Gospodine predsedniče, vi znate da je ovo Srbija. Pričali smo o tome. Naš parlament je naš parlament. Problemi srpskog parlamentarizma su problemi srpskog parlamentarizma. Ugled srpskog parlamenta je takav kakav je i ne ga možemo porediti sa Engleskom, sa Francuskom ili sa bilo kojom drugom zemljom, ali u redu. To je naša polemika još od vremena kada smo menjali Poslovnik i mislim da smo mi iz opozicije tada bili dovoljno jasni zašto smo protiv izmena tog poslovnika. Vi ste predsednik parlamenta i predlagač izmena Poslovnika. Vi ćete, u krajnjem slučaju, nositi neku vrstu političke odgovornosti za ovakav rad parlamenta. Dakle, vi, ja i još uvek 14 poslanika, od 250, koliko ima Parlament Srbije.
U svakom slučaju, podneo sam amandman u Predlogu zakona, Odeljak XI Glava 52. – Pamuk, u tarifnim oznakama 5206 41 00 00, finoća po jednoj žici 714,29 deciteksa ili veće (metričke numeracije), carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1. Dakle, opet idemo na smanjenje carinske stope i odmah ću objasniti zašto.
Pored ovoga, predlažem i smanjenje carinske stope kod veštačkih ili sintetičkih vlakana, sečena – u tarifnim oznakama 5501 10 00 00, zatim nizom drugih carinskih stopa koje nema potrebe sada da čitam.
Jednostavno, radi se o proizvodima koji se ne proizvode u Srbiji. To jeste ključni problem, a srpska industrija ih koristi. Ukoliko ta carinska stopa ostane 5%, normalno je da će i naša proizvodnja biti skuplja i da će finalni proizvod biti manje konkurentan od onog proizvoda koji dolazi iz uvoza. Da ne govorim o mogućnosti da naš proizvod ode u izvoz. Zbog toga mi predlažemo da se ove carinske stope smanje.
Čuo sam da je ovakav zakon o carinskoj tarifi predložen kao neka vrsta početne pregovaračke pozicije sa EU, pa eto, ajde mi da krenemo sa višim carinskim stopama, pa da ih onda smanjimo itd. To donekle može imati veze u nekim stvarima, ali ne verujem ni da su oni koji samo treba da pregovaraju, tako da kažem, prosto neinteligenti, pa ćemo mi sada njih na neku našu srpsku foru da prevarimo, jer ulazimo u pregovore sa ne znam kakvim stopama, a oni sve naivni, pa će da se zadovolje ne znam čime.
Mislim da taj argument nije dobar i mislim da zbog toga treba prihvatiti ove amandmane. Prihvatiti i one koji se tiču poljoprivrede, tako i ove koji znače neku vrstu podsticaja za domaću industriju, kako bi kako-tako naše proizvode (koje, nažalost, malo ko kupuje zbog njihove cene i zbog kvaliteta) na bilo koji način učinili konkurentnim, ako nigde, ono bar na domaćem tržištu. Činjenica je da smo preplavljeni stranom robom i od toga ne treba bežati, to je normalno, ali opet kažem, treba omogućiti koliko-toliko neki ravnopravan razvoj domaće industrije. Hvala.