Po Poslovniku, gospodin Kragović. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Želim da ukažem prethodnom govorniku da ne treba da zloupotrebljava 110.000 Srba na Kosovu i Metohiji. Oni su dole hrabri i rešeni da opstanu na prostoru Kosova i Metohije. Hrabri su zato što očekuju da naša vojska i policija jednog dana dođu na Kosovo i Metohiju. Ne samo da im dođu NATO snage iz Beograda, Kraljeva i Kragujevca na Kosovo i Metohiju. Nema potrebe da dolaze oni dole.
Na Kosovu i Metohiji su stacionirane međunarodne snage, i NATO snage, i snage svih zemalja Evrope. Postoji, 55.000 vojnika je ušlo i policajaca na Kosovo i Metohiju. Šta je rezultat toga? Jedna crna rupa Evrope. Da li je zavladao mir nakon ulaska međunarodnih snaga? Nije. Da li je zavladao red? Nije. Da li je zavladala sloboda? Nije. Da li je nešto, bilo šta pozitivno, što ima bilo koja civilizovana zemlja, a što može da se kaže da ima na Kosovu? Nema.
Koliko je vremena prošlo? Šest godina. Koliko je tom zapadu potrebno da zavede red i mir na prostoru Kosova i Metohije? Šest stotina godina. Onda ćemo čekati i tih 600 godina. Želimo da u Srbiji bude srpska vojska i srpska policija i da se putevima kreće srpska vojska i srpska policija, u nadi da će jednog dana doći na Kosovo i Metohiju.
Ne želimo da se kreću snage međunarodne, niti NATO pakta, da bi oni došli da brane nas 110.000 Srba dole na Kosovu i Metohiji. Nemaju potrebe. Oni su dole i oni su zajedno sa nama, ali nas ne brane. Branimo se sami, kako znamo i umemo, goloruki nasuprot organizovanoj terorističkoj organizaciji zvanoj - Oslobodilačka vojska Kosova.
Zato vas molim, pričajte o svemu, ali nemojte da pričate da ste dozvolili da međunarodne snage gaze našu teritoriju u cilju zaštite 110.000 Srba na Kosovu i Metohiji. To je laž. Takva stvar ne stoji i ne želim da obmanjujete kako Srbe u Srbiji, tako naročito Srbe na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo sami sebe odbraniti. Ne trebaju nam međunarodne snage koje će doći iz Beograda, ponavljam, Kraljeva, Kragujevca, nego nam treba da imamo našu jaku srpsku vojsku i policiju, a vi uništavate srpsku vojsku i policiju i želite da instalirate da u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, budu međunarodne snage. Sramota. Hvala.

Replika, gospodin Petrović.

Član 104. Poslovnika, replika zbog činjenice i zbog toga šta je realno i stvarno stanje stvari. Želje mogu da budu ovakve i onakve, i mislim da ljudi koji sede u ovom parlamentu, kao i građani Srbije, imaju vrlo slične želje. Ali, želje su jedno, a mogućnosti su drugo.
Nisam čuo ni od poslanika SRS da Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum danas, takve kakve jesu, osporavaju kao pravni okvir stanja na Kosovu i Metohiji. Možemo o tome da mislimo vrlo različito ili da mislimo isto, čak nije ni važno, ali ta dva međunarodna dokumenta vrlo jasno definišu ko ima pravo da kontroliše vojnu silu i prilike na Kosovu i Metohiji. To su posledice. Neću se vraćati danas u istoriju. Nije mi to namera.
Isto tako, činjenica je da posle 17. marta ili posle tih tri-čitiri dana strašnih zbivanja prošle godine, upravo su te strane snage KFOR uspele da održe najveći deo naših sunarodnika na KiM. To je činjenica. Vi možete, kao i bilo ko, misliti da to nije tako, ali to je tako. Zbog toga je važno da se obezbedi sigurnost u što većoj meri za 110.000 ljudi koji defakto predstavljaju prisustvo države Srbije na KiM.
Govorili smo ovde o atributima državnosti i o teritoriji, o stanovništvu, o efektivnoj vlasti, od svega toga Srbija na KiM danas ima 110.000 ljudi - hrabrih, kojima se divim, za koje mislim zaista da predstavljaju ponos nacije, jer imaju snage da za Evropu, na početku 21. veka, u nenormalnim okolnostima svoju egzistenciju održavaju na KiM.
Mislim da je državni interes da tim ljudima pružimo sve što je u našoj moći da bi se njihova bezbednost, a to je najslabiji elemenat njihovog svakodnevnog života, koji nije dobar, vi to znate bolje od mene, uspeo da stabilizuje i da se stvore prilike za poboljšanje tog života, kao i da se stvore prilike da se što više od 220.000 ljudi, koji su raseljeni sa KiM i žive u Srbiji, vrate svojim kućama i dođu do svoje imovine. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Petroviću. Replika, gospodin Kragović, s tim što je Rezolucija obavezala da se spreči i obaveza je da se spreči da ne dođe do 17. marta, zaštititi, jer je posle toga posledica. Izvolite.

Želim ovde da iznesem samo jednu istinu. U zabludi su svi oni koji misle da su međunarodne snage bile faktor opstanka Srba na KiM. Nijedan vojnik, niti policajac bilo koje države na svetu nije sprečio da se iseli nijedna srpska porodica sa KiM. Čak, naprotiv, zalažu se, nude, dele uslove, sredstva, kamione, placeve u Srbiji samo da se Srbin iseli sa KiM.
Vi ovde pričate drugu priču, da su to snage koje su uspele da to obezbede. Na Kosovu je hrabar srpski narod, sam žrtvujući sebe i svoje porodice, opstao na KiM, ne zbog toga što je to bila želja bilo francuske vojske, engleske, američke ili bilo koje druge vojske i da su oni tu podršku pružili. To je laž.
Nijednog trenutka nisu zaštitili ni jednu jedinu srpsku porodicu. Zar bi od 1999. godine bilo 1.300 kidnapovanih Srba? Zar bi bilo preko 1.500 ubijenih Srba? Zar bi se dogodio 17. mart da želi to međunarodni svet? Zar mislite da su šiptarski teroristi ustali i proizveli 17. mart zato što su toliko jaki? To je bio nalog sa zapada da izazovu taj stampedo kako bi proterali još preostalih 110.000 Srba sa KiM. Nisu oni toliko jaki.
Meni je sramotno da pročitam našu štampu. Dozvoljavamo ulazak NATO snaga na teritoriju Srbije zato što se plaše da se Šiptari ponovo ne dignu i ponovo izaberu nemire na Balkanu. Mi veličamo jednu terorističku organizaciju, normalno, treba biti obazriv prema svakom terorizmu, to je zlo protiv koga treba da se borimo.
Ne može mene niko da ubedi da mi moramo da popustimo da NATO snage moraju da angažuju svoje snage preko Republike Srbije da dođu i brane Srbe na KiM, a već su stacionirani na prostoru KiM, stacionirani u Bugarskoj, Makedoniji, u svim zemljama u okruženju.
Sada je navodni izgovor - pustićemo mi da šetaju druge snage preko naše teritorije, bez obzira da li je to ratifikovano ili ne u Skupštini Srbije ili Skupštini državne zajednice SCG zarad mira Srba i bezbednosti Srba. To je laž i ne želim da se to instrumentalizuje i priča o tome. To je jedna poražavajuća politika našeg trenutnog državnog rukovodstva koje vlada u Srbiji. Samo su priče i floskule da se kao izgovor nađe za njihovu poražavajuću i slugarsku politiku koju vodi ova država prema međunarodnim snagama, a ne da se zaštite Srbi na KiM.
Vi Srbe na KiM možete na drugi način da pomognete: da aktivirate budžet, da pomognete Srbima u enklavama da budu što jači, da imaju od čega da žive, da formiraju svoja mini poljoprivredna gazdinstva, mini fabrike, mini postojenja. Ništa od toga se ne ulaže. Da li je došao jedan dinar u zadnje dve godine na KiM od investicija? Nije došao otkako je ova vlada.
Mi plaćamo, kaže, učitelja, lekara. Morate da plaćate učitelje, učitelj ne može da uči decu ako ne dobija platu; lekar ne može da radi u domu zdravlja i u medicinskom centru ako nema platu. Pričate oko tekućeg održavanja. Želite da imate Srbe. Želimo da imamo svi Srbe. Želimo da država Srbija bude prisutna na KiM, a izgovor je - samo ćemo plaćati njihove plate, a te plate su kao jako velike, Srbija nema sredstava i načina da izdrži. Nema ni jedan jedini dinar da plasira.
A ovde se hvalimo da imamo suficit, da imamo sredstava da posle 48 ili 68 godina, ne znam koliko, Srbija je najzad uspela da stvori tolika sredstva da može da ih prebaci u narednu budžetsku godinu. S jedne strane, nedostaje sredstava. Koliko je odvojeno sredstava za povratak Srba, da se vrate na KiM? To je zanemarljiva cifra.
Kako mislite da vratite bilo kog Srbina na bilo koji deo teritorije. Možete na dva načina: jedan je - u pregovorima sa međunarodnom zajednicom, jer je ona dužna da to uradi; drugi način - da Srbija, kao majka, malo odreši kesu, pa da kaže - toj i toj porodici napravićemo kuću u tom i tom mestu, izvolite, vratite se i obezbedite neke uslove za normalan rad.
Samo golom pričom, demagogijom ili s tim što ćemo dozvoliti međunarodnim snagama, NATO snagama, da šetaju Srbijom; e, to će zaštititi Srbe, to će omogućiti da se oni vrate. Ne. Niti nas štite, niti nas brane. Samo su nemi posmatrači svega onoga što se dešava na KiM.
Nažalost, i država Srbija je nemi posmatrač onoga što se dešava na KiM. Hvala.

Hvala, gospodine Kragoviću. Da li još neko želi reč po članu 38? (Ne.)
Na član 39. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite, gospođice Jovanović.

Gospodine Anđelkoviću, gospodo poslanici, doduše i nekoliko dama je prisutno, gospođe iz ministarstva, jedna koleginica iz vlasti, čudim vam se kako možete da prihvatite da budete zamorče Predraga Markovića koji je obesmislio rad Narodne skupštine Republike Srbije.
Trenutno u sali ima osam poslanika iz vladajuće garniture i to je zaista sramota.
Sramota je zbog toga što Skupština Srbije posle 15 godina otkako je obnovljeno višestranačje, a vi ste svedok svih ranijih saziva Skupštine, sada radi u uslovima u kojima apsolutno nijednog predstavnika iz Vlade Republike Srbije ne zanima o čemu se ovde raspravlja.
Ne da nas nije udostojio Mlađan Dinkić da se pojavi ovde, nego nam Vlada Republike Srbije nije dala u pisanoj formi, iako je to bila njena poslovnička obaveza, odgovore na podnete amandmane, pa tako ni na ovaj član 39. koji govori o sankcijama, odnosno novčanim kaznama za prekršaje po Zakonu o budžetskom sistemu. Jeste Mlađan Dinkić, ali na brzinu, jednoga dana došao na sednicu Odbora za finansije i izjasnio se kao predstavnik Vlade. Ali, ja nisam član Odbora za finansije i nisu poslanici svi - ni SRS, niti je to moguće, ni oni koji vrše vlast.
Odgovora nema zašto se amandman ne prihvata, ako ja u ime poslaničke grupe SRS tražim da ne budu ovako drakonske kazne i ovako drastične kaznene odredbe - i to nove kaznene odredbe, o čemu je mnogo puta govorio, pre svega kolega Krasić, a i drugi poslanici, među njima i predsednici opština, srpski radikali, kada je u pitanju odnos i budući odnos po ovom neverovatnom zakonu, u pravom smislu reči monstruoznom kada su u pitanju budžetski korisnici i ovlašćenjima koja će imati Mlađan Dinkić.
Finansijska nesigurnost građana Srbije, to znaju i oni koji prate ovo zasedanje i koji sada vide o čemu se sve ovde govori i pokreću se veoma važna i nacionalna i državna pitanja na koje odgovore prave i mudre državničke jedino ima SRS, sasvim je očigledno i odgovoran odnos prema događajima iz prošlosti i onima koji će da uslede, ta finansijska nesigurnost je toliko prisutna da nema grada u Srbiji, a da ljudi u pravom smislu reči ne jauču zbog činjenice da nemaju od čega da žive.
Zaista ne znam koliko su me puta danas, ali više puta, naravno meni to ne smeta, samo što imam reči utehe za te ljude, prozvali oni koji su iz Unije pijačnih prodavaca. Oni koji su doživeli juče i prekjuče da ih aktuelna vlast i tuče na ulici, da ih zlostavlja, samo zbog toga što jasno i glasno poručuju Mlađanu Dinkiću, koji predviđa ovakve neverovatne kazne po članu osnovnog zakona 74, odnosno 39. da su oni socijalna kategorija u našem društvu.
Čak 80% tih ljudi su oni koji su ostali bez posla, isterani sa nekom bednom otpremninom, ljudi koji žele sutra da se legalizuju. Oni ne žele da žive u haosu, u jednoj neuređenoj državi. Ovaj zakon i način na koji se ministar ponaša prema njima – ne želeći sa njima da razgovara, ni da ih primi, nikada nijednog predstavnika nije udostojio, u pitanju je armija nezaposlenih, uslovno zaposlenih ljudi, koji prodaju nešto po tezgama – jasno pokazuju da je njegova namera da u represivnom finansijskom maniru ugnjetava sve ljude u Srbiji.
I ako je ovaj član 74. osnovnog zakona, odnosno 39. koji se menja nešto što će da doprinese boljitku, onda se vi poslanici koji ćete koliko sutra glasati za ovaj zakon grdno varate. Upozoravam predstavnike vladajućih stranaka, koje su i vladajuće stranke na lokalnom nivou vlasti, da će i ovaj član i član 3. pre svega ovog zakona, i prvi član, produkovati mnogo veću krizu i probleme u jedinicama lokalne samouprave nego što vi to možete da zamislite.
I prethodni član 73k zakona, koji se nadovezuje, odnosno deveta je tačka ovog člana koji tražim da se briše, jeste nešto neverovatno. Neverovatno, i to je despotizam krajnje vrste. Ako taj član, odnosno taj stav kaže, ta tačka, da ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi Ministarstvu izveštaj i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata.
Šta onda više da kažete i da poručite i odbornicima, i predsednicima opština i gradova u Srbiji večeras, kada se o tome razgovara ili sutra kada ovaj zakon bude izglasan i stupi na snagu? Da im kažete da neće moći da isplaćuju plate, da neće moći da asfaltiraju ulice, da neće moći da obezbede osnovne životne uslove u jedinici lokalne samouprave. To znači ovaj član.
A niste se zapitali, dame i gospodo poslanici, kako je moguće da se opštom hajdučijom, koja je zavladala u Srbiji i u pojedinim beogradskim opštinama, kao što ste videli pokušaj u Surčinu u jednoj kafani, kao što je slučaj u Aranđelovcu, jer je predsednik opštine iz redova SRS, dr Radosav Švabić, izabran ogromnom većinom glasova Aranđelovčana i poverenjem, doživeo kao još dr Dunjić i još neki predstavnici, izvršni nosioci vlasti, da im se zbog kršenja Zakona o lokalnoj samoupravi i zbog nelegitimnih opštinskih veća uskraćuje mogućnost da oni budu nosioci izvršne vlasti, kao što je to predvideo Zakon o lokalnoj samoupravi i da predlažu skupštini opštine opštinske budžete, a sada po tome moraju da snose sankcije.
Jer ako vi kažete, a to obuhvata ovaj član 74, odnosno član 39. koji se menja, da nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrđuje predlog budžeta lokalne vlasti, obavezno ga dostavlja lokalnoj skupštini u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, kako ćete da reagujete i kako možete takve drakonske kazne da predvidite uopšte i za normalnu situaciju, gde je sve urađeno po demokratskoj proceduri i po Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Evo, recimo, u slučaju ovakvom kao što je Aranđelovac, gde predsednik opštine, jedan moralan i častan čovek, koji zna da ga je narod izabrao i nije uzurpirao to mesto nosioca izvršne vlasti, ne želi da učestvuje u podmetanjima i u obmanama koje u toj opštini pre svega sprovodi G17, jer ima tri odbornika, i neku Gušićku za predsednika opštinske skupštine, koja je zajedno sa ostalim predstavnicima vlasti, a u tome je najveću odgovornost, odnosno neodgovornost snosio poslanik DSS, bivši predsednik opštine, Radmilo Milošević, zato što je hajdučijom izabrano neko opštinsko veće, koje se sastaje.
Nema nikakvo pravo da se sastaje, nema nikakvo pravo ništa da radi i da utvrđuje, oni se pojavljuju umesto predsednika opštine Švabića kao nosioci izvršne vlasti, a i sami znate da je to opštinsko veće samo jedan pomoćni organ, pomoćno telo predsednika opštine i, molim vas, utvrđuju budžet oni, potpuno nelegitimni predstavnici, jer ih nije predložio nosilac izvršne vlasti, što je nesporno utvrđeno i čak to potvrdio u svom dopisu ministar Lončar da je žalba, odnosno prigovor na kršenje zakona od strane predsednika opštine na takvo ponašanje Gušićke, Miloševića i ostalih, uvažen od strane ministra.
Vi sad hoćete njega da kaznite, recimo primera radi, zato što on to nije uradio u određenom roku. Kako on to da uradi i sa kim da uradi? Sve da je to tako i da postoji regularna situacija, za razliku od ove hajdučije i ove uzurpacije od strane neke neformalne grupe, kao što je slučaj vajnih članova Opštinskog veća u Aranđelovcu, nemoguće je da se jedinica lokalne samouprave, a samim tim i mesna zajednica i svako javno preduzeće, čiji je osnivač skupština opštine i koji treba da bude javni servis građana na području lokalne samouprave, stavlja pod šapu, odnosno pod nogu, bolje reći, da je gazi kako god hoće Mlađan Dinkić.
Još za to da se povećavaju novčane kazne koje su utvrđene 2003. godine i sada se dupliraju, čak i više od toga, pa je ta novčana kazna sa dve do 20.000 dinara, za ove predviđene situacije, kada se ne poštuju odredbe – navela sam samo ova dva slučaja, kada se ne dostavi izveštaj, zamislite, izveštaj nije sačinjen kako treba – ljudi kažnjavaju sa pet do 50.000 dinara. Kao što može uvek da nađe dlaku u jajetu, tako zbog zareza, zbog bilo čega ministar može da kaže, odnosno ministarstvo da taj izveštaj nije u redu i da se vrati.
Koliko Ministarstvo finansija i ministar finansija ne vode brigu o jedinicama lokalne samouprave nema većeg primera, evo i u Arnađelovcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, svuda gde su radikali došli na vlast, nama nije trebao neki eksterni revizor da ga izmišljamo, kao što je ova tačka na sledećem zasedanju, ljudi su poslali dopis, zato što mi ako se izričito protivimo zakonu, onaj koji je izglasan bilo kojom voljom, makar se mi ne slagali, za razliku od ovih nabeđenih legalista, mi poštujemo.
Lepo smo tražili da dođe revizor iz Beograda, iz Ministarstva finansija, i da se izvrši presek stanja u budžetu od momenta preuzimanja i u javnim komunalnim preduzećima, čiji je osnivač skupština opštine.
Uz dva-tri dopisa predsednika opštine dr Švabića u Aranđelovcu, drugim gradovima u Srbiji, mislite da se neko pojavio iz Ministarstva finansija. Na moje pitanje direktno Mlađanu Dinkiću ovako iz klupe, ne sa skupštinske govornice, gospodine Dinkiću, zašto niste poslali posle mesec dana u tu i tu opštinu, u opštinu Aranđelovac, revizora da se izvrši presek stanja, on je rekao - znate, nemam ljude, a ljudi neće da rade za platu od 18.000 dinara, ili već koliko mi je tada rekao.
Je l' to problem ljudi koji su nosioci izvršne vlasti ili je to problem nesposobnog ministra ili ministra koji hoće sada da organizuje upravu za trezor, kod koje se ne zna po ovom članu 73z ili ž, u stvari z, da će imati platu, i kolika će plata biti, i kako će da zasnivaju radni odnos, a ne može da pošalje onoga koji treba da izvrši presek stanja u budžetu.
Ovakve drakonske kazne i tako da tlači jedinice lokalne samouprave, to je zaista neverovatno. To nisu presedani. To je zaista jedan despotizam, opet ponavljam, koji je neprimeren svakoj demokratskoj praksi, a naročito u situaciji kada ljudi po zakonu i po Ustavu Republike Srbije izlaze na izbore, snose odgovornost za to što su građani za njih glasali, žele da u interesu građana na način i na program koji su prezentovali vladaju. Oni to neće biti u stanju i građani Srbije u opštinama i gradovima moraju da znaju, od sutra kada se ovaj zakon izglasa, da moraju da računaju na to, i ljudi koji su zaposleni u tim preduzećima, i svi opštinari, da im sledi jedna opšta finansijska nesigurnost, zato što jednim potezom ministra mogu da budu obustavljena sva njihova sredstva.

Zahvaljujem se i na brizi za moje predsedavanje, kao što sam i prošli Poslovnik obarao pred Ustavnim sudom, ali sam ga poštovao. Kad građani moraju da poštuju zakon koji im se ne sviđa, onda smo i mi poslanici obavezni da poštujemo Poslovnik. I kao predsedavajući, a i uvažavajući poslanike koji žele da raspravljaju o ovoj tački, ovde sedim i dok vi želite da raspravljate, imate poslovničku mogućnost.
Na član 41. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ja sam se iznenadio, nisam vas razumeo pošto sam išao, rekli ste da je prihvaćen, ne verujem da je prihvaćen, a evo zbog čega. Moraću da malo dohvatim i ovaj prethodni amandman na član 39. koji se tiče novčanih kazni za prekršaje.
Vidite, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja ili drugo odgovorno lice za sledeće prekršaje, pa molim vašu pažnju da vidite šta su to prekršaji.
Recimo, tačka 2) - ako ne poštuje odredbe članova 13a i ide dalje. Eksperti, sada ću da vam pročitam šta je napisano u članu 13a.
Član 13a - iznos budžetskog suficita i način njegovog raspoređivanja utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti. Šta je tu povreda, ko je izvršilac, kada ga je izvršio, kako ga je izvršio. Ajde, eksperti, izračunajte mi, ko će da kaže gde je tu prekršaj, da li je to neka imperativna norma koja propisuje neko ponašanje i, naravno, onda u skladu sa članom 44. može da prouzrokuje neku sankciju zbog nepoštovanja izričite odredbe. Ovde se ne vidi izričita odredba.
Ali, da idemo dalje, vrlo interesantno. Onda se kaže, takođe, dalje ovako - ne poštuje odredbu člana 24. U članu 24. kaže se - ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike. Ako je ovo prekršaj, znači da onda ministar odgovara prekršajno ako nije dostavio nacrt budžeta Republike Vladi. Ali, niste vezali za one rokove po budžetskom kalendaru.
Hajde da idemo na ovaj poslednji stav koji je promenjen sada u članu 24. koji kaže, vi ste ovde naveli član 24. stav 6, to je taj, sada ćemo i to, ja sam ovo sada napravio malo da bi se napravila veza kako ovi mogu da odgovaraju, a ministar je nedodirljiv. Ako ministar dostavi nešto vladi, vladi nacrt neki, to je neki propust.
Međutim, ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti, znači opštinsko veće kaže sada ta tačka 6) - nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrdiće predlog budžeta lokalne vlasti i obavezno ga dostavlja lokalnoj skupštini u roku utvrđenom budžetskim kalendarom. Ovde ima neka imperativna naredba, izvršni organ lokalne vlasti dužan je da dostavi itd. ali nema toga. Ovde se jednom deklaracijom konstatuje otprilike kakav je postupak, ali se ne vezuje za kalendar, vezuje se kod lokalne vlasti, ali ne vezuje se kod ministra.
Idemo dalje, kaže - ako ne postupi po odredbi člana 73k ovog zakona. Odredba člana 73k glasi - ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi ministru izveštaje i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta republike, do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata. Znači, ukoliko se ne dostavi izveštaj, to je prekršaj, napišite ga. Vi ste ovde napisali, privremeno se obustavlja prenos transfernih sredstava. Što niste stavili u prvom stavu - dužni su da podnose izveštaje itd, pa u drugom stavu, ukoliko ne dostave. Nema, pisala deca. Igrala se deca, igrale se delije.
Sada idemo na ovaj član 41. To je prelazna odredba koja je verovatno za neku upotrebu još 15 dana. Taj član 41. glasi - aktom ministra nadležnog za poslove finansija, utvrdiće se rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja sa kojih se na dan stupanja na snagu ovog zakona vrše plaćanja. Zašto se to određuje aktom ministra, zar se to ne određuje zakonom.? Vi već u sledećoj odredbi kažete - uprava za trezor počeće sa radom 1. avgusta 2005. godine. Pa šta je potrebno, još da se plaća sa nekih podračuna koji se gase, to je nemoguće, ljudi.
To što je navedeno u članu 41. je kontradiktorno sa članom 42. Klimajte glavom, ali zašto je potreban akt ministra? Dakle, utvrdiće se rok, on propisuje rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava. Vi sada menjate plan računa, menjate sve. Otvarate nove podračune, a gde? Kod nove uprave za trezor.
Samo sa postojećih koji se gase u trezoru registrujete stanje, prenosite, ukoliko ima nešto da se uplati, isplati, registruje se kao potraživanje i kao dugovanje prenosi i sa novog računa isplaćuje se. Zašto je sada potreban akt opet tog svevišnjeg? Dakle, akt preko zakona. A zašto preko zakona. Jer ako ste rekli u članu 42 - uprava za trezor počeće sa radom 1. avgusta 2005. godine, da ne bude zabune, jer mi smo i na član 41. i 42. podneli amandmane sa zahtevom da se briše, jer smo principijelno protiv ovakve uprave.
Ova dva člana su međusobno kontradiktorna. Ovde za svaki slučaj hajde i ministar nešto neka propiše. Šta on može više da propiše? Da li on može da propiše da će uprava za trezor, ukoliko vam prođe ovaj zakon, da počne sa radom 1. septembra. Ne može, jer u zakonu piše 1. avgusta 2005. godine i to vam je za deset dana.
Kaže se dalje - odredbe ovog zakona koje se stavljaju van snage, odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Pa vi nijednom odlukom niste stavili van snage neku odredbu Zakona o budžetskom sistemu. Vi ste promenili te odredbe. Pošto ste ih promenili u onom izvornom tekstu, neće da postoje.
Vi nemate nijednu odredbu kojom se kaže - stavlja se van snage. Šta se stavlja van snage? Kaže se - zakon prestaje da važi, ne kaže se - zakon se stavlja van snage. Ne kaže se - odredba se stavlja van snage, nego prestaje da važi. Sve ste pobrkali, ne znam ko je ovo radio. a dalje, koje se odnose na osnivanje i delokrug uprave za javna plaćanja i Ministarstva finansija i sektora za trezor, primenjivaće se od dana početka rada uprave za trezor, znači, od 1. avgusta.
Zašto se vezujete za ove odredbe? Kaže - do početka rada Uprave za Trezor, Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija, Sektor za Trezor, u okviru svog delokruga nastaviće da obavljaju poslove utvrđene zakonom i drugim propisima koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje prema odredbama ovog zakona obavlja Uprava za Trezor. Totalna konfuzija u prelaznim i završnim odredbama. Niti se zna ko pije, nit ko plaća.
Potpuno sam siguran da ni vi nemate poverenja u tu novu Upravu za Trezor. Znam da imate veliku svađu u samom ministarstvu oko same ideje stvaranja Uprave za trezor, znam da ćutite svi tamo, trpite ovog što histeriše. Kaže - do početka rada Uprave za trezor, Uprava za javna plaćanja i Minsitarstvo finansija obavljaće poslove koji se ovim zakonom stavljaju u nadležnost Uprave za trezor. Sve izbrkano.
Ako ste napravili presek i rekli - Uprava za Trezor počinje sa radom 1. avgusta 2005. godine, sve ste ovo rešili. Onda kažete - ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ako se sutra izglasa, prekosutra je stupio na snagu. Ako je prekosutra stupio na snagu, onda izmenjene odredbe više ne postoje.
Ako vam je ideja da krenete od 1. avgusta, nikakav problem nije da krenete od 1. avgusta, da u međuvremenu prilagodite taj rad sa odredbama, novoizmenjenim odredbama ovog zakona.
Ali, očigledno tu postoje tajni računi i tajni podračuni ,i cela ova ujdurma je oko toga. Fiktivno se napravio suficit, tako što su nekima zavrtane ruke, zato što treba na drugi način da se obezbede sredstva iz inostranstva, sa nekih egzotičnih ostrva, zato što će ta Uprava za trezor postati alfa i omega ukupnog života u Republici Srbiji.
Pričate nešto o privrednim tokovima. Vidite i sami da je nepokretnost u Beogradu pala za 20%. Ovi pre vas nasekirali se da ne mogu da se ugrade, da reketiraju neke, pa su izdali građevinske dozvole i upotrebne dozvole iako objekat nije ni započet, pa se pojavio na tržištu veliki broj stanova, ali šta vredi kada nema ko da kupi za neke lokacije.
Vidite i sami da svi privrednici sada grabe i beže u inostranstvo da rade nešto. Ovde digli ruke. Zašto? Gde god krenu Mlađan Dinkić, ali ne u funkciji uvođenja reda, nego u funkciji stvaranja novih monopola za njegove Hamoviće, Caneta Žapca, onog Subotića, mafijaša sa cigaretama. Vi saučestvujete u tome. Svi vi sa ove strane saučestvujete u ovome.
To je cela poenta, ne teoretska razglabanja da li nam treba trezor ili nam ne treba trezor, kako se realizuje nalog za plaćanje, šta se realizuje itd. Želi čovek da ima banku, da se bavi finansijskim poslovima. On će da obezbedi kamatni prinos na angažovana sredstva da bi popunio budžet, da bi vratio u inostranstvo ili nešto drugo. Manite tu priču. Ne zna on to. On misli ako može sa finansijskom policijom i ovom poreskom policijom da zavrne ruke, da otme, vi u tome saučestvujete.
Kaže član 44 - danom početka rada Uprave za trezor, a već ste rekli da će to biti 1. avgust, preuzeće zaposlene i nastaviti da koristi opremu i druga sredstva za rad koja na dan početka rada Uprave za trezor koristi Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija, Sektor za trezor. Ta odredba bi mogla da postoji ukoliko se prihvati ova pokvarena operacija formiranja Uprave za trezor. Ona isto anulira član 41. i ove druge članove koji su neprecizni, konfuzni.
Videćete i sami, samo će na papiru da krene ta Uprava za trezor 1. avgusta, a kada će faktički da zaživi, kada će da dođe do konsolidovanog računa i kako će na drugi način da se prati. Tek pošto se očiste neki računi i podračuni. Zašto nemamo podatak o broju podračunaa? Zašto nemamo podatak o stanju sredstava na podračunima? Zašto nemamo podatak o akcijama iz Akcijskog fonda koje su prodate, da li su uplaćena sredstva? Jeste saldirali stanje hartija od vrednosti sa kliringom? O čemu pričate?
Mi nismo obuhvatili član 40. iz prostog razloga što se odnosi na reviziju. Tu je sada Mlađa dogradio, pošto u 1. i jedinom stavu kaže - privremeno imenovanje eksternih revizora, to je taj vrhunski gde stoji ovo što rekoše za Narodnu skupštinu, a zaboravili član 79. gde su inspektori izgubili ovlašćenja. To su zaboravili da menjaju. U stavu 1. se menja to, pa se odnosi na Republiku, ali dodaje se novi stav koji se odnosi na lokalnu vlast.
Kaže - do ustanovljavanja vrhunske eksterne revizorske institucije skupština lokalne vlasti će odlučiti o angažovanju revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti. Ta odredba bi mogla nekako da prođe, ali sada vas pitam koja je sankcija ako se ne odredi i ne pristupi reviziji? Da li neko može od ovih eksperata da mi kaže koja će biti sankcija po Zakonu o budžetskom sistemu?
Samo da vas podsetim, u članu 74. gde su prekršaji, nigde nema naznake i poziva na član 80. koji reguliše ovu eksternu reviziju. To je ona priča, da li da se podnese završni račun, da li se ne podnese, da li u roku, da li sa revizijom ili bez revizije, ali DOS je zaključio najbolje i da se ne podnosi završni račun i zato 3-4 godine nema završnog računa.
Videćete kako će biti i sa drugom tačkom sutrašnjeg dnevnog reda, pošto je Vlada povukla svoj zaključak i svoj predlog, naravno zato što Narodna skupština treba da manifestuje i u tom pogledu svoju nemoć, a onda će ministar Dinkić da kaže - molim vas, vi niste odredili revizora, baš nas briga, mi teramo dalje. Ceo sistem smišljen ne samo da NATO trupe kroz Srbiju. G17 plus završava taj posao u finansijama mnogo efikasnije nego bilo koji tenk NATO pakta.