Šteta što je povodom ovog pogrešnog člana diskusija otišla u drugom pravcu, ali vidite šta se dosetio mlađani Dinkić, da promeni član 7. Zakona o budžetskom sistemu, i to tako što ima ideju da dogradi stav 4. koji bi trebalo da glasi: "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti..." Na šta on mislim ovde - ukoliko se izvršavanjem sredstava? Ovo može da znači - ukoliko trošenjem transferisanih sredstava.
To je nepravilno, nejasno. On pati od tih nejasnih formulacija koje mu omogućavaju sve. Ako se misli "ukoliko se prenosom sredstava koja se iz budžeta Republike daju drugim nivoima vlasti", to su ta transferisana sredstva, "ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonom utvrđenih obaveza Republike", kako je to moguće? Kako može transfer sredstava koja su budžetom planirani i data sa određenom dinamikom, da ugrozi ostvarivanje Ustavom i zakonom propisanih obaveza Republike Srbije? To je nemoguća kategorija.
Evo, sada ću da vam dokažem šta je sve moguće kod mlađanog Dinkića. Vidite, za ovu godinu budžet je bio planiran sa 416 milijardi dinara i sistemski deficit, navodno nepokriven, oko 20 milijardi. Računamo da nema deficita. Znači, 416 milijardi je ukupan budžet. Za prvih šest meseci, ako idemo da je to mesečno 1/12, pa 6/12, dolazi se negde do, otprilike, 208 milijardi.
Znači, 208 milijardi je trebalo da se nakupi za prvih šest meseci ove godine. Po izveštaju koji nam je dostavljen uz budžet, mi vidimo da je prikupljeno 189 milijardi. To je ono što je Ministarstvo finansija napisalo. Sada vi meni objasnite kako se tu pojavio suficit. Između 208 i 189 postoji 19 milijardi manjka, ali Mlađan Dinkić je našao suficit, on ne zna šta je minus, šta plus. To vam najavljujem, pošto će to biti jedan od sledećih članova, da ćete da vidite totalno neznanje šta je suficit, a šta deficit.
Sada da se vratim, pošto je ovo dobra priprema za ovaj član koji je obuhvaćen ovim amandmanom povodom koga sam se javio. Znači, nezavisno od Narodne skupštine, koja je donela budžet, nezavisno od aproprijacija i onoga što stoji u razdelima, nezavisno od tromesečnih planova i dinamike izvršenja budžeta, ministru treba još jedno ovlašćenje, da on zaključi i da kaže: ne možemo da prebacimo ova sredstva, jer onda Republika ne može da ostvari svoje elementarne funkcije.
Ljudi, vi tu situaciju već imate sa ovom besmislenom pričom o suficitu i deficitu, gde zabavljate naciju, zaluđujete naciju nekim pojmovima koji ne postoje u našoj budžetskoj realnosti. Vi ste sada strahovite pare dužni, što direktnim, što indirektnim korisnicima sredstava. Obezbeđujete likvidnost budžeta na jedvite jade, i kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, zaduživanjima itd.
Vi sada kažete, "ukoliko Republika ne može da ostvari svoje obaveze po osnovu Ustava i zakona". Pa, Republika nije ispunila svoje obaveze. Ako idete tom logikom i ovom čoveku date ovo ovlašćenje, on može da ukine sva transferisana sredstva, može da ukine sredstva svima. Ko sme ta ovlašćenja dati ministru finansija, nezavisno od toga što sad trenutno to radi Mlađan Dinkić.
Ni jedan ministar finansija ne može da ima ovo ovlašćenje, jer se onda postavlja pitanje šta radi Skupština kad donosi budžet? Ko je napravio grešku? Ako je ministar napravio grešku u prihodima ili je napravio grešku u rashodima, dajte da se to ispravi, a ne sve i svašta da se napiše.
Međutim, ovo ima svoj logički smisao, jer u jednom od sledećih članova, a izaći ću i povodom tog člana, ministar za sebe obezbeđuje pravo da može da preskoči lokalnu vlast i da nekome dodeli sredstva iz budžeta Republike. Naravno, dati su neki uslovi: ukoliko nema dovoljno sredstava ili se nešto tamo pojavi itd. To je ono: Davinić ode i kaže - dobićete 10 miliona, samo neka prođe G17 plus; Mlađa ode u njegovo Vlasotince - vi ćete to, pa ćemo to. Ovo gde je G17 plus na vlasti, tu može, tu ćemo malo više da registrujemo seljake, tu ćemo malo da odvojimo itd.
Imamo simbiozu na nivou lokalne vlasti. Vidite, neke lokalne vlasti imaju problema sa transferisanim sredstvima koja idu iz budžeta Republike, a neke nemaju tih problema. Gde je matematika? Matematika je u G17 plus. Gde je G17 plus, nema problema sa finansiranjem. Ako G17 plus u lokalu nije na vlasti, biće problem sa finansiranjem.
Čudim se povodom onih malopređašnjih replika, tu su pobrkane babe i žabe. Da li je Skupština održana u kafani, da li su se na fiskalnom računu njih desetorica potpisali da nisu za predsednika itd, nebitno je za budžet grada. Lokalna vlast ima svoj račun, zna se koliko mesečno treba Skupština grada da izdvoji za plate, za doprinose i to ide po svom automatizmu. To ne zavisi od kafanskog računa, niti zavisi ko je gradonačelnik, niti ko je predsednik opštine, ništa ne zavisi. Ima svoj budžetski automatizam.
Tu se ispunjavaju one funkcije i one obaveze po osnovu javnih finansija. To ne može da zavisi od pojedinca. Kako može plata zaposlenom u opštini Surčin da zavisi od toga ko će biti predsednik opštine? To ne mogu da shvatim. Ali, ovde se iščašena tema stavi na dnevni red, na početku ove sednice. Pošto znam da ne odgovara ova rasprava, mnogo više ne odgovara rasprava o Zakonu o budžetskom sistemu, nego o Zakonu o rebalansu budžeta za 2005. godinu. Zašto? Zato što treba da ogolimo, da pokažemo kako se to radi, a ovako se ne radi ni u jednoj državi na kugli zemaljskoj.
Ovde se zaboravljaju neke elementarne stvari. Za budžet i ovo što mi glasamo jedanput ili dva puta godišnje, a tiče se finansiranja države, da upotrebim tu generičku reč, za nas je najvažniji plan rashoda. Mi do tog nivoa dajemo ovlašćenje, Zakonom o budžetu, Vladi da može da troši državna sredstva. To je najvažnija stavka. Ovde kod nas je iščašeno, kaže se: suficit. Kakav suficit, ne ispunjavaš ni ovaj budžet, niti dinamički, niti po sredstvima.
Onda se žvalavi već mesec dana, "prvi put u istoriji", pa nam je čitao ovde od 1881. godine do danas koje su vlade bile uspešne, koje države su zadužene, koje imaju deficite, suficite itd. Naravno, da Mlađa sad pokaže kako je njegovo Ministarstvo finansija efikasno. A, obaveze? Efikasno, izbacili ljude iz vojske, iz državnih službi, ugasili privredu. Pa, pobijte ljude i onda ćete imati stavku nula, neće biti javnih troškova uopšte. Raspišite nagradu: ko zgazi penzionera, dobija 500 dinara.
Smanjili ste obaveze i po osnovu socijalnih obaveza budžeta Republike. Ni to vam nije dovoljno. Sada će ministar da proceni. Šta on može da proceni? Ko je on da procenjuje da li transferisana sredstva trebaju nekoj lokalnoj samoupravi ili ne? Da je baš prenos sredstava Skupštini grada Beograda ugrozio obavezu Republike prema penzijama, pa je baš našao da tu mora malo da uskrati. Ko je on? Šta sad on hoće? On traži ovlašćenje da ispravlja svoje greške prilikom planiranja javnih rashoda. Ako je sposoban, neka radi. Ako nije sposoban, neka da ostavku.
Mi smo ovde u sukobu. Ako se bira između Mlađana Dinkića i zakona, pobedio je Mlađan Dinkić. Ako se bira između sudske presude i Mlađana Dinkića, pobedio je Mlađan Dinkić. Tako može svako da bude ministar finansija. Ne treba mu ni škola, ni znanje. Doduše, ni ovaj nema bogzna šta. Svako to može da radi na način kako Mlađan Dinkić radi.
Neka on nama odgovori - ove obveznice države i ovo što je Akcijski fond prodavao, da li je uplaćeno to? Što ne odgovori da li je uplatio onaj ko je kupio akcije, recimo, "Knjaza Miloša"? Odgovorite da li je uplatio, pošto je istekao rok za uplatu sredstava. Prodaje neke banke. Pa, da li su stranci dali pare za te banke?
Ljudi, mi imamo problem: za šta god se uhvati Mlađan Dinkić, to se osuši. Tu sliku nama neće da kaže ova vlada. Neće ni G17 da priča. Pored svega toga, daj da Mlađan Dinkić dobije ovlašćenje. Kaže, "ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti" itd.
Ta varijanta je moguća, ona se nalazi u jednoj od ovih odredbi osnovnog teksta Zakona o budžetskom sistemu, ali je vezana samo sa prilivom sredstava, a osnovni princip, bez obzira kako je izvršeno planiranje sredstava u budžetu, troši se samo ono za šta postoje sredstva, samo se to troši. Ne, nama priča o suficitu, istorijski rezultati, a to se nikada do sada nije desilo.
Naravno sve se svodi na ime i prezime, lik i delo Mlađana Dinkića, koji je svuda prisutan, i CD, i muzika, i banke, i druge finansijske organizacije, i osiguravajuća društva, a vojska posebno. Sada se tu priprema da rasprodaje, sada nas je obavestio, sada ćemo da dobijemo, je on ne zna šta je bilans stanja, a šta bilans uspeha. To je naš osnovni problem.
On ne pravi razliku između dve elementarne stvari. To ćete videti kada dođemo do njegove omiljene teme budžetski suficit ili deficit. A da je tu i da ga neko pita, kako ćeš da izračunaš ovo što si napisao, profesori sa fakulteta kažu da to Mlađan Dinkić ne bi znao ni da odgovori, a kamoli da izračuna. Eto, ti njegovi profesori pričaju o tom vašem ekspertu.
Ne znam ko bi u finansijama mogao da izračuna na bazi ovoga što je Mlađa smislio da stavi u zakon. To je nemoguće. To ljudi koji rade 20-30 godina u Ministarstvu finansija, prate budžet profesionalno, i oni se krste i levom i desnom rukom, samo što naravno niko ne sme, jer svi znaju kako je on osvetoljubiv, biće otkaz, i beži i briši, i završavaj posao, pošto on ima tu diktatorsku crtu.
Ne može jednom ministru da se da takvo ovlašćenje. Ovlašćenje za uskraćivanje sredstava sa odgovarajuće pozicije budžeta Republike Srbije je moguće, ali mora da se navede koji su uslovi i neverovatno i apsolutno sam siguran, a to je kada se drugačije ne može napuniti budžet da bi se podmirili neophodni javni rashodi. Onda ide srazmerno, pa se prave prioriteti, šta je primarna obaveza, šta je, pa verovatno tu na krajnjem mestu izostaju investicije, izostaje razvoj, a prvo idu ona davanja koja su neophodna da bi država funkcionisala. Mlađa ne zna kako država funkcioniše. On ovo ovlašćenje, koje je za sebe prigrabio, samo može da zloupotrebi. Ne može korisno da ga upotrebi.
Dalje, ovako nešto ne može da bude ovlašćenje jednog pojedinca, ne može jer ova skupština praktično definiše budžetski sistem, propisuje ko je i za šta nadležan i nikada ministar ne može dobiti ovu nadležnost. Ovu nadležnost eventualno može dobiti Vlada, ali vrlo konkretno moraju da se navedu uslovi, kriterijumi da bi se to znalo, a ne ovako, Mlađa koristi član 1. poslednji stav i on kaže, sam propisujem to u skladu sa zakonom i na osnovu zakona i onda kaže, sredstva koja se prebace, mogu 60% odmah da povratim na rok od 30 dana.
To se koristi, naravno, prema javnim preduzećima od republičkog značaja, a konkretno Direkciji za puteve. Onda čitav lanac njih odlazi u dubiozu i tako on preduzeća za puteve dovodi, tera ih praktično, u stečaj, jer oni moraju da se odreknu kamate, jer realni prihod u ovim uslovima, a prikriva se inflacija koja suštinski iznosi 20%. Tu se priča 14, 15% i tako će nešto da bude. Ne, biće 20% stvarna, a ovo što radi, to je nešto prikriveno, pa nam prikazuje da je pesma mnogo lepša nego što jeste i, naravno, da bi to zabašurio do kraja, on je izmislio suficit koga nema.