Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Davidović, Vojkan Tomić, Slobodan Pajović, Velimir Stanojević i Vladan Vučićević.
Pošto je Narodna skupština završila načelni pretres o svim tačkama dnevnog rada ove sednice, prelazimo na pretres u pojedinostima.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI(pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Snežana Lakićević-Stojačić, Leila Ruždić-Trifunović, Milan Stanimirović, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Marko Krstin, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Branislav Blažić, Veroljub Arsić, Vojislav Milajić, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović, Milovan Radovanović, Miljko Četrović, Milan Stevović, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Milorad Mirčić, Sreto Perić, Žarko Obradović i Vojkan Tomić.
Narodni poslanik Žarko Obradović, pisanim putem, povukao je amandman na član 89. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu, Zakonodavnog odbora i Odbora za evropske integracije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, predložili smo amandman na član 3. Predloga zakona. Predložili smo da se on menja i da glasi: "Vlada vrši nadzor nad radom organa državne uprave".
Inače, na osnovu ovog predloga zakona član 3. glasi: "Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade, a Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade. Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim sporovima".
Smatramo da član 3. Predloga zakona izlazi iz ustavnih okvira prema kojima Narodna skupština obavlja kontrolu nad radom Vlade, to je član 73. tačka 11. Ustava, a Vlada vrši nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija, u članu 90. stav 7. Ustava to je regulisano.
Predlog zakona, st. 2. i 3. – izvodi se zaključak da Narodna skupština nadzira rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i njenih članova, odnosno da, preko upravnog spora rad organa državne uprave podleže i nadzoru sudova. To, naravno, nije moguće.
Svi znamo da Vlada može da poništi neko rešenje organa državne uprave. Skupština to nije u mogućnosti. Skupština može samo politički rad Vlade da nadzire, te predloženim amandmanom smatramo da se definicija nadzora vraća u okvire Ustava i zakona. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, mi smo pre desetak dana ovde raspravljali o vladinom Predlogu zakona o državnoj upravi.
Govorili smo u načelu, a danas, posle toliko vremena, govorimo o amandmanima, odnosno vodimo raspravu o pojedinostima. Pitam se koliko je narodnih poslanika, a odnosi se i na predstavnika Vlade, u stanju da se priseti šta smo to govorili o Predlogu ovog zakona pre desetak dana.
Ovo govorim da bih još jednom skrenula pažnju na besmislenost Poslovnika koji ste ovde skupštinskom većinom usvojili i na taj način doveli u apsurdnu situaciju rad narodnih poslanika, odnosno rad i funkcionisanje Parlamenta.
U članu 3. Predloga zakona o državnoj upravi govori se o nadzoru nad organima državne uprave. Imamo nešto vrlo interesantno da je Vlada predložila da, rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade, Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade, preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima.
Šta je ovde problem? Ono što je, izgleda, sada postao novi manir Vlade Republike Srbije, juče smo raspravljali o jednom zakonu koji je imao isti problem, i ovaj član 3. Predloga zakona o državnoj upravi je neustavan.
Vi ste, gospodine Balinovac, kada ste govorili u načelnoj raspravi, citirali član Ustava koji govori o nadzoru i niste mogli da nađete ovo što ste predvideli u Predlogu zakona. Narodna skupština u Ustavu Republike Srbije regulisana je članovima 73, 74, 75, 76. do 82. U članu 73, stav 1. tačka 11. se kaže da, Narodna skupština, između ostalog, "obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom i zakonom".
Dakle, vrlo jasno i precizno ustavno rešenje, a s druge strane u članu 90. stav 1. tačka 7. kaže da, "Vlada vrši nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija; poništava ili ukida njihove propise koji su u suprotnosti sa zakonom ili propisom koji je ona donela".
Dakle, i ovo je vrlo jasno i precizno definisano u članu 90. Ustava Republike Srbije, i ne može Vlada Republike Srbije i ne može skupštinska većina da usvaja zakone, da donosi zakone koji su u suprotnosti sa Ustavom. Šta vi planirate, eventualno, u nekom novom Ustavu, na koji način da regulišete i ovu materiju i ostale delove društvenog života, to je nešto što je još uvek samo u fazi nagoveštaja. To je nešto što ste vi obećavali građanima Srbije u izbornoj kampanji.
Tvrdili ste da će "prvi posao" koji budete uradili biti donošenje novog ustava! Zašto to niste uradili? To nije jedina stvar gde ste prevarili građane Srbije u izbornoj kampanji. Prevara ima mnogo više i mnogo drastičnijih, jer Srbija ima Ustav, Ustav koji je demokratičan, koji priznaje sva ljudska prava i slobode. Istina je da ima neke arhaične delove u sebi, a stav SRS je da to može i amandmanski da se reši. Ali, nismo imali ništa protiv toga ni da idemo u izradu novog ustava. Uključili smo se u rad Odbora za ustavna pitanja.
Zašto vi iz vladajuće koalicije i ovi sa kojima ste u kohabitaciji ne želite novi ustav, jasno je svima u Srbiji. Vi se plašite novih izbora, Tadić se plaši novih izbora, a znate da bi novi ustav podrazumevao i nove izbore. Ali, to vam ne daje za pravo, gospodo, da zbog nedonošenja novog ustava možete da predlažete da još više usvajate zakone, koji nemaju utemeljenje u postojećem Ustavu.
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se član 3. menja i da tako promenjeni član glasi: "Nadzor nad radom organa državne uprave vrši Vlada". Ovo je jedino ustavno i zakonito rešenje. Ne vidim razlog i nije mi jasno – zašto gospodine Balinovac, u ime Vlade niste prihvatili ovaj amandman? Ne znam, ako ga ne prihvate kolege iz koalicije iz skupštinske većine, sa kojim obrazloženjem možete da ne prihvatite ovaj amandman, jer ovim amandmanom nismo vam dirali u suštinu zakona, nismo vam dirali u koncepciju zakona – ovo je čisto jedno tehničko pitanje, i naš pokušaj da vas ubedimo da ono što predlažete i što donosite treba i mora da bude u skladu sa Ustavom.
Nemojte da se igrate da donosite zakone za koje već znate da, ako bilo ko podnese zahtev za ocenjivanje ustavnosti, će dobiti negativnu ocenu Ustavnog suda, bez obzira kakav je sastav Ustavnog suda i kako rade sudije Ustavnog suda, o ovako nešto sigurno ne bi mogli i neće da se ogluše.
Naš principijelan stav i mišljenje o Predlogu zakona o državnoj upravi smo iznosili u toku načelne rasprave. Pored ove neustavnosti, naša osnovna primedba je da i ovim zakonom i onim drugim zakonom (koji ste vi, kako volite da kažete spakovali u paket, a to je onaj zakon o državnim službenicima), iako ovde potpuno suprotno priči predstavnika Vlade da ovi zakoni znače depolitizaciju organa državne uprave, mi smo izneli naš stav da to nije tako.
Naprotiv, ovim zakonom i ovim drugim zakonom iz paketa uvodite partijsku državu. Pokušavate da primenom ovih zakona učvrstite svoju vlast, tako što ćete na visoke državne funkcije da postavite ljude koji su članovi koalicije koja je sada još uvek na vlasti i da posle narednih izbora ostanu ti isti ljudi, da pokušate preko njih da nastavite svoju, moram da kažem, pogubnu vlast za građane Srbije.
Mi, srpski radikali, smo protiv toga i zato smo i u načelnoj raspravi iznosili niz naših stavova. Zato ćemo kroz obrazlaganje amandmana da pokušamo da objasnimo onima koji će glasati za ovaj zakon, a i vama gospodine Balinovac da prihvatite naše amandmane, pogotovo ovaj amandman na član 3. koji je, ponavljam, uvođenje zakona u ustavne i zakonite okvire.
Nemate nijedno valjano obrazloženje zbog čega eventualno nećete da usvojite ovaj član, osim ako to nije obrazloženje koje niko ovde neće jasno i javno da kaže – da je to samo zato što je predlog došao iz SRS.
Moram da vam kažem i da vas upozorim da ozbiljne političke partije u savremenim demokratijama i te kako vode računa o mišljenju i o stavu najveće i najsnažnije političke stranke u Srbiji. I vama to toplo preporučujem.
Naravno, posle narednih izbora ispravićemo mi sve vaše brljotine, ali se pitam – kakav će odraz na život građana imati ovaj i svi drugi zakoni koji ni u jednom segmentu ne idu ka tome da se život u Srbiji svede u neke normalne okvire, da ne donosite zakone čijom primenom bi građani živeli bolje.
Vi imate neke svoje fiks ideje, udovoljavate nečijim zahtevima, ne znate ni zbog čega, činite i više nego što se od vas traži, a to je već viđeno na ovim prostorima. Ali, još jedanput vas pozivam, vi koji ste se kleli u legalizam, da pokušate da budete legalisti, ne samo na priči, nego i na delu i da prihvatite ovaj amandman, da bi vam zakon bio ustavan u okvirima postojećeg Ustava.
O amandmanu toliko, a pitam predsedavajućeg, pošto smo imali na galeriji jednu grupu ljudi malopre, ne znam ko je to bio, a bilo bi lepo gospodine predsedavajući, uostalom to vam je i obaveza, da ste rekli narodnim poslanicima ko su ti ljudi koji su želeli da nas vide i čuju pa da ih pozdravimo, a ne da to bude privilegija samo dva narodna poslanika koji su, vidim, išli gore da se pozdravljaju sa tim ljudima. Hvala.

Hvala. To je delegacija iz Izraela, koja je bila kod predsednika. Gospođo Radeta, zaista se delegacije smenjuju, ne možemo baš svaku i da pozdravimo, moramo da se bavimo i našim poslom.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ja ću se potruditi da u ovom kratkom periodu, koji je ostao povodom ovog amandmana, da izrazim čuđenje da Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Naš amandman se zasniva na Ustavu Republike Srbije. Da podsetim one koji retko drže Ustav u rukama, da u članu 90. tačka 7. gde je navedena nadležnost Vlade, piše – "vrši nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija; poništava ili ukida njihove propise koji su u suprotnosti sa zakonom ili propisom koji je ona donela".
Ne postoji mogućnost da nadzor nad radom organa uprave, (a ja ću povodom nekog od sledećih amandmana da objasnim u čemu se ogleda najveći nedostatak ovog predloga zakona, zato što nije napravljena razlika šta su to organi državne uprave po svom smislu, a takođe nije poštovana ni odredba Ustava Republike Srbije, pa smo došli do svojevrsnog miksa) –ali ono što je bitno za ovaj amandman jeste da sud ne vrši nadzor nego ispituje zakonitost pojedinačnih upravnih akata u upravnom sporu.
To je spor o zakonitosti pojedinačnog upravnog akta. On se tako zove i ne može upravni sud, kako ga vi ovde zovete, ili sud nadležan da postupa u upravnom sporu da vrši nadzor. Nadzor je potpuno drugi pojam, on podrazumeva da onaj ko vrši nadzor može da na neki način utiče na pojedinačni upravni akt, ali sud ne vrši nadzor. On vrši kontrolu zakonitosti. Izuzetno, u upravnom sporu može doći do rešenja u meritoru, ali je pravilo da se poništava ili ukida. Jedino ako prvostepeni i drugostepeni upravni organi budu uporni, kao što je to slučaj sa čuvenim džipom, gde tri puta MUP ne poštuje odluku Vrhovnog suda i ne vraća džip, e, onda Vrhovni sud može sam da reši upravnu stvar. Ali i kada rešava upravnu stvar on to ne radi po pravu nadzora.
Samo bih vas podsetio da u Zakonu o opštem upravnom postupku postoje odredbe o tome da drugostepeni organ može po osnovu službenog nadzora da poništi ili izmeni prvostepeni upravni akt, preciznije konačni upravni akt.
I, ako se stavi u odredbu člana 3. – da nadzor nad radom organa državne uprave vrši upravni sud, onda je to u suprotnosti sa Ustavom, jer Ustav kaže da sudovi vrše samo kontrolu zakonitosti pojedinačnih upravnih akata, konačnih upravnih akata.
Na ovaj način ste vi prekoračili, predlažući član 3, ono ovlašćenje. Narodna skupština ne može na ovaj način da reguliše ovu materiju, jer se tačno zna šta je nadzor. Ustav kaže da nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija vrši Vlada Republike Srbije.
Ona je jedina koja vrši taj nadzor. Vi ste ubacili ovde čak, i – Narodna skupština vrši nadzor, ali ne direktno nego indirektno, posredno. Ne sme to da stoji. Ne sme da stoji. Pa, naravno, ako se u Narodnoj skupštini pokrene rasprava o poslovanju Carinske uprave, a ona je u sastavu Ministarstva finansija, pa zbog toga "zglajzne", politički bude odgovoran ministar finansija, to nije nadzor, to je kontrola.
Zakonodavna vlast kontroliše izvršnu vlast. Znači, ovde ste pobrkali termine i upozoravam vas – prihvatite ovaj amandman, jer ništa ne šteti. On je u duhu koncepcije koju vi zastupate.

Hvala.
Reč ima sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac. Izvolite.

Mi pažljivo čitamo amandmane svih narodnih poslanika, pa i amandmane narodnih poslanika iz Srpske radikalne stranke i nekoliko amandmana ove stranke je i usvojeno.
Ovde izgleda da je pre svega reč o jednom terminološkom pitanju, ali o tom potom. Ali, kada analizirate celinu ustavnih odredaba, dakle, ne samo jednu odredbu o kojoj se sada priča, predviđa tri oblika i ja ću upotrebiti sada reč – kontrole nad organima državne uprave.
Prvi je direktan, neposredan, pravni oblik koji vrši Vlada. Vlada usmerava, Vlada usklađuje rad organa državne uprave, Vlada im izdaje naređenja, može da im naloži da urade ovaj ili onaj posao, naravno, u granicama zakona. I, to je nesporno. To piše i u Ustavu, to piše i u stavu 1. člana 3. na koji je podnet amandman.
Drugi oblik kontrole, nad radom organa državne uprave, vrši Narodna skupština. Jednostavno tako, i to je poslanik Krasić lepo rekao što kontroliše rad članova Vlade.
Imate jednu vrlo jednostavnu postavku. Najbitniji organ državne uprave je ministarstvo. Ako vi nadzirete, kao Narodna skupština, rad ministra time direktno nadzirete i rad ministarstva, kao organa državne uprave kojim taj ministar rukovodi. Dakle, taj oblik nadzora je politički zbog toga što ministar, zbog toga što organ kojim rukovodi, to jest državna uprava, to jest ministarstvo ne radi dobro, može biti samo razrešen. A, to je politički oblik odgovornosti.
Razrešen će biti kada za to bude postojala većina u Skupštini i otuda se to naziva političkim oblikom odgovornosti, jer prosto zavisi od odnosa snaga u Skupštini, a ne od nekih unapred predviđenih pravnih pravila.
Na kraju, Ustav Srbije u članu 124. kaže da, o zakonitosti konačnih i pojedinačnih akata kojima državni organi, a organi državne uprave jesu državni organi, rešavaju o pravima, obavezama, odnosno odlučuje sud u upravnom sporu.
Govorimo sada o trećoj vrsti nadzora koja je u pravnoj teoriji potpuno jasna i nedvosmisleno precizirana, kao sudski nadzor ili sudska kontrola rada uprave. Sud nadzire zakonitost upravnih akata preko institucije upravnog spora.
Da li ćemo upotrebiti prilikom izrade zakona srpsku reč – nadzor, ili stranu – kontrola, pitanje je konvencije. Mi smo izučavali pravnu literaturu i uvideli da većina teoretičara upravnog prava stoji na mišljenju da između nadzora i kontrole nema nikakve razlike. Kada kažete kontrola rekli ste nadzor. Kada kažete nadzor rekli ste kontrola. Na tom mišljenju stoji i profesor Laza Kostić, naš uvaženi profesor između dva svetska rata, koji je čitavu drugu knjigu nazvao – Nadzor nad državnom upravom, uključujući u taj nadzor i ono što se naziva sudski nadzor.
Dakle, ne bih izlazio za govornicu da ovde nije bilo reči o tome da je odredba neustavna. Odredba nije neustavna. Ona sintetički, jednostavno, u jednoj opštoj normi, u uvodnom delu objašnjava i propisuje sve vrste nadzora, koje su po Ustavu moguće nad organima državne uprave. Hvala.
(Narodni poslanik Krasić, sa mesta: Da li može replika?)

Da li još neko želi reč? Želite repliku? Izvolite, gospodine Krasiću imate reč.

Znam, ali predsedavajući, nije stvar u pravilnoj ili pogrešnoj interpretaciji sinonima, kao što je to moj prethodnik pokušao da nam predstavi.
Molim vas, nadzor je nešto što izvire iz upravnih ovlašćenja. Izvinite molim vas, Narodna skupština nema upravna ovlašćenja. Narodna skupština ne nadzire rad Vlade, nego kontroliše rad Vlade. Veliki broj instituta postoji u našem Ustavu i Poslovniku, počevši od poslaničkog pitanja, interpelacije, predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom članu Vlade.
Ali, to nije nadzor. To je kontrola koju zakonodavna vlast vrši nad izvršnom vlašću. Nemoguće je da u postupku kontrole koja je uvek politička, kada zakonodavna vlast kontroliše izvršnu, uvek je politička kontrola u pitanju. A, ovaj sistem prenosa nadziranja je opasan.
Vi nas ubeđujete da mi vršimo upravni nadzor nad radom nekog ministarstva. Nije tačno. To je jedino ovlašćenje Vlade. Ja sam malo pre pročitao odredbu koja se tiče Vlade, gde se kaže: "vrši nadzor nad radom ministarstava".
Dalje, tu postoji ovlašćenje. Posle ću o tome da vam pričam. Načela o unutrašnjoj organizaciji ministarstava usvaja Vlada. Je li tako? Organizacija ministarstava utvrđuje se zakonom, broj ministarstava itd.
Ni u sistemu državnih organa, tzv. organa državne uprave imamo nekolik stepena. Imamo prvi stepen gde je ministarstvo. Ja moram da vam kažem da se kao prvi stepen po neki put javlja i vlada, jer i ona izvršava zakone na drugačiji način nego što to vrše ministarstva.
Drugo, osnovna greška u ovom konceptu, koji vi promovišete jeste, što vi negirate princip podele vlasti. Karakteristika principa podele vlasti je da svaka grana vlasti u okviru Ustava i zakona postupa, a vi ovde nama proširujete nadzor, pa zakonodavna vlast nadzire rad ne samo Vlade, ne samo ministarstva, nego može da ide i dalje. Kako, ako ne direktno, onda posredno. To je nemoguće, to je zabranjeno. Vi biste po toj logici sada rekli, mi nadziremo i rad sudova. Kako mi možemo da nadziremo sudova? Ne možemo da nadziremo rad sudova. Mi možemo da se slažemo ili ne slažemo s nekim odlukama, ali moramo da ih poštujemo. Svaka grana vlasti je snabdevena određenim instrumentima kojima garantuje da se odluke sprovode, ako ne milom, onda silom.
Kako mislite da nadziremo rad ministarstva ili da nadziremo neke upravne organizacije, zar mi možemo da donesemo obavezno uputstvo ovde za njih? Koji je naš instrument da ih nateramo da to urade? Nemamo ga. Sam instrument nam je politička odgovornost vlade ili članova vlade.
Znači, nije problem sinonima, nego se radi o fundamentalnom problemu.
Zato vam predlažem, usvojite ovaj amandman koji je usklađen sa Ustavom Republike Srbije. Prosto se plašim da ovim terminološkim ekviverbalistikama mi dolazimo u potpuno neregularnu situaciju. Kako može sud da nadzire rad organa državne uprave? Samo kroz kontrolu zakonitosti pojedinačnih upravnih akata. Ustavni sud, takođe, vrši nešto tu, ali on ocenjuje ustavnost i zakonitost opštih akata koje donose organi državne uprave. To nije nadzor. Hvala.

Reč ima gospodin Balinovac, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.        Izvolite.