DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 19.09.2005.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Momčilovu. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Ako sam dobio reč, gospodine Anđelkoviću, molio bih vas da me ne prekidate, kao što ste prekidali gospodina Paju Momčilova, vašom zvonjavom ste ga prekinuli, on je mislio da je vreme isteklo i zbog toga je završio svoje izlaganje.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Šaroviću, brinuo sam za vas, ostalo vam je samo par minuta i zbog toga sam to uradio.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Koliko tačno?

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
12 minuta.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Molio bih vas da mi odbijete ovo vreme.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Brinuo sam da vi ne ostanete bez mogućnosti da elaborirate zakon. Uračunaću vam i ovih 40 sekundi dodatno. Izvolite.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Gospodine Anđelkoviću, molim vas da ovo vreme sada poništite.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Ništa ne brinite, uračunaću vam ga, imate 13 minuta, umesto 12 minuta.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga smo ovde čuli u raspravi, pogotovo od poslanika iz vladajuće koalicije, kako će praktično epohalne razmere poprimiti pozitivni efekti ovih zakona koji se sada donose. Velika je šteta što i građani Srbije nisu u mogućnosti da sami pročitaju ove predloge zakona, jer kada bi ih pročitali, bili bi veoma razočarani, jer od toga što priča vladajuća koalicija praktično nema ništa.
Mi smo od ministra slušali priču o svemu i svačemu, o Holandiji, nekim stranim državama, o 1914. i kojekakvim drugim podacima koji nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim zakonima i raspravama. Naravno, on je propustio da napomene kakvi će pravi efekti ovih zakona biti.
Pokušaću, u okviru vremena koje imam na raspolaganju, da kažem nekoliko reči o svakom zakonu i da vam pokažemo da ono što možete čuti prethodnih dana sa ove govornice od strane vladajuće koaliciji apsolutno ne stoji.
Najpre, zakon o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih zarada. Znači, radi se o 1,5 neisplaćenoj penziji, odnosno novčanoj naknadi. Mi ovde vidimo već u članu 2. da neće, iako se radi o samo 1,5 penziji, doći do isplate u nekom skorijem roku, iako je danas 2005. godina. U članu 2. se kaže da će se naknada u ukupnom iznosu od 23,5 milijarde dinara obezbediti do 20. januara 2008. godine.
Čuli smo nekoliko puta Mlađana Dinkića, ministra finansija, kako tvrdi da već ove godine imamo izuzetno veliki suficit u budžetu, da je to prvi put posle ne znam koliko godina da imamo suficit. Onda se, logično, nameće pitanje zašto se tim suficitom, ako već imamo viška sredstava, ne pokriju ovi rashodi, odnosno ove obaveze koje imamo prema penzionerima, ako se zna da su penzioneri danas socijalno najugroženija kategorija, da neki od njih, nažalost, neće dočekati taj januar 2008. godine, za koji ste planirali izmirenje obaveza prema njima.
Ako se uzme da je period u kome će biti delimično pokrivane te obaveze čak dve i po godine, znači da za isplatu ove 1,5 penzije na mesečnom nivou otpada, verovali ili ne, 0,05% od te penzije. Znači da će otprilike dvadeseti deo penzije koja se duguje penzionerima biti isplaćivan svakog meseca, odnosno stizaće za naplatu svakog meseca. Ako znamo kolike su danas penzije u Srbiji, da neki penzioneri primaju po dve, tri ili četiri hiljade dinara, dvadeseti deo toga, radi se o 200-300 dinara. Dakle, to su sredstva koja su potpuno mizerna.
Mogao bih čak da kažem da je uvredljivo na ovaj način uzimati bilo kakve poene, jeftine političke poene, jer se penzionerima obećava da će im biti isplaćena neka velika sredstva i ove penzije koje im se duguju. Faktički, mi vidimo da se radi o zaista minimalnim sredstvima.
Druga stvar, član 8. kaže: "Fond će bliže urediti način utvrđivanja visine ukupnih potraživanja po svakom korisniku prava, kao i način isplate potraživanja koja se ostvaruju po odredbama ovog zakona". Pitam se zašto bi Fond bliže određivao način utvrđivanja visine ukupnih potraživanja po svakom korisniku prava? Ovo je nešto što je definitivno trebalo da bude uređeno zakonom.
Ne znam da li je tu možda opet došlo do lošeg izražavanja i da li je namera zakonodavca bila da kaže nešto drugo, ali ovo što je ovde rečeno praktično znači da je Fond ovlašćen da za svakog potencijalnog korisnika prava određuje posebne uslove po kojima će se utvrditi način utvrđivanja visine njegovih potraživanja.
To je nešto što definitivno ne može da opstane i ne bi smelo da opstane u pravnom prometu. Normalno je da bi sva pravila morala i moraju da važe za sve korisnike prava, odnosno za sve potencijalne korisnike prava mora se odrediti ista metodologija po kojoj će visina njihovih potraživanja biti određena.
Da pogledamo malo i zakon kojim se navodno vraća poljoprivrednicima 20,5 penzija koje se njima duguju. Videćemo da je ovde situacija još gora i da su uslovi po kojima će to biti rađeno neuporedivo gori nego što je za ove obične penzionere, da tako kažem.
Naravno, znamo da su poljoprivredne penzije izuzetno male. To se vidi po tome što je taj fond koji je potreban, 20 milijardi dinara, mnogo manji za 20,5 penzija poljoprivrednika, nego za 1,5 penziju običnih penzionera. To je činjenica koja govori koliko su te penzije mizerne; one se, naravno, mere stotinama dinara, nažalost. Ali je period u kome će one biti isplaćene... Odnosno, period dospevanja ovih obveznica, pogrešno sam se izrazio, naravno, poljoprivrednim penzionerima ništa neće biti isplaćeno. Oni će dobiti ove obveznice, a šta će sa tim obveznicama moći da urade to ću vam reći malo kasnije.
Kaže država da će na ukupan iznos neizmirenih obaveza biti obračunata kamata po stopi od 8,5% na godišnjem nivou za period od 20. februara 2006. do 20. februara 2010.
Pitam nadležna ministarstva – ukoliko je danas septembar 2005. godine, ukoliko se već duguje 20 penzija, znači dugovanja su već stara dve godine, zašto će se kamata obračunavati tek od 20. februara 2006. godine? Šta je sa sredstvima koja je praktično trebalo odavno da budu predata ovim penzionerima u ruke? Vi njima na ovaj način 2,5 godine držite sredstva bez ikakve kamate, jer kamata počinje da se obračunava tek od naredne godine.
Dalje, kada se već kasni dve i po godine sa obračunavanjem kamata, da li je možda država predvidela, a naravno da nije, ali to je bilo onda osnovno što je trebalo uraditi, da se i na one poreze koje poljoprivrednici duguju državi u prethodne 2,5 godine ne obračunava porez?
Dakle, da se po istom aršinu radi i za ona sredstva koja poljoprivrednici duguju državi i za ova koja država duguje poljoprivrednicima. Na ovaj način imamo dvostruke aršine.
Još jedna stvar, koja je izuzetno sporna, zašto samo kamata od 8,5%? Dakle, ukoliko država naplaćuje onima koji njoj duguju, dakle, poljoprivrednim proizvođačima, po zakonskoj zateznoj kamatnoj stopi, koja je mnogo veća od ovih 8,5%, odakle drskost i bezobrazluk da ovde bilo ko dođe i da kaže – prve dve i po godine nećemo obračunavati nikakvu kamatu, a onda ćemo vam dati 8,5%. Dakle, mislim da ovakav odnos prema poljoprivredi i selu nije dobar.
Idemo dalje, kaže – Republika će emitovati obveznice. Obveznice glase na ime, prenosive su i isplaćuju se u dinarima. Ključan je, rekao bih, član 11.
Kaže se: "Domaće pravno lice i preduzetnik, domaće fizičko lice i lica na privremenom radu u inostranstvu, kao i strano fizičko i pravno lice, mogu obveznice slobodno kupovati i prodavati na finansijskom tržištu".
Kao prvo, ne znam zašto su ovde, jer ovo je pravnički potpuno nepismeno rečeno, izdvojena fizička lica i lica na privremenom radu u inostranstvu, ako je već rečeno da i domaća i strana fizička i pravna lica imaju mogućnost trgovine ovim obveznicama. Ne znam zašto se ova kategorija posebno ovde izvlači.
Najbitnije je, a evo kaže član 9 – vlasnik obveznica može tim obveznicama plaćati porez na dodatu vrednost, akcize, porez na imovinu, porez na dohodak građana i porez na dobit korporacija.
Kada se povežu ova dva člana, dakle, slobodna trgovina, činjenica da poljoprivrednici neće moći da dobiju novac na osnovu tih obveznica, već da će jedino moći da ih prodaju na finansijskom tržištu, na primer sa tim da plaćaju porez na dobit korporacija; trebalo bi da ministar izađe ovde sa statističkim podacima koliko to poljoprivrednici kojima dugujete dvadeset i po penzija, koliko su njih vlasnici korporacija.
Mislim da apsolutno neće moći da koriste sredstva niti za plaćanje neke crne akcize, poreza na dodatu vrednost i bilo čega drugog. Jedino što će oni moći da urade sa ovim sredstvima jeste da prodaju na finansijskom tržištu te obveznice, da ih prodaju "Delti", ovima, onima koji kupuju preduzeća svakodnevno po Srbiji. Oni neće prodavati po novoj nabavnoj vrednosti koja je tim obveznicama označena, nego po daleko manjoj.
Dakle, na ovaj način opljačkali ste ih time što nisu isplaćene penzije. Nova je pljačka što se ne obračunava kamata, a treća i najveća pljačka tek sledi, tako što će ova sredstva od 20 milijardi dinara biti kupljena za mnogo manji novac i onda će tim parama biti kupovana preduzeća po Srbiji.
Rekao bih još samo par reči o Predlogu zakona o uplati doprinosa za PIO za pojedine kategorije osiguranika. Dakle, kaže se na početku da pravo na uplatu doprinosa, a to je ovo čuveno povezivanje o kome smo dosta čuli, kaže član 2 – pravo na uplatu doprinosa ima lice koje je u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2000. godine bilo u radnom odnosu u preduzeću, finansijskoj organizaciji, zemljoradničkoj zadruzi, a koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje. Pravo na uplatu u skladu sa zakonom ima lice koje je bilo u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je u tom periodu bio pokrenut stečaj ili likvidacija.
Kao prvo, zakon kaže da pravo ima lice, a videćete veoma jasno iz narednih članova da to pravo ne postoji, nego da tek eventualno, po nekim uslovima može da se ostvari. Zašto samo do 31. decembra 2003. godine? Šta je sa onima kojima doprinosi nisu uplaćivani i 2004. godine, a znamo da takvih ima dosta.
Dalje, kaže – zahtev za uplatu doprinosa podnosi poslodavac, ako su radnici još uvek u radnom odnosu kod poslodavca. Šta ako ne podnese? Nema kaznenih odredbi i to je veoma zanimljivo, jer veoma rado u svim zakonima koje donosite propisujete kaznene odredbe i, rekao bih, drakonske kazne za sve one koji neku obavezu ne izvrše. Imajući u vidu da bi izvršenje ove obaveze poslodavca dovelo do toga da se povećaju obaveze države prema zaposlenima, vi ste jednostavno njih na taj način što nema kaznenih odredbi stimulisali praktično da to ne rade.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, veoma brzo. Dalje, član 7. kaže da je fond dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva.
Dakle, rok za podnošenje zahteva je tri meseca i ako smo svesni da mnogi građani, a pogotovo tamo gde su preduzeća otišla u stečaj ili likvidaciju, neće moći da dođu do svih potrebnih dokumenata za podnošenje zahteva, znači, ako prođe rok od tri meseca oni neće moći da ostvare pravo u skladu sa ovim zakonom, a onda se daje fondu dodatnih 12 meseci da donese rešenje. Ovde se ponavlja slična situacija, a opet nema kaznenih odredbi, šta će biti ako fond i posle dve godine ne donese rešenje? Ništa.
Pravo na utvrđivanje staža osiguranja stiče se, dakle, tek u trenutku kada se fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta. Dakle, kada neko stekne ovo prvo pravo, pravo na uplatu, tek će onda, u skladu sa mogućnostima budžeta, eventualno steći pravo na uplatu ovih doprinosa.
Dalje, tek po uplati doprinosa, odnosno po prenosu sredstava iz stava 3. ovog člana, fond donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja. Ovde može proći i dve, i tri ili pet godina, i tek od tog trenutka će neko moći da ostvaruje pravo na penziju, odnosno na povećanu penziju ukoliko je stekao penziju ali mu je bio upisan manji broj godina radnog staža, a o čemu nam govori član 9. gde kaže – pravo na penziju stiče se najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom.
Završiću zaista za nekoliko sekundi. Najbolji pokazatelj kakvi su vam ovi zakoni... Nemam vremena da pročitam ovo iz svih zakona, svi kažu isto, kaže – procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. Dakle, ovo je iz obrazloženja koje nam je dostavila Vlada Republike Srbije. Tu se na najjasniji način vidi kakvi će biti efekti ovih zakona na život građana Srbije, a neće biti nikakvi, odnosno svakako neće biti pozitivni. Jedini efekat je davanje tog nekog lažnog obećanja.
Kaže u obrazloženju – za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. Da li može neko da kaže – uplatićemo vam staž ili ovo ćemo ili ono ćemo, i da kaže da za to nisu potrebna nikakva finansijska sredstva. Na ovaj način Vlada jedino preuzima neke obaveze koje će možda dospeti, a možda i neće za dve ili tri godine.
Dalje se kaže – takođe neće doći do povećanja potrebnih sredstava na rashodnoj strani, odnosno sredstva za isplatu penzija ostaju na planiranom nivou. Dakle, dragi naši penzioneri, da ne biste previše razmišljali da li ćete imati nešto od ovoga i da li ćete dobiti neki dinar više, Vlada je unapred u obrazloženju rekla da, ponoviću još jednom, sredstva za isplatu penzija ostaju na planiranom nivou. Procenjuje se da se radi uglavnom o povezivanju staža za postojeće penzionere, odnosno osiguranicima koji će tek u budućem periodu steći pravo na penziju. Moguć je relativno mali priliv novih korisnika penzije, čiji se broj ne može tačno kvantifikovati, ali se sigurno ne očekuje značajan porast rashoda po osnovu priliva korisnika penzije iz ove kategorije. Hvala.