Samo predsednik Skupštine ima pravo da prekida govornika. Dakle, koristim se osnovnim pravom po Poslovniku. Sada vas pitam da li sam pogrešno shvatio ili ste vi rekli da predsednik Skupštine nije razuman?

Gospodine Markoviću, da li sam dobio reč ili nisam dobio reč? Naravno, objasniću kada to budem želeo.

Oprostite, vrlo je važno zbog toga što moram da postupam po Poslovniku, a budući da sam vam izrekao dva upozorenja, za slučaj da ste rekli da neko ovde nije razuman od narodnih poslanika, u tom slučaju bih morao da vam izreknem i opomenu, pa je važno da pojasnite narodnim poslanicima, jer ste dužni da poštujete dostojanstvo ove skupštine. Budite ljubazni i recite mi.

To bi mi zaista bilo pravo zadovoljstvo, gospodine Markoviću. Ukoliko već niste u stanju da održite koncentraciju, onda pogledajte zapisnik i videćete šta sam tačno rekao. Znači, pozvao sam se na svoj razum, ali mi zaista ne pada na pamet da vam objašnjavam šta sam rekao. Konstatujte posle šta sam rekao, pa u skladu sa tim i donesite odluku da li ćete primeniti neku sankciju.

Onda vam se izvinjavam, gospodine Šaroviću, nisam shvatio da se pozivate na svoj razum. U tom slučaju nema ničega od povrede Poslovnika. Izvolite.

Gospodine Markoviću, kao prvo, molio bih vas da mi vratite vreme, a kao drugo, molio bih vas da više ne kršite svojim bahatim ponašanjem Poslovnik, da ne pravite cirkus od ove Narodne skupštine.

Budite ljubazni, vreme vam je vraćeno, a sada mi citirajte član po kome ste se javili.

Gospodine Markoviću, da li ćete prestati da me prekidate?

Nažalost, gospodine Šaroviću, ne mogu da prestanem, jer je to moja obaveza, po članu 27. predsedavam Narodnom skupštinom i u okviru toga nastojim da sve poslanike privedem ponašanju prema Poslovniku. Vas sam zamolio, u četvrtom sada javljanju po Poslovniku, da kažete po kom članu se javljate za reč po Poslovniku. Budite ljubazni i recite.

Gospodine Markoviću, vi apsolutno nemate pravo da privodite ovde poslanike bilo čemu. Vaše je da, u skladu sa članom 27, vodite sednice Narodne skupštine, u skladu sa zakonom, Poslovnikom, Ustavom Republike Srbije itd. Nemate vi ovlašćenje da privodite bilo koga bilo gde. Vi ste ovde prvi među jednakima i to morate da shvatite.
Kao drugo, ukoliko mislite da ću izgubiti živce zbog vašeg neprestanog upadanja meni u reč, onda se grdno varate. Gospodine Markoviću, imam vremena koliko god hoćete, tako da, ukoliko želite, što se mene tiče, naredna dva dana možemo da raspravljamo o Poslovniku, ima dovoljno članova.
To što vi kažete da se javljam četvrti put, javiću se, ukoliko je potrebno, i 44 puta, dok god vam ne objasnim neke odredbe Poslovnika, šta one suštinski znače. Vi možete i da potražite pomoć nekih stručnih službi, ali budite sigurni da više nećemo dozvoliti da, zbog toga da se ne bi javljali dva ili pet puta, vi na ovako brutalan način izigravate i poslanike i Narodnu skupštinu.
Dakle, povređen je član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Markoviću, vi ga ne poštujete, zato što sada pokušavate da ovde licitirate i pregovarate da li je bilo u 10,06, 10,08 ili 10,10 minuta. Ono što je činjenica, to je da nije bilo u 10,00 časova; 10,00 časova je prošlo.
Da ste hteli, mogli ste odmah to da priznate, da izbegnete ovu kompletnu raspravu. Vi to ne želite, nego želite da napravite ovde neke poslanike ludim, pa da kažete "na početku radnog dana".
Vi bi mogli svojom slobodnom voljom da tumačite kada će taj početak dana biti, ali nažalost, postoji odredba člana 85. koja je imperativnog karaktera i koja kaže da je radno vreme od 10,00 do 18,00 časova, sa prekidom od jednog sata.
Vi onda imate pravo da po osnovu svoje slobodne volje kažete da li će ta pauza biti u 10,01 ili će biti u 11,00, 12,00, 17,00 ili u bilo koje vreme. Jednostavno, vi ne možete da menjate ono što je na imperativan način određeno. Znači, nije ovo nešto što je ostavljeno na volju predsedniku Narodne skupštine.