JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 06.09.2005.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

06.09.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:50

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Petar Cvetković, Nataša Jovanović, Branislav Stevanović, Darko Glišić, Dragan Živkov, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Aleksandar Đorđević, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Milorad Buha, Milovan Radovanović, Vojislav Milajić, Milan Stevović, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Mita Avramov, Ljubomir Kragović, Zoran Antić, Zlatan Jovanović, Milorad Mirčić, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Ivan Radić, Zlatko Radić, Mileta Poskurica, Stevica Deđanski, Igor Mirović, Miljko Četrović, Milan Dimitrijević, Vojkan Tomić i Odbor za pravosuđe i upravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na naslov posle člana 6. i novi član 6a, na član 24, na naslov posle člana 24. i novi član 24a, na naslov iznad člana 25. i član 25. i na članove 26, 27. i 30. i Žarko Obradović na članove 60, 128. i 135.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Članom 2. Predloga zakona praktično se uvodi nešto novo u našoj terminologiji, pa se tu pravi podela među državnim službenicima. Državni službenici i nameštenici.
Nameštenik je lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnom organu. Vodoinstalater, bravar, onaj koji radi na mašini za kopiranje itd. U okviru državnih službenika kasnije u odredbama videćete da se tu pravi podela prema položaju i izvršilačkom radnom mestu.
U okviru izvršilačkog radnog mesta postoji viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, referent i doživotni mlađi referent. Nameštenici se izvlače na drugi način.
Mislim da se do sada u našim propisima delilo na pomoćne radnike i one radnike koji rade na upravnom postupku, pa oni koji rade u upravnom postupku bili su ovlašćena službena lica za vođenje postupka i mislim da je ta podela mnogo bolja nego ova, jer oni su svi državni službenici. Ovo što se tiče ovih izvršnih radnih mesta, zadržana je postojeća nomenklatura i podela na saradnik, savetnik, specijalni savetnik itd
Amandmanom na član 2. mi samo tražimo da se reč "ili" zameni sa rečju "i" svesni toga da i jedno i drugo, praktično, isto znači jer je takva koncepcija ove rečenice.
U stavu 1. pokušava se da se definiše šta je državni službenik, lice čije se radno mesto sastoji od poslova delokruga organa državne uprave, sudova, javnog tužilaštva, republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, službi organa čije članove bira Narodna skupština ili sa njima povezanih opštih pravnih, informatičkih i materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova.
Ovde ili je stavljeno kao alternativno i mi mislimo da treba da bude neko nabrajanje. Svesni smo toga da ovaj amandman ne utiče bitno jer u jednom tumačenju ovo ili može da se tumači kao i, kao nastavak daljeg nabrajanja, ali izražavamo nezadovoljstvo što se pravi ovakva podela državnog službenika.
Državni službenici treba da se podele pre svega prema tome da li sprovode određene radnje, da li vode upravni postupak, da li su ovlašćeni da primene zakon i kada je u pitanju poseban postupak, kada je u pitanju skraćeni postupak, da ocenjuju zahtev, jer ti službenici treba da ispunjavaju neke uslove u pogledu kvalifikacije, stručnog ispita, radnog iskustva, da bi mogli uspešno da primene zakon.
Ovde se sada ide na jednu drugačiju podelu. Ona je možda malo arhaična, može da stvori zabunu, jedno su državni službenici, drugo su nameštenici.
Možda i ova terminološka podela može da utiče nekako drugačije, neka podela mora da postoji, ali u suštini oni su svi državni službenici i državne službenike treba deliti na one koji primenjuju opšti upravni postupak, primenjuju zakone, rade na izvršavanju zakona i treba podeliti na one koji ne sprovode upravni postupak.
U okviru toga ko ne sprovodi upravni postupak moguće su neke podele, ali ne ovako oštra i gruba podela: državni službenik – nameštenik, tim pre što kod državnog službenika mi imamo i ove položaje. Kasnije ću vam ispričati o tome da ste napravili veliku grešku.
Kako je moguće postavljenje na osnovu konkursa? Na osnovu konkursa se neko bira ili imenuje, a uvek je postavljenje bez konkursa. Negodujte, ali to je tako. U našem rečniku reč "postavljenje" upravo ima takvo značenje. Pogledajte bilo koji naš propis, nigde se ne kaže da je raspisan konkurs da bi se postavio neko, nego u zakonu jasno stoji – raspisuje se konkurs za izbor ili za imenovanje, a ne konkurs za postavljenje. Kod postavljenja je sadržana autonomna volja onoga koji postavlja, da to može samostalno da radi prema svojim kriterijumima.
Vi imate sad situaciju da skupština opštine bira, razrešava i postavlja, pa i kod "bira" i kod "imenuje" i kod "postavlja" ne sprovodi se konkurs, nego međustranačka matematika. I vi ste u koncipiranju Vlade išli po tom sistemu – nemoj mene iz DSS da pitaš, to drži G17 plus.
Znači, amandman jeste značajan, ništa značajnije ne menja, može da se protumači i ovako i onako, ali smo ga namerno podneli da bismo potencirali ovu razliku za koju smatramo da treba da se zasniva na nečem drugom. Ko je ovlašćeno službeno lice organa uprave? Eto, tu se gleda. Ovlašćeno lice organa državne uprave je ovlašćeno da primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku i materijalni propis, pa bez obzira da li ga on propisuje ili on to sve obradi, nacrt rešenja, pa dostavi rukovodiocu organa, odnosno ministru ili nekom drugom ko je takođe ovlašćen. Ovakva podela za nas je neprihvatljiva.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, gospodin Balinovac.

Zoran Balinovac

Pre nego što krenemo u značenje pravno-tehničkih termina kao što su postavljenje, imenovanje, izbor itd, samo bih nešto da kažem, s obzirom na prirodu ovog amandmana, jer se njime na mala vrata osporava čitava koncepcija.
Šta je to državni službenik? Državni službenik je lice koje je u posebnom javno-pravnom odnosu sa državom. Ta posebnost javno-pravnog odnosa proizlazi iz prirode države. Šta je nameštenik? Nameštenik je lice koje nije u javno-pravnom odnosu sa državom. Nameštenik je lice koje svuda može raditi poslove koje radi u državnoj upravi i drugim državnim organima. Kao što možete biti kafe-kuvarica u privatnoj firmi, tako možete biti kafe-kuvarica i u ministarstvu. Kao što možete biti pomoćni radnik u privatnoj firmi, tako možete biti u ministarstvu.
Dakle, osnovna razlika između službenika i nameštenika jeste u prirodi njihovog vezivanja za državu i u posebnostima. Dok su poslovi koje rade nameštenici mogućni i u privatnom sektoru, oni poslovi koje rade državni službenici, po pravilu, gotovo su nemogući u privatnom sektoru.
To dalje povlači razliku u njihovom pravnom položaju. Na državne službenike se primenjuje poseban režim, na nameštenike opšti režim o radnim odnosima, ako zakonom o državnim službenicima nije drugačije propisano.
Amandman je imao za svrhu da jedno "ili" pretvori u "i". Mi smo državnim službenicima nazvali lica čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, ne bi trebalo da bude spora šta to znači, ili sa poslovima koji su povezani sa delokrugom organa državne uprave, a tiču se opštih, pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih. Dakle, u pojam službenika ulaze, kako jedni tako i drugi, tako i inženjer informatike koji radi u Ministarstvu pravde, tako i pravnik koji radi u Ministarstvu pravde.
Šta se predlaže predloženim amandmanom? Predlaže se da u pojam službenika uđu samo oni koji kumuliraju, spajaju i prvo i drugo svojstvo, pa bi, dosledno ovom primeru koji sam istakao, državni službenik mogao da bude samo pravnik koji je jednovremeno informatičar, samo pravnik koji se razume u finansije itd. Dakle, reč je o vrlo ozbiljnoj, moram reći, grešci u amandmanu, koja bi jako suzila broj državnih službenika.
Rečeno je da bi trebalo napraviti razliku između državnih službenika koji su ovlašćeni za vođenje upravnog postupka i ostalih, da bi ovi trebalo da budu primarni, a ovi izgleda sekundarni. Pa, nije vođenje upravnog postupka jedini posao državne uprave. Postoje i drugi poslovi, kao što je izrada propisa, priprema propisa, vršenje upravnih radnji, nadzor itd. Dakle, praviti gradaciju među državnim službenicima na osnovu samo jednog bitnog, ali užeg posla državne uprave, prosto je nemoguće.
Sada želim da skrenem pažnju na problem ovog amandmana. Kada bismo njega usvojili, i pored, najzad, neznatne razlike između tog "i" i "ili", jednostavno nama vrhunski pravnik u Ministarstvu pravde ne bi mogao da bude državni službenik ako se ne razume u informatičke tehnologije, ako ne vrši neke materijalno-finansijske, računovodstvene i administrativne poslove. Mi smo to razdvojili. To je sada sasvim jasno, tako da mislim da više spora ne bi trebalo da bude.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Stevanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Branislav Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o državnim službenicima.
Član 6. kaže da se reč "delotvornost" zamenjuje rečju "blagovremenost". Naime, naslov ovog člana je – Odgovornost na radu.
Znači, član 6. će da glasi: "Državni službenik odgovara za zakonitost, stručnost i blagovremenost svog rada", što znači da nije samo kozmetičke prirode, "delotvornost" se zamenjuje rečju "blagovremenost"; što znači da imamo veliki broj predmeta u ministarstvima i ostalim službama, pa nije slučajno da li će se rešiti u nekom kraćem ili dužem vremenskom periodu neki predmet, što znači da je tu, pored ostalih stručnosti, potrebna i blagovremenost da se taj predmet reši.
Suočeni smo sa velikim gužvama i dugim čekanjima, tako da, ima tu i neljubaznosti osoblja po raznim službama ministarstva, što naravno da treba daleko veća kontrola i odgovornost po tom pitanju.
Takođe smo puno zamerki imali na veliki broj zaposlenih. Malopre sam govorio, kada smo imali u pojedinostima zakon o državnoj upravi, imali smo direktora, pa zamenika direktora, pa nekoliko pomoćnika direktora.
U ovom predlogu bih istakao i ovaj slučaj gde imamo: viši savetnik, samostalni savetnik, pa savetnik, pa mlađi savetnik. Znači, mnogo savetnika, a efikasnost rada se još ne primećuje u ovih nekoliko godina.
Takođe, imamo i Narodnu kancelariju predsednika Republike, gde imamo jedan veliki broj birokratskih službenika, što je nedopustivo. U predlozima mnogih zakona koje smo imali do sada, takođe je veliki broj agencija. Tu je nagomilan veliki broj partijskih drugova.
Kad pogledamo po svim ovim segmentima odgovornosti i blagovremenosti, takođe imamo i zakonitost, nepristrasnost i političku neutralnost. Ovo može da služi samo kao mrtvo slovo na papiru, što znači da je to u praksi neizvodljivo da bude politička neutralnost, kada se zna ko zapošljava te službenike i na koji način.
Takođe, kada je u pitanju napredovanje u poslu, isto tako, zna se da tu ide favorizovanje partijskih drugova, nego nekih drugih koji su van političke opredeljenosti.
Hoću da navedem jedan primer ponašanja naših službenika, kada su u pitanju ministarstva i kada su u pitanju druge službe. Znam lično nekoliko slučajeva. U jednom slučaju se desilo da je majka odvela ćerku u Italiju i taj gospodin koji je oštećen tražio je pomoć od Ministarstva inostranih poslova i gde još nije zakucao, prošlo je nekoliko godina od tada, a svoju ćerku još nije video. Ima još jedan slučaj gde je pre tri-četiri meseca majka odvela dva sina i ćerku u Poljsku i već tri i po meseca taj sugrađanin nije u mogućnosti da dođe do svoje dece, da se vidi sa njima.
Znači, naše Ministarstvo inostranih poslova, Ambasada u Poljskoj nisu u mogućnosti da omoguće našem sugrađaninu da se što pre nađe sa svojom decom, pa makar uz kontrolu policije, ali je bitno da se naši sugrađani ispoštuju.
Imaćemo uskoro predlog posrednika, medijatora, zaštitnika građana. Gospodo, uz ovoliku birokratiju i administraciju mislim da oni neće imati šta da rade. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama gospodine Stevanoviću.
Za reč se javio prvo narodni poslanik Momir Marković, a potom ako ostane vremena, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Markoviću.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Ostaće, gospodine predsedniče, vremena. Kratko ću, da pokušam da približim narodnim poslanicima i građanima Srbije delotvornost, blagovremenost i pitanje državnog službenika i nameštenika.
Ako uzmemo, recimo, da je direktor NIS državni službenik, pa on namesti izvesnog Ivicu Miškova, onda je taj nameštenik, a on je da namesti poslove, recimo, oko uvoza i izvoza, papirološke poslove oko uvoza i izvoza euro-dizela. Dakle, papiri idu do granice i vraćaju se, a euro-dizel se proizvodi u rafineriji i odatle ide u Novakovićeve tankove, koji je, takođe, nameštenik, jer namešta poslove.
Inače, ovoga je namestio Drakulić, mislim na Ivicu Miškova. Namestio ga je Drakulić Radoje svojevremeno kao dobrog činovnika, jer je to zaslužio, pa je onda Đorđe Ćuković, takođe nameštenik, doduše, Novakovićev, nije Drakulićev.
Dok oni tako nameštaju jedan drugome posao, namestiše NIS da će građani Srbije, (a vidim juče u novinama obećavaju onima koji nisu podigli obveznice, misli se na vojsku, policiju, prosvetu itd.) dobiti obveznice. Neće ostati ništa od ovih nameštenika, kao hijene su se okupili oko NIS.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman narodnog poslanika Stevanovića treba usvojiti i ugraditi u ovaj zakon.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam najlepše, biće ugrađeno. Zalaganje je da bude ugrađen amandman, ovo je međusobna solidarnost.
Izvolite, gospodine Krasiću.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
To je član 6. koji reguliše odgovornost državnog službenika za rad. "Državni službenik odgovara za zakonitost, stručnost i delotvornost svog rada". Do sada u našoj praksi i teoriji reč "delotvornost" se ne upotrebljava, ali je sada neka novina otkao smo krenuli sa pojmovima poput dobre uprave, kao da postoji loša uprava. Mi promovišemo princip legaliteta, znači, pre svega insistiramo na zakonitosti. Sastavni deo te zakonitosti u daljem razgraničenju jeste i blagovremenost.
Postoje oni poslovi gde je zakonom propisan rok u kome prvostepeni organ mora nešto da uradi, da donese rešenje, zaključak, nešto mora da radi. To je nešto što je merljivo.
Kada se kaže – delotvornost, tu već postoji razmišljanje šta bi to moglo da bude. Verovatno se misli na efikasnost, verovatno se podrazumeva sa što manje sredstava i verovatno se potencira neki kvalitet. Ali, to je nemerljivo. To je individualna stvar, nemerljivo. Referent koji radi u prvostepenom organu može da bude izuzetno delotvoran, a da mu drugostepeni organ sve poništava. Ali, ako se kaže –blagovremenost, onda i drugostepeni organ može da ceni da li je bilo ćutanja administracije, da li je doneto i u kom roku, da li postoji apsolutna ili relativna bitna povreda postupka itd. Ovde se samo ubacuju neki pojmovi, termini koji u ovoj materiji ne znače ništa. U beletristici verovatno imaju neko svoje značenje.
Moram da se vratim na ono što je malopre rečeno povodom člana 2. Taj stav 1. počinje rečenicom: "Državni službenik je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa". Znači, ovde je važno radno mesto i poslovi koje on obavlja. Razgraničenje se pravi u odnosu na drugo lice koje je u stavu 3. određeno kao nameštenik, koje ne radi poslove iz nadležnosti državnog organa, nego radi neke pomoćne poslove: kafe-kuvarica, bravar, vodoinstalater, portir, šofer, itd. Te onda ovo:..."ili s njima povezanih opštih", itd. – upravo mora da bude "i". Nema alternative.
Uzet je ovde pogrešan primer oko informatičara i pravnika. Potpuno pogrešno shvaćeno. Mi imamo u organima uprave poslove koji nisu čisto upravni poslovi. Lica koja ne rade u upravnom postupku, ne primenjuju propise. Ali, njihov rad je neophodan za ona lica koja primenjuju upravni postupak. Tu je poenta. Imamo lica koja prave neke analize za ministarstvo da bi ministarstvo izašlo sa nekim novim programom, planom. To su, po definiciji, istraživački, mogu da budu opšti, mogu da budu informatički i drugi poslovi.
Znači, nema "ili", nego "i". Oni se nabrajaju u kontinuitetu. Jer, ako bi se prihvatilo ovo što je rekao gospodin Balinovac, onda bi državni službenik bio samo onaj koji primenjuje propise i upravni postupak ili možda neko ko njemu pomaže. Ali, nije poenta u tome. Ovaj član ne glasi tako, nego on hoće da kaže da se tu pravi podela – na državne službenike koji rade neki posao koji je od važnosti za državni organ, i ne samo za upravni postupak, nego i za analizu propisa, praćenje stanja, zašto ne reći – pripremanje propisa itd.
Državni službenik je i onaj koji radi u pisarnici. On jeste državni službenik. Vi ste sve to istumbali, vidim da je u pitanju tvrdoglavost, biće kako mi kažemo. Neka bude kako vi kažete.
Oko ove delotvornosti, to je ono što DSS promoviše – delotvorno, valjano, vlasan. Dok novinari i publika to shvate, prođe voz. Dajte one termine i ona načela koja su poznata u upravnom pravu: zakonitost, efikasnost, zabrana diskriminacije, hitnost, blagovremenost, vezano za neke rokove.
Sada imamo situaciju, to nije od danas, to je odavno, administracija i birokratija teraju nekim svojim putem. Čovek kompletira zahtev, sve je priložio od dokumentacije, ako je u pitanju neki skraćeni postupak, verovatno je rutinska stvar da se donese rešenje. Sada on čeka da se to prokrčka, pa da dođe stranka, pa da ga pita, pa da ovo i ono, pa da on to razjasni, ne po pravilima struke i po nalogu koji izvire iz zakona šta treba da se obezbedi i čime se šta dokazuje. Ne, on udara neku svoju tarifu, da se mi vidimo, da ti možda mene nisi prevario, možda ovo, možda ono. Gde se tu javila blagovremenost?
Koliko ima predmeta gde se zahtevi krčkaju dva-tri meseca u nekoj fioci, gde neki referent ide malo na bolovanje, malo na odmor, malo ovamo, malo onamo i uvek, kao izgovor, koristi – stranka nije dostavila to i to. Da li si je pozvao, nisam, nego čekam da mi dođe
Čim vidi da nema rešenja toliko i toliko ona će da dođe, i po vašim kriterijuma taj čovek može da bude delotvoran, ali po mojim on nije blagovremeno završio svoj posao. On ima tačno propisano šta treba da uradi i u kom roku. Ukoliko nije kompletirano on treba valjda u roku od dva tri dana, dok je dobio zahtev, da donose zaključak da nalaže da se kompletira predmet, a ne u 65. danu kada su istekli svi mogući rokovi i kada je trebalo da donese rešenje, e, onda se on setio – ovo nije kompletno, dostavite neku dokumentaciju.
Vi to ne možete da pokrijete pojmom delotvornosti, jer ona za sada možda nešto znači, ali u upravi nije merljiva.