Gospodine Krasiću, niste ni čuli moj odgovor, a već niste zadovoljni. To govori o tome da mogu da pretpostavim da se šalite, ali ako grešim, onda ćemo se u danu za glasanje izjasniti o tome što ste u početku izjavili.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite, imate još minut.

Imam taj minut i pametno ću da ga iskoristim, gospodine Mihailoviću, kao i svaku sekundu do sada. U ovom minutu moram da kažem gospodinu ministru, pošto je dobio potvrdu od gospodina  Nikolića da je razuman čovek, a budite sigurni da vam je to najkvalitetnija potvrda, kad govorimo o parlamentu i o činjenici da neko može da proceni da li ste ovakav ili onakav političar.
Kada je bila rasprava o članu 87. i istupanje vaše koleginice, a vi ste se kasnije distancirali i rekli, iako pored vas sedi potpredsednik SPO, ma kakav on danas jeste, da vam ne spočitavam to da ne možete da izlazite kao predstavnik jedne političke stranke, ipak ste vi ovde ministar, dakle činovnik Vlade.
Kad govorim politički, ili bilo koji predstavnik bilo koje stranke o zakonu, pa iznosim i političku kvalifikaciju, onda to meni ne može da se zameri, zato što sam ja narodni poslanik, a vi ste ipak ministar, dakle činovnik Vlade.
Ako ste već rešili, gospodine Dimitrijeviću, u principu, ili po sistemu razumnog čoveka, da se distancirate od te stranke, bolje vam je da to učinite.
Moram da vam saopštim, mada vi to verovatno znate, ali da čuju i drugi poslanici i javnost, govorim o članu 89. i o sponzorstvu, da je predsednik okružnog odbora Jablaničkog okruga, izvesni Cvetković, koji je i načelnik tržišne inspekcije u Jablaničkom okrugu, uhapšen ili zbog toga što je potpisao po njega povoljan ugovor o sponzorstvu, ali pre bih rekla zbog mita i korupcije.
Zato se na vreme distancirajte, ali moraćete da snosite odgovornost kao ministar, jer ste takvog čoveka imenovali na mesto načelnika Jablaničkog okruga, koji je ujedno i predsednik okružnog odbora stranke kojoj, kako rekoste ne pripadate, odnosno ograđujete se od nje.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, po Poslovniku.

Predsedniče, u trenutku kada ste bili van sale, a dok je sednicom predsedavao vaš potpredsednik, gospodin Mihailović, došlo je do povrede člana 88. stav 2. koji kaže – predsednik Narodne skupštine daje potrebno obaveštenje u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Naime, radi se o tome da je ministar Dimitrijević rekao da nije u mogućnosti, iako uveren u ispravnost naših stavova vezanih za predlog za izmenu člana 87, odnosno brisanja člana 87, da interveniše i da, eto, on ostavlja poslanicima da u danu za glasanje to učine.
Predsedavajući je morao da obavesti, da da objašnjenje ministru koji očito ne zna odredbe Poslovnika. Gospodin ministar može do zaključenja rasprave da se izjasni o predlogu amandmana na predloženi član zakona i može da prihvati, ali je očito da nema dobre volje i očito da ne želi da ono što smo izneli u prilog argumentaciji za brisanje člana 87. i da nema hrabrosti da sam povuče potez, već traži dodatne konsultacije od viših instanci i očito da nema slobode u radu. To pokazuje kako funkcioniše ova vlada.
Gospodine ministre, imate pravo kao ovlašćeni predlagač da prihvatite amandman na član 87. Predloga zakona do okončanja rasprave o amandmanima i time ćete, barem delimično, popraviti ovaj predlog zakona koji je jako loš. Ali, eto prilike da ispravite lošu odredbu koja može imati veoma štetne posledice.

Izvolite gospodine Dimitrijeviću.

Nije reč o nepoznavanju i o nemogućnosti da to ovde prihvatim. Reč je o tome da sam rekao da postoje i drugačiji amandmani i da smo već u obrazloženju dali određen odgovor i ne želim ovog trenutka da odstupim od toga. Naravno, između ostalog, imajući u vidu stav koji je usaglašen na Vladi, i to je sasvim logično, ali poslanici to u krajnjoj liniji mogu. Znači, nije reč o nepoznavanju nego o mojoj proceni da vi odlučite.

Dužan sam da dam pojašnjenje u odnosu na vaš zahtev. Dakle, predsedavajući nije u obavezi da da razjašnjenje povodom stavova, ali jeste u odnosu na tok sednice. Predstavnik predlagača ima mogućnost da do kraja rasprave u pojedinostima, nešto prihvati ili ne prihvati.
Obzirom na to da je često za neke amandmane, što je nama razumljivo, neophodno konsultovati i ostala resorna ministarstva kojih se to tiče ili proizvodi određeni efekat, postoji i druga mogućnost, a to je, naravno, da svoj stav neformalno saopšti pre glasanja poslanicima kroz poslaničke grupe i da na taj način takođe utiče da jedan amandman bude usvojen. Zadovoljni pojašnjenjem? Hvala.
Naravno na sve to utiče i ova brzina rada, te sam dužan da dam obaveštenje o tome kako će teći radni tok sednice, da biste svi mogli da planirate svoje obaveze, u odnosu na sednicu Vlade i u odnosu na poslanike.
Danas ćemo raditi do kraja rasprave o amandmanima na zakone koje je predložila Vlada Srbije, a čiji je ovlašćeni predstavnik Ministarstvo za trgovinu i turizam.
U petak sednice neće biti, u ponedeljak takođe, a u utorak ćemo početi i završiti raspravu u pojedinostima na Predlog zakona o zaštitniku građana. To znači da ćemo najverovatnije glasanje zakazati za sredu.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Lazarević.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stanimirović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 94. amandman je podneo poslanik Tihomir Đuričić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 94. je iz ovog dela Predloga zakona koji se odnosi na sponzorstvo i oglašavanje. U uvodnom članu poglavlja, to je član 89. stav 2. predložili ste da se odredbe ovog zakona o oglašavanju shodno primenjuju na sponzorstvo, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Ako pročitate stav 1. onda ćete videti da sponzor može biti fizičko i pravno lice. I primalac sredstava i onaj ko treba neposredno da vrši oglašavanje, takođe može da bude fizičko i pravno lice. Fizičko lice može da stavi neku tablu na leđa, da se šeta kroz Beograd i da nosi neku oglasnu poruku zato što sponzoriše ili neko fizičko lice ili neka firma. Kako na to da se primene odredbe o oglašavanju? Mislim da je nemoguće.
Sponzorstvo je i ono što imamo na televiziji. Teoretski je moguće da svaka emisija u donjem desnom uglu ima neki znak, poruku koja ukazuje na sponzora, pa tako imamo sponzora tačnog vremena, sponzora metereološkog izveštaja, sponzora za dnevnik, a kod BK televizije imamo sponzora za reklame, za špicu za reklame. Za sve možemo da imamo sponzora i kako sada odredbe o oglašavanju da se primene na sponzorisanje koje može da traje 24 časa.
Sinoć ste gledali televiziju, gledali ste fudbalsku utakmicu i sa desne strane tokom trajanja utakmice bio je znak. Posle toga ide tačno vreme i opet znak. Kako na to da se primeni bilo šta iz oglašavanja? Obično se kao vid oglašavanja sponzora ili obeležavanje sponzora uzima njegov poslovni znak.
Zašto sam napravio ovaj uvod? Zato što član 94. uređuje višestruko sponzorstvo. Treći stav kaže: "Sponzorisano lice ne može da zaključuje nove ugovore o sponzorstvu bez saglasnosti sponzora sa kojima je već u ugovornom odnosu". Tražimo da se ova saglasnost promeni, da bude obaveštavanje. Zašto? Ono što ste naveli u prva dva stava može da se tumači i usko i široko.
Moguće je da jedna TV emisija ima dva ili tri sponzora. Na početku emitovanja je bio jedan, pa posle dva meseca se pojavila potreba da još neko bude sponzor, ako je u pitanju neka igrana serija gde su potrebna sredstva itd, pa onda i treći sponzor itd.
Širim tumačenjem ovde se može protumačiti da se radi o generalnom sponzorstvu. Zato je najbolje da se to prepusti tim licima koja pregovaraju. Znači, onome koji emituje program i onome koji želi da se njegova reklama, njegov znak nađe jasno prepoznatljiv da je ta firma sponzor te emisije.
Ako ugovorom regulišu to da samo on bude sponzor te emisije, onda će tako da bude. Ukoliko daju prostora da dva, tri sponzora budu, postoji mogućnost.
Ali, zašto sada to da uslovljavamo saglasnošću. Ne možemo da uđemo toliko daleko u taj njihov ugovorni odnos. Ovaj ugovor je teretni ugovor. On možda nije jasno definisan i jasno imenovan u Zakonu o obligacionim odnosima, ali po nekoj analogiji može da se utvrdi pravna priroda tog ugovora i nema potrebe da sada ubacujemo neke nove odredbe i da sputavamo taj njihov međusobni poslovni odnos.
Drugo, znate i sami da se emiteri programa vrlo dobro snalaze, pa kažu – sponzor, pa onda pokrovitelj, pa onda medijski promoter, ubace sve i svašta, a već nekoliko godina imamo situaciju da se na reklamnim spotovima reklamira i agencija koja je proizvela taj spot, pa da li je "zli", "divlji" ili neki drugi nije bitno, ali i on stavi svoj logo da se zna ko je autor takvog nekog reklamnog materijala.
Zato smatramo da, ukoliko bi se insistiralo na saglasnosti, kao uslov da se još neko pojavi kao sponzor, na taj način ograničavamo njihovo autonomno pravo koje im garantuje Zakon o obligacionim odnosima, uz sve ove rezerve, jer se tumačenjem dolazi do pravne prirode tog ugovora o sponzorstvu.
Mislimo da se na ovaj način ne remeti ono što ste hteli da uradite, da na neki način omogućite da i veći broj lica budu sponzori neke emisije ili programa, da ovim stavom, kako ste ga formulisali, prevazilazimo, idemo izvan okvira nekog ovlašćenja koje možemo da koristimo ovde, a ne vidimo koji bi bio to opravdani razlog da ne bude obaveštavanje, nego saglasnost.
Ne vidimo koji bi to bio opravdani razlog. To je njihov čist ugovorni odnos. Zašto se država meša u ugovorni odnos? Preduzeće koje daje sredstva da bi se reklamiralo u okviru neke emisije, pa neka to bude i vremenska prognoza, traje jedan minut i videli ste u ćošku uvek, pa čak i glasom – najavi se sponzor meteo-prognoze, ta i ta firma, pa u prognozi između Evrope i Srbije oni ubace i njegovu reklamu.
Sad, ako televizija želi da ima još nekog sponzora za taj meteorološki izveštaj, neka rešava sa prvim sponzorom i sa nekim budućim koji bi želeo da se uključi. Zašto bi sada insistirali na tome da treba saglasnost? Šta ako ste napisali da treba saglasnost, pa ovaj ne da saglasnost? Oni će sami da raskinu ugovor. Šta mi pomažemo na ovaj način? Mislite da uvodimo neki red? Tamo je totalni nered. Posle ovog zakona biće još veći nered, u to budite sigurni.
Sve dok državna televizija može svoje minute da proda po diskontu nekom odabranom, pa onda on nudi na tržištu te minute, ali ih uslovljava da njegova agencija pravi propagandni materijal. Sve se zna. Mala je Srbija. Sve se kod nas zna i zbog koga se donosi ovaj zakon i zašto se navodno ovo uređuje. Nema tu nekih velikih, ne znam zapad itd, pritisaka.
Monetarni fond, baš njega briga kako će neko da se oglašava u Srbiji. Njih to ne interesuje uopšte. Jeste li pitali ove sa zapada i tražili od njih mišljenje, oni bi vam sigurno rekli 87. i 88. Nemojte što dalje od SRS, a vi svi možete, može i Batić, može i Nataša Kandić, svi mogu, samo nemojte radikale, jer oni su opasni. Pokušavamo da vam ukažemo da neka rešenja nisu u skladu sa našim osnovnim zakonima koje moramo da poštujemo, da neka rešenja nisu ni opravdana, nisu ni celishodna, a za neka rešenja ne možete ni da nam date odgovor. Ne možete da ponudite pravi odgovor zašto baš to mora tako da bude. Zašto?
Sloboda ugovaranja postoji. Nalaze svoj interes. U slučaju spora, zna se nadležni sud, a zašto bi mi to na nivo saglasnosti digli. Imamo mnogo krupnije stvari za koje je potrebna saglasnost, pa je neko to uradio bez pitanja. Evo kako je prodao Karić na Kosovu i Metohiji korišćenje Mobtela itd. Da li je pitao državu, da li je pitao Telekom, da li je pitao Poštu, je li pitao nekoga? Nikoga nije pitao. Šta ste vi uradili? Ništa. Zašto? Pola Vlade podržava Karića, a pola ga ne podržava. Čim neko pomene Karića – Velja odmah skače i kraj priče. Ako tako primenjujete zakone, vodite računa šta pišete u zakonu.

Na član 97. amandman su zajedno  podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman je podnela poslanik Gordana Gajić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 101. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stanimirović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 101. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 101. ovog predloga zakona reguliše sudsku zaštitu i pošto je to prvi član u toj oblasti, on uređuje tužbu. Član 101. stav 1. glasi: "Lice čije je pravo, odnosno interes, povređen ili ugrožen oglasnom porukom, ima pravo na zaštitu koju ostvaruje tužbom kod nadležnog suda.
Za štetu pričinjenu oglasnom porukom odgovaraju solidarno oglašivač i proizvođač oglasne poruke".
Sada ono što mi intervenišemo – tražimo da se promeni stav 3, a evo da čujete kako glasi stav 3: "Lice koje oglasnu poruku objavi odgovara solidarno za štetu pričinjenu oglasnom porukom, ako nije zahtevalo ili dobilo uredno popunjenu deklaraciju u skladu sa članom 11. ovog zakona, odnosno ako je bilo svesno...", potenciram ovo svesno, "... ili je prema okolnostima slučaja moralo biti svesno da se objavljivanjem takve oglasne poruke može prouzrokovati šteta".
Tražimo da se u stavu 3. reč "svesno" ili pojam svesti, koji ima jedno značenje u pravu, zameni "znanjem", odnosno "saznanjem". Znači – da se znalo.
E, sad moram da se vratim na jučerašnju raspravu povodom jednog člana. Odnosio se na oglasne poruke koje su neistinite sadržine i imaju za cilj da prevare korisnika.
Jednostavno, reklamiraju proizvod sa nekim svojstvima koja taj proizvod nema. Tada sam naveo da za to postoji predviđena kazna za prekršaj, ali da iz samog teksta nije jasno ko odgovara za prekršaj.
Ne govorim o materijalnoj odgovornosti. Materijalnu odgovornost reguliše član 101. Ostalo je nedorečeno da li je to proizvođač, onaj ko je proizveo reklamnu poruku, ili onaj koji ju je emitovao.
Kod ove materijalne odgovornosti je sasvim jasno da odgovaraju – onaj ko je oglašivač, pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije se poslovno ime, ličnost, aktivnost, proizvod ili usluga preporučuje.
Znači, onaj kome je stalno da se njegov naziv ili njegov proizvode pojave, pa to može biti i proizvođač i prometnik i neko ko zastupa neku firmu iz inostranstva i proizvođač oglasne poruke, ali ne odgovara TV stanica.
Treći stav kaže da može da odgovara i TV stanica koja je emitovala, ali ukoliko je bila svesna prema okolnostima slučaja, i vezali ste za član 11. koji reguliše deklaraciju. Znači, oglašivač je dužan da licu koje objavljuje, odnosno emituje oglasnu poruku, uz oglasnu poruku dostavi i popunjeni obrazac, koji naročito sadrži podatke o proizvođaču, oglašivaču itd.
Ali, vi ste njegovu odgovornost još više postavili. Vi njegovu odgovornost niste vezali samo za to da li je dobio deklaraciju, da li je tražio deklaraciju, nego idete i na njegovu svest - da li je on svestan da su ga ovi možda prevarili. Pa, to ne može da stoji u zakonu.
Zašto bi RTS ili bilo koja TV stanica odgovarala ukoliko emituje oglasnu poruku koju je, neka bude, Đilasova firma napravila. Reklamira se neka strana firma sa nekim svojstvima proizvoda koji ne postoje i nastupi šteta, ako su dobili deklaraciju u kojoj je sve saopšteno u skladu sa članom 11. i sve ispunjava sve propisane uslove da to nije opasno, da se zna ko je, šta je, kakva su svojstva itd.
Zašto bi oni odgovarali? Jer, pazite, u materijalnu odgovornost ste ovde uveli svest da je onaj ko emituje poruku svestan da je moglo, da bi moglo, da je moguće da se nešto desi. Kako on može da bude svestan da je moguće da se nešto desi kada je dobio deklaraciju u kojoj se ovaj zaklinje da to ne može da se desi.
Zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman, jer je ovo konkretnije, preciznije i za sud; lakše će da utvrdi činjenice na osnovu kojih može da presudi u ovoj stvari. Jedno je kada neko ima znanje, a drugo je kada ima svest.
Da li je imao neko znanje ili ne, jeste činjenica koja može da se utvrđuje, a kod svesti je to već u domenu pretpostavki.
Da li je on na bazi nekih činjenica i okolnosti mogao da bude u situaciji da ima svest o tome šta se i kako dešava? Pa valjda nećete da tražite njegovu svest na bazi toga da li je koristio taj proizvod i proveravao svojstva. To bi već bilo preterano.
Ništa se ne gubi ako se usvoji ovaj amandman, ali se pomaže sudovima u slučaju eventualnih sporova povodom štete koja može da se pojavi, na taj način što je neko prevaren ili je nekome načinjena šteta, emitovanjem poruke koja ima sadržinu koja prikriva glavna svojstva proizvoda ili nedozvoljeno utiče na potrošače.