Gospođo Stojačić, vi ste se javljali za povredu Poslovnika ili po Poslovniku. Za povredu Poslovnika. Gospođo Stojačić, povreda Poslovnika, kog člana?

Člana 104. Gospodine predsedniče, gospodo poslanici, dužni smo da čuvamo dostojanstvo Skupštine, i vi ste gospodine predsedniče dužni da ukoliko neko uvredi bilo koga od narodnih poslanika ili bilo koju poslaničku grupu da reagujete. Mogu da prihvatim činjenicu da ste vi impresionirani gospodinom Vučićem, zašto da ne?

Budite ljubazni, gospođo Stojačić, citirajte član. Vi se niste vratili u salu, gospodin Vučića sam upozorio, da li se njegovo izlaganje, kada je pominjao jednu stranku, odnosi na poslanike, i on je potvrdio javno da se ne odnosi na poslanike, te na taj način nije opomenut. A sada mi recite povredu Poslovnika.

Gospodine predsedniče, ja sam vam rekla da se pozivam na član 104. i kao što vidite ne zakopčavam se na leđa ni ja, a ni većina poslanika ovde.
Gospodin Vučić je jasno ispričao, naravno neću citirati ono što je gospodin Vučić ispričao vic ili ne znam kako je to nazvao, čime je vrlo jasno uvredio sve članove DS, čime je vrlo jasno uvredio veliki broj glasača pristalica DS, ali i veliki broj građana Srbije koji smatraju da je politika DS nešto što vodi Srbiju u budućnost.
Gospodine predsedniče, citirati ponovo ono što je za ovom govornicom izrečeno nije pristojno. Reagovati na način kako ste vi odreagovali nakon ispričanog vica nije pristojno. Vama vaša funkcija, ovlašćenja koja imate, ne dozvoljava da na takav način prokomentarišete ono što je za ovom govornicom izneseno. Normalno je da se neko iz DS javi i replicira na nešto što nije dopušteno izgovoriti pred građanima Srbije u direktnom prenosu, direktno vređajući sve one koji u DS, kao članovi ili kao simpatizeri, vide svoju političku opciju.
Možda ste vi i ja nismo razumeli, ali je to onda problem između mene i vas. Verujem da je većina onih koji su gledali i slušali razumela ono što govorim, ali i čula ono što je gospodin Vučić govorio.
Nemam problem što je rekao gospodin Vučić, imam problem sa onim kako ste vi odreagovali.
(Više poslanika priča međusobno na glas i ometa govornika.)
Mogu li da nastavim?

Da, izvolite.

Tužno je da se pitanje autonomije, makar i po ovom amandmanu, koji je očito izazvao veliku diskusiju, koristi za monetarno potkusirivanje, koristi za dnevno političke bodove, koristi u pežorativnom smislu, koristi na najgori mogući način.
Pitanje autonomije Vojvodine je ustavno pitanje. Pitanje autonomije Vojvodine je istorijsko i kulturno pitanje. Pitanje automije Vojvodine je pravo svakog građanina Srbije i svakog građanina Vojvodine.
Niko od nas, koji ovde sedi, i gotovo niko, ili niko od građana Vojvodine ne doživljava Srbiju nikako drugačije nego kao jedinu zemlju u kojoj živi, kao sastavni deo sebe, kao sastavni deo svog nacionalnog identiteta. Ali, ima pravo da taj nacionalni identitet doživljava i kao građanin Vojvodine.
Ima pravo da, uz niz specifičnosti, zbog kojih i postoji istorijsko i kulturno nasleđe autonomije, sebe doživljava i kao građanina Vojvodine. Ima to pravo jer mu to pravo garantuje Ustav Republike Srbije, koji je nažalost još uvek na snazi, a vi ste obećali da ćemo dobiti novi ustav, a i u tom novom ustavu se pretpostavljaju posebna prava građana Vojvodine.
Jeste donet omnibus zakon u prethodnom sazivu ovog parlamenta, to jeste mali ali značajni pomak. Očekivali smo veći i značajniji pomak po pitanju autonomije Vojvodine nakon donošenja Ustava, koji nažalost još uvek nije na pragu, nije na vidiku. Nažalost, taj ustav i to vaše predizborno obećanje je još uvek pred nama, a bilo je prvo i pod broj jedan. Nije to pred nama zato što znate da posle njega predstoje izbori i zato što se i dalje bojite činjenice da na izbore izađete.
Nemojte, molim vas, nikada zaboraviti jednu važnu stvar. Demokratska stranka je i u prethodnoj Vladi imala većinu i imala je većinu u pokrajinskom parlamentu. To je jedina vlada, od svih vlada u zemljama u tranziciji, koja je pobedila i ponovo vladu formirala i nakon sledećih parlamentarnih izbora. To je takva jedina vlada u svim zemljama u tranziciji. I to je dokaz da je u Vojvodini učinjeno mnogo.
Niko iz Demokratske stranke ne doživljava politiku Demokratske stranke i politiku pitanja Vojvodine kao separatističku, niko od nas ne doživljava sebe drugačije do kao građanina Srbije.
U tom smislu je podnet i ovaj amandman, ne da bi neko imao specifično pravo da blokira nešto, nego da bi se na osnovu toga dala posebna pažnja specifičnostima koje Vojvodina ima, na poseban način tretiralo sve ono što Vojvodina jeste, na poseban način dala potvrda da poštujemo sve ono što Vojvodina istorijski jeste, što Vojvodina danas jeste i što planira u budućnosti da bude, kao članica Skupštine evropskih regija i kao najrazvijeniji deo Srbije u ovom trenutku, spremna da taj svoj prosparitet uloži u napredak celokupne države Srbije.
Ni u jednom trenutku izvan Srbije i podmetanje onih koji svi imaju pokrajinske odbore, radi forme, da bi zavarali građane Srbije, sada da Demokratska stranka ima drugu vrstu politike, jeste najniži nivo dnevno-političkih podmetanja koji zaista ne priliče ni državi Srbiji, ni republičkom parlamentu, ne priliče ikome od nas ko zaista želi da ova zemlja, cela, u svojim granima ide napred.
(Predsednik: Vreme.)
Toliko smo loše prolazili u prethodnoj deceniji da nemamo pravo da zastanemo. Nemamo pravo da idemo unazad, mada mi se, sve više, čini da velikim koracima idemo unazad. Moramo da idemo unapred jer smo odgovorni prema generacijama koje idu ispred nas. Hvala vam.
(Aplauz u sali.)

Hvala vama, gospođo Stojačić.
Gospođo Stojačić, shvatam da ste želeli da nađete način da govorite o amandmanu. Ali, moram da radim po Poslovniku.
Po Poslovniku sam, kada je bilo izlaganje gospodina Vučića, jer je obaveza predsednika da štiti dostojanstvo i da ne dozvoli vređanje narodnih poslanika, pitao da li se rečenica, koja je mogla da zvuči uvredljivo, odnosi na poslanike, što je jedino što može predsednik.
I dobio jasan odgovor da se ne odnosi na poslanike, već da se odnosi na anegdotu.
Po Poslovniku, predsednik nije dužan da štiti anegdotu.
Zato vas i pitam da li ste zadovoljni ovim objašnjenjem ili tražite da se Skupština o tome izjasni u danu za glasanje, gospođo Stojačić?

Ne, nisam zadovoljna tim odgovorom.

U redu, Skupština će se o tome izjasniti u danu za glasanje.
Predsednik će i dalje nastojati da ni na jedan način, ono što ne može, da ne daje lažna obaveštenja. U tom smislu, konstatujem da ne mogu da potvrdim ništa o zakopčavanju na leđima, jer to sa mesta na kome se nalazim, ne može da se vidi, a nemam nameru da proveravam.
(Smeh u sali.)
Pošto je bilo reklamiranje po Poslovniku, replika gospodina Vučića, koji je pomenut u ovom izlaganju. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomislio sam da ćete da prekinete sa ovim, a onda sam pažljivo slušao šta govorite.
Svako ko je slušao šta izlaže gospođa Laićević-Stojačić mogao je da čuje jedan lepo smišljen markentinški govor koji ne znači ništa: da, mi moramo da brinemo o našoj budućnosti, a mi sada u stvari idemo unazad, ti koraci su veoma veliki i krupni, a ja sam veoma zabrinuta za našu budućnost; mi moramo da idemo napred, i mi ponovo da idemo napred, a mismo, znate, pobeđivali i pobeđvaćemo ponovo, a ne smemo da idemo nazad nikako. To je ceo govor.
Kada očekujemo da čujemo nešto konkretno, čujemo da su to zamerke na moju anegdotu. Nisam to izmislio. Nisam to ja mogao da izmislim. To priča narod u Srbiji. To je već opštenarodna anegdota. Da li vam se sviđa ili ne sviđa, to ne mogu da znam.
Evo, gospodin Baralić je to čuo mnogo ranije nego ja. Ja sam samo iskoristio pa pre njega ispričao. Da li je tako? Mnogi ljudi su to čuli ranije. Šta tu mogu da radim? Ništa strašno. Kada se dohvatio gospodin Stanimirović anegdota, pa onda da i ja neku anegdotu ovde ispričam.
Rekao bih vam nešto povodom toga kako je formirala Vlada i kako vi dobro i uspešno vladate. Tačno je, vladate, imate skupštinsku većinu u Vojvodini i ko god i na koji god način formira tu skupštinsku većinu, a da je nije formirao tako što je negde nekoga linčovao, batinao, spaljivao, mi to poštujemo.
Mi poštujemo vašu skupštinsku većinu, koju čine Boris Tadić, Bogoljub Karić, Nenad Čanak i Jožef Kasa. Da li je tako?
(Snežana Lakićević-Stojačić: Da, tačno je.)
Glavni posao te skupštinske većine je da Jožef Kasa ne ode u zatvor, a ne zato što je čelnik mađarske nacionalne partije, nego zato što je u kriminalu i korupciji, i jedino se time bavite. Sudija je odredio pritvor, došao je drugi sudija jer se ovaj prvi iznenada razboleo, poništite mu potpis, mimo svih pravnih procedura. Došao drugi sudija, onda nema pritvora. Došao je treći, pa je onda rekao da treba skloniti i tog blesavog tužioca koji je protiv njega podigao optužnicu, na bilo koji način. To je vaša jedina politika. Jedino to radite.
Gledate kako će Kostreš, u roku od dva dana, čovek je za dva dana završio fakultet. Znao sam da je onaj Orlić završio za 11 dana, bar je natenane studirao 11 dana, a ovaj za dva dana završio fakultet i to za uslužni biznis.
(Smeh u sali i više poslanika dobacuje: Evropski brzo.)
Da, evropski brzo, nema šta
O čemu nam vi ovde pričate? Vi više volite Vojvodinu nego mi! Moja majka je iz Bečeja i to od starosedelaca, od Milovanovih, kako bi oni tamo rekli. Sada ste vi veći Vojvođanin nego ja, ma niste.
Izvinite, imamo jednu državu, imamo jednu zemlju, a ne pet i svuda neki interesi. Mi se ne petljamo u sport. Mislimo da sportom treba da se bave sportisti a ne političari.Okrenem SOS kanal mog, možda on ne bih želeo da ga nazovem prijateljem, ali dobrim poznanikom, Dragiše Kovačevića, često gledam jedan dobar sportski kanal da vidim one reportaže, da vidim kako gube "Zvezda" i "Partizan" ili dobijaju u domaćim i stranim ligama. Nije ni važno da li je ovaj ili onaj klub, ja sam zvezdaš a Toma je partizanovac, pa nas dvojica to između sebe raspravljamo.
Okrenem SOS kanal i vidim veliki broj mafijaša na jednom mestu. Odjednom, pogledam, jedan iz Demokratske stranke, drugi iz Demokratske stranke, treći iz Demokratkse stranke, četvrti iz Demokratske stranke, peti iz Demorkatske stranke, šesti iz Demokratske stranke, kao glavni odbor Demokratske stranke, neki Olimpijski komitet. Olimpijski komitet kao Glavni odbor Demokratske stranke.
Pitam lepo gospođu Stojačić, ne priliči mi baš ona u tom društvu, znam neke tamo, nije ona da se meri sa njima, ne liči to na nju, pa pitam šta vi tamo radite, kako to sa njima, kaže, pa nije valjda da podržavate onog drugog, pita sada ona mene. Ne, rekoh, i taj drugi je iz vaše stranke. Kako se god okrene svi iz iste stranke.
Kakve vi veze imate sa tim, tobože da pomognete ovome ili onome. Nije, samo su u pitanju interesi i ništa više.
Ja vas molim da prekinete ovu raspravu. Pustite nas više na miru. Rekli smo vam naš stav.
(Predsednik: Vreme.)
Rekli smo ono što je stav Srpske radikalne stranke. Ostavite više nas na miru. Ništa vam mi nismo krivi, niti smo vlast, niti smo bilo šta drugo, samo vam lepo kažemo da nećemo sa tim da se složimo i ništa više od toga.
To šta vi radite i kako radite, možemo o tome da raspravljamo koliko god hoćete. Niste vi ti koji Vojvodinu volite više od nas. To vam pokazuju glasovi ljudi u Vojvodini, jer u Vojvodini po popularnosti i po broju glasova je prva SRS. Tačno je da vi zajedno sa Karićem, Čankom i Kasom imate više, ali SRS protiv DS, SRS je neuporedivo jača...
(Predsednik: Vreme.)
i ima neuporedivo veću podršku građana Vojvodine. Hvala.