Hvala vama, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Izvinite, moram samo da kažem – da, radimo po novom Poslovniku. Vi ste potpuno u pravu, mnogo više poslanika prisustvuje sednici nego što je neophodno, ali ono što je važno, mada mi amandmane razmatramo u dva navrata, sve vreme je prisutan predstavnik ministarstva. Molim vas da uvažavate dame koje su prisutne. Desilo se i pre neki dan, gospodin Marković nije video, pa smo se izvinili međusobno dami.
Imam jednu dobru vest. Vi ste potpuno u pravu – rezultat ukidanja sporazuma između Srbije odnosno tadašnje SR Jugoslavije i Makedonije uzrokovao je užasne probleme od trenutka kada je ministar bio gospodin Karić. Od tada postoji nekontrolisan uvoz, to je istina. Ali zahvaljujući angažovanju svih tokom prošle godine, sada je potvrđeno da će Republika Makedonija prihvatiti princip reciprociteta, dakle kakve su naše takve će biti i njihove. Dakle, potpuno ste u pravu.
Izvinite što sam dao informacije, ali smatram da su korisne za sve.
Na Odeljak III Glava 19. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.
Hvala još jednom na razumevanju za ovo mišljenje od malopre. Izvolite, gospodine Markoviću.

Izvinjavam se gospođi koja je iz Ministarstva, ali to sam sada razumeo, ali opet jedno je to pitanje a drugo je kada je prisutan ministar. Mi generalno jesmo bili protiv ovakvog Poslovnika. Moje pravo je da se ne slažem sa tim da govorim pred 20 poslanika, uz svo uvažavanje svakog prisutnog poslanika. Neko opet misli da je to dobro. U krajnjem slučaju nije važno, drago mi je da smo poveli jednu konstruktivnu diskusiju o ovim temama koje su za nas veoma bitne.
Pomenuli smo taj problem uvoza iz Makedonije. Ali, kroz to sam hteo slikovito da prikažem i mnoge druge probleme sa kojima se suočavamo. Posebno, i dalje za mene ostaje vrlo bitno pitanje, možda prebrzog prepuštanja tržišnih mehanizama poljoprivrednih proizvođača. Tu posebno mislim na velike poljoprivredne kombinate, gde je zaposlen veliki broj ljudi. To je, moram reći, nešto što brine ljude koji tamo rade, a i mene kao narodnog poslanika, potpredsednika Skupštine, takav način.
Naime, neko je malopre pominjao privatizaciju mlekara. Mi imamo problem da su i prerađivački kapaciteti i kada je u pitanju mleko i kada je u pitanju pšenica privatizovani. Privatizacija je obavljena čak i po saveznom zakonu, koji je važio tokom devedesetih godina.
Tu zaista imamo ozbiljan problem da se naši subjekti koji se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom nalaze u jednoj potpuno neizglednoj situaciji i zavise od dobre volje onoga ko kaže, hoću da otkupim mleko ali po toj i toj ceni ili neću da otkupim mleko.
Mislim da tu imamo realan problem. Nedavno sam se vratio sa jednog puta. Recimo u Švajcarskoj proizvođač mleka, kada se sve to preračuna, ima 60% veću cenu mleka koje predaje na preradu nego što to ima proizvođač u Srbiji. Mislim da ćemo tu generalno imati problema, ali da sada ne širimo tu priču.
Dakle, ovaj amandman se odnosi na Odeljak IV Glava 16. – Prerađevine od mesa, riba, ljuskara, mekušaca ili ostalih vodenih beskičmenjaka, tarifna oznaka 1602 31 90 00 – ostali – 30 zamenjuje se sa dve nove tarifne oznake: 1602 31 90 10 – dehidrirana ćuretina u prahu i granulama – 5 i 1602 31 90 90 – ostalo – 30, zatim tarifna oznaka koja se odnosi na dehidriranu piletinu u prahu i granulama, pa tarifna oznaka koja se odnosi na dehidriranu jagnjetinu u prahu i granulama i tarifna oznaka koja se odnosi na dehidriranu svinjsku slaninu u granulama.
Zašto smo mi podneli ovaj amandman? Sve četiri vrste proizvoda predložene za izdvajanje iz stava – ostali, ne proizvode se u Srbiji. Radi se o proizvodima visoke tehnologije koji se kupuju od svega nekoliko proizvođača u svetu. Navedeni proizvodi se koriste u proizvodnji supa i čorbi.
Domaći proizvođači su izloženi oštroj konkurenciji na domaćem tržištu, gde su u značajnoj meri prisutni mnogi strani proizvođači, posebno proizvođači iz bivših JU republika. Većina vas kada ode u samouslugu to može i da vidi. Radi se o tome da zaista naši proizvođači imaju malu šansu da budu konkurentni. Što zbog neke čudne JU nostalgije, za koju ne vidim neki razlog, bar kad neko kupuje supu ili čorbu, ili što zbog toga, nažalost, nekome više odgovara taj ukus koji se nudi ili možda cena jeste bolja od one koju su u stanju da ponude naši proizvođači.
Zbog toga predlažemo da se prihvati ovaj amandman i na taj način da se, koliko je to moguće, zaštite naši proizvođači. Hvala.

Hvala vama, gospodine Markoviću.
U redu je, lapsus je bio, a ja ću kasnije dozvoliti da se govori o tom amandmanu koji je bio na dnevnom redu.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak III Glava 20. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.
Malopre je bio Odeljak III Glava 19, ali u redu je, govorili ste o Odeljku IV Glava 16. i kada to bude na dnevnom redu, samo ćete zameniti. Sve je u redu.
Dakle, Odeljak III Glava 20.

Izvinjavam se, očigledno je moja greška pošto smo malopre poveli onu diskusiju o situaciji u parlamentu.
Odeljak III. Glava 20. – Proizvodi od povrća, voća, uključujući jezgrasto voće i ostalih delova bilja (neću čitati sve tarifne oznake, pročitaću obrazloženje i smatram da će to biti dovoljno).
Navedeni predlozi u okviru Glave 20 – proizvodi od povrća, voća, uključujući jezgrasto voće i ostalih delova bilja, definišu unošenje posebnih tarifnih stavova za koncentrisane voćne sokove od voća koje se ne gaji u Srbiji, a koje proizvođači voćnih sokova koriste kao sirovinu za dalju proizvodnju.
Utvrđivanjem niže stope carine za koncentrisane voćne sokove od agruma i ananasa, uz istovremeno utvrđivanje više stope carine za voćne sokove za široku potrošnju, domaćim proizvođačima bi se stvorili uslovi za podizanje konkurentnosti njihovih proizvoda na svetskom tržištu, kao i u odnosu na voćne sokove za široku potrošnju iz uvoza.
Sličnu podelu napravila je Hrvatska, a želimo da ukažemo i na tu paralelu. To ukazuje na to da EU ne bi trebalo da predloži ovaj način tarifikacije. Dakle, opet je naš amandman usmeren na to da se pomogne domaćim proizvođačima, u ovom slučaju sokova i to na dva načina –jedno je kada je u pitanju od domaće sirovinske baze, a drugo je kada je u pitanju sirovinska baza iz uvoza, dakle ono voće koje mi u Srbiji ne možemo da proizvodimo. Hvala.

Hvala, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak III. Glava 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li gospodin Marković želi reč? (Ne.)
Na Odeljak IV Glava 16. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
To je amandman koji ste malopre obrazložili.
Da li želite reč? (Ne.)
Na Odeljak VI Glava 29, 30. i 32, Odeljak VII Glava 39, Odeljak XV Glava 73, 82. i 83. amandman je podnela Vlada Republike Srbije. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala.
Na Odeljak VI Glava 32. i 34. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak VI Glava 32. i 34. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Mihajlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak X Glava 48. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Ovo je izazov govoriti pred 14 poslanika, ali dobro, takva je vladajuća koalicija, i normalno, predstavnika DS.
U Predlogu zakona, Odeljak X Glava 48. – Hartija i karton; proizvodi hartijine pulpe, hartije ili kartona, tarifnim oznakama 4802 55 carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1; u tarifnim oznakama 4811 90 00 00 – ostala hartija, karton, celulozna vata i trake i listovi od celuloznih vlakana, carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1.
Zašto smo predložili ovaj amandman? Jedini proizvođač papira iz tarifne oznake 4802 55 je bio "Matroz" iz Sremske Mitrovice. Ova fabrika unazad nekoliko godina ne proizvodi ovaj papir, niti ga ima u proizvodnom programu, te je grafička industrija Srbije prinuđena da uvozi papir kao svoj repromaterijal. Predložena carinska stopa od 5% dovodi štampariju u Srbiji u nepovoljan položaj u odnosu na sve prisutniju konkurenciju ino-štamparija. Kako je sporazumom, zakonom o ratifikaciji, protokolom i prilozima uz protokol predviđeno da države ugovornice ne naplaćuju carinu niti druge kakve namete prilikom uvoza, odnosno da carina za štampane proizvode bude 1%, izdavači se odlučuju za usluge stranih štamparija.
Sa carinskom stopom od 1% na papir iz ove tarifne oznake, grafička industrija Srbije bi uposlila svoje ne male kapacitete sa tehnologijama sa kojima raspolaže i tako postala konkurentna ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu.
Takođe smatram da ne postoje opravdani razlozi za promenu do sada važeće stope od 1% za tarifnu oznaku 4811 90 00 00 na 5%, pa stoga predlažem da se zadrži 1%. Mislim da je stvar vrlo jasna. Vama je poznato da veliki broj mesečnika koje kupujemo na trafikama, nažalost, štampaju se u inostranstvu. Mnogo bi bolje bilo da pokušamo da omogućimo našim štamparima da budu konkurentni i da se uposle i naši kapaciteti i ljudi koji rade u štamparijama. Da na taj način pomognemo domaću štamparsku industriju. Zbog toga sam predložio ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Markoviću. Posebno hvala što ste počeli sa zadovoljstvom da prihvatate evropska pravila kakva postoje u ovom Poslovniku.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na Odeljak X Glava 49. Odeljak XI Glava 52, 54, 55. i 59. i Odeljak XV Glava 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Nikolić i Jovan Todorović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak XI Glava 52, 54, 55, 56. i 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Minić i Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na Odeljak XI Glava 52. i 55. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Gospodine predsedniče, čudna su ta evropska pravila na koja se vi pozivate, ali još malo ćemo u sali ostati vi i ja sami, pa ćemo jedan drugome da se obraćamo ...

Vratiću vam vreme, potpuno ste u pravu. Ako bi tako bilo, to bi bilo kao u engleskom, francuskom, belgijskom, mađarskom ili ma kom evropskom parlamentu. Ali, još uvek nema dovoljno poslanika. Izvolite.

Gospodine predsedniče, vi znate da je ovo Srbija. Pričali smo o tome. Naš parlament je naš parlament. Problemi srpskog parlamentarizma su problemi srpskog parlamentarizma. Ugled srpskog parlamenta je takav kakav je i ne ga možemo porediti sa Engleskom, sa Francuskom ili sa bilo kojom drugom zemljom, ali u redu.         To je naša polemika još od vremena kada smo menjali Poslovnik i mislim da smo mi iz opozicije tada bili dovoljno jasni zašto smo protiv izmena tog poslovnika. Vi ste predsednik parlamenta i predlagač izmena Poslovnika. Vi ćete, u krajnjem slučaju, nositi neku vrstu političke odgovornosti za ovakav rad parlamenta. Dakle, vi, ja i još uvek 14 poslanika, od 250, koliko ima Parlament Srbije.
U svakom slučaju, podneo sam amandman u Predlogu zakona, Odeljak XI Glava 52. – Pamuk, u tarifnim oznakama 5206 41 00 00, finoća po jednoj žici 714,29 deciteksa ili veće (metričke numeracije), carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1. Dakle, opet idemo na smanjenje carinske stope i odmah ću objasniti zašto.
Pored ovoga, predlažem i smanjenje carinske stope kod veštačkih ili sintetičkih vlakana, sečena – u tarifnim oznakama 5501 10 00 00, zatim nizom drugih carinskih stopa koje nema potrebe sada da čitam.
Jednostavno, radi se o proizvodima koji se ne proizvode u Srbiji. To jeste ključni problem, a srpska industrija ih koristi. Ukoliko ta carinska stopa ostane 5%, normalno je da će i naša proizvodnja biti skuplja i da će finalni proizvod biti manje konkurentan od onog proizvoda koji dolazi iz uvoza. Da ne govorim o mogućnosti da naš proizvod ode u izvoz. Zbog toga mi predlažemo da se ove carinske stope smanje.
Čuo sam da je ovakav zakon o carinskoj tarifi predložen kao neka vrsta početne pregovaračke pozicije sa EU, pa eto, ajde mi da krenemo sa višim carinskim stopama, pa da ih onda smanjimo itd. To donekle može imati veze u nekim stvarima, ali ne verujem ni da su oni koji samo treba da pregovaraju, tako da kažem, prosto neinteligenti, pa ćemo mi sada njih na neku našu srpsku foru da prevarimo, jer ulazimo u pregovore sa ne znam kakvim stopama, a oni sve naivni, pa će da se zadovolje ne znam čime.
Mislim da taj argument nije dobar i mislim da zbog toga treba prihvatiti ove amandmane. Prihvatiti i one koji se tiču poljoprivrede, tako i ove koji znače neku vrstu podsticaja za domaću industriju, kako bi kako-tako naše proizvode (koje, nažalost, malo ko kupuje zbog njihove cene i zbog kvaliteta) na bilo koji način učinili konkurentnim, ako nigde, ono bar na domaćem tržištu. Činjenica je da smo preplavljeni stranom robom i od toga ne treba bežati, to je normalno, ali opet kažem, treba omogućiti koliko-toliko neki ravnopravan razvoj domaće industrije. Hvala.