Dame i gospodo narodni poslanici, vi koliko vas je ostalo da čuje ove završne argumente za neprihvatanje ovog zakona, član 43. kaže da "danom početka Uprave za trezor prestaje sa radom Uprava za javna plaćanja". Dakle, ova veća centralizacija osnivanjem Uprave za trezor, odnosno objedinjavanjem, zameniće ovu Đelićevu Upravu za javna plaćanja, a do dana početka rada Uprave za trezor, ministar nadležan za poslove finansija uskladiće sa ovim zakonom pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija.
Međutim, ovaj drugi stav nije nešto što je iznenađujuće, u smislu da je to neko ograničenje samo do dana početka rada Uprave za trezor, da ministar ima takva ovlašćenja. Ne, on će ih imati ubuduće, jer on će da bude supervizor nad Upravom za trezor, koja se osniva i protiv čijeg osnivanja je SRS.
Iz argumenata koje vam mi iznosimo neprekidno 12 sati, po amandmanima, sa jednom pauzom od sat vremena, uz još razgovor o drugim temama važnim za državu i narod, koje su ovde pokrenute usput, sve je ekonomske teorije, videćete sutra i kad budemo raspravljali o budžetskom rebalansu, ministar Dinkić, koji je magistar ekonomskih nauka, srušio.
I tzv. teoriju o Bermudskom trouglu, koja govori o količini novca, sa jedne strane, pa onda o kreditima koji se očekuju od te količine novca da se plasira, pa do javnih finansija, odnosno do onih koji potražuju te kredite, odnosno tu količinu novca koja sve to, ta tri segmenta po toj bermudskoj ekonomskoj teoriji, moraju da se svedu u jedan okvir.
On je praktično i ovim zakonom i o budžetskom sistemu pre svega, jer to je ključ javnih finansija i na nivou Republike i na nivou lokalne samouprave, pa preko rebalansa budžeta sve rešio jednim potezom, da li zbog samohvalisanja, što je mislim osnovni motiv ovako lične prirode, videla sam i način na koji je on izlagao preko dva sata i govorio o rebalansu izmenama ovog zakona, a pre svega zbog toga što ima neograničenu moć u ovom trenutku, i po funkciji koju vrši kao upravljač finansijama u ovoj zemlji, zato što je to tako u njegovoj prirodi da mora da bude neprikosnoven, to znaju i poslanici koji ga podržavaju, i iz svih stranaka, čak i poslanici koji pripadaju njegovoj političkoj stranci, ali to nije dobro.
Nije dobro zato što će dolaskom sledeće vlasti, a verujem da će to biti radikalska vlast, ali neka narod o tome odluči, i mi imamo veoma spremne kadrove za sva ministarska mesta, a naročito nam je važno Ministarstvo finansija, zato što očekujemo da neće biti tako negativan odijum javnosti, kao što je prema Dinkiću, prema radikalskom ministru, zato što pre svega taj čovek, odnosno ta osoba neće biti, bez obzira kog je roda, ni arogantna, niti će se na takav način odnositi prema onima koji su korisnici budžetskih sredstava.
Onda ćemo, a to vam otvoreno kažem, morati da menjamo ovaj zakon, zato što on nije čak ni zakon koji ste vi dobili kao preporuku EU, odnosno MMF, jer preslikan zakon u gotovo integralnoj verziji je onaj koji je usvojen dok je Božidar Đelić bio ministar. Mi smo kategorično bili protiv njega i onda je on tamo naveo te sada za neke davne, ali ipak je to bilo ne tako davno, 2002, 2003. godine, kako će u tri faze da se reforma finansijskog sektora sprovodi i Uprava za javna plaćanja je osnovana i izmešten platni promet, ukinut je SDK.
Sada dolazimo do ovog člana 43, odnosno do završnice kada počinje da radi Uprava za trezor, šta će da koristi, koju opremu, koja sredstva i kada će ovaj zakon da stupi na snagu. U svim ovim diskusijama koje su pred vama vodili poslanici SRS i pred srpskom javnošću, mogli ste ako ste želeli da vidite da je neprikosnovena u finansijskom smislu, jer politička moć Mlađana Dinkića i stranke kojoj on pripada je apsolutno nikakva, ispod svakog cenzusa i zanemarljiva, ali u finansijskom smislu na način na koji on to sada može da koristi, apsolutno neograničena i mi se izričito borimo protiv toga.
Jer, i po sadašnjim pozitivnim zakonskim normama njegovo ponašanje negativno uticalo na rad finansijskih institucija u našoj zemlji, na lokalnu samoupravu, na sve one koji žele da koriste novac od poreza koje izdvajaju iz svojih džepova sa teškom mukom.
Kada budemo krenuli, jer to je osnov da bi se napravio i budžet i ovaj zakon, kao da mi ranije nismo mogli da pravimo budžete. Sami znate, u vremenu dok je SRS bila na vlasti, čak i pre toga, postojali su finansijski stručnjaci, profesori na ekonomskim fakultetima, ekonomski stručnjaci, koji su vršili balansiranje prihodne i rashodne strane, ali na način na koji je to Dinkić zamislio, a usklađujući to sa Zakonom o budžetskom sistemom, videćete da postoji jedna velika praznina zbog toga što budžet nije uravnotežen i da je puka hvala o budžetskom suficitu jedna prazna priča.
On samim tim i ovakvim zakonom i kroz to lažno prikazivanje suficita, a o čemu ćemo da nastavimo da pričamo sutra, otvara široki front i širi lepezu neprijatelja. Ko su njegovi neprijatelji, mislim figurativno rečeno. Svi budžetski korisnici i oni koji vape, i deca, i poljoprivrednici, i penzioneri, i nezaposleni, svi oni koji žele kredite, koji žele da se ispune sva ta obećanja. Nije dobro što je ovakav zakon, nije dobro što je Uprava za trezor sa ovakvim ovlašćenjima, a najgore od svega je što se u svojoj bahatosti, u maniru koji je njegu svojstven, ministar finansija uopšte nije pojavio pred poslanicima da čuje jedan jedini argument za brisanje ovih članova.
Zapitali su se predstavnici njegove stranke i oni koji ga podržavaju slepo, ne videći da smo mi u pravu i da su argumenti koje iznosimo i iz iskustva ljudi, i iz struke, i pre svega zbog toga što je ceo finansijski sektor loše uređen od Đelićevog vremena, pa naovamo, želeli su da pokažu javnosti i vama da dokažu da su u pravu poslanici na način na koji je to bilo jedino moguće, da se briše. Da se briše zakon koji je veoma loš.
Ne samo da nisu u pitanju retrogradni motivi, kako je to neko želeo da predstavi nego je budžetska ravnoteža i upravljanje javnim finansijama mnogo sprovodljivija i mnogo je bolje da se to radi na način po ranijim zakonima uz neke dorade i uz izmene koje su mogle da postoje, nego što je to bilo izglasavanje pre svega Zakona o budžetskom sistemu 2002. odnosno 2003. godine, a sada izmenama i dopunama tog Đelićevog zakona, odnosno još radikalnijim merama u smislu finansijskog monopola koji je dat u ruke jednom čoveku. Hvala vam.