Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđelkoviću, ova jedna neverovatna situacija u ovom odnosu snaga koji je na vlasti u Republici Srbiji, te moram da se vratim na 28. decembar 1993, odnosno 2003. godine, pardon.
Što se tiče perioda, i upravo me to asociralo na 10 godina ispred toga, pa sam zato rekla 1993. godina, jer je danas neko od kolega spomenuo godinu hiperinflacije i kasnije period u kome je država bila pod sankcijama, pod blokadom i bombardovana 1999. godine, to je vreme velikog stradanja i srpskog naroda, a i srpske privrede.
Međutim, u tom periodu sve do te godine, znači do kraja 2002, odnosno cele 2003, kada je počeo da se primenjuje Zakon o budžetskom sistemu, ljudi koji su nekada radili u Službi društvenog knjigovodstva, SDK, ljudi koji su radili u bankama sa državnim, odnosno društvenim kapitalom, koje je Dinkić izbrisao i preuzeo jedan deo kadra, a ostale izbacio na ulicu, preuzeo jedan sistem koji je postojao u državi koji je decenijama, pa i pod tim uslovima od 1992, odnosno 1993, 10 godina perfektno poslovao, iako smo bili suočeni sa velikim nedaćama, i srpska privreda uopšte.
Pojavio se tada ministar, vajni ekspert Božidar Đelić, koji je uveo reformu navodnu, odnosno kako je on to rekao preobražaj srpskih javnih finansija čiji je naslednik, apsolutno se slažući sa svim što je Đelić uradio, danas Mlađan Dinkić, odnosno celokupna garnitura na vlasti i oni koji podržavaju vlast.
Onda je neverovatno da DSS i SPS, i to DSS uslovno bila opozicija Đeliću, a SPS do decembra 2003. godine bila opozicija u ovom parlamentu, podržavaju izmene i dopune zakona koje je Đelić kreirao 2002. godine i uveo Upravu za javna plaćanja, odnosno sada to preformuliše u Upravu za trezor, kada je apsolutno nama srpskim radikalima i ovim ljudima koji su radili u periodu sankcija i decenijama pre toga u SDK, apsolutno bilo jasno koja je namera tada guvernera Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a danas ministra finansija. Njihova namera je bila, objedinjena namera, pazite, to nije bila samo Đelićeva želja, on je imao apsolutnu podršku tadašnjeg guvernera SRJ Mlađana Dinkića, da se navodno modernizuje srpski platni promet.
Šta je tada nama Đelić rekao, a naravno ništa od toga Dinkić ne menja u ovom zakonu, svi ovi koji su vlast i koji podržavaju Dinkića se slažu sa time i to je jedina stvar u kojoj je Dinkić dosledan, prati u stopu Đelića, i ono što je on uradio i tada DS koja je bila na vlasti.
Ali, ovi drugi su problematični, i DSS i SPS. Ako se tada oni nisu slagali sa Zakonom o budžetskom sistemu, kako je moguće da neko danas prihvata ove izmene i dopune, koje suštinski znače da samo još veća ovlašćenja formiranjem Uprave za trezor dobija ministar finansija, odnosno Ministarstvo finansija.
O tome govori i amandman koji sam podnela, a odnosi se na osnovni član 73ž zakona, koji govori o načinu naplate svojih usluga, finansijskih i drugih, Uprave za trezor, odnosno Đelićeve Uprave za javna plaćanja. To ne da nije bila modernizacija srpskog platnog prometa, nego su tada počeli da nastaju veliki problemi za ove nacionalne banke i one su kasnije ugašene, za organizacione jedinice nekadašnjeg SDK, a sada te službe za platni promet, za ljude koji su tada ostali bez posla i za jedinice lokalne samouprave.
Sve bi to tadašnji vlastodršci mogli da opravdaju da nije nastao jedan izuzetno rigorozan odnos, odnosno odnos supervizora Ministarstva finansija u odnosu na organ lokalne samouprave.
Jutros sam vam na primeru grada Kragujevca i na problem, koji se desio sa Fabrikom oružja, Fabrikom namenskih proizvoda, zbog ovakvog Zakona o budžetskom sistemu i jučerašnje reakcije odbornika u Skupštini grada, objasnila u kakvoj su pat poziciji lokalne samopurave. Ali, ne samo da su dovedene u tu situaciju, nego se još više guše. Sada ih bukvalno, u pravom smislu reči, ovim dodatnim izmenama Zakona o budžetskom sistemu, u finansijskom smislu, ubija i guši Ministarstvo finansija.
Interesantno je kako je onda Đelić došao, zajedno sa Dinkićem, na famoznu ideju da donese Zakon o budžetskom sistemu i da osnuje Upravu za javna plaćanja. On je to obrazložio, ispred sebe imam nešto što je on ostavio narodnim predstavnicima, doduše pojedinima, smatrao je za shodno da meni to treba da pošalje, jer uz srpske radikale, tada nas je bilo 23, bila sam jedan od najvećih kritičara tih njegovih famoznih reformi i onoga što je Dinkić tada radio, rekao je da je neophodno da se izvrši modernizacija platnog prometa zato što to od njega i Dinkića traži MMF.
Iskustva Makedonije i Slovenije, uz pomoć njihovih stručnjaka, jeste sektor za trezor Ministarstva finansija, u kome su verovatno ove gospođe koje sede ovde i uporno slušaju šta mi govorimo, umesto ministra, i tada radile, a i sada rade. Sektor za trezor je to pripremio zato što je takva jedna reforma u javnim finansijama u Srbiji neophodna.
Srpski radikali su mnogo povodom amandmana na izmene ovog zakona – kao što smo to radili kada je zakon donet krajem 2002. godine, sada nastojimo da amandmanima brišemo sve ove članove, jer su ovlašćenja sve veća i veća – govorili o tome da je taj novi sektor uprave za trezor, sa novim direktorom i sa takvim ovlašćenjima, takvom supervizijom, od strane ministra Mlađana Dinkića, jedna nova organizaciona jedinica u finansijskom smislu, ali u praktičnom smislu - jedna nova banka koja će da pruža usluge iz oblasti finansija i da ih naplaćuje.
Član 73ž je apsolutno isti kao onaj Đelićev, jer ova vlast kompletno nastavlja, u finansijskom smislu, kontinuitet prethodne, DOS-ovske vlasti, jer se u ovom članu samo menja, umesto "Uprave za javna plaćanja" osniva se "Uprava za trezor", koja naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja, i može pružati i druge finansijske usluge i obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom po osnovu kojih stiče prihod, jer je ona osnovana onda kada je ugašena služba SDK-a. Ali, kasnije se pojavljuje sledeći član, nastavak ovog 73, 73z, koji kaže da po njemu treba da se reguliše radni odnos zaposlenih u Upravi za trezor.
Šta sada nama predlaže Mlađan Dinkić? On je još radikalniji. Ide korak dalje, mislim u negativnom smislu. Kada je neko radikalan, kao što su srpski radikali, to je najpozitivnija stvar u svakom pogledu. Ali, ovo je potpuna destrukcija finansijskog sistema u zemlji. Jer, vidite o čemu se ovde radi, osim što će taj direktor uprave za trezor da dobije ta ovlašćenja, što će Ministarstvo finansija da ima još veću kontrolu nad budžetima jedinica lokalne samouprave, radni odnos, koji je regulisan ovim Đelićevim zakonom u članu 73z ovde se briše, jer će se na drugi način, a ne kroz uredbu, znači nekim podzakonskim aktom, ali ne kroz zakon, regulisati radni odnos i plate zaposlenih u budućoj upravi za trezor.
S obzirom da će to biti partijski poslušnici, oni koji su bliski stranci ministra finansija ili DSS, ili nekoj od stranaka koja je u vlasti, onda je veliko pitanje kolika će biti plata tim zaposlenima u upravi za trezor. Više se to zakonom ne reguliše. Znači, Ministarstvo je to koje će da propisuje, a oni ubiraju prihod na osnovu pružanja ovih usluga, o čemu govori ovaj amandman i član na koji sam podnela amandman. Njihove plate mogu da budu ko zna kolike, onolike koliki budu apetiti zaposlenih tamo.
Celokupni zakon je tako koncipiran da je posle Zakona o Narodnoj banci Srbije, gde je takođe osnovni tekst donet u vreme DOS-ovske vlasti, vi ga oberučke prihvatili, dakle posle Zakona o bankama i posle ovog Zakona o budžetskom sistemu, odnosno izmena i dopuna, apsolutni monopol javnih finansija je prepušten u ruke jednom čoveku.
Postavlja se onda pitanje za građane Srbije, ali to već odavno znaju, znaju još od istupanja gospodina Nikolića na prvoj konferenciji za novinare posle izbora 2003. godine, kada smo oborili DOS-ovsku vlast, da se bez dolaska radikala na vlast i bez našeg učešća u izvršnoj vlasti, upravljanje javnim finansijama, u pravom smislu reči, promeniti ništa neće. Neće i sve je gore i gore.
Ostaje samo pitanje za one koji su bili onda kritičari Zakona o budžetskom sistemu - kako je moguće da im sve ovo sada odgovara i da sve sada tako velikodušno prihvataju i hvale taj zakon. Bilo je doduše onih kolega koji su to u nekim delovima kritikovali, kao što je kolega Smiljanić, ali ostaje pitanje da li će ovaj zakon uopšte doneti nešto u poboljšanju i upravljanju javnim finansijama. Neće, biće sve gore i gore, jer će jedan čovek da odlučuje o svakom dinaru - od mesne zajednice preko opštine. Naravno, upravlja bankama i celokupnim finansijama u ovoj zemlji.
Mislimo da takva centralizacija nije dobra. Svi vi, kada ste bili vajni opozicionari, u svim vašim istupanjima ste upravo govorili suprotno, da se zalažete za decentralizaciju vlasti, naročito kada su lokalni izbori. To ste ponavljali kao papagaji, u prošloj kampanji.
Kako da se izvrši decentralizacija na nivou lokalne samouprave kada ministar guši i davi lokalnu samoupravu? Juče smo zbog toga mi, zbog ovog zakona koji je Đelić doneo, a sada se vrše još gore izmene tog zakona, morali da reagujemo kao odbornici na nivou grada, jer je ta pomoć interventna i neophodna bila za jednu fabriku, odnosno za ljude koji tamo rade.