Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Šteta što je povodom ovog pogrešnog člana diskusija otišla u drugom pravcu, ali vidite šta se dosetio mlađani Dinkić, da promeni član 7. Zakona o budžetskom sistemu, i to tako što ima ideju da dogradi stav 4. koji  bi trebalo da glasi: "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti..." Na šta on mislim ovde - ukoliko se izvršavanjem sredstava? Ovo može da znači - ukoliko trošenjem transferisanih sredstava.
To je nepravilno, nejasno. On pati od tih nejasnih formulacija koje mu omogućavaju sve. Ako se misli "ukoliko se prenosom sredstava koja se iz budžeta Republike daju drugim nivoima vlasti", to su ta transferisana sredstva, "ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonom utvrđenih obaveza Republike", kako je to moguće? Kako može transfer sredstava koja su budžetom planirani i data sa određenom dinamikom, da ugrozi ostvarivanje Ustavom i zakonom propisanih obaveza Republike Srbije? To je nemoguća kategorija.
Evo, sada ću da vam dokažem šta je sve moguće kod mlađanog Dinkića. Vidite, za ovu godinu budžet je bio planiran sa 416 milijardi dinara i sistemski deficit, navodno nepokriven, oko 20 milijardi. Računamo da nema deficita. Znači, 416 milijardi je ukupan budžet. Za prvih šest meseci, ako idemo da je to mesečno 1/12, pa 6/12, dolazi se negde do, otprilike, 208 milijardi.
Znači, 208 milijardi je trebalo da se nakupi za prvih šest meseci ove godine. Po izveštaju koji nam je dostavljen uz budžet, mi vidimo da je prikupljeno 189 milijardi. To je ono što je Ministarstvo finansija napisalo. Sada vi meni objasnite kako se tu pojavio suficit. Između 208 i 189 postoji 19 milijardi manjka, ali Mlađan Dinkić je našao suficit, on ne zna šta je minus, šta plus. To vam najavljujem, pošto će to biti jedan od sledećih članova, da ćete da vidite totalno neznanje šta je suficit, a šta deficit.
Sada da se vratim, pošto je ovo dobra priprema za ovaj član koji je obuhvaćen ovim amandmanom povodom koga sam se javio. Znači, nezavisno od Narodne skupštine, koja je donela budžet, nezavisno od aproprijacija i onoga što stoji u razdelima, nezavisno od tromesečnih planova i dinamike izvršenja budžeta, ministru treba još jedno ovlašćenje, da on zaključi i da kaže: ne možemo da prebacimo ova sredstva, jer onda Republika ne može da ostvari svoje elementarne funkcije.
Ljudi, vi tu situaciju već imate sa ovom besmislenom pričom o suficitu i deficitu, gde zabavljate naciju, zaluđujete naciju nekim pojmovima koji ne postoje u našoj budžetskoj realnosti. Vi ste sada strahovite pare dužni, što direktnim, što indirektnim korisnicima sredstava. Obezbeđujete likvidnost budžeta na jedvite jade, i kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, zaduživanjima itd.
Vi sada kažete, "ukoliko Republika ne može da ostvari svoje obaveze po osnovu Ustava i zakona". Pa, Republika nije ispunila svoje obaveze. Ako idete tom logikom i ovom čoveku date ovo ovlašćenje, on može da ukine sva transferisana sredstva, može da ukine sredstva svima. Ko sme ta ovlašćenja dati ministru finansija, nezavisno od toga što sad trenutno to radi Mlađan Dinkić.
Ni jedan ministar finansija ne može da ima ovo ovlašćenje, jer se onda postavlja pitanje šta radi Skupština kad donosi budžet? Ko je napravio grešku? Ako je ministar napravio grešku u prihodima ili je napravio grešku u rashodima, dajte da se to ispravi, a ne sve i svašta da se napiše.
Međutim, ovo ima svoj logički smisao, jer u jednom od sledećih članova, a izaći ću i povodom tog člana, ministar za sebe obezbeđuje pravo da može da preskoči lokalnu vlast i da nekome dodeli sredstva iz budžeta Republike. Naravno, dati su neki uslovi: ukoliko nema dovoljno sredstava ili se nešto tamo pojavi itd. To je ono: Davinić ode i kaže - dobićete 10 miliona, samo neka prođe G17 plus; Mlađa ode u njegovo Vlasotince - vi ćete to, pa ćemo to. Ovo gde je G17 plus na vlasti, tu može, tu ćemo malo više da registrujemo seljake, tu ćemo malo da odvojimo itd.
Imamo simbiozu na nivou lokalne vlasti. Vidite, neke lokalne vlasti imaju problema sa transferisanim sredstvima koja idu iz budžeta Republike, a neke nemaju tih problema. Gde je matematika? Matematika je u G17 plus. Gde je G17 plus, nema problema sa finansiranjem. Ako G17 plus u lokalu nije na vlasti, biće problem sa finansiranjem.
Čudim se povodom onih malopređašnjih replika, tu su pobrkane babe i žabe. Da li je Skupština održana u kafani, da li su se na fiskalnom računu njih desetorica potpisali da nisu za predsednika itd, nebitno je za budžet grada. Lokalna vlast ima svoj račun, zna se koliko mesečno treba Skupština grada da izdvoji za plate, za doprinose i to ide po svom automatizmu. To ne zavisi od kafanskog računa, niti zavisi ko je gradonačelnik, niti ko je predsednik opštine, ništa ne zavisi. Ima svoj budžetski automatizam.
Tu se ispunjavaju one funkcije i one obaveze po osnovu javnih finansija. To ne može da zavisi od pojedinca. Kako može plata zaposlenom u opštini Surčin da zavisi od toga ko će biti predsednik opštine? To ne mogu da shvatim. Ali, ovde se iščašena tema stavi na dnevni red, na početku ove sednice. Pošto znam da ne odgovara ova rasprava, mnogo više ne odgovara rasprava o Zakonu o budžetskom sistemu, nego o Zakonu o rebalansu budžeta za 2005. godinu. Zašto? Zato što treba da ogolimo, da pokažemo kako se to radi, a ovako se ne radi ni u jednoj državi na kugli zemaljskoj.
Ovde se zaboravljaju neke elementarne stvari. Za budžet i ovo što mi glasamo jedanput ili dva puta godišnje, a tiče se finansiranja države, da upotrebim tu generičku reč, za nas je najvažniji plan rashoda. Mi do tog nivoa dajemo ovlašćenje, Zakonom o budžetu, Vladi da može da troši državna sredstva. To je najvažnija stavka. Ovde kod nas je iščašeno, kaže se: suficit. Kakav suficit, ne ispunjavaš ni ovaj budžet, niti dinamički, niti po sredstvima.
Onda se žvalavi već mesec dana, "prvi put u istoriji", pa nam je čitao ovde od 1881. godine do danas koje su vlade bile uspešne, koje države su zadužene, koje imaju deficite, suficite itd. Naravno, da Mlađa sad pokaže kako je njegovo Ministarstvo finansija efikasno. A, obaveze? Efikasno, izbacili ljude iz vojske, iz državnih službi, ugasili privredu. Pa, pobijte ljude i onda ćete imati stavku nula, neće biti javnih troškova uopšte. Raspišite nagradu: ko zgazi penzionera, dobija 500 dinara.
Smanjili ste obaveze i po osnovu socijalnih obaveza budžeta Republike. Ni to vam nije dovoljno. Sada će ministar da proceni. Šta on može da proceni? Ko je on da procenjuje da li transferisana sredstva trebaju nekoj lokalnoj samoupravi ili ne? Da je baš prenos sredstava Skupštini grada Beograda ugrozio obavezu Republike prema penzijama, pa je baš našao da tu mora malo da uskrati. Ko je on? Šta sad on hoće? On traži ovlašćenje da ispravlja svoje greške prilikom planiranja javnih rashoda. Ako je sposoban, neka radi. Ako nije sposoban, neka da ostavku.
Mi smo ovde u sukobu. Ako se bira između Mlađana Dinkića i zakona, pobedio je Mlađan Dinkić. Ako se bira između sudske presude i Mlađana Dinkića, pobedio je Mlađan Dinkić. Tako može svako da bude ministar finansija. Ne treba mu ni škola, ni znanje. Doduše, ni ovaj nema bogzna šta. Svako to može da radi na način kako Mlađan Dinkić radi.
Neka on nama odgovori - ove obveznice države i ovo što je Akcijski fond prodavao, da li je uplaćeno to? Što ne odgovori da li je uplatio onaj ko je kupio akcije, recimo, "Knjaza Miloša"? Odgovorite da li je uplatio, pošto je istekao rok za uplatu sredstava. Prodaje neke banke. Pa, da li su stranci dali pare za te banke?
Ljudi, mi imamo problem: za šta god se uhvati Mlađan Dinkić, to se osuši. Tu sliku nama neće da kaže ova vlada. Neće ni G17 da priča. Pored svega toga, daj da Mlađan Dinkić dobije ovlašćenje. Kaže, "ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti" itd.
Ta varijanta je moguća, ona se nalazi u jednoj od ovih odredbi osnovnog teksta Zakona o budžetskom sistemu, ali je vezana samo sa prilivom sredstava, a osnovni princip, bez obzira kako je izvršeno planiranje sredstava u budžetu, troši se samo ono za šta postoje sredstva, samo se to troši. Ne, nama priča o suficitu, istorijski rezultati, a to se nikada do sada nije desilo.
Naravno sve se svodi na ime i prezime, lik i delo Mlađana Dinkića, koji je svuda prisutan, i CD, i muzika, i banke, i druge finansijske organizacije, i osiguravajuća društva, a vojska posebno. Sada se tu priprema da rasprodaje, sada nas je obavestio, sada ćemo da dobijemo, je on ne zna šta je bilans stanja, a šta bilans uspeha. To je naš osnovni problem.
On ne pravi razliku između dve elementarne stvari. To ćete videti kada dođemo do njegove omiljene teme budžetski suficit ili deficit. A da je tu i da ga neko pita, kako ćeš da izračunaš ovo što si napisao, profesori sa fakulteta kažu da to Mlađan Dinkić ne bi znao ni da odgovori, a kamoli da izračuna. Eto, ti njegovi profesori pričaju o tom vašem ekspertu.
Ne znam ko bi u finansijama mogao da izračuna na bazi ovoga što je Mlađa smislio da stavi u zakon. To je nemoguće. To ljudi koji rade 20-30 godina u Ministarstvu finansija, prate budžet profesionalno, i oni se krste i levom i desnom rukom, samo što naravno niko ne sme, jer svi znaju kako je on osvetoljubiv, biće otkaz, i beži i briši, i završavaj posao, pošto on ima tu diktatorsku crtu.
Ne može jednom ministru da se da takvo ovlašćenje. Ovlašćenje za uskraćivanje sredstava sa odgovarajuće pozicije budžeta Republike Srbije je moguće, ali mora da se navede koji su uslovi i neverovatno i apsolutno sam siguran, a to je kada se drugačije ne može napuniti budžet da bi se podmirili neophodni javni rashodi. Onda ide srazmerno, pa se prave prioriteti, šta je primarna obaveza, šta je, pa verovatno tu na krajnjem mestu izostaju investicije, izostaje razvoj, a prvo idu ona davanja koja su neophodna da bi država funkcionisala. Mlađa ne zna kako država funkcioniše. On ovo ovlašćenje, koje je za sebe prigrabio, samo može da zloupotrebi. Ne može korisno da ga upotrebi.
Dalje, ovako nešto ne može da bude ovlašćenje jednog pojedinca, ne može jer ova skupština praktično definiše budžetski sistem, propisuje ko je i za šta nadležan i nikada ministar ne može dobiti ovu nadležnost. Ovu nadležnost eventualno može dobiti Vlada, ali vrlo konkretno moraju da se navedu uslovi, kriterijumi da bi se to znalo, a ne ovako, Mlađa koristi član 1. poslednji stav i on kaže, sam propisujem to u skladu sa zakonom i na osnovu zakona i onda kaže, sredstva koja se prebace, mogu 60% odmah da povratim na rok od 30 dana.
To se koristi, naravno, prema javnim preduzećima od republičkog značaja, a konkretno Direkciji za puteve. Onda čitav lanac njih odlazi u dubiozu i tako on preduzeća za puteve dovodi, tera ih praktično, u stečaj, jer oni moraju da se odreknu kamate, jer realni prihod u ovim uslovima, a prikriva se inflacija koja suštinski iznosi 20%. Tu se priča 14, 15% i tako će nešto da bude. Ne, biće 20% stvarna, a ovo što radi, to je nešto prikriveno, pa nam prikazuje da je pesma mnogo lepša nego što jeste i, naravno, da bi to zabašurio do kraja, on je izmislio suficit koga nema.

Vreme. Hvala vam. Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ovim amandmanom predviđeno je da se u članu 4. stavovi 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9. brišu.
Ne znam koliko ima smisla uopšte više i raspravljati ovako, bez prisustva bilo koga iz Vlade, a to je nešto što mi činimo već danima, a rekao bih i nedeljama. Ne znam koji su razlozi što Vlada Republike Srbije, odnosno ministri uporno ignorišu, uporno izbegavaju Narodnu skupštinu Republike Srbije, zašto oni ignorišu ne samo poslanike opozicije, a koji se trude da ipak u krajnjoj liniji za dobrobit građana Republike Srbije bar ponešto promene i poboljšaju u zakonima koji se nalaze na dnevnom redu.
Mislim da bi vi iz vladajuće većine, to malo što vas se skupi ovde u toku dana, trebalo bi ipak da zarad i dostojanstva vašeg i uopšte Narodne skupštine ipak insistirate da se povremeno neko od ministara pojavi u ovoj sali.
Mislim da dopustiti ministru Mlađanu Dinkiću da ovde priča negde oko dva i po sata o svemu i svačemu, da ovde izgovara raznorazne besmislice, kakve ne poznaje ekonomska ni teorija ni praksa, a da zatim napusti ovu salu, nije dobro. Najmanje što je trebalo da uradi, ukoliko je već rekao da će ovog puta objašnjenje biti nešto duže nego što je uobičajeno, trebalo je onda ipak da sasluša ono što mi imamo da kažemo, i o tom objašnjenju navodno koje je dao za ove predloge zakona i uopšte o zakonima u načelu, ali bogami i o ovome što imamo da kažemo u pojedinostima.
Naravno, SRS neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Podneli smo dosta amandmana, mislim 30 amandmana na ovaj zakon, i mi ćemo se svojski potruditi da sprečimo ono što je suština ovog zakona, a kao i u ostalim zakonima, pogotovo koje predlaže i obrazlaže u ime Vlade Mlađan Dinkić, to je uspostavljanje monopola jedne političke partije uopšte u ekonomskom sistemu zemlje i puštanje pipaka kako bi se kompletni ekonomski tokovi u Srbiji na svaki mogući način kontrolisali.
Već je dosta urađeno prethodnim zakonima. Sva ministarstva koja imaju bilo kakve veze sa finansijama, Narodna banka Srbije, brojne agencije su u rukama G17 plus.
I na ovaj način vi sada pokušavate da zadate jedan od završnih udaraca i građanima Republike Srbije i uopšte sistemu državne uprave.
Na ovaj način pokušavate da svoj uticaj sa ovog republičkog nivoa spustite na lokalni nivo i da bukvalno svaku lokalnu samoupravu, bez obzira na to da li su vam građani u toj opštini ukazali bilo kakvo poverenje ili ne, da li ste uopšte prešli izborni cenzus, vi hoćete da na osnovu finansija koje pokreću svaku lokalnu samoupravu, faktički uspostavite kontrolu i da na taj način ono što niste mogli na izborima sprovedete mimo narodne volje i mimo izbora.
Ovim zakonom pokušavate da ministru date bukvalno kraljevska ovlašćenja. Nema praktično, a evo i u članu 4. na koji sam podneo amandman, nema stava u kome se ne pominje ministar, a da se ne kaže da ministar može ovo, ministar može ono.
Ministar može zaključiti i ugovor o investiranju novčanih sredstava, što znači da to zavisi od diskrecione volje ministra. Kada kažete - može, znači da, ukoliko Mlađan Dinkić toga dana bude dobro raspoložen, ukoliko misli da će G17 plus imati neke koristi od toga, on će to uraditi, u protivnom - neće.
Ministar će urediti i način korišćenja sredstava za podračune. Biće, naravno, "mali milion" podračuna otvoren. To je način da se napravi zatvoren krug, da se objedini u jednom organu i onaj ko daje naloge za plaćanje i onaj ko te naloge za plaćanje izvršava. Na taj način vi onemogućavate bilo kakvu kontrolu onoga što se radi. Dakle, neće se znati ni ko je dao nalog, ni kako je izvršen.
Slična je stvar i sa ovim agencijama koje ste pravili. Vi na taj način nešto što su do sada radila ministarstva, koja su ipak koliko-toliko bila pod direktnom kontrolom Narodne skupštine Republike Srbije, izmeštate u stranu i postavljate svoje stranačke aktiviste za direktore agencija. Onda, daleko od očiju javnosti, upravljate ogromnim finansijskim sredstvima i radite apsolutno šta hoćete.
SRS protivi se osnivanju uprave za trezor. Vi, naravno, pored toga što osnivate upravu za trezor, imate i trezore lokalne vlasti. Jedino još što je ostalo, to je da odredite poverenike koji će biti zaduženi za određene mesne zajednice ili za određene ulice u okviru mesne zajednice. Još da zabranite građanima da na bilo koji način dolaze sa finansijama i sa svojim novcem, možda ćete još tražiti i neku dozvolu da, pre nego što bilo ko od nas otvori novčanik, prethodno dobije dozvolu od nekog agenta iz grupe G17.
Mislim da je ovo potpuno suprotno onome što ste proklamovali kao vašu obavezu. Rekli ste da ćete ići na decentralizaciju. Decentralizacija je apsolutno nemoguća ukoliko organi lokalne samouprave ne mogu samostalno raspolagati finansijskim sredstvima.
Jedino se na taj način može meriti koliko je ko nezavisan i koliko je decentralizacija daleko odmakla u nekoj državi. Na ovaj način vi činite upravo suprotno, odnosno finansijski potčinjavate lokalne samouprave.
Onda se postavlja jedno sasvim logično pitanje - kako možete, ukoliko je neko finansijski zavisan, reći da je državni sistem decentralizovan i da lokalna samouprava ima velika ovlašćenja. Mislim da se dešava upravo suprotno.
Ono što je veoma zanimljivo bilo i tokom obrazlaganja ministra Mlađana Dinkića, a o čemu on, naravno, sada ne može da nam odgovori, jer ga, po običaju, nema tu, jeste to kako je on uspeo da pronađe suficit u državnom budžetu na pola fiskalne godine, iako smo videli da od 208 miliona dinara, koliko je trebalo da bude naplaćeno u prva dva kvartala ove godine, naplaćeno je svega 189. Znači da je više od 10% ukupnih sredstava, koja je trebalo da budu naplaćena, ostalo nenaplaćeno.
Bez obzira na to, Mlađan Dinkić, suprotno svim ekonomskim pravilima, uspeo je da čak i pre kraja fiskalne godine pronađe određen suficit, iako svi dobro znamo da je suficit nešto što na kraju fiskalne godine pretekne. Dakle, višak prihoda nad rashodima. On je uspeo ne samo da pronađe taj suficit, već je unapred uspeo da ga rasporedi.
Pitam, kako je moguće da nešto što još nije naplaćeno, a što ste već opredelili da ćete potrošiti tokom godine na ove ili one prihode, da tako nešto proglasite suficitom? Ako bi prihvatili taj sistem, onda možete da kažete da je kompletan budžet Republike Srbije suficit. Dakle, za svih 416 ili 418 milijardi dinara, ako se ne varam, koje treba da budu u budžetu ove godine, možete reći da je suficit, ali ćemo to i to rasporediti na ovu oblast, ovoliko milijardi na ovu oblast.
Jednostavno vidimo da se radi o iluziji, da ovde ne samo da nema suficita, nego smo ubeđeni da će državni budžet do kraja biti u deficitu. Jasno je da privreda ne radi, da je sve manje zaposlenih. Jednostavno, vama ponestaje izvora iz kojih možete da prikupljate ove prihode.
Ukoliko u prvih šest meseci naplatite 10% manje od predviđenog, a za drugi deo godine vi planirate još da otpustite ljudi iz državne uprave i iz drugih raznih firmi, pitam vas od koga ćete, u drugom delu fiskalne godine, imati budžetski prihod? Formalno ste smanjili i porez na dodatu vrednost, što takođe mora da se odrazi i u budžetu. Podsećam da je porez na dodatu vrednost bio ubedljivo najizdašniji poreski prihod. Po tom osnovu imaćete smanjenje priliva u budžet.
Dobro bi bilo da nam Mlađan Dinkić odgovori, ako već postoje tolike milijarde suficita, što onda ne načini korak, pa sva zaostala davanja koja ima, a to je, podsetiću, negde oko dve godine za penzije poljoprivrednika, ne isplati?
Veoma je jasan odgovor zašto Mlađan Dinkić zaostale penzije pretvara u javni dug i izdaje obveznice. To je zbog činjenice da te obveznice, čiji je rok dospeća čak pet godina – a znamo da se penzioneri, pogotovo poljoprivrednici, nalaze u izuzetno lošem finansijskom položaju; ponovo ste ih prevarili za maline, pšenicu, verovatno ćete to uraditi za sve ostale proizvode koje oni budu mogli da iznesu na tržište – oni neće moći da čekaju da naplate, što vi veoma dobro znate, već će biti prinuđeni da ih na finansijskom tržištu, koje opet kontroliše G17 plus, prodaju pre roka dospeća.
Naravno, to neće biti u onoj vrednosti koja je nominalna na tim obveznicama, nego će, ukoliko je obveznica, na primer, na 10.000 dinara, lepo vaši saradnici, kao što su Vuk Hamović, Vojin Lazarević i svi ostali, umesto 1.000 dinara ponuditi 300, pa će onda tim obveznicama koje otkupe za 30% vrednosti, kao što su radili do sada, kupiti državna preduzeća.
Ali im, kada plaćaju državna preduzeća tim obveznicama, neće biti priznato 30%, nego će im biti priznat onaj nominalni iznos koji piše na obveznici i onda ćete vi, na taj način, zaokružiti ovu priču i ovu pljačku građana Srbije. Bogati će biti sve bogatiji, siromašni će biti sve siromašniji. Vi ćete ovde i dalje izlaziti za govornicu i govoriti kako nas gurate, bože moj, u Evropu, a umesto toga građani će iz dana u dan živeti sve gore, kao što i žive, grcaće u dugovima, sve više će biti nezaposlenih; već sada imate negde oko milion.
Mislim da bi zbog svega ovoga vi, ipak, trebalo malo da se uozbiljite, vi - kojima je popularnost pala ispod 2% trebalo bi ipak da razmislite i o časnom povlačenju sa vlasti, da ne čekate da narod izađe na ulice, pa da vas on potera. Mislim da vam je bolje da odete sami, dok još uvek možete to, iole časno, da uradite. Hvala.

Hvala, gospodine Šaroviću. Da li još neka poslanička grupa želi reč?
Izvolite, povodom istog amandmana, narodni poslanik Vladimir Homan.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Vidim da se ovde razvija jedna diskusija u tom pravcu da čini mi se da vam najviše smeta i najviše vas boli što je omiljena tema juče ministru Dinkiću bio suficit u budžetu. Jasno mi je što vas to boli i što vam smeta, jer vama je omiljena tema, dok ste bili na vlasti, bio rat.
Takođe, rekli ste da vam se inflacija čini prevelikom i da će možda biti čak 20% na godišnjem nivou. Naravno, neće da bude toliko, ali podsetimo se, kada ste vi bili pri vlasti i omiljeni u vlasti ili omiljeni opozicionari itd. inflacija je bila 20%, ali ne godišnje, nego dnevno.
Zatim, moramo da priznamo da se u Srbiji danas ne živi najbolje. Živi se teško, ali tu postoje dve istine koje treba reći, da ne slušamo neistine koje vi pričate.
Prvo, danas se živi teže nego što će se živeti sutra, a drugo, u Srbiji se ne živi teško zbog toga što su nam uvedene ničim izazvane i ničim zaslužene sankcije ili što ratujemo sa 19 zemalja NATO-a, ili zato što ratujemo sa bivšim republikama SFRJ, ili zato što imamo najveću inflaciju od kada su Feničani novac izmislili. Ne živi se danas u Srbiji teško zbog toga, nego se živi teško zato što moramo da ispravljamo sve te stvari koje ste poslednjih 15 godina radili.
Zato se živi teško, ali živeće se sve bolje i bolje, samo vi nemojte da se previše mešate u finansije, da ne bismo danas čuli ponovo ono što smo čuli prošle nedelje, a to je da je porez oblik državnog reketa, što reče jadan vaš poslanik.

Nisam shvatio. Vi podržavate da se prihvati ili ne prihvati?        

Ne, da se odbije.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Bogami predsedniče, da niste upozorili, ni meni ne bi bilo jasno da li se prihvata ili se ne prihvata amandman, pošto je bilo priče o svemu, osim o amandmanu.