Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, da je u pravu bio kolega Krasić malopre kada je konstatovao da u sali ima osam poslanika iz vladajuće strukture i da je to bruka i sramota za srpski Parlament, potvrđuje i činjenica da je i dalje ista takva situacija; osipa se polako i tih osmoro, ostaće ih pet-šest.
Ćirkoviću, vas niko ne primećuje, vi čitate knjigu, verovatno Sidni Šeldon, ne znam šta vam je ispred klupe.
U svakom slučaju želim da vam kažem da je odgovornost SRS, iako je takav odnos vladajuće strukture, prema ovom zakonu i prema svim zakonskim predlozima veoma velika.
Moram da se zahvalim, pre svega, kolegama Krasiću, Markoviću i koleginici Radeti što su u mom odsustvu danas pre podne obrazlagali amandmane koje sam podnela na zakon o državnoj upravi. Iz Skupštine grada Kragujevca, koja je od jutros zasedala, koja ima nameru da donese za grad Kragujevac pogubne i skandalozne odluke na predlog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, direktno sam došla u Skupštinu Srbije.
Poslanici koji se švrćkaju po gradu, po Knez Mihailovoj, neke sam srela, pošto sam prelazila ovu čuvenu Čedinu zebru, još u 17,00 sati, kada sam ulazila u zgradu, niti žele, niti imaju nameru da čuju ono što iznose srpski radikali, kao svoju veliku zamerku na predloženi tekst zakona.
Ova formulacija, koju je dao gospodin Balinovac kao predlagač, odnosno Vlada, u članu 21. i predlog gospodina Božidara Koprivice je nešto što je najpre trebalo da uzmete u razmatranje. Kada vi ili neki predstavnik Vlade kažete: ranije je bio amandman nekog drugog poslanika, pa smo mi prihvatili to, ili se vrlo često drzne neki od ministara, pa kaže, pa – prihvaćen je taj amandman, ne možemo baš. Šta to nas briga? Postojaće ovde taj čuveni dan za glasanje, odrediće se vreme i u tom danu za glasanje sve je moguće.
Vi jednom za svagda morate da naučite šta je Narodna skupština. U našim rukama je to suvereno pravo da odlučujemo da li će tekst zakona da izgleda ovako ili onako. Sećate se slučaja Lalovića i naše dobre namere da promenimo Zakon o radu, iako on nije očekivao u martu mesecu se desilo da budu usvojeni neki amandmani za koje on nije ni sanjao da će biti. Tako da Skupština većinom koja se formira može sve.
Naravno, ovaj amandman nije u suštinskom smislu taj koji će da promeni zakon koji je pred nama, o državnim službenicima, ali ta formulacija je primerenija i našem srpskom jeziku i onome što smo mi i što treba da budu državni službenici.
Ako kažete u predloženom članu 21. da službenik mora da se povinuje, a govori se o radu u radnoj grupi, bez obzira o čemu se radi, onda je to zaista neprihvatljiva i u srpskom duhu i na bilo koji način, formulacija koja se predlaže ovim amandmanom, gospodina Koprivice, da se menja. Sama reč "povinuje" nije do sada nigde primenjena, ni u jednom zakonskom propisu.
Tu su naši pravni eksperti koji to još bolje znaju, ali, u svakom slučaju, bilo bi dobro da (kada su i ovakvi amandmani, naravno i svi ostali, koje kolege poslanici SRS podnose u ime naše poslaničke grupe,) to ne uzmete tek onako, nego ozbiljno da razmotrite.
U pitanju su veoma suvisli predlozi, predlozi koji imaju utemeljenje u nekim drugim, na kraju krajeva, tradicionalnim vrednostima i onome što smo mi kao narod.
Prema tome, prihvatite da službenici, pa makar i za rad u radnoj grupi, ne treba da se povinuju, nego kako je to rekao gospodin Koprivica, oduvek je to bilo u Srbiji tako, postupi po, itd. Hvala na pažnji.
