. Ali, to nije bitno.
Jedna druga stvar koju ne treba uopšte demantovati, a to je da Ministarstvo nije donelo strategiju poljoprivredne proizvodnje. Kolega, vi ste zaboravili da smo na sednici odbora, mislim da je to bilo na Fruškoj Gori, zajednički u načelu podržali, jedinstveno glasali, (postoji zapisnik) strategiju poljoprivredne proizvodnje koja je bila na javnoj raspravi, ponuđena javnosti. Ne znam o čemu govorite.
Kažete da je malo izvezeno poljoprivrednih proizvoda. Pa, poljoprivreda jedina ima suficit. Jedino što se uvozi sada možda više nego što treba, to je van sezone povrće i voće, ali građani to hoće. Ne možemo ih ostaviti bez paradajza u zimu i bez banana, limuna ili pomorandži isto u zimu, kada je sezona gripa itd.
Pored toga, napomenuću vam da tek sada sleduje perspektiva za dobar izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer ako ste primetili, predsednik SAD, gospodin Buš, potpisao je, da je Srbija dobila status najpovlašćenije nacije u izvozu.
Kažete da milijarda dinara iz budžeta nije podeljena seljacima. Kolega, kad vi pričate, ja ćutim i slušam, kad osetim za potrebno, izađem za govornicu, ponašam se civilizovano, kao narodni poslanik. Dakle, milijarda dinara nije iz budžeta podeljena seljacima. Mi smo pre nekoliko dana dali preporuku ministarstvu, opet zajednički, jedinstveno, da se ta sredstva opredele za kreditiranje otkupa i za skladištenje pšenice koja je, zbog kiše i ovoga, u takvom stanju vlage kakvom jeste.
Što se tiče ovog prvog dela, mislim da nema potrebe, ali samo da podsetim. Za šećer znate šta se desilo. Samo ću podsetiti da za gospodina Kostića i sve ostale tajkune 1985-1986. godine nisam znao, niti čuo. Nisam znao ni da ti ljudi postoje. U vreme od 90-te godine, kada sam ja počeo da se bavim politikom, oni su narastali i postajali sila. Isto tako znate ko je najviše napora uložio. Zna se, ova vlada, na čelu sa potpredsednikom koji je imao zadatak da povrati preferencijale za izvoz šećera. To je gospodin Labus uradio. Mi ponovo imamo preferencijale za izvoz šećera u EU.
Što se tiče uvoza mesa, ponovo ću podsetiti ...
(Predsedavajući: Molim vas da omogućite govorniku da završi, a vi privedite kraju, zbog vremena.)
Razumem da istina boli i da se često reaguje na nju, ali samo da kažem da uvek cene kažu kakav je uvoz. Pogledajte sada cene žive stoke u otkupu. One govore o tome koliko se mesa uvozi. Znači, cene su dobre. Ja sam, verovali ili ne, na kraju poklanjao svinje, tamo negde 1994, 1995, 1996, 1997. godine, poklanjao prijateljima, jer nisam imao račun da tovljenika od 100 kilograma dam za 100 maraka, nego sam poklanjao prijateljima koji su to zaslužili i sa kojima sam dobar.
Dakle, cene govore o tome. Uvoz je mnogo manji nego što je nekada bio, a Srbija hoće u Evropu i mi polako treba da pripremio naše seljake, pa i mene, da se naučimo da se takmičimo u slobodnoj tržišnoj utakmici.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi imamo mnogo veći problem od ovoga, a to je opustelo i staro srpsko selo! Mislim da energiju, znanje i ideje koje imate treba zajedno da usmerimo u tom pravcu da mlade ljude vratimo na selo. Mi ćemo na Odboru za poljoprivredu lako postići jedinstvo, ali tu nam je potrebna i podrška poslaničkih grupa i celog javnog života u Srbiji.

Izvolite, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se, mislim da neću izlaziti po ovoj istoj stvari više za govornicu, ipak moram, istine radi, da demantujem neke stvari koje je gospodin Rafailović izneo za ovom govornicom.
Prvo, gospodine Rafailoviću, vi treba da razlikujete šta je strategija razvoja poljoprivrede. To jesmo raspravljali na Odboru. Nažalost, još ni Vlada tu strategiju nije usvojila, a daleko je od toga da smo predložili da parlament usvoji tu strategiju. Prema tome, strategija jeste sačinjena, jeste raspravljana u stručnim i naučnim krugovima, ali je ostalo samo na tom nivou. U okviru te strategije, trebalo je u ovoj godini, pa za naredne dve godine da se donese nacionalni program.
Govorio sam o nacionalnom programu, a vi me najverovatnije niste razumeli. Nacionalni program je trebalo da se donese, kao operativni program, a strategija, kao strategija, je nešto što je fundamentalni dokument. Niste imali pravo da mi spočitavate da ne znam šta je strategija. I te kako razumem i znam gde smo raspravljali i kada smo raspravljali.
Isto tako, vezano za sredstva koja je Ministarstvo poljoprivrede u ovoj godini kroz Agrarni budžet opredelilo za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Nisam sporio da su to značajna sredstva, pogotovu kao podsticajna, da je to oko pet milijardi dinara. Govorio sam o sredstvima koja su namenjena za subvencioniranje pšenice od milijardu dinara, da sa tih milijardu dinara ništa nije urađeno.
Govorio sam, o subvencioniranju izvoza poljoprivrednih proizvoda od 600 i nešto miliona dinara, da ta sredstva nisu namenski iskorišćena, a da su mogla da budu iskorišćena upravo u svrhu i u cilju unapređenja naše poljoprivredne proizvodnje. Tako da mislim da se nismo razumeli. Hvala.

Po kom osnovu, gospodine Markoviću želite reč? Ako hoćete, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom parlamentu smo doživljavali sve i svašta od 1990. godine pa naovamo. Doživljavali smo da policija prebija poslanike SRS, doživljavali smo da poslanike SRS iznose iz ovog parlamenta. Ali, do sada, od početka parlamentarizma nismo mogli da doživimo da samozvani ekspert uči doktora poljoprivrednih nauka i profesora na fakultetu šta je to strategija. Danas smo i to doživeli.
Reče taj ekspert, maločas – nema ovde političke stranke koja nije bila na vlasti. Nema, osim SRS, nijedne političke stranke u kojoj on nije bio.

Hvala.
Reč ima gospodin Vladisav Kronić, po Poslovniku.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 1. Samo nekoliko reči, da pojasnimo neke stvari.
Što se tiče zakonodavne aktivnosti ovog ministarstva, naravno, vrlo je važna ta zakonodavna aktivnost. Međutim, ona bi sigurno bila jača da u ovom parlamentu nema određenih radnji, koje podsećaju na opstrukciju da se što manje zakona usvoji.
Što se tiče strategije poljoprivrede, istine radi, da podsetim gospodina predsednika Odbora za poljoprivredu, strategija poljoprivrede je usvojena jednoglasno. Predsedavao je gospodin Zoran Mašić. Prema tome, i on je podigao ruku i tako smo usvojili strategiju. To nije sporno. Strategija je stručna stvar i, prema tome, jako važan dokumenat.
Pošto je ovde bilo reči o stanju u robnim rezervama, skoro je tačan podatak, koji je ovde govornik izrekao, ali taj deficit u robnim rezervama, odnosno pljačka robnih rezervi, odnosno krađa nastala u periodu između 2000. i 2003. godine.
Što se tiče ovogodišnjeg roda pšenice, on će biti, nažalost, takav kakav će biti. Međutim, moramo biti svesni da je prehrambena sigurnost ove zemlje obezbeđena sa 530.000 tona koji se nalaze u ovom momentu u robni rezervama i nije ugrožena. Konačno, zadatak robnih rezervi je upravo da obezbedi prehrambenu sigurnost zemlje, a pšenica je sigurno, to mora da postane svima nama jasno, roba, kao i svaka druga, kao cipele, kao živa stoka, itd.
Prema tome, zašto je cena kukuruza veća ili manja, naravno, kolega, to zavisi od ponude i tražnje. Tražnja prošle godine, kao rezultat sušne godine, (2003.) naravno da je izazvala povećanje cene kukuruza – dobar rod u prošloj godini, ove godine, naravno, depresijaciju te cene.
Što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda u EU, još jedan tačan podatak da damo. Srbija u svom trgovinskom bilansu u izvozu poljoprivrednih proizvoda sa EU ima suficit. Toliko radi istine. Hvala.

Hvala vama.
Replika, narodni poslanik Dragan Rafailović.

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, biću veoma kratak, samo da razgrnem sve dileme. Gospodina Mašića izuzetno cenim i poštujem. Nijednog trenutka nisam pokušao da ga učim nečemu što on ne zna. Upravo sam ga podsećao na ono što on zna i za ovom govornicom treba da govorimo onako kako je bilo.
Što se tiče onog dela, podrugljivog – ekspert. Mislim da mi ovde ne treba da ocenjujemo ko je ekspert za šta. Kada odem odavde, bilo kakav fakultet da je završen, napolju, u inostranstvu, treba da se dobije sertifikat za tu diplomu. Ono za šta sam ja ekspert, gospodine, dragi kolega, sigurno polažem u svakoj državi i EU i Amerike, a za naše ljude sa fakultetskim diplomama nisam za sve siguran da mogu. Hvala.

Hvala vam.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na Odeljak I Glava 1. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.