Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospođe Vjerice Radete, gde traži da se "na predlog Odbora" iz člana 13. briše, tako da bi stav 1. glasio: "Skupština može doneti odluku o suspenziji zaštitnika građana".
Zašto brisati ovo "na predlog Odbora"? Jedan konkretan primer. Mi smo na Odboru za kulturu i informisanje pokrenuli, poslanici SRS, pitanje odgovornosti, recimo, za onaj lopovluk koji je nastao u muzeju kada je sa izložbe ukradeno dvadeset i nešto Titovih satova, vrednosti, otprilike, pet do šest miliona evra. Zbog odborske većine, Odbor ništa nije uradio.
Isto ovako Odbor može sutradan da ima određenu većinu i da ne dozvoli da se Skupština izjašnjava o suspenziji zaštitnika građana, čak ni u ovim slučajevima - ako je protiv njega određen pritvor. Dame i gospodo narodni poslanici, kada se odredi pritvor protiv bilo kog radnika, tog trenutka mu u preduzeće počinje suspenzija i završava se kada on izađe iz pritvora.
"Ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim..." Koga vi to mislite da dovedete na funkciju zaštitnika građana? Ovde samo slika fali i fale iz kaznene evidencije podaci. Tačno se vidi ko je. Dajte da stavimo i sliku.
Dalje: "Skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju". Ne može da se ukine odluka o suspenziji ako je on osuđivan za krivično delo. Može ako je u pritvoru, jer i nevini ljudi idu u pritvor, pogotovu kada dođu "Sablje", kada dođu razne vaše "demokratske tekovine", kada je 13.000 uhapšeno, procesuirano 40, osuđeno 10, a 12.500 ljudi je na osnovu krivične prijave bilo uhapšeno i bilo u pritvoru.
Za zaštitnika građana, za onoga ko treba da štiti prava građana, ne može da važi ovo. Ako je osuđen za bilo koje krivično delo, ne može da bude zaštitnik građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako ministar ne izađe posle mene i kaže da se ovaj amandman usvaja, molim vas da u danu za glasanje glasate za usvajanje ovog amandmana i da bar malo ovakav zakon dovedemo u red, upristojimo i bar da bude primenljiv.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo, ovo je još jedan od amandmana koji poboljšava tekst. Zaista ne bih mogao da podelim mišljenje mojih kolega poslanika koji su malopre govorili, da se radi o zakonu koji je nesvrsishodan, koji nema nikakvu ulogu i koji se, po njihovom mišljenju, neće ni primeniti. Takođe, ne bih mogao da podelim njihovo mišljenje da se radi o zakonu na čije smo donošenje mi primorani, instruirani, naterani itd.
Mislim da nijedna institucija koja se bavi zaštitom prava građana nije višak. Takva institucija nigde u svetu nije višak. Hoću da vam kažem da savremene tendencije u razvoju državne uprave ukazuju na to da se povećava broj institucija i postupaka u kojima se štite prava građana.
Upravo ova vlada radi na tome da jednim ovakvim zakonom poveća broj institucija koja će se baviti zaštitom prava građana. To je takva institucija.
Moram da vam kažem da je institucija zaštitnika građana, istina pod nešto drugačijim nazivom, u Vojvodini pokazala svoje opravdanje. Mislim da je isto tako i u opštinama gde institucija postoji. To je jedan od razloga koji ukazuje da ima svrhe doneti ovaj zakon.
Što se tiče amandmana, to je amandman koji se odnosi na ovlašćenje koje zaštitnik građana daje svom zameniku. Ovde u članu 16. kažemo "određuje".
Mislim da je daleko preciznije i svrsishodnije reći "ovlašćuje", dakle, da se radi o jednom ovlašćenju u pisanoj formi, gde bi se videlo ko je ovlašćen, za šta i kolika su mu ovlašćenja. Bez jedne ovakve odredbe ova norma nije dovoljno precizna.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, predstavnik predlagača prihvata ovaj amandman, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Shvatio sam predsednika Narodne skupštine da su svi amandmani na član 17. prihvaćeni, pa se nisam baš ni spremao da branim amandman.

Jedino ako povučete amandman, onda će biti u redu, pošto se razlikuje stav 2.

Danas mi se nešto ne povlači, zato ću obrazlagati ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17, u kome kažem da je zaštitnik građana ovlašćen da postupa "na zahtev građana". Razlika između člana i amandmana je samo ovo "na zahtev građana" kontroliše poštovanje prava građana itd.
Drugim rečima, zaštitnik građana će na moj zahtev da kontroliše zaštitu mojih prava, poštovanje mojih prava itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom opštinskom javnom tužilaštvu se dnevno slije po nekoliko desetina krivičnih prijava, od kojih je bar dve trećine apsolutno nebuloznih - opsovao jedan drugome majku i ovaj mu piše krivičnu prijavu. Hoće li zaštitnik građana u tom slučaju ići da svaku krivičnu prijavu kontroliše?
Samo kada su građaninu prava i slobode ugroženi i obrati se zaštitniku građana, zaštitnik građana ima legitimno pravo da preispita valjanost odluka, postupaka kojima su njegova prava ugrožena i da onda počne sa zaštitom prava.
U drugom delu u stavu 2. sam tražio da se reči "i pravilnost" brišu. Da pročitam i taj deo: "Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave". Obrazloženje zašto amandman nije usvojen kaže: "Amandman se ne prihvata zato što formulacija stava 1. člana 17, kako je predloženo amandmanom, zanemaruje da zaštitnik građanina ne postupa samo na zahtev građana, već i u skladu sa članom 24. stav 1", pa ćemo i taj član 24. stav 1. pročitati, da bi građanima, u ime kojih ove zakone donosimo i radimo ovde, bilo jasno.
Član 24. stav 1. kaže: "Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi". Šta ako nema ni pritužbe građana, odnosno ima tih krivičnih prijava o kojima sam govorio. Šta ako nema inicijative zaštitnika građana? Ono što se vidi iz svih ovih karakteristika, znam da taj zaštitnik građana, ako na njega mislimo, a čini mi se da je gospodin Krasić već video tri ili četiri lična opisa. Od tih četiri, vidim bar trojicu koje će boleti briga za prava građana. Oni će doći tu da uzimaju debele plate, da rade posao ako ih natera Vlada itd.
Prema tome, predlažem da se moj amandman usvoji, da zaštitnik građana ima pravo da kontroliše poštovanje prava građana itd, na zahtev građana i da se ovo "pravilnost" iz ovog člana briše.

Da li još neko želi o ovom   amandmanu? Da, narodni poslanik, Zoran Krasić.

Odbor je, teško je to reći u procentima, ali poprilično usvojio ovaj amandman, pa je svojim amandmanom, ovo što se predlaže stavom 1, predložio, ali nije prihvatio promenu stava 2. poslanika Momira Markovića. Mislim da smo možda svi tu napravili jednu grešku, kako Vlada, tako i mi koji smo amandman pisali i odbor.
Podsetio bih vas kako glasi stav 1: "Zaštitnik građana je ovlašćen da, na zahtev građanina, kontroliše". Mislim da on nije ovlašćen da kontroliše, već je on ovlašćen ovim zakonom da pokrene neki svoj postupak u kome će da utvrdi da li se poštuju prava građana. Mislim da je ne samo gruba i neprecizna reč "kontrola". To je moje mišljenje.
Naravno, sve ovo drugo se uklapa, nije problematično.
Reč "kontroliše" odudara od samog duha i teksta ovog zakona. Onaj ko je pisao verovatno je imao problema koju reč da upotrebi da bi objasnio ovo.
U suštini, ovde se ipak vodi neki interni postupak na relaciji zaštitnik građana, njegova stručna služba, korišćenje tih ovlašćenja da kontaktira sa nekim organima, sa građanima itd. To nije neki sudski postupak, to nije ni neki upravni postupak.
To je obična korespondencija koja je neophodna da taj zaštitnik građana samo dođe do zaključka da li je povređeno neko pravo građana, da li organi uprave prekoračuju neka ovlašćenja.
Zbog toga, a shvatam prema gestikulacijama koje činite, da prihvatate to da ako Vlada interveniše nekim amandmanom moglo bi da se i sredi. Ostaje i ovo u odnosu na stav 2.
Vlada insistira na ovoj reči "pravilnost rada". Kada se kontroliše zakonitost rada nekog organa tu se kontroliše sve. Nema tu ni celishodnosti, ni opravdanosti, ni bilo čega drugog, ima samo zakonitosti, počevši od načela na kojima se zasniva neki postupak, pa sve do onih radnji.
Kod nas se sada u terminologiji upotrebljavaju neke reči koje do sada nikada nisu bile u upotrebi, sem u poslednje dve-tri godine: valjanost, pravilnost; pa ubacuju neka nova načela, poput onih dobra uprava itd. To malo zbunjuje.
Imamo prilično razrađene pravne stavove, već 30 - 40 godina, koji se tiču uprave, nisu se menjali i ne postoji neka velika potreba da se ti stavovi menjaju. Mislim da se tu unosi neka vrsta zabune.
Pod pojmom pravilnost sve i svašta može da se protumači, ako ne zaštitnik, a ono običan građanin kada pročita tekst zakona može da pomisli da treba da osporava pravilnost nekog akta, pa dokle se izgura.
Mislim da su ti stereotipni termini prihvatljivi, a tim pre što praksa postoji i svi mi znamo šta to znači: efikasno, brzo, hitno, sa manje troškova, uz poštovanje dostojanstva ličnosti itd.
Nekako ovim definišemo zaštitnika građana, jer polazimo od prezumpcije da država narušava, ugrožava ljudska prava. Ko to čini? Pre svega izvršna vlast.
Sada vidite kako se kod nas sve ovo dešava, s pravom treba da razmislimo o tome da donesemo zakon o zaštitniku države, jer mi ovde imamo ugroženu državu. Ona nema ljudska prava, ali i ova naša država ima neko dostojanstvo. Stičem utisak da nam u pravnom sistemu nedostaje jedan takav zakon, jer mi imamo i tužioca i ove druge organe, ali oni slabo štite državu.
Nama je država na ledini. Svako može da je oduva. Svako može da je napadne, pa da li se posvađali u okviru iste stranke zbog neke funkcije ili zbog zloupotrebe funkcije, da li se međusobno napadaju, da li Crna Gora - Srbija, da li vojska - policija, policija - BIA, više nisu bitne relacije, nevladine organizacije - država. Danas svako o državi može da kaže šta god želi, da trusne najveću bljuvotinu, najveću laž.
Skoro smo imali priliku da gledamo, zemlja se tresla posle onog filma Nataše Kandić - Trnovo itd. Pogledajte na internetu, vidi se da je fotomontaža u pitanju. Navodno su streljani, a oni ustaju. Ko to objavljuje?
Niko nema nameru da to objavi. Može Nataša Kandić da izađe i da kaže da je Tomislav Nikolić tamo ubijao, da je okrvavio ruke itd, sve se trese pet dana, dok ne prođe Srebrenica i obeležavanje nekog datuma, a posle toga je ona situacija: "Ne, nisam to mislila", te ovo, te ono.
Može ona da kaže da predsednik Narodne skupštine izgledom podseća na one koji su tamo činili ratne zločine. Predsednik Skupštine mora da ćuti jer će nevladine organizacije da ga ..., kao da država nema svoje dostojanstvo. Ova država mora da ima svoje dostojanstvo. Ova država mora, na neki način, da iskoreni laž. Mora da iskoreni zloupotrebu prava. Mora da iskoreni gaženje ljudskih prava. Sve to mora da iskoreni. To je nemoguće da se sredi ukoliko imamo rovitu državu. Ukoliko svako može da krene protiv države, da govori sve i svašta.
Pogledajte kako se to perfidno radi. Pao tamo neki zid na nekom gradilištu, pa kažu da je pao zid Vlade Republike Srbije, zgrade Vlade Republike Srbije. Sada smo počeli i zidove da delimo da li su Skupštine grada, Vlade, Vojske ili ne znam koga. To su te perfidne stvari koje se proguraju, a ovo naše javno mnjenje samo da poludi od svega toga. Poput ovoga, Karićeva žena trudna ili nije trudna. To je glavna vest u politici.
Moramo da imamo zaštitnika države. Zašto? Taj zaštitnik države štiti prava većeg broja pojedinaca nego što bi se u konkretnom pismu obratio neki građanin zaštitniku građana.
Kod nas je država stvarno ugrožena. Haraju ovi Soroševi, haraju ovi što idu po džeparac u inostranstvo, za običnu dnevnicu svašta bi uradili. Oni haraju. Skrećem vam pažnju na to.
Stavite se vi u poziciju da član 17. ovakav ostane i da bude ova formulacija "kontroliše". Ne daj bože, padne neka većina ovde ili još neki možda dodatno polude pa se izabere Nataša Kandić za to, ili Vojin Dimitrijević ili Biserko, ili ona Milić i da ne ređam sve, to je galerija likova. To je paradigma beogradskog kruga dvojke. Kada oni počnu na kvadrat da tumače svako slovo, svaku reč - šta onda?
Sećate se kako je Biljana Kovačević-Vučo tumačila. Ona i Batić su svakome zastupnici. Ko hoće da pljune na državu neka se obrati kod njih i dobija odmah drvene advokate, iz momenta.
Tu je i ona priča o dva meseca. Sudija kaže da to što smo mi uradili ne može da se primeni, odbija se tužba, ona kaže da je sve u redu, samo je nedostatak našeg zakona jer nemamo taj član. Šta je onda protivzakonito? Kako je mogla dva meseca da nam drži predavanje o tome kako nešto nije u redu?
Tu je i ova čuvena lustracija. Da li neko može da shvati šta su napravili majstori za lustraciju? Vi ne želite da iskorenite iz pravnog prometa naše zemlje zakon koji je neustavan.
Član Komisije za lustraciju je i Sima Radulović. U Nišu je, ne znam ni šta radi, ni kako radi.
Provocirali su neke sudije Vrhovnog suda, u prvoj varijanti su hteli i sudije Ustavnog suda, i taj zakon je falsifikovan. Biserka Živković ga je promenila. Prevarila je onu ženu što je bila sekretar Skupštine, da sa Ustavnog suda to prebaci na Vrhovni sud, kao što je učinjeno i kod Zakona o finansiranju političkih stranaka. To svi znaju: služba, Skupština, sve političke stranke. Znate da je čist falsifikat. To je gore i od "Bodruma" i od "Soluna".
Sada, meni da drži predavanje o lustraciji neko kome pripada Biserka Živković ili Zoran Živković. Objasnite mi, molim vas, jedino da se čovek izvrne naopako, da svuče kožu, da se izvrne naopako, da se ispsuje, da se vrati ponovo i da se zatvori. To sve kod nas prolazi.
Dragi gospodine Lončar, razmislite o ovoj ideji, da napravimo zakon o zaštitniku države, koji bi nas štitio od takvih manipulanata koji su u stanju sve da okrenu. U stanju su čak i ovo da protumače. Znam da vam nije loša namera sa ovakvim predlogom zakona. Znam i da znate da, u krajnjem slučaju, imamo neke ustavne i još neke razloge koje ističemo prilikom protivljenja za donošenje jednog ovog zakona. Videli ste po našim amandmanima, svesni smo da imate većinu, verovatno imate neki pritisak iz inostranstva pa da izgurate ovo do kraja.
Pokušali smo amandmanima da učinimo da to bude koliko-toliko podnošljivo, prihvatljivo pravno-tehnički, pravno-logički. Svi naši amandmani su u tom smislu da se koliko-toliko taj zakon uredi, da kažem - na neki način, iako mi stalno potenciramo da ne postoji ustavni osnov za ovako nešto. To ćemo uvek da potenciramo - da ne postoji ustavni osnov da se donese ovakav zakon.
Razmislite malo, ova reč "kontrola", reč "pravilnost", u režiji velikih eksperata za ljudska prava. Uzmite knjigu od Teodora Merona, napisao je neku knjižicu o ljudskim pravima. On tumači probleme humanitarnog prava u delima "Hamlet" itd.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ali, nema nijedne rečenice o ljudskim pravima Palestinaca na teritoriji Izraela, a 52 rezolucije osuđuju Izrael za kršenje ljudskih prava, obavezujuće rezolucije. Veliki ekspert ni jednu rečenicu nije posvetio onome što se dešava na njegovom kućnom pragu. Ali, zato je našao Hamleta, sva dela Šekspira, razmatrao itd. Veliki ekspert! Samo da vas podsetim, taj veliki ekspert 1998. godine zastupao Ameriku kada se donosio Rimski statut. On je bio protiv Rimskog statuta.

Vreme, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Za reč se javila narodni poslanik Snežana Lakićević- Stojačić.