Poštovani narodni poslanici, još jednom dobar dan, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od 1/3 narodnih poslanika i da možemo da počnemo radni dan.
Odmah na početku jedno obaveštenje: molim vas, 40. sednica Odbora za pravosuđe i upravu biće nastavljena odmah, u sali na trećem spratu. Dakle, članovi Odbora za pravosuđe i upravu, odmah na rad u Odboru za pravosuđe i upravu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1-5. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PIO, DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA, UPLATI DOPRINOSA ZA ZAPOSLENE I PRETVARANjU NEISPLAĆENIH PENZIJA U JAVNI DUG (nastavak)
Reč ima Momir Marković, narodni poslanik, a neka se pripremi Nataša Jovanović, a zatim redosledom.

Dame i gospodo narodni poslanici, još u četvrtak u 18,30 časova predsednik Skupštine (a posle toga i predsedavajući još jednom do kraja radnog vremena) pozvao me da se pripremim da izađem za govornicu. Razlog što se tek danas obraćam je vrlo jednostavan. Od 18,30 do 20,00 časova, koliko smo radili, dve poslaničke grupe, iz DOS-a i jedna i druga, dokazivale su građanima  Srbije ko je veći lopov. Da li je veći lopovluk uzeti proviziju za Cementaru Popovac ili uzeti državne pare i od njih napraviti Nacionalnu štedionicu i posle je privatizovati; da li je veći lopovluk glasati iz Bodruma ili uzeti pare kod privatizacije "Knjaza Miloša"; da li je veći lopovluk uzeti pare kod neke od privatizacija, recimo "US Steel", ili ucenjivati Vladu Srbije pa za svako glasanje, za svaki izlazak, za svaki zakonski projekat tražiti mesto u upravnim odborima ili solarno plaćanje, što će reći "pare na sunce".
Tako su građani Srbije sat i po, mada ja mislim da je i to malo, slušali o "prljavom vešu", svim lopovlucima, o tome šta je dosovska vlast od "buldožer revolucije" naovamo pokrala. Danas je svima jasno da razlike između onog DOS-a do 2003. i ovog DOS-a od 2003. vrlo malo ima. Ima časnih ljudi u ovoj poslaničkoj grupi u vladajućoj koaliciji, ali u odnosu na one koji su već omastili brke taj broj je relativno mali.
Slušao sam izlaganje ministra Lalovića, i siguran sam da je ministar Lalović ubedio poslanika Lalovića da glasa za ove zakonske projekte. Slušao sam i izlaganje ministra Dinkića i ubeđen sam da je i ministar Dinkić poslanika Lalovića ubedio da glasa za ove zakonske projekte, poslanika Lalovića u čijim rukama je danas sudbina cele Srbije, penzionera, zaposlenih, zdravstva, školstva i svega ostalog, posredno ili neposredno, a poslanik Lalović ili ministar Lalović, kako hoćete, nema poslaničku grupu. Kome on pripada?
Da li se može takvom čoveku, koji je tako hladno prodao i ono malo glasača koji su glasali za njegovu stranku, dozvoliti da danas odlučuje o penzijama, da sutra odlučuje o socijalnom programu, da prekosutra odlučuje o zapošljavanju itd.
Mislim da Srbija konačno mora da stavi tačku na voluntarizam pojedinih, čije će mesto odmah posle sledećih izbora biti na političkom bunjištu Srbije.
Opet se po četiri ili pet zakonskih projekata da poslanicima, objedini se rasprava i opet se onemoguće poslanici pre svega SRS, jer ostale stranke vrlo malo izlaze za govornicu i uglavnom ne potroše vreme, da kažu šta imaju po ovim zakonskim projektima.
Ja ću početi analizu ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od kraja, pa ću početi od člana 79. koji kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjuje se od 1. januara 2006. godine". Ovu praksu da se primenjuje godinu dana, šest meseci, tri meseca nakon što je stupio na snagu, vi ste uveli.
Međutim, ovde postoje bar još dva bisera u ovom članu: "Odredaba člana 22. stav 3. i člana 75. stav 3. ovog zakona, koje će se primenjivati od 1. aprila 2006. godine", kaže se u drugom stavu. U trećem stavu se kaže – odredbe člana 1, 23, 24, 25, 26, 27., itd. do člana 50, i člana 54, 60. i 61. primenjivaće se od 1. januara 2007. godine, a to je zakon koji donosimo danas.
Dva člana će se primenjivati od sutra, tri člana će se primenjivati od kraja godine, devet članova će se primenjivati od kraja 2006. godine i nekih 15 ili 20 članova će se primenjivati od 2007. godine. Ovo mi liči kao kada bi, recimo, otpravnik vozova najavio dolazak voza u železničku stanicu, pa da kaže – brzi voz stiže na 1, 2, 3, 4. i 5. kolosek. Neverovatno! U zakonskoj praksi ovakva primena zakona do sada nije postojala. Međutim, s obzirom da ste vi inovatori, racionalizatori i pronalazači, neće me iznenaditi da donesete predlog zakona za koji ćemo glasati, a koji će se primenjivati od 2006. godine.
Ministar Lalović kaže da ovaj zakon nikoga ne pogađa, penzije se ne smanjuju. Starosnu granicu ste pomerili za dve godine, to je član 19. Porodična penzija je takođe pomerena za dve godine, to je član 29. Visina penzije – 25%, u članu 76, a 25% prosečnog ličnog dohotka je, dame i gospodo narodni poslanici, 4.200 dinara, tolika će biti najniža penzija. Kada penzioner odvoji za hleb i mleko 2.000, za kiriju, struju, za sve ono što ste mu natovarili, da li može da se živi sa 4.000?. Uostalom, neki od poslanika su pokušali da žive od prosečnog ličnog dohotka prošle ili pretprošle godine, pa nisu izgurali mesec dana.
Danas, kada i penziono i invalidsko dovodite na ovu granu, kada ste zdravstveno doveli na ove grane da se 3/4 lekova kupuju, kada jedan lek košta preko 1.000 dinara, pitam vas – kako može da se živi?
Zahvaljujući vama, gospodo iz vladajuće koalicije, imamo 1.300.000 penzionera, imamo oko 1.000.000 nezaposlenih, bar 600.000 ako ne i više je upravo zahvaljujući tome što vi od 2000. vodite ovu državu.
Imamo oko šest miliona gladnih u Srbiji, jedan radi, jedan je penzioner, jedan je nezaposlen, a jedan radi u onim agencijama, narodnim kancelarijama, u kancelarijama zaštitnika građana ili kako ste već krstili svu onu birokratiju koju ste prvo zakonski provukli kroz skupštinu, a onda pozapošljavali sve one koji su vam ikada jednu plakatu zalepili na banderu.
Kaže se, neće se smanjivati penzije. Šta je nego smanjenje usklađivanje penzija jednom godišnje? Do sada smo imali dva puta usklađivanje penzija sa troškovima života. Koliko-toliko penzije su uspevale pomalo da prate rast troškova života. Danas ćete jednom godišnje usklađivati. Danas ćete doći u situaciju da su za dve godine penzije srozane bar za 40%. To je činjenica. To ovaj vaš zakonski projekat predlaže.
Druga velika obmana koju pripremate je ovaj zakon o dobrovoljnom penzijskom osiguranju. Vrlo jednostavno, prvo ste pustili vaše tajkune da se dobro potkože, što bi kod mene u selu rekli, da prikupe kapital i danas će oni otvarati društva za dobrovoljno osiguranje. Drugi para za to nemaju. Stvarate opet, samo na drugačiji način, Dafinu i Jezdu.
Šta će se desiti? U ovom projektu u jednom od članova Predloga zakona imate predviđen stečaj za ta osiguravajuća društva. Šta će se desiti sa onima koji su ulagali pare u ta društva, a ona odu u stečaj? Ko će tim ljudima nadoknaditi pare? Ko će tim ljudima nadoknaditi sve ono što su uložili?
Dalje, zašto bi čovek ulagao u ovo vaše dobrovoljno osiguranje, a ne uloži, recimo, u banku? I tamo mu raste kamata, jeste da je manja nego kamata koju vi predviđate, ali je sigurnije. Bilo bi sigurnije i tačnije da imamo državne banke. Mi državnih banaka nemamo. Ove koje su došle iz inostranstva, došle su da pokupe kapital i da odu.
Otkrivate aferu za aferom. Činjenica je da su ove sudije Vrhovnog suda i tužioci vaši ljudi. Vi ste ih postavili. Vi presaberite ko je to, da li je to Nataša Mićić u doba "Sablje", u doba vanrednog stanja imenovala ove ljude ili su postavljeni pre ili posle. Ali, vi se dogovorite.
Što se tiče ovog poslednjeg, svađe između Dinkića i Davinića, imam informaciju da su veče pre toga bili na večeri, napili se, posvađali se i sada država treba da ispašta zbog toga.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću.
Reč ima gospođica Nataša Jovanović, neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, molim vas da utišate vaše poslanike iz skupštinske većine, jer gospodin Marković nije krenuo da govori šta su ova dvojica večerala. Kada bi krenuo sa tim spiskom, sa jelom i pićem, uhvatili biste se za glavu, kao da su jeli pečene žirafe. Bilo je takvih računa, tako su se častili.
Što se tiče ovih zakona koje su nam predložili Mlađan Dinkić i Slobodan Lalović, SRS već mesecima ukazuje javnosti Srbije, penzionerima i građanima koji tek treba da dođu do starosne granice, definisane vašim predlogom zakona, da idu u penziju, da je zakon veoma loš, da će da dovede do socijalnih pomeranja i velikih problema u svakom smislu za građane Srbije, što se pokazuje svuda i na svakom mestu.
Juče sam celoga dana boravila u Kuli, u mestu koje je primamljivo za sve političke stranke u Srbiji. Neke su shvatile da je Kula glavno poprište političkih zbivanja i misle da imaju svoju šansu.
Mogu da vas obavestim da SRS ulazi u finiš svoje pobedničke kampanje u toj opštini i da će građani Kule 25. septembra svakako, na svim biračkim mestima, glasati za listu SRS - Tomislav Nikolić.
Kada sam sinoć, posle celodnevnog obilaska opštine Kula, došla u Mesnu zajednicu Sivac, na tribinu koju je zakazala Srpska radikalna stranka, građani su me ispred sale Doma kulture, okupljeni u velikom broju, koji su sačekali predsednika opštine gospodina Tihomira Đuričića, a i nas koji smo učestvovali na tribini, prvo pitali šta će biti sa zakonom koji je predložio Slobodan Lalović, verovatno imajući u vidu amandmane, odnosno najavu poslaničke grupe SPS da neće glasati za zakone ako se ne usvoje njihovi amandmani. Odgovor na to pitanje građani će dobiti u danu za glasanje.
U jednom dužem razgovoru sa njima, dok je tribina sinoć trajala, u prepunoj sali Doma kulture u Sivcu, postavila su se pojedinačna pitanja za neke građane, koji su veoma zabrinuti za svoju budućnost i za ljude koji ne znaju šta i gde dalje.
Poverenje u Vladu Republike Srbije je, prema istraživanjima javnog mnjenja, iz dana u dan sve manje i manje. Kategorija penzionera, kojih je 1.300.000, pa oni koji su blizu starosne granice i radne granice da sačekaju penziju, takođe nekoliko stotina hiljada, pa preko milion nezaposlenih, pa njihova deca, pa četiri miliona gladnih ispod granice siromaštva u Srbiji.
Sada dođete do činjenice da Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Lalović, predlaže da se penzije usklađuju jednom godišnje, da taj proces ide postepeno i da se usklađuje sa rastom troškova života.
Kolundžić Hajnalka iz Kule, odnosno iz Sivca postavila je jedno pitanje, molila me je sinoć, rekla sam da ću pitati ministra, koga ovde nema, šta da radi ona, koja ima 37 godina beneficiranog radnog staža, koja je radila na najtežim poslovima u propaloj kulskoj štofari, sa 50 godina života, odnosno 51 naredne dve godine; 37 godina beneficiranog radnog staža, 51 godina života, fabrika propala i upropašćena za vreme DOS-ovske vladavine, rasprodata, uništena, kao i sve u Srbiji. Žena nema posao.
Šta ćete vi sa jednim od takvih slučajeva? Kako da objasnite penzionerima i vašim članovima porodica i svima onim koji vas pitaju da će penzije da se usklađuju jednom godišnje samo sa rastom troškova života?
Molila bih narodne poslanike iz tzv. vladajuće većine da obrate pažnju na ono što ću da govorim u narednih nekoliko minuta. Radi se o onome šta sadrži prosečna potrošačka korpa proizvoda za juni mesec 2005. godine, jer je to osnovni reper po kome se utvrđuju troškovi života na osnovu kojih će da se obračunava penzija u Srbiji.
Bilo je ovde poslanika koji su pristali na vrstu eksperimenta – kako preživeti sa prosečnom platom u Srbiji. Poslanici koji su učestvovali u tom "fantastičnom" projektu, sa 12 hiljada dinara budžeta, sami su priznali, kao i gospodin Vučić, posle sedam dana da je to nemoguće – da živite bez plaćanja računa, da svakoga dana pojedete po jednu pogačicu, da popijete malo vode, izvinite, ali to nije moguće.
Sada objasnite penzionerima u Srbiji i gospođi Kolundžić, koja ne zna kako da stekne penziju posle godina mukotrpnog rada, i ne samo meštanima Sivca i cele Kule, već i Kragujevca, Beograda, Pirota, Vranja, cele Srbije, kako da preživi penzioner sa vašim usklađivanjem zarada kada prosečna potrošačka korpa, prema vama i Republičkom zavodu za statistiku, recimo, za period od mesec dana za četvoročlanu porodicu predviđa, zamislite fantastičnih 11 litara jogurta; za četiri člana porodice - 11 litara jogurta za mesec dana. Kako ovde piše, kako ste vi to izračunali, to je, dakle, nepune dve čaše dnevno, pa da se dogovore otac i majka sa dvoje dece ko će da popije; naravno, roditelji će uvek da daju svojoj deci, a da li je toj deci dovoljno.
Sa cenom koja je, najblaže rečeno, fingirana lažete građane Srbije. Republički zavod za statistiku, prema kome će da se usklađuju penzije, na osnovu prikaza troškova života – možete da vidite da su krompir, pasulj, crni luk, spanać, boranija, sladak kupus, grašak u mahunama, krastavac, paradajz, paradajz pire u tegli, jagode, trešnje, banane, limun, breskve, kajsije, džem i sve ovo što je ovde nabrojano u gramima minimum minimuma, sa lažnim cenama koje ne postoje ni u jednoj radnji u Srbiji, da vi sada odete i to da kupite.
Lako je vama, dakle, lako je sa poslaničkim platama, lako je možda Dinkiću, lako je Mirosinki, lako je članovima Vlade, ali šta da radi jedan penzioner, šta da radi onaj koji nema danas mogućnosti da izdvoji 100 dinara da kupi jednu veknu hleba, litar mleka ili još nešto uz to što mu preostane.
Pretpostavljam da ste dobro istrenirani ili ste pripremljeni, vi koji branite ovaj predlog Vlade, da govorite suprotno, ali ovo je jezik činjenica i brojki. Ove brojke su neumoljive i kažu da prosečna potrošačka korpa proizvoda za juni mesec u 2005. godini...
I zaista je besmisleno da jednom penzioneru kažete da ćete da usklađujete na ovakav način penzije, da mu nabrajate ono što je za njega misaona imenica, kao što su sveži šaran, juneće meso bez kostiju, razni proizvodi koji spadaju u dezerte, pa mlečna čokolada, pa bombone, razni keksevi, skupocena sredstva za higijenu, jer to jedan penzioner nema.
On mora da odluči: ili će da kupi minimum sredstava za higijenu ili će da kupi nešto da jede; ovde nema ostalih troškova života, električne energije, komunalija i svega onoga što jedan penzioner treba da plati.
Kako ide ta vaša skala i način usklađivanja po Lalovićevom zakonu, za nekoliko godina će penzije u nominalnom iznosu u odnosu na današnji dan, 19. septembar biti manje za 50%.
Posebna priča je investicioni penzioni fond koji nam predlaže Mlađan Dinkić. Poslanici, pa čak i ovi iz vladajuće strukture, koji se malo više interesuju za događanja što se tiče kretanja tržišta novca i kapitala u svetu, znaju da se pre nešto više od godinu dana u Americi desila najveća finansijska afera sa investicionim fondom Enron koji je krahirao za samo jedan jedini dan.
Što se tiče srpskih japija i onih koji će da se bave špekulacijama na berzi kapitala i hartija od vrednosti, stvari su veoma jasne.
Evo ih, sede u vrhu državne vlasti, možda ih vi i ne vidite golim okom, da sada kažu – ja sam taj i taj, ali oni se nalaze po bankama koje su pod Dinkićevom kontrolom, u finansijskom sektoru, koji kontrolišu Dinkić i Radovan Jelašić.
Oni, tj. špekulanti na berzi kapitala i hartija od vrednosti su spremni da takvom jednom prevarom, kao što je namamljivanje građana da dođu i ulože sredstva, izigraju eventualno poverenje ljudi koje pozivate da ulažu u ovaj fond za drugi ili treći stub penzionog osiguranja, dakle, za samo jednu noć, kao što se to u Americi desilo.
Te berzanske kalkulacije su zapravo za njih najunosniji biznis i ovih dana mnogi ekonomski stručnjaci, koji se bar deklarišu da nisu pripadnici političkih stranaka, jasno govore o tome da će to biti pogodan teren za one koji će u budućnosti, bez privrede, jer je privreda potpuno uništena, bez pokretanja proizvodnje, kroz skupe bankarske kredite, kroz špekulacije na berzi da se bogate, naročito oni pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti, za pojedine političke grupacije, naročito ova iz čijih redova su ministar i guverner.
Što se tiče dosadašnjeg iskustva, kada već predlažete i pozivate građane da ulažu u ovaj fond, pravo pitanje za Mlađana Dinkića koji je danas opet pobegao, a čujem da će ići u Crvenku i okolinu da deli građanima po kilogram ili dva kilograma šećera, on i onaj njegov nesrećni Popović iz G17 plus... Pa da im da i po ceo kamion šećera, građani Crvenke će glasati za SRS, pouzdano vam to tvrdim (juče sam došla, bila sam tamo), i svi meštani Kule, pa i svih okolnih sela, na svim biračkim mestima.
Ali, to dovoljno govori o njemu, kakav je on, baš kao i Miroljub Labus koji je pre nekoliko dana otišao, zamislite, sa 17 telohranitelja i pet službenih automobila. Nije ništa bolji ni Bogoljub Karić sa svom svojom braćom i bulumentom od jednog autobusa i opranih svega 600 miliona evra narodnih para i kapitala.
Završiću sa onim kako ja vidim da će da posluje taj investicioni fond. Bogoljub Karić, koji se nakrao na narodnoj muci, čija ćerka, a i članovi porodice su prodali više kompakt diskova nego Zdravko Čolić, Bitlsi, Rolingstonsi zajedno, čija je supruga zaradila prošle godine 18 ili 20 miliona evra, svakako neće da ulaže u vaš fond.
Zato upozoravam građane koji su možda spremni da to urade da im je bolje da sačekaju vreme kada će državnim finansijama da upravljaju drugi ljudi, kada to neće biti oni koji pripadaju G17 plus, koji pripadaju vladajućoj strukturi, a sada ih predvodi Vojislav Koštunica.
Zašto vam to kažem? Zato što vam je dovoljan razlog, građani Srbije, da to ne uradite činjenica da račun Agencije za sanaciju banaka nije kod Narodne banke Srbije, kako vam je to obećano, koja navodno treba da ima centralnu regulativu kada su u pitanju javne finansije, nego je račun Agencije za sanaciju banaka (za koju ste vi ovde glasali), a to je državni račun, kod jedne privatne banke, pogodite koje.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Sulejman Spaho.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo narodni poslanici, pokušaću da govorim o ovom zakonu iz jedne drugačije perspektive.
Neću govoriti onako kako se o njemu raspravljalo u četvrtak, i od jutros, iz prostog razloga što je ovaj zakon vododelnica u svim državama kako se profilišu partije levice, a kako se profilišu partije desnice.
U nekim državama u okruženju vlade su padale zbog reformisanja penzionog sistema i svaki put kada je ta tačka dolazila na dnevni red dolazilo je do prevremenih parlamentarnih ili predsedničkih izbora, u zavisnosti od sistema u državi.
Takođe, ovo je svakodnevna tema u svim parlamentima u Zapadnoj Evropi, jer ovo nije samo politički problem, dnevno politički problem, ovo je ideološki problem.
Postoje dve grupe partija u svakoj državi na svetu, a to su partije levice i desnice, i politika i jedne i druge vrlo je jasna. Partije levice su uvek za povećanje broja tih zaštitnih socijalnih mera, za veće zahvate i veće doprinose, jer se partije levice vode logikom da socijalne subvencije dovode do socijalnog blagostanja.
Imamo i politiku desnice, ona se svodi na ohrabrivanje investicija, na realnu meru zahvatanja, a sve to posle ide u socijalne fondove za penzije i razna socijalna davanja i doprinose, jer je logika desnice da privredne subvencije dovode do socijalnog blagostanja.
Dakle, dva osnovna postulata, jer svašta se dešavalo u državama, levica je prelazila desno, a desnica levo, ali ovo su dva osnovna postulata.
Šta se desilo u Evropskoj uniji kada su ovakav sistem kakav mi pokušavamo da uvedemo promenile dve najveće levičarske vlade, mislim na Francusku i na Nemačku, samo da uporedimo ekonomske i privredne parametre, jer dve najveće kontinentalne industrijske sile ipak određuju trendove u celoj Evropi, kako privredne, a tako i ekonomske i socijalne.
Žospen je imao logiku da krene sa smanjivanjem broja sati u radnoj nedelji. Danas se u Francuskoj radi 35 sati nedeljno. Da li mislite da je francuska roba igde više konkurentna, da li mislite da oni nemaju problem nezaposlenosti? Ne, kapital se seli.
Posle promene vlasti, posle prošlogodišnjih izbora, krenulo se i tamo u rezanje ovih i smanjivanje broja socijalnih subvencija.
U proteklih osam godina u staroj Evropi, 15 članica Evropske unije, otvoreno je milion radnih mesta. Samo za poređenje, u SAD je u tom periodu otvoreno oko 10 miliona novih radnih mesta, jer investitori nisu mogli da pokriju tolika socijalna davanja i istovremeno da reinvestiraju iz svog kapitala u nova radna mesta.
Porast bruto društvenog proizvoda ukupno u EU za prošlu godinu, pod velikim uticajem tih velikih socijalnih kriterijuma, većih socijalnih davanja, iznosi 3,5%, i to samo zahvaljujući istočnoj Evropi, odnosno ovim novim članicama EU u kojima je rast BDP oko 7%, u tzv. staroj Evropi je 1,5%. Vrhunac svega je socijalno blagostanje u Nemačkoj, koje je dovelo prošle godine do zatvaranja 100.000 radnih mesta mesečno.
Jednostavno, te dve velike privrede nisu uspele da isfinansiraju sva socijalna davanja koja su po novim zakonima bila zagarantovana svim nosiocima penzionog, invalidskog, zdravstvenog i ostalih osiguranja.
Ova vlada sada pokušava jednim zakonom, koji nije ništa različit nego zakon iz doba Margaret Tačer u Velikoj Britaniji, zakon iz doba Helmuta Kola u Nemačkoj, ili novi francuski zakoni sada iz perioda Žaka Širaka, da podstakne investicije, da otvaranjem novih radnih mesta napravi klimu da u budućnosti imamo realna zahvatanja iz budžeta, realne naplate penzija i da pokušamo da racionalnije upravljamo onim što se zove javni prihod.
Za PIO fond prošle godine ova skupština je odobrila dve milijarde evra. Poređenja radi, jedno radno mesto u Srbiji danas košta pet do sedam hiljada evra, u zavisnosti od toga kakvo je radno mesto. Sa infrastrukturnim radovima koji su potrebni, jer se negde otvaraju radna mesta i u nerazvijenim područjima, to je 10.000 evra. Sa ovih dve milijarde evra Srbija je mogla da otvori 200.000 radnih mesta i u narednih 10 godina mogla je da reši pitanje nezaposlenosti. Naravno, to je idealna slika. Ne može tako, moraju se uplaćivati sredstva i u fondove PIO.
Mislim da moramo budžet racionalnije trošiti, malo drugačije strukturirati. Neću da me neko shvati da sam protiv penzionera, jer će se ionako ovaj zakon primenjivati i transformisati u narednih 10 godina, ali prosto želim da u Srbiji zaživi nešto što je ustanovljeno kao princip u celoj Evropi.
Objasnite situaciju, recimo, da imate jednog diplomiranog inženjera tehnologije koji je radio u "Viskozi" iz Loznice pun radni staž i jednog diplomiranog inženjera tehnologije koji je radio ceo radni staž u NIS-u. Prošli su iste stepenice, od referenta, pripravnika, do nekog direktora. Jedan danas ima penziju 6.000 dinara, a drugi ima 30.000 dinara. Kako je to moguće?
Dakle, nije ustanovljen princip koji je ustanovljen u ostalim zapadnim državama. Osnovica za penziju sa istim znanjem, istim zvanjem, istim kvalifikacijama, jeste ista. Onaj ko hoće dodatno osiguranje, taj će uplaćivati u privatne penzione fondove i posle ubirati te privilegije, kada ode u penziju.
Ovo je jedan reformski, suštinski zakon, čiji će se efekti pokazati od 2007. godine. Dokaz toga da jeste reformski i da treba da očekujemo efekte od 2007. godine u pogledu otvaranja novih radnih mesta jeste izveštaj Svetske banke, jeste jedan tekst iz slovenačkog privrednog nedeljnika "Finance", koji govori o Srbiji kao novoj destinaciji za slovenački kapital i u kojem slovenački privrednici izražavaju zabrinutost da ne krene seoba kapitala ka Srbiji.
Naravno, Srbija nije ni Nemačka, nije ni Francuska. Ne možemo uraditi u potpunosti ono što su tamo vlade desnog centra uradile po dolasku na vlast, jer imamo ne samo drugačije političke probleme, o kojima ne želim sada da govorim, nego drugačije i socijalne i ekonomske probleme. Ovo je država, mislim, sa najvećim učešćem penzionera u ukupnoj populaciji. Svestan sam da zbog toga moramo praviti dogovor sa strankama levice. Mislim da treba prihvatiti određene amandmane SPS-a i DS-a.
Ima i nekih nelogičnosti u zakonu, poput onoga da se, recimo, beneficirani radni staž garantuje samo pripadnicima MUP-a, Vojske, BIA-e i MIP-a. Neke kategorije, poput rudara, balerina, daktilografkinja i ostalih koji su se nalazili u prethodnom zakonu, izbačene su. Dakle, ta rešenja treba vratiti, kako bi ovaj zakon dobio jednu nedvosmislenu i stratešku podršku i kako bi se sistem menjao u narednih 10 godina, kako je i predviđeno.
Kada sam već govorio o politici partija desnog centra u ovoj oblasti, moram da kažem da je jedan od osnovnih principa partija desnog centra princip političke korektnosti. Mislim da je i te kako politički korektno da se založimo za povezivanje radnog staža za više od 100.000 ljudi kojima to nije uplaćivano u periodu 1993, 1994. i 1995. godine, pa sve do 2000. godine. Mislim da je politički korektno da se iz budžeta Vlade Republike Srbije tim ljudima nadoknadi ono što su im uskratila njihova matična preduzeća, kako bi oni mogli da ostvaruju svoja prava kao i svi ostali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho, a neka se pripremi narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme vikenda sam pozvan od lozničkih penzionera na njihov sastanak, gde je bila konstruktivna diskusija baš o ovom zakonu i došli smo do zaključka da ovaj zakon nije dobar za penzionere, jer bi ovaj zakon doveo do smrtne presude što se tiče penzionera. Takođe su penzioneri zamolili da ja zamolim poslanike iz vlasti da ne glasaju za ovaj zakon, jer ima dva razloga: jedan što nije dobar, a drugi, ako ga izglasate, ti penzioneri koji budu sposobni, čak i oni koji budu u kolicima izaći će na ulice i protestovati zbog toga.
Diskutujući sa njima došao sam do zaključka da SPS ima još uvek podršku penzionera, pa su i njih zamolili da ne glasaju za ovaj zakon. Glasajući za taj zakon socijalisti bi izgubili i ovo malo što imaju u parlamentu.
U trenutku kad više od tri trećine naših najstarijih sugrađana jedva preživi mesec, sa oko 10.000 dinara prosečne penzije, Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, na čelu sa Lalovićem, priprema novu reformu penzionog fonda, pod izgovorom da MMF insistira na smanjenju javne potrošnje. Lično stičem utisak da je najkraći put preko penzionog čeka smanjiti javnu potrošnju, što za mene nema nikakve logike.
Ministar takođe obećava da nova reforma neće umanjiti penzije, a to takođe nije tačno. Sam nacrt zakona koji predviđa novu reformu penzionog sistema neprihvatljiv je za penzionere zbog toga što se uvodi novi način usklađivanja penzija, napušta usklađivanje penzija prema rastu zarade zaposlenih i uvodi samo troškovni princip. To bi značilo drastično pogoršanje i ovako teškog materijalnog položaja penzionera.
Isto tako, predviđa da se usklađivanje penzija sa troškovima života vrši samo dva puta godišnje, što takođe nije dobro. Ovakav način usklađivanja penzija doveo bi do toga da bi se penzije umanjile za 30%, tako da bi u zaradama zaposlenih učestvovale tek negde oko 40%, a to bi bila unapred doneta smrtna kazna za penzionere. Pošto smrtna kazna zakonom ne postoji, naši dragi penzioneri bi na ulicama umirali bez sudske presude.
Nacrt zakona isto tako predviđa da najniži iznos penzija bude 25% od prosečne zarade zaposlenih, odnosno da ne može iznositi manje od 20% od ove zarade, ali ako se ima u vidu da je prosečna zarada u junu mesecu ove godine bila 17.000 dinara, tu je svaka računica suvišna.
Ima još odredbi u ovom zakonu koje su u suprotnosti sa Ustavom, što je slučaj sa ukidanjem stečenih prava penzionera. Međutim, ova dva napred navedena primera su najznačajnija, jer se tiču daljeg opstanka milionskog dela našeg društva. Zbog ovako lošeg Predloga zakona SRS neće glasati za ovaj zakon, a takođe neće glasati jer bi ovim zakonom izglasali smrtnu presudu penzionerima.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, pa potom Nemanja Šarović.

Poštovani narodni poslanici, bili smo svedoci da je na početku ove sednice vladala jedna svečana atmosfera, čestitarska, puno optimizma je bilo izneto u ekspozeima, kako ministra Lalovića tako i gospodina Dinkića.
Ono što pada u oči i što je vrlo interesantna stvar jeste da oni koji treba da brane zakon pred ovom skupštinom ne prisustvuju našim zasedanjima. To nije ništa novo, nije neuobičajeno i uvek sam govorio da oni na neki način omalovažavaju Skupštinu. Moram da priznam da sam shvatio da je to možda delimično tačno.
Naime, postoji jedan daleko važniji i praktičniji razlog zbog čega ne prisustvuju našim seansama, a to je što ne poznaju materiju koju bi trebalo ovde da brane. Pokušaću da to dokumentujem i nadam se da će većina shvatiti o čemu se radi.
Nažalost, moram da kažem da sa ovim setom zakona ova vlada konačno pokazuje svoj pravi lik. Jedno uređeno i civilizovano društvo poznaje se prema odnosu prema siromašnima, prema slabima. Ko su ugrožene kategorije?
Složićete se svi da su to naši penzioneri, naša deca, invalidi i hendikepirane osobe. Ova država uveliko udara u interese invalida. Imali ste pretnju njihovih demonstracija ispred hale "Limes" zbog poreza koji moraju da plaćaju na prevozna sredstva, na automobile, a ovim setom zakona udara se i te kako na standard i životnu budućnost naših penzionera. Još je ostalo da se udari po deci i onda imamo kompletnu sliku kakva je naša vlada.
Šta je problem kod ovog seta zakona? Prosto, narodski rečeno, ovaj zakon nije pisan od strane naših stručnjaka i od ljudi koji je trebalo da brane ovaj zakon, nego od stranaca. U beogradskom hotelu "Hajat" 12. novembra održan je okrugli sto o reformi penzijskog sistema u Srbiji, pod nazivom "Do penzije tri stubića".
Jedan od učesnika konferencije, gospodin Predrag Kovačević, kaže – zakon je radio tim stručnjaka iz Ministarstva finansija, Narodne banke, "Bering pointa", kolege iz Hrvatske. Na istom sastanku jedan od učesnika u diskusiji, profesor na ekonomskom fakultetu, aktuarne matematike, na to reče – treba znati da u ovoj zemlji postoje institucije koje se veoma ozbiljno bave problematikom penzijskog osiguranja, Ekonomski fakultet u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu i Institut za uporedno pravo.
Da stvar bude još interesantnija (naravno, sve ovo što pričam mogu da vam dokumentujem i relevantnim papirima) oktobra meseca u Cavtatu u Hrvatskoj organizuje se jedan interesantan skup – Druga internacionalna konferencija, kaže: penzioni fondovi, tržište kapitala i finansijsko okruženje.
Jedan referat je bio – reforma penzionog sistema Srbije. Šta mislite ko je bio referent? Da li neko iz Srbije? Ne, bila je izvesna gospođa Roza Čijape, koja je referisala 2003. godine, imam čitavo njeno izlaganje, i to je suština ovih zakonskih predloga, samo osakaćena, što je žalosno.
Prema tome, gospođa Čijape je sa svojim timom, preko dva projekta, sastavila ono što ovi ovde ne umeju ni da brane nego isturaju jadne i nejake službenike da ovde izigravaju njihove predstavnike. To je ono što je istina i što treba da se kaže.
Da se pozabavimo malo samim zakonima. Mi kažemo da je ovo fingiranje reformi. Mnogi su nas ubeđivali kako se radi o reformskim zakonima, a mi srpski radikali često kažemo da se koristi prilika da se nešto od reformskih zakona da, ali se oni onda tako nakaradno napišu da to više nisu reformski zakoni, nego su suprotnost.
Ovde se fingira reforma preuređenjem prvog stuba obaveznog penzionog osiguranja, tobož po evropskim merilima. Uvodi se treći stub, a preskače drugi. Čuli smo da je motiv smanjiti 14,3 iz budžeta za penzijska davanja, jer zemlje OEBS-a izdvajaju 8,4. Pazite, Srbija i zemlje OEBS-a, to je znak jednakosti i mi treba da izdvajamo jednako.
Ovaj set zakona nema reformsku snagu zbog samog početka. Da bi zakoni bili vredni i valjani prvo morate imati jasnu strategiju ekonomskog razvoja zemlje, potom morate doneti u okviru te strategije strategiju socijalne politike, pa onda možete da donesete zakonsku regulativu.
Gospodin Krasić vas je lepo pitao šta naša politika i ovi zakoni kažu o penzijama, da li su penzije socijalna kategorija ili su penzije ono što kaže ona grupa koja nas zastupa po svetskim sastancima i priča o našoj reformi bez nas, da je to ekonomska kategorija. Mi nemamo taj odgovor i niko nam to jasno nije rekao ovde.
Ako hoćemo da kažemo da je jasna situacija, da današnji savremen penzioni sistem mora počivati na ta tri stuba, taj prvi i osnovni stub je stub solidarnosti, izdvajanja svih nas za one koji su juče to radili, jer očekujemo da će i za nas naredne generacije isto to činiti. Jasno nam je da ta sredstva u budućnosti neće biti dovoljna i potrebna je pomoć drugog stuba.
Međutim, niko ne kaže da u prvom stubu postoje razlike među zemljama. Imate sistem gde je penzija u jednakom iznosu određena za sve građane, kao što je u Engleskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Irskoj i Danskoj. Postoje arny grate, gde imate situaciju da visina penzija zavisi od izdvajanja ličnih dohodoka. Ovde se o tome ćuti.
Imate taj drugi stub, gde imate privatno obavezno osiguranje, koje mi preskačemo i imate treći stub – dobrovoljno privatno, koje mi uvodimo.
Čikaški nobelovac u sferi ekonomskih nauka Geri Bejker rekao je – majka svih reformi je reforma penzionog sistema koja se zasniva na kapitalizaciji. Nama je to potpuno jasno. Mi radikali se potpuno slažemo sa tim da tako treba i da bude. Nemamo ništa protiv toga.
Ako se izdvaja na račun svakog penzionera određena suma, u drugom stubu obavezna, u trećem stubu dobrovoljna, pa se sa tim parama ide na tržište i trguje se i obrće se taj novac, fondovi će doći do jedne dobiti i taj fond će biti solidno popunjen ukoliko se sa njim solidno radi i raspolaže, to nije sporno.
Savremena penziona politika, prema nama iz Srpske radikalne stranke, treba da počiva na tome da se prizna da je penzija i socijalna i ekonomska kategorija i da se jednim blagim balansom uvodi i drugi i treći stub u sistem. Šta ovi zakoni donose?
U prvom stubu donose "reformske novine" da se diže cenzus godina na 65 i 60 godina. Jasno je da se time smanjuje ukupni korpus penzionera u ovom trenutku, to nije sporno. Ali, jasno je, i to treba odmah reći, da je dužina života naših građana manja nego u razvijenim zemljama Evrope, koje imaju maksimalnu dužinu radnog staža od 65 godina za muškarce i 60 godina za žene.
Očekivane godine života pri rođenju za muškarca u ovoj zemlji su 69 godina. Meni je verovatno odgovarao gospodin Lalović i rekao – mi smo utvrdili da je u grupi penzionera taj prosek veći. To su nemerljive kategorije.
Gospodin Lalović nema elementarno znanje da očekivane godine života ne mogu da se mere sa očekivanim godinama onoga ko preživi, to je apsolutno svakome jasno. Ja uopšte nisam govorio o toj kategoriji, koliko u proseku žive penzioneri, to je druga ekonomska kategorija.
Da vidimo zašto se ne uvodi ovaj drugi stub, to je za mene znak pitanja, kada ga postepeno zemlje u okruženju uvode ili zašto se uvodi treći stub kada nema ekonomskog opravdanja? Ja tvrdim da nema ekonomskog opravdanja da se uvodi taj ekonomski stub.
Da pogledamo malo brojke, kakva je situacija u Srbiji: 1,5 miliona penzionera, neko kaže 1,2 miliona, verovatno ne računaju vojne penzionere, nezaposlenih stotine hiljada, da ne licitiram, da ne dižem brojku u nebesa i da se ne kaže da sam zlonameran, a kolika je prosečna plata – 170 evra, kolika je prosečna penzija – 138 evra. Ta penzija iznosi 70% od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji.
Jedan podatak koji je ključni: 90% penzionera u ovoj zemlji ima manju penziju od 180 evra. Koliko je 180 evra, izračunajmo, a 90% penzionera u našoj zemlji ima manje od toga.
Da li možete ovim reformskim merama da podižete cenzus godina i da uvodite usklađivanje porasta penzija sa troškovima života i na taj način realno smanjujete te penzije? Da li imate prava, kada znate kolika su primanja ogromne većine naših penzionera?
Ovde se stalno priča kako je ranije sve to bilo katastrofa, a sećate se da smo do 1990. godine imali dobar penzioni sistem. Sistem je počivao na prvom stubu solidarnog izdvajanja, uvek je morao da ima obezbeđene tri penzije, da bi bio solidan, i on je to do 1990. imao. Kada su počele sankcije i kada je počeo rat, sistem je urušen, i to treba reći.
Kažu da je mnogo da penzija bude 70% ličnog dohotka. Da li je mnogo, kada znamo koje su realne cifre koje ljudi dobijaju i kada znamo koliki su troškovi života i nameti koje im ova država udara? Kaže se, 14,3% bruto društvenog dohotka ide na penzije i to je mnogo. To ne ide na penzije, ide na žive ljude, to ne ide na fiktivnu kategoriju, to su ljudi koji su za nas radili, koji su solidarno izdvajali za svoje prethodnike. To su ljudi koji su izmučeni sankcijama i ratom. To su ljudi koji najkraće žive u razvijenom delu Evrope i to su ljudi koji su najbolesniji u ovom delu Evrope.
Sada hoćete da kažete da njima treba još uzeti, da oni treba da se žrtvuju za neka buduća pokolenja – krajnji cinizam. Mislim da treba da je svakoga sramota ko će podići ruku za ovakve zakone u ovakvom trenutku.
Postoji jedna stvar koja je dosta smešna u ovom setu. Ova dva zakona su glavna, a ono što je iza, možemo da se složimo da je u redu. Penzioni fondovi – ti penzioni fondovi nisu penziono osiguranje. Šta to znači? Ako uložiš u penzioni fond onda onaj ko radi sa tvojim parama može i da se preradi, možeš da ostaneš bez svojih para, to je realnost i to vam je gospođica Nataša ispričala sa ovim američkim fondom. Penziono osiguranje je zagarantovana premija.
Ko će da kontroliše fondove? Narodna banka Srbije će kontrolisati. Gde toga imate u svetu? Postoji u tri afričke zemlje. Narodna banka koja će izdavati hartije od vrednosti, koja će biti glavni materijal za rad fondova, ona i kontroliše, toga nigde u svetu nemate. To je opet jedna ujdurma i sukob interesa, u najmanju ruku rečeno, da ne idemo dalje.
Neko će reći – vi radikali samo kritikujete, a šta biste vi uradili? Gospodin Lalović kaže – ajmo mi iz tog društvenog proizvoda da smanjimo izdvajanje za penzije i da to uložimo u investicije, da investiramo u nova radna mesta, pa će to da digne bruto nacionalni dohodak pa će svima biti bolje. "Ne lipši magarče do zelene trave" dok se to ne dogodi. U ovoj zemlji to će teško da bude za godinu ili dve. Ovde je to dug put, ako se tako gleda.
Ja kažem, zar nije moguće drugačije, kao što kaže Zoran Popov sa BK univerziteta – pokrenite privredu, ove nezaposlene ubacite u proizvodnju, pa će da vam skoči i bruto nacionalni dohodak, pa će svima biti bolje. Reći ćete da nema investicija. Nema, zato što ne pljačkamo penzionere, da li to hoćete da kažete?
Hoćete da vam kažem zašto nema investicija? Nema zato što vlada korupcija i bezakonje u ovoj zemlji. Imate privatizaciju koju niste uradili, koja je pljačkaška. Vi koji ste sada u vlasti tvrdili ste za prethodnu vlast da je takvu privatizaciju sprovodila, a oni iz prethodne vlasti tvrde sada za vas i navode vam afere koji to dokazuju. Glavni razlog što vi ne dobijate investicije je ta korupcija i nema sigurnosti za strani kapital u ovoj zemlji.
Ja pitam – šta je sa donacijama, šta je sa silnim kreditima? Na kraju krajeva, u vašim institutima rađena je studija o ratnoj šteti. Šta je sa ratnom štetom od 100 milijardi, koju takođe možete da ubacite i da se pokrenu investicije?
Prema tome, građani Srbije treba da znaju, ovim je Vlada pokazala svoje pravo lice. Ovim je dodirnuto dno, kao što u ovoj skupštini, sa svim ovim zvonjenjem i cirkuskom atmosferom takođe pokušavamo da dodirnemo dno. Hvala.