Čuvajte se i Danajaca, ovako kako mi Toma Nikolić dobacuje. A ja našim socijalistima poručujem - čuvajte se radikala i kada vas podržavaju. Moram tako, jer nema potrebe da na ovaj način o tome pričamo. Imam utisak da se vi za socijaliste borite do zadnjeg birača SPS.
Sada ću da vam objasnim zašto smo podržali ova dva zakona. Đelićev zakon o budžetskom sistemu nismo podržali zato što je bio lošiji od ovoga. Vi dobro znate da je bio lošiji od ovoga. Sva rešenja koja su predložena u ovom zakonu, osim dva izuzetka o kojima sam danas govorio u prepodnevnoj raspravi, bolja su nego što je bilo prisutno u predlogu onog ministra finansija, gospodina Đelića. Tu nemam nikakve dileme.
Vas, koji kritikujete svaku odredbu ovog zakona, podsećam na sledeće činjenice. Vi kažete, ne treba trezor. Podsećam vas, trezor je postojao još u vreme SFRJ, kao finansijska institucija. Mi smo o tome govorili upravo i gospodinu Đeliću kada je to pominjao kao neku istorijsku prekretnicu, kao neki istorijski događaj, kao nešto novo u finansijama.
Tačno je, imali smo SDK, vrlo efikasan sistem koji smo i mi štitili. Njega je zamenila Uprava za javna plaćanja. Danas imamo racionalan predlog, po meni, jer to posmatram pre svega stručno, objedinjavanje dve uprave - uprave za trezor i uprave za javna plaćanja, sve sa ciljem da obavi nekakve finansijske funkcije, a koje se tiču, pre svega, bilansiranja javne potrošnje u Republici Srbiji.
Šta je tu sporno? Mi sada možemo da tražimo i dlaku u jajetu, da predlažemo neke amandmane itd. Nemam ništa protiv političkog stava da se neke odredbe ovog zakona brišu. Ali, u čemu je ovde SPS kriva što podržava nešto što je svakako bolje nego što je bilo do sada?
Zamerate nam što podržavamo Predlog rebalansa budžeta. Šta je trebalo da mi, socijalisti, kažemo - ne, mi smo protiv toga da se za penzije izdvoji dodatnih 12,5 milijardi dinara po osnovu rada, za penzije poljoprivrednika 2,5 milijarde; da se povećaju mnoge druge pozicije u ovom budžetu, da se ostvari budžetska ravnoteža koja do sada objektivno nije bila prisutna. Zašto bi mi, kao socijalisti, bili protiv toga? Niste ni vi protiv toga, ali ako glasate protiv budžeta u celini, vi jeste, zapravo, protiv toga.
Pošto mi dobacujete, gospodine Nikoliću, Zakon o radu. Ja bih vas mogao da pitam - a, Zakon o partizanima i četnicima? Mi smo bili za partizane, vi za četnike, pa šta sada. To je vaš politički stav. Naš stav je bio ovo. Tu nema nikakvih dilema. Zbog čega vi nama to prosto zamerate.
Nismo mi filijala SRS pa da moramo da poštujemo ono što vi, baš u svakoj situaciji, mislite. Nismo ničija ekspozitura. Jesmo mi državotvorna stranka, ranije nastala od vas. Iskusili smo sve terete vlasti i zajedno sa vama, nikada niste bili protiv one vlasti SPS i ne vidim zašto ste danas protiv SPS kada se o ovim, mislim vrlo kvalitetnim, predlozima zakona razgovara u Skupštini.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ko je izabrao Vuka Draškovića?)
Zna se tačno ko je izabrao Vuka Draškovića, ali zna se i s kim ste vi bili u Vladi. To vam je gospodin Anđelković rekao. Vi ste bili u Vladi kada je Drašković bio u Vladi itd. Politika je nešto što ne može biti zakovano. Uvek postoje partneri, interesi. Postoje interesi naroda, građana, političkih stranaka. Kada se ti interesi nađu na jednom mestu, onda smo mi, sasvim sigurno, u pravu kada se odlučimo da podržimo vladu koja je svakako, na osnovu ovih godinu i po dana rada, bolja od one koja je bila konstituisana na čelu sa Živkovićem i sa ministrima DOS-a. Dakle, to je suština. Ne vidim zašto nam vi to spočitavate, zamerate.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Hajde sada po amandmanu.)
U članu 74, namerno se na njega pozivam, tu su kaznene odredbe. Nigde ne piše da je kažnjivo za socijaliste podržati neki zakon u Narodnoj skupštini. Zbog čega vi tražite da se, recimo, takav član briše? Da li je tako, gospodine Nikoliću? Dajte da budemo ozbiljni, da razgovaramo o ovome, onako kako to priliči ozbiljnim ljudima, kako to priliči narodnim poslanicima.
Kada je u pitanju trezor, kaže Tomislav Nikolić - po amandmanu, on će meni posle da replicira, a siguran sam da on, kada je izašao za govornicu, u tom trenutku nije imao predstavu o tome gde smo stali kada je u pitanju rasprava o amandmanima, nego je imao potrebu da se obrati javnosti. Jeste to za pohvalu, kaže, mi smo napravili u Jaši Tomiću četiri kuće.
To pozdravljam, jer mi socijalisti još uvek nemamo toliko para koliko ima SRS, da možemo iz svojih sredstava da napravimo nekome kuću.
Ali, zato postoji deo sredstava u republičkom budžetu, koji smo mi podržali, koji će biti izdvojen i izdvaja se za namene da se onima koji su ostali bez svojih kuća popravi. Dakle, nije to stvar ijedne političke stranke, to je katastrofa i tragedija, koja se tamo ljudima desila na terenu i zbog toga žalim što im se desilo, ali ne bih hteo da politički eksploatišemo neke stvari, jer nismo u ovom trenutku ni u istim finansijskim i materijalnim mogućnostima da činimo kao što činimo na terenu.
Kao što znate, političke stranke se finansiraju i iz republičkog budžeta. Srpskim radikalima pripada više para nego socijalistima, takav je zakon, nemam ništa protiv toga i onda neka odvoje deo sredstava, takođe protiv toga nemam ništa. Ne vidim zašto bismo se mi sada na tu temu ovde sporili. Ne vidim to kao problem.
(Nataša Jovanović dobacuje iz sale.)
I treba da imate više poslanika, to je bila volja birača. Kada budu neki drugi izbori...

Molim vas, gospodine Todoroviću, nemate razloga da razgovarate sa poslanicima, jer govorimo o amandmanu. Takođe, molim poslanike da ne dobacuju, da omogućimo poslaniku da se obrati povodom amandmana. Izvolite, gospodine Todorovići.

I ti si govorio o amandmanu i to onako sve precizno. Sad ćemo da vidimo član 35.
(Predsednik: U redu je, član 35. briše se. Izvolite, gospodine Todoroviću.)

Član 35, samo da vas podsetim, sadržaj tog člana 35. u ovom zakonu, da, član 35. zadnji stav je promenjen i kaže se - obaveze koje preuzima direktni, odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava moraju odgovarati aproprijaciji odobrenoj za tu namenu tom korisniku za budžetsku godinu. Jeste taj stav zadnji u članu 35. se menja.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Izvini, nemoj da se ljutiš, nije to.)

Gospodine Todoroviću, zalažete se da se amandman prihvati ili ne prihvati. Mislim da će to biti dovoljno.

Razume se, gospodine predsedniče, da ne mogu da prihvatim da se ovaj amandman prihvati, odnosno da se taj član briše. Amandman na član 35. koji se odnosi na član 73ž.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Nije ni ž.)
Pa o čemu ste govorili, gospođice Jovanović? O tom ste amandmanu govorili, o članu 73ž. U svakom slučaju, protiv sam prihvatanja tog amandmana, pogotovo što ste imali obrazloženje takvo kakvo ste imali.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Kojeg amandmana?)
Tog amandmana na član 35. Hvala lepo.

Da li još neko želi o amandmanu na član 35? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 36. koji se odnosi na član 73i. U tom članu se jedan deo teksta briše, "sredstva za rad Uprave za javna plaćanja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije", a u nastavku se ide sa novim stavom - "sredstva za rad Uprave za trezor mogu se obezbediti i u budžetu Republike Srbije.
Onda se kaže: "Za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, projektovanje, izgradnju i održavanje informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora i stimulativno nagrađivanje zaposlenih u Upravi za trezor pripada deo ostalih izvornih prihoda, utvrđen finansijskim planom Uprave. Organizacione jedinice Uprave za trezor mogu preuzimati materijalne obaveze u granicama sredstava utvrđenih finansijskim planom."
Postavlja se pitanje gde će taj novac da se troši? Ovde smo rekli - mogu za stručno obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, projektovanje, izgradnju i održavanje informacionog sistema, nabavku opreme za rad itd. Kojim članom se regulišu primanja zaposlenih u Upravi za trezor? Ta primanja su do sada bila regulisana članom 73z, ali u članu 35, koji je do sada bio ovde u raspravi, taj veliki šifrovani član 35. kaže - naslov iznad člana 73z i član 73z brišu se. Nije strašno kada narodni poslanik napiše u nekom amandmanu da se nešto briše, ali ovde je šifrovana politička stranka koja vodi Vladu Republike Srbije kaže - briše se. Gde je sad onaj veselko da obrazloži ovaj član 35. Predloga zakona?
Šta je član 35. izbrisao? Ajde da pročitamo i to. "Na zaposlene u Upravi za javna plaćanja primenjuju se propisi kojima se uređuje državna uprava, radni odnosi i plate u državnim organima, kao i propisi iz oblasti zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, ako ovim zakonom nije drugačije propisano." Po kom sada zakonu će da primaju zaposleni u Upravi za trezor plate? Šta je to toliko smetalo ovom članu 73z da mora da bude brisan?
Ako neko pogleda budžet Republike Srbije i pogleda stavku Uprave za javna plaćanja, jer će sada samo drugačije da se zove-trezor, videće da je 90% ogromnih sredstava bilo izdvojeno za plaćanje zaposlenih koji rade u toj upravi. Taj organ uprave je pod direktnom kontrolom Ministarstva finansija. Ovim zakonom jedan organ državne uprave izdvajamo iz svih ostalih zakona. Između ostalog i zakona koji reguliše primanja zaposlenih u organima državne uprave. Taj isti zakon reguliše i
primanja u organima lokalne samouprave i javnim preduzećima, gde je osnivač lokalna samouprava.
Taj isti ministar koji je predložio ovaj zakon u smislu racionalizacije trošenja sredstava za plate preti lokalnim samoupravama da moraju da smanje broj zaposlenih za 10%, i u javnim preduzećima i u opštinskoj upravi, u svakom vidu lokalne samouprave. Inače će da im ukine sredstva, transferna sredstva i sredstva koja dobijaju preko trezora.
Da bi sada jedan organ koji je pod njegovom direktnom komandom, jer drugačije ne može da se kaže, mogao da bude izuzet iz zakona, koji reguliše tu oblast, da bi ljudi koji rade tamo mogli da imaju plate po 150, 200, 300, 400.000, kako se kome svidi, kako se kad ministar probudi, pa kaže - ovaj mesec će vam biti plata 300.000, sledeći mesec 250.000, pa 350.000 itd.
O kakvoj racionalizaciji se ovde priča? O kakvoj se štednji priča? Članom 73ž zakona se kaže - uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja. Da li mogu lokalne samouprave, da li mogu javna preduzeća da se odluče koja će uprava za plaćanje da im bude jeftinija? Ne, ministar je taj koji propisuje naknadu za javna plaćanja i opet od sredstava koja su prikupljena porezom koji plaćaju građani Republike Srbije ostvaruje neki lažni prihod da bi mogao da zida plate zaposlenima u Upravi za javna plaćanja.
Onda se neko pojavi za ovom govornicom i kaže - mi vas vodimo u Evropu, pa uvodite porez na porez. To Evropa ne poznaje. Ona nema ovakav državni aparat. Ima mnogo efikasniji i mnogo jeftiniji, ali bitno je da mi ovde zaposlimo neke naše stranačke kolege, tj. vi dok ste na vlasti, i da im obezbedimo enormno visoke plate.
Vi sada pričate ovde kako je bio neki mrak. O kom mraku vi pričate? Šta je ovo? Izuzima se jedan organ uprave, traži se od ove skupštine da izuzme jedan organ uprave, da se zakon ne primenjuje na taj organ uprave. Šta je to? Je 'l to bezakonje? Jeste bezakonje, nije ništa drugo. Nema čak ni podzakonskog akta. Nema čak ni uredbe Vlade Republike Srbije. Jednostavno, Skupština kaže za te i te zakon više ne važi. A ko je to predložio? Ministar Dinkić i niko više.
A posle se čudite što vam neko kaže da je on iznad zakona. Jeste, jer mu vi to dajete koji ga podržavate ovde u ovoj skupštini.
Jači je od zakona i iznad zakona je, monarh, despot, kako god hoćete, tako jeste, jer ste ga zakonom tako ovlastili.
Ne možete mu ništa, zato što ste jednostavno prihvatili da vam on piše zakone, pa se posle čudite, a pogotovu ćete se čuditi kada budu bili izbori, samo zato što ste ga podržavali, koliko ćete glasova da brojite. Mnogo manje nego on milione evra.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po amandmanu na član 36.

Za razliku od nekih stručnjaka koji ne znaju koji je zakon na dnevnom redu, kao što znaju predstavnici SRS i vrlo argumentovano iznose kritiku na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Kao što reče gospodin Arsić, član 36. Predloga zakona odnosi se na 73i, gde se menja prvi stav, tako da on glasi: "Sredstva za rad Uprave za trezor mogu se obezbediti i u budžetu Republike." Kao obezbeđuju se na drugi način, ali je moguće i u budžetu.
Taj drugi način je primarni način iz člana 73ž i to je bio član 34. Predloga ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je takođe izvršena korekcija u prvom stavu. Dakle, umesto - Uprava za javna plaćanja može pružati druge finansijske usluge, sada je to promenjeno pa je napisano - Uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja, pa onda ide ovaj dodatak iz originalnog teksta - i može pružati druge finansijske druge usluge i obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom, po osnovu kojih stiče prihode.
Ako se uzme u obzir da Uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge, to je ona provizija slična proviziji koju je naplaćivao SDK, a pošto je to sada uprava za trezor, postavlja se pitanje, ko plaća tu naknadu. Plaćaju je direktni korisnici budžetskih sredstava. Kome plaćaju? Korisniku budžetskih sredstava. Kada ministarstvo treba da realizuje svoj nalog za plaćanje preko Uprave za trezor plaća odgovarajuću naknadu, a kome? Upravi za trezor. Uprava za trezor je upravna organizacija u sastavu Ministarstva finansija, znači, zatvoren krug.
Pošto se ovde verovatno ne mogu obezbediti dovoljna sredstva po osnovu naknade, potrebna je posebna stavka u budžetu, jer to znači ovo što se menja članom 36 – sredstva za rad Uprave za trezor mogu se obezbediti i u budžetu Republike. Znači, sve ima karakter javnih prihoda. Dakle, i ono što naplaćuje Uprava za trezor, ta naknada, to vam je javni prihod, i ono što Uprava za trezor dobija iz budžeta je javni rashod. Vrlo prosto, vrlo jednostavno.
Zbog toga što – šta vredi, sada nema više nijednog socijaliste, dobro, neko će da kaže Jovi valjda, ali tu je Žarko, dobro, obavestite Jovu Todorovića, pošto se on izgleda malo razume u ove stvari u vašoj poslaničkoj grupi – velika je razlika između trezora SRJ u vreme kada je postojala SDK Jugoslavije, samo polako, samo se vi smirite, objasniću vam i po imenima i prezimenima, i po nazivima asocijacija, odnosno institucija. Možete da pitate i onog vašeg Ilića što je bio direktor SDK, možete da pitate Jovana Zebića koji je vodio Ministarstvo finansija, možete kasnije da postavite pitanje i onim ljudima koji su kasnije radili te poslove, jer tada je postojao trezor, ali nije bio banka.
Dakle, postojao je trezor da bi objedinjeno pratio sva plaćanja koja idu preko budžeta SRJ, ali plaćanja je realizovala SDK i trezor je bio uključen u poslovanje SDK. Ta situacija i ova danas ne mogu da se uporede i o tome se radi. Danas je ovim predlogom zakona objedinjeno nešto što je knjigovodstveni deo, gde se vode računi i evidencije, sa institucijom koja vrši neposredno poslove plaćanja, i u tome se ogleda ta razlika.
To je sada umreženo u jedan sistem poslovanja, bukvalno rečeno, preko jedne interne banke Vlade Republike Srbije, gde nema nikakvog uvida, može uvid da ostvari neko od korisnika budžetskih sredstava, indirektnih korisnika budžetskih sredstava, ali nema javnosti. Tu je moguće sistemom računa i podračuna, svašta da se uradi sa sredstvima budžeta Republike Srbije, a moram da vam skrenem pažnju na to.
Uzmite i ove podatke koji su dati uz zakon, to je sledeća tačka dnevnog reda. Videli ste i sami, naime, za prvih šest meseci naplaćeno je 189 milijardi dinara, prihod budžeta Republike Srbije, dakle, potrošeno je 188 i ima puno neizmirenih obaveza, i kada neko ima apsolutnu kontrolu nad tim sredstvima, i u smislu banke i u smislu onoga koji uplaćuje, i koji troši, i koji manipuliše tim sredstvima, onda je sve moguće.
Verujte, to su najstabilnija finansijska sredstva. Vrlo je mali stepen neizvesnosti da će ta sredstva biti uplaćena. Ukoliko se pojavi neka sumnja ili ukoliko se pojavi problem za tekuće finansiranje budžeta Republike Srbije, država raspolaže mehanizmima. Mehanizam je poreska uprava, uprava carina, MUP, mehanizmi države mogu da se stave u pogon da se budžet uvek napuni i da se uvek izvrši maksimalna kontrola kako se budžet troši i da se napravi razlika sa kojom će da se kapitalizuje, kako je ovde u mnogim odredbama navedeno, pa je to pravo dato čak i lokalnim vlastima, odnosno pojedincima, čak je i pojedincima dato.
U jednom od prethodnih članova mi smo komentarisali, ministar finansija može samoinicijativno slobodna sredstva, za koja on proceni da su mu slobodna u budžetu, da plasira, a pošto završi to plasiranje, odnosno investiranje, jer to se koristi kao pravi termin, obaveštava Vladu šta je uradio.
Pazite, molim vas, neko sa milijardama može da raspolaže i da kaže, kupiću ovo, kupiću ono. Kupiću češki dug, čućete kod češkog duga ko se koliko ugradio. Što nije otkupljen kada je bio jeftin, zbog onog Božidara Đelića, nego je kupljen kada je skočila vrednost i to je ta opasnost koja se krije iza ovog predloga zakona.
Onda izađe neko i kaže, ovde nema stručne analize, nema stručnog sagledavanja. Nekoga iritira što piše tu - briše se, a šta drugo da se radi sa ovom odredbom koju predlažete nego da se briše i da se zaboravi kao da nikada nije ni postojala u predlogu. Trgnite se, ljudi, pogledajte šta se radi. Uništiće se državne finansije.
Ovo ide ka uništenju državnih finansija. Ko će da kontroliše onog ministra finansija? Niko živi, svi imate neko strahopoštovanje prema njemu i neko poverenje. Nijedna firma sutra neće moći da digne glavu ako se zameri njemu. Sejete strah ovakvim zakonima.