Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da sednici prisustvuje više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici pristustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić i tokom prepodneva Milorad Belić.
Pošto je Narodna skupština završila zajednički načelni pretres, odnosno jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, prelazimo na pretres u pojedinostima.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Pop-Lazić, Suzana Grubješić, zajedno Nenad Bogdanović i Dušan Petrović, Veroljub Arsić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Zoran Krasić, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Jovan Todorović, Vojislav Milajić, Branislav Rankić, Petar Jojić, Sreto Perić, Branislav Stevanović, Paja Momčilov, Milovan Radovanović, Božidar Koprivica, Aleksandar Đorđević, Vitomir Plužarević, Mita Aavramov, Miljko Četrović, Milorad Mirčić, Dragan Čolić, Nataša Jovanović, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre toga, jedno važno obaveštenje, mada se ne tiče ove sednice, već sednice koja je zakazana za danas popodne. Budući da je na zahtev Narodne skupštine Vlada, kao što znate, obavila sav posao, raspisala je tender i svu dokumentaciju dostavila Skupštini, ali je pri tome dostavila i zaključak Komisije, a naravno Skupština će napraviti zaključak o izboru eksternog revizora.
Konstatujem da je Vlada povukla Predlog zaključka o izboru eksternog revizora da bi omogućila Skupštini da u septembru predloži. Potvrđuje gospodin Dinkić, u ime predlagača, dakle, konstatujem da je povučen iz procedure Predlog zaključka o izboru eksternog revizora.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, odlučili smo da povučemo Predlog zaključka o izboru eksternog revizora iz razloga kako bi Odboru za finansije Skupštine Srbije i Skupštini Srbije prepustili da sama predloži revizora. Drugim rečima, znate da je u skladu sa Zakonom raspisan tender, javile su se revizorske kuće, izbodovane su te kuće redosledom kakav je utvrđen. Vlada je donela odgovarajući zaključak i predložila Skupštini da ga usvoji.
Međutim, mislimo da je bolje da Odbor za finansije dobije na uvid sve one koji su se prijavili na ovaj tender i da onda Odbor za finansije, nakon razmatranja prispelih kandidatura, predloži Skupštini - da izabere jednoga ili da stavi više njih, pa da se glasa na Skupštini. U svakom slučaju, smatrali smo da je preuranjeno da se danas o tome odlučuje, bez obzira što je potrebno da se završni računi budžeta za 2002, 2003. i 2004. godinu odituju i upute Skupštini.
Želim da vas obavestim još o jednoj činjenici - Ministarstvo finansija, kao što znate, poseduje završne račune budžeta za 2002. i 2003. godinu. U međuvremenu, mi smo završili i završni račun za 2004. godinu, za koju je bilo nadležno Ministarstvo na čijem sam čelu. Ukoliko vi, gospodo narodni poslanici, dopustite, mi bismo poslali sva tri izveštaja, neoditovana, u Skupštinu, a da onda vi odlučite o izboru revizora, da se izvrši revizija takvih izveštaja koje mi pošaljemo i da ih onda stavite na dnevni red kada se za to steknu uslovi.
Jer, zaista, Ministarstvo finansija je završilo svoj posao. Imamo sva tri izveštaja, koja uključuju: Izveštaj o završnom računu budžeta, popis celokupne državne imovine, po prvi put je uključen u Izveštaj budžeta za 2004. godinu. Jedino što je procedura takva da se ne može staviti na dnevni red pre nego što se izvrši eksterna nezavisna revizija.
S obzirom da danas odlažemo, povlačimo ovaj zaključak iz procedure, s obzirom da Skupština treba da izabere revizora, molim vas da date dozvolu Vladi da pošalje neoditovane izveštaje u Skupštinu, a da onda vi odlučite kada ćete izabrati revizora, kada ćete to staviti na dnevni red. Zaista, obaveza je ministra finansija da ne može da ide sa predlogom budžeta za 2006. godinu pre nego što pošalje izveštaje o izvršenju budžeta za 2002, 2003. i 2004. godinu.
Mi ih imamo, ali, evo, zbog ovih proceduralnih razloga sada povlačimo zaključak i molimo Skupštinu da nekim, možda radnim, zaključkom da ovlašćenje Vladi da pošalje neoditovane izveštaje, a da se onda, nakon oditovanja, stave na dnevni red Skupštine. Ne znam da li je to pravno moguće, ali to je moj predlog.
Istovremeno, želim da vam se izvinim što na početku ove današnje sednice neću moći da prisustvujem. Pogledali smo sve amandmane, ovde su predstavnici Ministarstva finansija. Hvala na pažnji.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS.
Istovremeno, ovo je još jedan dokaz da nastavljamo da radimo isključivo po zakonu i u okviru toga jedno obaveštenje: izveštaj Zakonodavnog odbora o ovim amandmanima, svi su mogući, sem dva, preda mnom je, a iz tehničkih razloga biće podeljen tokom rasprave o pojedinostima, najkasnije za desetak minuta.
Izvolite, gospodine Dačiću.

Hvala, gospodine predsedniče.
Želim da kažem da je, ovo što je sada rekao gospodin Mlađan Dinkić, ministar finansija, bio i naš jučerašnji zahtev. Razgovarali smo sa ministrom Dinkićem. Tražili smo, kao što znate, SPS je tražila da se usvoje završni računi budžeta za 2002. i 2003. godinu.
Ali, komisija koja je radila taj posao je, kao najboljeg ponuđača, izabrala firmu "Deloitte". Firma "Diloit", kao što znate, jeste firma u kojoj je nekada radio ministar Aleksandar Vlahović. Apsolutno je nelogično da firma, u kojoj je nekada radio Aleksandar Vlahović, vrši revizuju rada Vlade u vreme kada je u njoj bio Aleksandar Vlahović. To je toliko veliki sukob interesa i krešenje tih odredbi da je to za SPS bilo apsolutno neprihvatljivo.
Apsolutno je mislim, ovo što je sada predložio i sa čim se složio ministar Dinkić, za nas prihvatljivo. Krajnje je nekorektno da damo prijateljima Aleksandra Vlahovića da kontrolišu njegov rad i rad ostalih ministara, da ocene da je sve bilo super, da je sve bilo po zakonu i da ih još za to dobro platimo.
Zato mislim da je i naš jučerašnji zahtev bio potpuno opravdan, bez obzira što će možda malo biti produženi ovi rokovi. Mislim da je mnogo bolje da Odbor za finansije, zajedno sa Ministarstvom finansija i Vladom Srbije učestvuje u ovom poslu. To je bio naš razlog zašto smo tražili da se ova tačka skine sa dnevnog reda, odnosno odloži, da ne bismo ušli u jednu takvu ironiju da neko sam sebe ocenjuje. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima naorodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Moram na početku da istaknem da je ovo ravno pravom bezobrazluku da na početku rasprave o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ministar ima nešto preče i neće da sedi ovde. Kako se radi o njegovom ministarstvu, imate prilike, videli ste, juče smo dobili neke amandamne, Vlada menja svoj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Eksperti ispustili jednu kolonu.
Prvi amandman odnosi se na član 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i ovde se Ministarstvo finansija dosetilo da promeni stav 3. tog člana. On glasi: "Ovim zakonom osniva se Uprava za javna plaćanja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, (i to što se sada briše reč "ekonomije", to bih mogao da shvatim) i uređuje njena nadležnost i organizacija."
Međutim, to ne zadovoljava potrebe Mlađana Dinkića, njegove stranke. Sada taj stav ima da glasi: "Ovim zakonom osniva se Uprava za trezor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, uređuje njena nadležnost i organizacija i utvrđuje obaveza osnivanja trezora lokalnih vlasti".
To će kasnije u odredbama verovatno 20 članova Predloga zakona da se konkretizuje, a odnosi se na formiranje nove uprave za trezor, koja obuhvata trezor i obuhvata postojeću Upravu za javna plaćanja. Šta je svrha, šta je cilj, šta želi ova grupacija koja je na vlasti da postigne ovom promenom?
Da bi se u potpunosti sagledalo kakva je ova operacija, mi bismo danas morali da dobijemo od ministra – koga nema, a on zna da ću da mu postavim ova pitanja, pa je zato i pobegao – odgovore na nekoliko pitanja.
Prvo pitanje jeste koliko postojeći trezor ima podračuna? Čiji su to podračuni, kako se vode i kakvo je stanje sredstava na tim podračunima? Mi takav odgovor nemamo. Imamo samo dobacivanje šest, sedam, osam. To je ravno nekim licitacijama.
Šta želi da postigne ovim objedinjavanjem? Želi da postigne stvaranje jedne državne, a zašto ne reći banke, koju bi kontrolisao Mlađan Dinkić. Preko te banke bi se vodili svi računi u državi, imao bi uvid u celinu svega što se radi na finansijskom tržištu.
Nekima će delovati to malo i čudno, ali moram da skrenem pažnju na jedan podatak da javna potrošnja u Republici Srbiji prelazi 60%, odnosno ima 60% učešća u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Ako se gleda koliko se puta ta sredstva okreću, to je najjača banka. Nju želi da kontroliše Mlađan Dinkić. Ona će biti svojevrsni spoj nekadašnjeg SDK i jedne banke.
Naravno, postavlja se pitanje, a zašto lokalna samouprava ćuti povodom ovoga? Moram da vas podsetim da je kojim slučajem ovo urađeno pre nekoliko godina, ne samo što bi u Srbiji bile demonstracije, nego bi bilo i bombardovanje, samo zbog računa. Sada lokalna samouprava ćuti, zato što je G17 plus poprilično infiltriran u lokalnim organima vlasti i radi se o svojevrsnoj kolaboraciji, te ovo rešenje omogućava Daviniću kada ide na tribinu da kaže - Republika će da 10 miliona investira u opštinu Vlasotince ili neko selo, ili 200.000 da se sredi neki put ili nešto mimo i preko lokalne vlasti.
Na delu je ozbiljna koncentracija finansijskih sredstava koja neće biti pod kontrolom, a znajući ove koji rade sada i koji rukovode Ministarstvom finansija nepogrešivo može da se kaže da će tu biti i tajnih računa i podračuna i sredstava koja neće biti prikazana, jer da se to ne bi desilo, obično se pravi podela u finansijama na onoga ko ima naredbodavnu funkciju i na onoga koji vrši isplate.
Ovde su te dve funkcije objedinjene, zatvoreno je, te očigledno G17 plus prosto žali što nema svoju poslovnu banku, pa onda ajde da napravi najjaču poslovnu banku u Srbiji, a ta poslovna banka će biti praktično budžetska potrošnja Republike Srbije. Mora da se zna da budžet Republike Srbije raspolaže ogromnim sredstvima. U odnosu na 2000. godinu mi danas imamo šest do sedam puta veće opterećenje.
Mora da se zna da je ministar doneo poseban pravilnik kojim reguliše premošćivanje neusklađenosti priliva i odliva sredstava iz budžeta, sam sebe je ovlastio.
Te teoretski je moguće da nekom korisniku sredstava iz budžeta prenese 100.000 dinara, a sebi je dao ovlašćenje da odmah može da povuče 60% na 30 dana, te povuče 60% tih sredstava i na taj način ne samo da uništava privredu, pored onih poznatih ekonomskih mera, koje se rade resorno i sektorski i u okviru drugih ministarstava, ovde i direktno preko Ministarstva finansija.
Uzeću samo jedan primer. Direkcija za puteve je dužna izvođačima radova. Radi se čisto o ugovorima o obligacionim odnosima. Direkcija ne može da ispuni svoju obavezu. Kako nam reče Mlađan Dinkić, prekjuče sa Direkcijom, Ministarstvom za kapitalne investicije i izvođačima radova postignut je sporazum. Oni neće da traže kamate, već samo da namire svoje glavno potraživanje, te na taj način se naša privreda prisiljava, barem taj deo privrede prisiljava da posluje sa gubicima.
A država? Mi još ne znamo po kojoj kamatnoj stopi država naplaćuje svoja potraživanja. Nezvanično to je negde oko 20% i to je ta prava inflacija. Da bi se to prikrilo, onda je potrebno da se ovo objedini u Upravu za trezor. Mi nemamo ovlašćenje da ove stvari radimo, tim pre što pored ove izmene stava 3. u članu 1. Zakona o budžetskom sistemu u tom članu poslednji stav glasi: "Ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije donosi akte za sprovođenje ovog zakona, u skladu sa zakonom".
Kune se u zakon, obavezuje se da će da postupa u skladu sa zakonom, a u stvari znamo ko je Mlađan Dinkić i kakav je sastav ovog Ministarstva finansija. On će da sprovodi svoju samovolju. Sada ima sve instrumente moći i ne znam ko je ovde predsednik Vlade. Ne čudim se ovima iz G17 plus što guraju ovo, ali se čudim ovima iz DSS-a, kako vi prihvatate ovo.
Poreski instrumenti u rukama Mlađana Dinkića, carinski instrumenti u rukama Mlađana Dinkića, kompletna energetika i sva javna preduzeća su u rukama Mlađana Dinkića. Ako ne direktno, onda po kasi. Sada je i ceo budžet i sva sredstva su kod Mlađana Dinkića. Narodnu banku Srbije ste odavno prepustili i ko vodi politiku u ovoj zemlji? Za vreme onog DOS-a glavna politička struktura je bio GSS. Za vreme ove vlade glavna struktura G17 plus. Ko ovo kontroliše? Ko može da tvrdi da je ovo namenski?
(Glas iz sale: G17.)
G17 može da tvrdi? Pa dobro, G17 može sve, ali još vrlo kratko. Mora da se i ovde skrene pažnja, a to će vam poslanici SRS u nastavku kada dođu ti članovi na dnevni red da kažu da ste Upravom za trezor vi poništili zakon koji ste doneli pre nekoliko dana. Vi ste tada planirali formiranje uprave za javni dug. Šta će vam uprava za javni dug kad će te poslove da radi i uprava za trezor. Tako ste dali nadležnosti u kasnijim odredbama Predloga zakona.
Na samom kraju da kažem da ideja oko trezora odavno postoji u našem ustavnom sistemu, čak i u ono vreme kada je postojao SDK bila je ideja da se na saveznom nivou formira trezor, pa je bilo različitih razmišljanja i tumačenja. Da li je trebalo ukidati onako dobar SDK, koji je uveče već u 12,00 sati imao stanje, koji je bio vrhunska institucija, koju je između ostalih i Mlađan Dinkić obrukao time što su rekli da je to partijska institucija, da ona vrši neku kontrolu, a mnoge zemlje ni danas nemaju ukupno stanje novčane mase i ukupnog prometa u toku dana, iako imaju razvijene bankarske sisteme.
I tada je postojala ta ideja, pa je rečeno, imamo SDK, nema potrebe da se formira Trezor. Postojao je 1992. i 1993. godine, ali tada je došlo do promene, pa je zbog toga napravljen Trezor. Da nije došlo do te nasilne promene na ovoj teritoriji nikada se ne bi formirao tamo Trezor.
Država treba da ima neku sličnu svoju banku, ali ne može da bude sve u toj banci, i odlučivanje i kontrola i plaćanje, sve, ali to je nemoguće. Na taj način se pravi potpuno nov opasan centar moći, ali vi vidite i sami, G17 plus je zatvorio finansije u Srbiji. Banke su pod kontrolom, carina, porezi, javna preduzeća, budžet.
Ako Mlađanu Dinkiću treba neka privatna banka da nešto radi, neka ide u Nacionalnu štedionicu, neka se preseli tamo. Zašto od ovoga pravi još jednu banku G17 plus? Razmislite vi koji podržavate Vladu, jer glasajući za ovaj zakon, šta vi u stvari formirate i vodite računa, nemojte na sledećim izborima da kažete, mi nismo znali šta radi Mlađan Dinkić ili G17 plus, jer godinu i po dana mi vas upozoravamo šta oni rade.
Znači, taj izgovor nemojte da koristite, jer ćemo onda uzeti stenograme pa ćemo vam reći od tačke do tačke dnevnog reda, od zakona do zakona. Kada smo vam skrenuli pažnju, dakle, mislim na nešto opasno, uvek ćete to videti, a videćete i u sledećim amandmanima, Mlađan Dinkić je napravio fiktivni suficit, a on jadnik ne zna ni šta je deficit ni suficit.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na prošloj sednici je bio set ekonomskih zakona. Predlagač je bila Vlada, ovlašćeni predstavnik predlagača ministar u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić, odnosno pravi autor tih zakona.
Kod svih tih zakona koji su bili na raspravi u toku protekle sednice, koja je završena prošlog petka u danu za glasanje, i svih zakona koji se tiču regulisanja i budžeta, i tokova novca, i bankarskog sistema i sistema osiguranja, a odnedavno i lizinga, primećuje se želja da sve kontroliše, da svime upravlja, da određuje pravila igre ministar finansija, Mlađan Dinkić.
Čak i budžet, za koji je on direktno odgovoran Vladi Republike Srbije, još uvek kao da mu to nije dovoljno, nego sada imamo i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, gde će čak i u one najsitnije tehničke detalje da bude upleten Mlađan Dinkić, da se on bukvalno o svemu pita i o svemu da odlučuje. Jednostavno, zakonskim predlozima koje predlaže ova vlada autor je Mlađan Dinkić i G17 plus i daju mu se tolika ovlašćenja da taj čovek jednostavno postaje jači od samog zakona.
U jednom članu sebi postavi neko ograničenje, a već u sledećem članu to ograničenje poništava. Jači je od zakona i iznad je svega. Tako se vidi da su i u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, u članu 2, definisane odredbe, nazivi, radnje koje se dešavaju tokom izvršenja planiranja i kontrole budžeta.
Onaj deo, da budemo jasniji, kada je u pitanju sam budžet Republike Srbije, javna preduzeća gde je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, razumem jednu želju ministra da kontroliše ta javna preduzeća, pojedina ministarstva, ali on je čak sebi uzeo za pravo da kontroliše i Narodnu skupštinu Republike Srbije. Setite se samo šta je radio do pre nekoliko meseci sa sredstvima koja je on predložio, a Skupština je prihvatila i sebi odredila da toliko troši u toku jedne fiskalne godine.
Sada to ide malo dalje, budžeti lokalnih samouprava koje je određivao Zakon o budžetskom sistemu, znači postupak donošenja budžeta, način, odnosno više tehnički deo trošenja budžetskih sredstava organa lokalnih samouprava i javnih preduzeća gde su vlasnici lokalne samouprave, sada već ministar sebi daje za pravo da i ta sredstvima, kojima raspolažu lokalne samouprave, on određuje kada će i kako biti trošena.
Tu čak ide i dalje, pa se u tački 7) stav 1. člana 2. kaže, indirektni korisnici budžetskih sredstava su pravosudni organi, mesne zajednice, javna preduzeća, direkcije i fondovi osnovani od strane lokalnih vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom.
Dakle, mesne zajednice mogu da budu indirektni korisnici budžetskih sredstava, ali lokalna samouprava može da bude indirektni korisnik budžetskih sredstava, jer imamo transferna sredstva koja prebacujemo lokalnim samoupravama iz budžeta Republike Srbije.
Još nisam nigde pročitao da mesna zajednica treba da donosi plan, finansijski plan za poslovanje za neku godinu. Obično to radi lokalna samouprava u ime mesne zajednice, odlukom o budžetu te lokalne samouprave. Sada je to u obavezi mesna zajednica.
Baš bih voleo da vidim te mesne zajednice koje imaju pet, šest ili sedam članova saveta u nekom selu koje ima 150 ili 200 birača. Hajde da vidimo kako će ti ljudi, koji najčešće imaju osnovnu školu, retko ko od njih srednju školu, da donosi plan, finansijski plan trošenja budžetskih sredstava u okviru svoje mesne zajednice.
Dalje, kada su u pitanju lokalne samouprave u članu 1. Predloga, amandman je tu podnela Gordana Pop-Lazić, a samo ću da napravim malu digresiju, kaže se: "Ovim zakonom osniva se Uprava za trezor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, uređuje njena nadležnost i organizacija i utvrđuje obaveza osnivanja trezora lokalnih vlasti."
Znači, uprava za trezor, kako to predlaže Mlađan Dinkić, osnivaće trezore lokalnih vlasti, vršiti kontrolu trošenja budžetskih sredstava, određivati namenu, prvenstveno, kako ta sredstva treba da se troše itd. Sada postavljam pitanje, ako je to tako i kada se kasnije pregledaju sve odredbe ovog zakona, šta će nama lokalne samouprave, šta će nam skupštine opština, zašto one da donose nekakav budžet, neku odluku o budžetu kada će plaćanja, trošenja tog budžeta, veto na taj budžet koji donese lokalna samouprava da ima uprava za trezor, odnosno ministar koji kontroliše tu upravu za trezor za javna plaćanja.
Postavlja se pitanje šta ako neka lokalna samouprava planira da neku ozbiljnu investiciju sprovede i potreban je duži vremenski period – četiri, pet ili šest meseci – da obezbedi određena budžetska sredstva za tu namenu. Preko ove uprave za trezor vidi se želja Ministarstva i ministar može da upotrebi ta sredstva, bez ikakvog obrazloženja lokalnoj samoupravi zašto će njen novac koji ona štedi za vodovod, za kanalizaciju, za deponiju, da potroši. Kaže - vratićemo vam u nekom roku, on je preciziran zakonom, ali ukoliko ne bude i dalje dovoljno prihoda u budžetu ne mora ni tada da vam vrati.
Dalje, postavlja se pitanje zašto se ide do tih detalja, kod lokalnih samouprava, čak i mesnih zajednica, gde će da budu ti trezori i ko treba da rukovodi radom trezora. Postavlja se pitanje u kojim bankama će biti depoziti tih trezora, ko će da raspolaže budžetom Republike Srbije i budžetima svih lokalnih samouprava, finansijskim sredstvima svih javnih preduzeća, bez obzira da li ih je osnovala Republika Srbija ili lokalna samouprava. Koliko je to milijardi, koliko je to stotina milijardi?
Ako je naš budžet 432 milijarde, otprilike još toliko su prihodi raznih javnih preduzeća, lokalnih samouprava itd. Ko će raspolagati sa 900 milijardi dinara u toku jedne fiskalne godine? Ko će da koristi ta sredstva?
Hoćemo li opet da imamo privilegovane banke, jer sistem budžeta takav kakav funkcioniše, u ovom obimu kakav postoji, znači da će neko imati na raspolaganju svakog dana najmanje tri ili četiri milijarde dinara preko trezora, jer će Uprava za trezor da određuje kod kojih banaka će biti deponovana ta sredstva.
Da pogađamo koje su to banke. Da neće možda to da bude Nacionalna štedionica, Komercijalna banka i Delta banka? Hoće li te iste banke nama da vraćaju taj novac kroz kredite koji su skuplji, jer mislim da je sada na godišnjem nivou na deponovana sredstva od 6 do 7%, a kratkoročni kredit ispod 17 ili 18% ne možete da dobijete, a ovde se već spominju kratkoročni krediti. Hoćemo li da novcem građana Republike Srbije zadužujemo još više građana Republike Srbije da bi neko profitirao?
To su izgleda pravi razlozi donošenja jednog ovakvog zakona. Izgleda mi da klika koja okružuje Mlađana Dinkića, traži nov, svež kapital, da još neki posao završe, još neku paricu strpaju u džep, ali na 900 milijardi dinara izračunajte koliko je 6% razlike između deponovanih sredstava i sredstava za kratkoročne kredite. Mislim da je to oko 18 milijardi.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče jedan poslanik, ali on je čak i onaj koji podržava ovu i ovakvu vladu, tolika je gužva u sali da ne može da se diše. Zaista još malo pa će sa ove strane, gde treba da sedi vladajuća struktura, da bude više ovih dama iz Ministarstva, jer inače Dinkića nema, nego što ima poslanika u sali.
U pitanju je jedan zaista ozbiljan zakonski tekst, u stvari neozbiljno napisan, ali materija koja bi trebalo da privuče pažnju mnogih narodnih predstavnika, zato što konkretno član 2. o kojem je govorio kolega Arsić, a on traži da se on briše, govori o problemima koje mogu da imaju jedinice lokalne samouprave. A mnoge kolege nisu samo poslanici, neki su i predsednici opština, nosioci izvršne vlasti ili odbornici i trebalo bi da se pozabave ovim pitanjem, jer je nesumnjivo da ovako diktirana i monopolska politika, koju sprovodi ministar finansija kao izvršni organ kada su u pitanju javne finansije i sada po Zakonu o budžetskom sistemu sa mnogo većim ovlašćenjima, nešto je što može i te kako da zasmeta jedinici lokalne samouprave.
Objasniću to na primeru kragujevačke gradske skupštine i nerazumevanja Mlađana Dinkića kada su u pitanju ne samo problemi grada Kragujevca, kao lokalnog organa vlasti, nego i kragujevačke privrede.
Zbog takvog njegovog ponašanja i zbog činjenice da je apsolutno celokupna vlada nezainteresovana da reši nagomilane probleme u privredi, a pre svega strateški važne probleme kao što je slučaj "Zastava - Namenski proizvodi", gradska skupština je u Kragujevcu juče bila prinuđena da izvrši jednu intervenciju koja je moguća po važećem Zakonu o budžetskom sistemu samo kroz odluku odbornika skupštine grada. I SRS, iako je najžešća opozicija Veroljubu Stevanoviću i kragujevačkoj gradskoj vlasti, juče je dala svoj doprinos zbog toga što je fabrika "Zastava - Namenski proizvodi" ne u pat poziciji, nego apsolutno blokirana zbog obmane i laži Mlađana Dinkića.
Naime, dame i gospodo poslanici, on je još pre 15 dana trebalo našoj najstarijoj fabrici oružja da odobri kredit u iznous od 75 miliona dinara, kako je to obećao. Međutim, kao što sam i tada rekla gradonačelniku, a i oružarima, Mlađanu Dinkiću ne da ne treba verovati, nego je to čovek koji ne da ne ispunjava obećanja, već zaista produkuje i sve više svojim načinom rada i zakonima utiče na to da se kriza produbljuje. Tako isto nije želeo da ispuni, odnosno poštuje taj dati rok i mi smo, jedino je to bilo moguće pošto gradonačelnik ima ovlašćenja samo do 10%, juče odobrili, odnosno produžili i prolongirali rok za još mesec dana za sredstva koja su upućena.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Čemu onda to vodi? Da se Dinkić stalno pita, da po tom Zakonu o budžetskom sistemu jedinica lokalne samouprave i po ovom članu 2. praktično bude jedno odeljenje kojim će da upravlja ministar finansija. Zašto se onda mi na nivou lokalne samouprave bavimo donošenjem opštinskih budžeta? Zašto onda postoje jedinice lokalne samouprave? To vam je isti slučaj sa opštinama u gradu Beogradu, gde je prva stepenica centralizacije finansija od strane gradonačelnika Bogdanovića prema beogradskim opštinama i kako idete sve više gore dolazite do republičkih organa vlasti, do trezora, do Dinkića.
Svakom predsedniku opštine, svakoj jedinici lokalne samouprave, evo to je slučaj odnosa Bogdanovića prema opštini Zemun, gde su radikali na vlasti, prema opštini Grocka, blokada na sve strane. Ovaj član 2. ovako definisan u Zakonu o budžetskom sitemu i ova iskustva koja ima Kragujevac, veoma negativna kada je u pitanju odnos Dinkića prema tim problemima, dovoljan su razlog da prihvatite amandman kolege Arsića i da se član 2. ovako definisan u Zakonu o budžetskom sistemu, odnosno izmenama i dopunama, briše.