Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno više od 1/3 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Nikola Novaković i Suzana Grubješić.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 11. i 12. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O VETERINARSTVU I AGENCIJI ZA VETERINARSKE, FITOSANITARNE I SANITARNE LABORATORIJE
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o veterinarstvu i Predlogu zakona o Agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.
Da li predstavnik predlagača dr Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da ispred Vlade Republike Srbije mogu da vam predstavim Predlog zakona o veterinarstvu i  Predlog zakona o Agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.
Značaj donošenja novog zakona o veterinarstvu je prvenstveno zaštita životinja od zaraznih bolesti, a s tim u vezi zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude, kao i značaj kontrole u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje i hrane životinjskog porekla koja treba da zadovolji zdravstveni i kvalitativni aspekt koji će osigurati bezbednost potrošača.
Republika Srbija ima uslove i potencijal za proizvodnju bezbedne hrane životinjskog porekla. Ovim zakonom se stvara temelj i uređuje sistem veterinarske službe koja će da bude garant kako za kontrolu zdravstvenog stanja životinja, i to kroz kontrolu u oblasti uzgoja i držanja životinja, tako i kontrolu u proizvodnji i prometu proizvoda životinjskog porekla i koji će omogućiti uspostavljanje održivog sistema lanca ishrane, kako to zovu - od njive do trpeze.
Potrebu za donošenje novog zakona o veterinarstvu nameće i proces integracije naše zemlje u Evropsku uniju i usaglašavanje propisa sa direktivama Evropske unije.
Novim zakonom veterinarske organizacije se osnivaju ako ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove koji su propisani zakonom u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme i ne posluju kao javne službe.
Ovo će u potpunosti poboljšati rad veterinarske službe, a samim tim i Ministarstva, koje neće morati da ustupa poslove obaveznog obima zaštite životinja od zaraznih bolesti koji se finansiraju iz budžeta već unapred određenim javnim službama.
Na ovaj način će se poslovi zdravstvene zaštite životinja dodeljivati veterinarskim službama isključivo na osnovu kvaliteta rada, pruženih usluga i postignutih rezultata.
Zakon o veterinarstvu prvi put propisuje upis u registar objekata za uzgoj i držanje životinja i objekata za proizvodnju proizvoda poreklom od životinja, uključujući i hranu životinjskog porekla.
Prateći savremene trendove i propise EU uvedeni su stroži veterinarsko-sanitarni uslovi za dobijanje dozvole za rad. Takvi objekti će u tehničkom pogledu, a i uvođenjem "Hasapa" kao obaveznog programa kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji, garantovati da će domaći proizvod biti konkurentan na međunarodnom tržištu.
Uvođenjem viših standarda za izvozne objekte naši proizvodi moći će da se izvoze na tržište Evropske unije, a propisanim veterinarsko-sanitarnim nadzorom naša veterinarska služba će biti lako prepoznata i ekvivalentna sa službama zemalja Evropske unije, kao garant za kvalitet domaćeg proizvoda.
Zakonom o veterinarstvu se jasno definiše nova oblast koja se odnosi na dobrobit životinja i primenjuju se preporuke Evropske unije. Zakon obavezuje i vlasnike i držaoce životinja, kao i sve subjekte uključene u proces proizvodnje i prometa, da sprovode mere u cilju unapređenja zdravlja i dobrobiti životinja.
Novi zakon propisuje i obavezu obeležavanja i evidencije životinja, što će prvenstveno poboljšati kontrolu u prometu životinja i sprečiti ilegalnu trgovinu. Ovo je od izuzetne važnosti u kontroli zaraznih bolesti i sprečavanju pojave i širenja zaraznih bolesti. Na ovaj način obeležene i evidentirane životinje omogućiće praćenje tokom celog procesa proizvodnje i postavljanje koncepta "od njive do trpeze".
Uvodi se sistem kontrole na graničnim prelazima prema međunarodnim standardima i sprovodi se kontrola na osnovu procene rizika prilikom uvoza živih životinja, proizvoda i hrane životinjskog porekla. Na taj način ulazeći u sistem kontrole koji je jedinstven u Evropskoj uniji i naša služba, sa jasno definisanom veterinarsko-sanitarnom kontrolom, biće jednaka i prepoznata od strane relevantnih međunarodnih organizacija.
Sastavni deo ovog zakona je lista zaraznih bolesti životinja sačinjena po preporukama OIE, po čijim smernicama će se pratiti zarazne bolesti životinja i sprečiti pojava i širenje zaraznih bolesti, što je od velikog značaja u međunarodnom prometu.
Zakonom o veterinarstvu na nov način i sa novim pristupom se reguliše velika i važna oblast zdravstvene zaštite životinja, dobrobit životinja, zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude i unapređuje se proizvodnja proizvoda životinjskog porekla i proizvodnja bezbedne hrane životinjskog porekla.
Sve ovo treba da proizvede efekat koji nije zanemarljiv, kako za one koji bi proizvodili i izvozili, tako i za samu poljoprivrednu granu, kojoj predstoji duga i teška borba za evropsko tržište.
Dakle, novine u ovom zakonu su: privatizacija javne veterinarske službe; dobijanje programa mera na osnovu javnog konkursa; osnivanje veterinarske komore, u kojoj će biti obavezno članstvo svih veterinara ili licenciranje; unutar komore se osniva etički komitet koji vodi disciplinske postupke; osniva se savet za veterinarstvo koji ministru daje stručna mišljenja.
Takođe, uvodi se dobra proizvođačka praksa duž celog lanca proizvodnje hrane; uvode se međunarodne veterinarske potvrde koje moraju da budu pisane i na srpskom jeziku; uspostavlja se nov lanac objekata za prikupljanje, preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla; ovlašćuju se veterinari zaposleni u veterinarskim stanicama za obavljanje pojedinih stručnih poslova veterinarske inspekcije.
Ministarstvo za poljoprivredu, Uprava za veterinu je preduzela u proteklih godinu i po dana veliki broj aktivnosti kako bi donošenjem novog zakona bila sposobna da ga sprovede i implementira. Reorganizovana je veterinarska služba. Dakle, poznato vam je da smo mi uspostavili Upravu za veterinu i efekat toga je poboljšan rad, efektivnost, efikasnost i uvođenje standardnih procedura i jasnih linija odgovornosti.
Formirani su okružni inspekcijski centri kojima rukovode koordinatori veterinarske inspekcije. Pojačan je inspekcijski rad. Pojačana je kontrola rada inspekcijske službe, uz pooštravanje kaznenih mera protiv nesavesnih i neefikasnih veterinarskih inspektora i poboljšana je naplata veterinarskih usluga za 49% u odnosu na 2003. godinu.
Takođe je intenzivno rađeno na izmeni pravne regulative, koja je harmonizovana sa propisima EU, i to u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije za zdravstvenu zaštitu životinja. Tako smo obezbedili pravne osnove za zdravstvenu zaštitu domaćih životinja, po preporukama EU i OIE, koje će pokrenuti stvaranje uslova za međunarodno priznavanje statusa zemlje i uklanjanje tehničkih barijera u međunarodnom prometu životinja i proizvoda životinjskog porekla.
U Narodnoj skupštini je doneta Odluka o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2005, 2006. i 2007. godinu. Doneta je Uredba o obeležavanju goveda i vođenju evidencije o obeleženim govedima. Donet je Pravilnik o načinu sprovođenja mera za suzbijanje i iskorenjivanje bruceloze goveda, ovaca, koza, svinja i pasa i tako je redukovana bruceloza.
Doneta je Naredba o preduzimanju mera za sprečavanje i suzbijanje bruceloze ovaca, koza i goveda u 2005. godini; doneta je Naredba o sprovođenju mera za sprečavanje pojavljivanja i suzbijanje zaraznih bolesti životinja u 2005. godini; doneta je Instrukcija o načinu utvrđivanja prioritetnih bolesti kod izrade i sprovođenja programa nadzora zaraznih bolesti životinja.
Novi zakon o veterinarstvu će omogućiti donošenje novih pravnih akata koji su prilagođeni zahtevima EU.
Kao što znate, počelo je i obeležavanje goveda, u skladu sa međunarodnom praksom i efekat toga je mogućnost centralnog praćenja stanja sistema i brzog reagovanja u postupcima zaštite zdravlja životinja i bezbednosti hrane životinjskog porekla, sistem sledljivosti, kao i preduslov da proizvodni subjekti ravnopravno i bez tehničkih barijera učestvuju u međunarodnom prometu životinja i proizvoda životinjskog porekla.
Intenzivirana je međunarodna saradnja. Odgovoreno je na upitnike Evropske komisije, na ruski upitnik, na izraelski upitnik. Pripremljen je Predlog ratifikacije Sporazuma o veterinarskoj saradnji sa Kinom i Ukrajinom, kako bi se obezbedili uslovi za promet i sa ovim zemljama. Napravljen je Sporazum o međugraničnoj saradnji i železničkom saobraćaju sa Bugarskom, da bi se racionalizovala granična veterinarska služba Srbije i Bugarske.
Razvijen je i aktiviran veterinarski informacioni sistem praćenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja, registracije i nadzora veterinarskih subjekata i objekata, koji je kompatibilan sa srodnim sistemima u EU.
Verujemo da je zakon koji je pred vama dobar i pozivamo vas da glasate za njega. Uveravamo vas da su Uprava za veterinu i Ministarstvo poljoprivrede pripremili sve svoje resurse da se ovaj zakon veoma uspešno implementira u praksi.
Drugi zakon je zakon o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, koji ovlašćuje Vladu da osnuje agenciju kao javnu agenciju, što znači da će se na njen položaj primenjivati Zakon o javnim agencijama, koji je izglasala ova skupština.
Agencija će, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom, upravljati i koordinirati mrežu laboratorija koje obavljaju laboratorijske poslove koji se odnose na: veterinarsko-sanitarnu kontrolu, fitosanitarnu kontrolu, sanitarnu kontrolu i druge oblike kontrole hrane; veterinarsku kontrolu životinja i fitosanitarnu kontrolu biljaka koje se ne koriste u ishrani, kao i sanitarnu kontrolu pijaće vode; kontrolu ispravnosti i sastava biološki aktivnih materijala koji se koriste za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su đubrivo, pesticidi, seme, sadni materijal i ostalo.
Agencija veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih laboratorija uspostaviće institucionalnu strukturu za laboratorije radi obavljanja analiza koje će pomoći u sprovođenju niza postojećih i budućih propisa.
Agencija će se starati o uspostavljanju i primeni jedinstvenih standarda kvaliteta, kriterijuma i smernica za obavljanje poslova u mreži laboratorija.
Agencija može po potrebi da dostavlja uzorke na analizu i drugim nacionalnim laboratorijama koje nisu u mreži agencije i međunarodnim laboratorijama.
Kao što vam je poznato, tokom jedne godine samo u veterini se uzima za testiranje oko 3,5 miliona uzoraka. U sanitarnoj inspekciji to je nekoliko desetina hiljada, oko 150 hiljada uzoraka, dok je u fitosanitarnoj upravi do 20 hiljada uzoraka. Za sve ove uzorke država mora da bude garant kontrole ispravnosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i zbog toga mi mislimo da mora da se uspostavi državni sistem veterinarske, fitosanitarne i sanitarne kontrole kroz osnivanje agencije, jer će se tako uspostaviti red i transparentnost, a i omogućiće se konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima, čime će se ostvariti mogućnost plasmana većeg broja proizvoda jer će postojati prepoznatljiv sistem u Srbiji.
U Odluci Saveta EU 2004/520, koja se odnosi na principe, prioritete i uslove za evropsko partnerstvo, definisan je kratkoročan prioritet za poljoprivredu, a to je formiranje agencije za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije. Uspostavljanje agencije prihvaćeno je usvajanjem Akcionog plana za prioritete iz evropskog partnerstva, čije izveštaje Vlada tromesečno šalje ovoj skupštini.
Unapređenje nacionalnih laboratorija za veterinarsku, fitosanitarnu i sanitarnu inspekciju, kao i unapređenje laboratorija za druge inspekcije je deo programa CARDS, koji je započet 2002. godine. Pomoć obuhvata nabavku opreme i rekonstrukciju laboratorija odabranih od strane eksperata EU, sa ciljem uspostavljanja integralne kontrole nad lancem bezbednosti hrane.
Započeti program, između ostalog, obuhvata: opremanje laboratorija savremenom opremom za uzorkovanje, opremanje laboratorija opremom za analize uzoraka, trening osoblja zaposlenog u laboratorijama i državnim institucijama, kreiranje informacionog sistema laboratorija i njihovo umrežavanje, a u kasnijoj fazi i povezivanje sa međunarodnom mrežom laboratorija, koja uključuje i Evropski centar za urgentno obaveštavanje.
Obezbeđuje se laboratorijska oprema i obuka koja je u vrednosti od osam miliona evra. Veliki program fizičkog poboljšavanja odabranih laboratorija finansira EU, u vrednosti od oko 13 miliona evra, i u Ministarstvu od jeseni počinje "Twining" projekat koji finansira EU, koji treba da podrži i efikasan rad agencije za laboratorije.
Formiranjem agencije laboratorija uspostaviće se jasna razlika između zakonom propisanog testiranja koje se obavlja na zahtev nadležnog ministarstva i samokontrole i testiranja koje nije zakonom obavezno i sprovodi se na zahtev komercijalnih izvršilaca.
Mi smatramo da je uz reorganizaciju inspekcije i organizaciju jednog sistema laboratorija koji treba da se uhoda neophodno da se svi naši zakoni koji se tiču bezbednosti hrane ne samo donesu, nego i implementiraju u našu poljoprivrednu praksu. Zahvaljujem vam se na pažnji i pozivam vas da glasate za ove zakone.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, predsednik Odbora za poljoprivredu.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, gospodine Krnjajiću, vi ste direktor Uprave za veterinarstvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu želim prvo da izrazim protest što izveštaj Odbora za poljoprivredu nije još podeljen narodnim poslanicima.
Sinoć je održana sednica Odbora i trebalo je već da bude izveštaj podeljen pre početka rasprave. Ja sam iz Novog Sada došao jutros u 9,00 časova da bih potpisao izveštaj, a zašto služba nije to obavila; molim sekretara da interveniše i da se što hitnije podeli taj izveštaj.
Dalje, želim da informišem narodne poslanike, i javnost, ali pre svega veterinarsku javnost i kolege, da raspravi na Odboru za poljoprivredu o zakonu o veterinarstvu i zakonu o agencijama, mislim na fitosanitarne i sanitarne laboratorije, nije prisustvovao ovlašćeni predstavnik, ministar, gospođa Ivana Dulić-Marković, iako se Poslovnikom to podrazumeva, dakle, da raspravi o zakonima, pogotovu o tako važnom zakonu, treba da prisustvuje ovlašćeni predstavnik, a to je regulisano Poslovnikom, član 78. stav 3.
Tako, rad samog odbora nije mogao biti, da tako kažem, kvalitetan, jer rasprava na odborima se vodi, pogotovu zbog poslovničkih izmena, jer Odbor ima značajne prerogative upravo u razmatranju svakog zakonskog akta, kako u načelu, tako i u pojedinostima.
Dalje, želim da kažem da je Odbor za poljoprivredu zakazan na vreme, u poslovničkom roku, podeljen je saziv, ali Odbor nije mogao da završi do kraja rad zato što su poslanici iz vladajuće koalicije napustili sednicu Odbora, tako da se Odbor nije mogao izjasniti o drugoj tački dnevnog reda, znači, o prihvatanju u načelu i u pojedinostima zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.
Ja takođe izražavam protest kao predsednik Odbora, mislim da nije korektno, pogotovu za poslanike koji su na stalnom radu, jer ovde u ovoj sali je još uvek trajala sednica Skupštine, i to po odluci predsednika Skupštine.
I, neki poslanici moraju da sede ovde do 20,00 časova da bi učestvovali u raspravi, a neki, koji isto tako imaju neke druge obaveze, jednostavno bez obrazloženja prema predsedniku napuštaju sednicu Odbora i dovode i mene kao predsednika i Odbor u situaciju da ne možemo da se izjasnimo o zakonskom aktu. Faktički, danas u okviru načelne rasprave i u okviru pojedinačne rasprave u suštini nećemo imati meritoran stav Odbora za poljoprivredu.
Mislim da se ovako nešto do sada, bar na Odboru za poljoprivredu, nije desilo. Jednostavno, ne bih želeo nikada više da se tako nešto desi, pogotovu kada se razgovara o kapitalnim zakonima, da ministar ne dođe, jer je ona na vreme obaveštena.
Ja ne mogu da imam bilo kakvu odgovornost, eventualno, za probleme za koje se gospođa ministar optužuje, vezano za genetski modifikovanu soju, jer trebalo je prošle godine žešće pristupiti tim proizvođačima za koje se već znalo da proizvode genetski modifikovanu soju i suzbiti to, a ne dozvoliti da, recimo, ove godine u tom obimu se zaseje i onda da se jave problemi ozbiljne prirode.
Najverovatnije su postojali neki razlozi zbog čega gospođa ministar nije došla na Odbor, ali je bio red da se obavesti predsednik da neće prisustvovati i da jednostavno znamo zbog čega nije prisutna. Gospodin Rafailović je dao nekakvo objašnjenje, ali ja neću da ulazim u to, tako da sam smatrao da kao ovlašćeni predstavnik ispred Odbora treba da informišem i narodne poslanike i veterinarsku javnost o tome kako od starta ova vlada i ova vlast ima odnos prema zakonu, mislim na ove zakone i ove laboratorije.

Po kom osnovu se vi javljate? Izvolite, replika.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je bilo nekih problema i u prisustvu poslanika i u radu Odbora, ali bilo je problema i u organizovanju Odbora. Dakle, dužan sam jedno objašnjenje i ovog puta ću ga dati.
Dakle, ja nisam dao bilo kakvo objašnjenje, nego sam upravo sve vreme bio prisutan do kraja prve tačke dnevnog reda. Odbor je trajao dugo posle radnog vremena Skupštine. Dakle, prošli smo 18,30 časova i radili smo više od tri i po sata. Za to vreme gospodin Mašić odlično zna da sam nekoliko puta išao na telefon da skupljam poslanike. Isto tako sam bio u kontaktu sa ministarkom Dulić-Marković i objašnjenje zašto nije bila prisutno je prosto: u tom trenutku se desilo da je trebalo hitno potpisati akte koji će omogućiti da se danas počne sa isplaćivanjem za sanaciju štete na poplavljenim područjima u resoru Ministarstva poljoprivrede.
Ja sam to čak predsedniku Odbora kao potpredsednik Odbora preneo lično, da ne pričam tu priču zbog novinara, na samom Odboru, da pravim neku promociju stranke, ali pošto on nije hteo da obavesti poslanike, ja sam to uradio. Dakle, to je istina o tome.
Što se tiče prisustva, isto tako je tačno da pojedini poslanici vladajuće većine nisu bili prisutni i ja moram da naglasim da su svi poslanici G17 plus bili, od trojice poslanika nas dvojica smo bili do kraja prve tačke dnevnog reda. Dakle, ona je trajala tri i po sata bez pauze. Mislim da je, kada ima 70 amandmana, kada ima još jedan zakon, veoma teško dan pre nego što dolazi ta tačka sve to kvalitetno uraditi, a mislim da smo mi to veoma kvalitetno uradili i ja ću reći pošteno. Poslanici opozicije su veoma konstruktivno podnosili amandmane, veoma konstruktivna je bila rasprava i mislim da smo mi to dobro uradili.
Što se tiče samog prisustva ministra, moram da naglasim i ovo: u prethodnom sazivu gospodin Mašić nije bio ovde poslanik, poslanici Srpske radikalne stranke odlično znaju da prethodni ministar gospodin Veselinov nijednom nije došao na Odbor. Ovog puta imali smo prisustvo direktora Uprave za veterinu sa celim timom saradnika. Kažem, sticajem okolnosti ovog puta ministar nije bio tu, ali javna rasprava je trajala dugo, svi su učestvovali u tome, svi su dali doprinos u popravljanju zakona i donošenju zakona i mislim da je ministar Dulić-Marković skoro na svim tim sastancima, odborima i javnim raspravama bila prisutna.
Samo da napomenem još da je bio prisutan, od stranaka koje podržavaju Vladu, poslanik SPS-a i Mika Vlaović, poslanik DSS-a. Dakle, treba biti pošten i reći ko je bio. Kao potpredsednik Odbora se ne osećam prijatno što tri poslanika vladajuće većine nisu bila prisutna. Tu ste u pravu.

Da li se neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Narodni poslanik Zoran Mićović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS.

Poštovana ministarko, poštovane kolege, poštovano predsedništvo, poslanička grupa DS je već mesecima aktivno učestvovala u pripremi ovog zakona.
Centar resornih odbora Demokratske stranke je sa svojim resornim odborom za poljoprivredu, u kome ima 25 doktora nauka, od kojih su pet doktori veterinarske medicine, pomno pratio ono što se događa u ovoj oblasti.
Mislim da možemo danas reći da je ovaj zakon o veterinarstvu pretrpeo mnogo verzija. Slobodno možemo reći da je ovo jedan od najboljih koji smo do sada imali. Da li je idealan? Nije, naravno. Ne verujem da postoje idealni zakoni.
Moramo napomenuti da je Nacrt zakona o veterinarstvu iz avgusta 2004. godine išao na javnu raspravu sa Predlogom zakona o veterinarstvu iz jula 2005. godine. To su bile dve potpuno različite verzije.
Dakle, pohvaljujem predstavnike svih političkih stranaka koji su na konsultativnim odborima učestvovali, pogotovo na velikom skupu u Velikoj Plani, dakle iz svih stranaka, gde smo aktivno učestvovali i pokušali da napravimo jedan kvalitetan i dobar zakon. Mislim da je ovo dobar početak za regulisanje ove materije koja nam je neophodna sutra za integraciju u Evropu. Dakle, da se u potpunosti podržava donošenje reformskih zakona.
Pošto je ovo jedan od ključnih zakona za priključivanje EU, mi ćemo se potruditi da svojim amandmanima, a to smo već učinili, ovaj zakon poboljšamo koliko je to moguće. Zakoni o poljoprivredi, gde spada i ovaj zakon, predstavljaju jednu trećinu zakona koji su potrebni za prilagođavanje propisima EU.
Mislim da je ovo bio krajnji trenutak da napravimo ovaj zakon. Srbija i Crna Gora su među poslednjim evropskim zemljama koje donose zakon o veterinarstvu, a nisu izvršile privatizaciju javne veterinarske službe. Samo da vas podsetim, do 1954. godine veterinarska služba u našoj državi je bila privatna. Nakon toga je postala javna. Mi smo među poslednjima koji ćemo ovim aktom izvršiti privatizaciju javne veterinarske službe, što smatram neophodnim za pravilno i dobro funkcionisanje ove vrlo važne službe za zdravlje naroda i za funkcionisanje države.
Država mora da zadrži svoje diskreciono pravo da u nerazvijenim područjima osniva svoju veterinarsku službu. To je dosta dobro odrađeno ovim zakonom, sa nekim amandmanima koji su prihvaćeni na Odboru. Nadam se da će Ministarstvo i Vlada da prihvate ove izmene.
Ponavljam da postoji puno propusta i nedoslednosti, ali ovaj zakon nam daje pravo da smatramo da ćemo novim izmenama i dopunama zakona u budućnosti, kao što su druge države u okruženju to učinile, napraviti jedan dobar i kompatibilan zakon sa EU.
Bio bih spreman da kažem da svi nedostaci koji su predloženim zakonom evidentni neće uticati bitno na kvalitetno funkcionisanje naše veterinarske, tj. stočarske proizvodnje i da ćemo moći da izvozimo naše proizvode u EU.
Analizirajući predloženi zakon, mislim da se može konstatovati da nisu obuhvaćene obaveze i odgovornosti lokalne samouprave, koje se odnose na određivanje bližih uslova za držanje životinja, uključujući i kućne ljubimce, odnosno držanje napuštenih životinja u prihvatilištima, niti je predviđen podzakonski akt kojim bi se ovo pitanje uredilo.
Ovo je značajno zbog toga što novi Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04 ) više ne sadrži odredbe o držanju domaćih životinja iz ranije važećeg Zakona o zaštiti životne sredine. Prema tome, ovde bi trebalo malo bliže odrediti uslove za držanje i zaštitu domaćih životinja i obezbediti uslove za njihovo sahranjivanje.
U vezi sa ovim se ističe činjenica da više ne postoji pravni osnov za donošenje odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji lokalnih zajednica. To znači da ni na nivou opština neće moći da se urede način i uslovi za držanje pasa i mačaka, golubova, kao ni kopitara, papkara, pernate živine, kunića i drugog. S obzirom da je ovo problematika koja se tiče uređenja lokalne samouprave, bez obzira da li je selo ili grad, dakle, naići ćemo na velike probleme.
Zakon još uvek nije jasno definisao organizaciju i rad veterinarske inspekcije po pitanju nadležnosti i vezano za veličinu objekta, a posebno na deo koji se odnosi na izvozne objekte. Iako je svuda u Evropi prihvatljivo prisustvo ovlašćenih veterinara koji mogu vršiti pregled mesa i namirnica u manjim registrovanim objektima, za izvozne objekte isključivo moraju biti odgovorni republički veterinarski inspektori, koji su direktno odgovorni našoj Upravi za veterinarstvo.
U predlogu novog zakona pojavljuju se novi termini, kao što su laboratorija, veterinarsko-specijalistički zavod i veterinarski institut, u članovima 21, 25. i 28, gde nije definisan način njihovog finansiranja, da li su slobodni da samostalno ostvaruju prihode ili su na budžetu.
Takođe bih dao primedbu da je ovakvim pristupom Evropska agencija za razvoj odvojenim sredstvima za opremanje postojećih laboratorija definisala broj veterinarskih specijalističkih instituta, kao i nacionalnu referentnu laboratoriju za uvođenje novih termina, odnosno objekata. Zato molim ministarku da nam obrazloži ili malo bolje objasni kako su zamislili funkcionisanje i finansiranje pojedinih institucija.
Dakle, bez loših namera, moram da primetim da je određeni broj članova u potpunosti kontradiktoran sa članovima 11. i 16, koji se odnose na rad veterinarske ambulante i članovima 17. i 19, koji se odnose na rad veterinarske apoteke, a koji nisu u saglasnosti sa važećim Zakonom o prometu lekova.
Dakle, poslanici Demokratske stranke su spremni, uz one predložene amandmane, ako se usvoje, da glasaju za ovaj zakon.
Kada se radi o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, imali bismo dosta primedbi. Hteo sam juče da ih iznesem, kao što reče kolega Mašić, ali, nažalost, nismo bili u prilici, posle troipočasovnog rada na Odboru raspao se kvorum.
Ne želim da okrivljujem nikoga, ali nismo imali ljudi i nisam izneo primedbe.
Ako može ministarka da me ubedi da bi valjalo glasati, pa o tome da se razmisli. Nije sve tako crno. Prosto, mišljenje Demokratske stranke je da ovaj zakon nije dovoljno zreo i da ga ne treba izglasati, jer bi pre svega rešenja trebalo tražiti u sledećem: treba doneti zakon o uslovima i kriterijumima koje treba da ispunjavaju laboratorije koje se bave ovom vrstom ispitivanja.
Dakle, zakon se mora doneti strogo u skladu sa međunarodnim normama, mora biti usaglašen sa postojećim propisima, s tim što treba zadržati predloženu formu referentnih laboratorija, uvesti sistem licenciranja laboratorija za poslove koje rade, uvesti sistem licenciranja stručnjaka koji će u njima raditi, što će uskoro biti neminovno, jer je u pitanju međunarodni standard.
Zatim, uvesti jasna pravila i načine rangiranja laboratorija po njihovom kvalitetu i dozvoliti slobodno tržište i konkurenciju koja će doneti kvalitet, pouzdanost i međunarodnu prepoznatljivost, iz razloga što u jednom članu predlagač tumači da će agencija ograničiti konkurenciju zakonom propisanog testiranja, dozvoljavajući samo laboratorijama u okviru agencije da obavljaju testove u korist državnih klijenata, ali će dozvoliti slobodnu konkurenciju kod testiranja koje nije obavezno po zakonu.
Dakle, nije baš lako, ali bilo kojom logikom zaključivanja ovaj član mi se ne sviđa i mislim da bi zakon mogao da pretrpi odlaganje i neusvajanje.
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Svejedno, završio sam. Koristim i neću se javljati više povodom ovog zakona. Očekujem od predlagača da usvoji amandmane od kojih nisam odustao, da bi se ovaj zakon popravio.

Da li se još neko javlja za reč od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik dr Zoran Mašić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih prvo da obavestim da je Srpska radikalna stranka upravo na raspravi na Odboru za poljoprivredu u načelu podržala zakon o veterinarstvu, normalno uz saglasnost predsednika naše poslaničke grupe.
Ocena je da je ovaj zakon pre svega u stručnom smislu, jer je to usko stručni zakon koji reguliše jednu specifičnu, ali vrlo značajnu oblast delatnosti u našoj zemlji, u takvoj formi kako je koncipiran u načelu prihvatljiv.
Normalno, naše definitivno izjašnjavanje o konačnom tekstu Predloga zakona o veterinarstvu biće svakako uslovljeno prihvatanjem amandmana koje smo podneli, jer za neke amandmane smatramo da su vrlo značajni i da značajno popravljaju tekst predloženog zakona. Ukoliko ne budu prihvaćeni, poslanička grupa SRS nažalost neće glasati za ovaj zakon, a moje kolege i ja nastojaćemo da pre svega našim kolegama veterinarima objasnimo eventualno zbog čega nismo podržali ovaj zakon, jer mislim da će struka najviše razumeti ono što smo želeli amandmanima da promenimo.
Ovaj zakon o kome danas raspravljamo veterinarska javnost očekuje u poslednjih šest ili sedam godina. Tada je prvi put počelo da se radi na donošenju novog zakona. U međuvremenu, promenjeno je nekoliko ministara, nekoliko pomoćnika ministara i načelnika Uprave za veterinarstvo; napokon, predlog ovako značajnog zakona je ugledao svetlost dana i došao je dan kada u ovom visokom domu raspravljamo o takvom zakonskom aktu koji svakako treba da ima funkciju, pre svega, unapređenja zaštite zdravlja životinja, zatim unapređenja proizvodnje proizvoda životinjskog porekla koji se koriste u ishrani ljudi, zatim svakako zaštitu zdravlja ljudi, jer veterinari svojom delatnošću i zaštitom zdravlja životinja u značajnom obimu učestvuju u zaštiti zdravlja ljudi.
Ovaj predlog zakona u najvećem delu je sve to obuhvatio i savremeno je koncipiran, preneta su iskustva veterinarskih struka iz razvijenih zemalja i sa te strane svakako pozdravljam napor ministra i njenih saradnika koji su radili, kao i svih kolega koji su učestvovali u radu raznih komisija u postupku i procesu izrade ovog zakona. No, svakako, kao i kod svakog zakona, i ovde su napravljeni određeni propusti ili nisu u pravom smislu definisane neke odredbe koje su možda od većeg značaja za struku nego što je predlagač ovog zakona mislio i procenio.
Moja rasprava ima nameru da iznese šire našoj veterinarskoj struci, a svakako i široj javnosti, šta sve ovaj zakon reguliše. Gospođa ministar u uvodnom delu je manje-više osvetlila sadržinu ovog zakona, ali mislim da nije u potpunosti dala, pogotovo njena stručna usmerenost na druge oblasti, i mislim da mi veterinari možemo najkompetentnije izneti ono što je srž ovakvog zakonskog akta.
Svakako, kroz raspravu ću izneti i ono što smatram apsolutno da je dobro, a isto tako i ono za što smatram da bi trebalo, ili u toku rasprave u pojedinostima, gde su podneti amandmani ili u nekom narednom periodu, učiniti napor i izvršiti izmene ovog zakona koji ćemo najverovatnije doneti u danu za glasanje.
Ovaj zakon u osnovnim odredbama svakako definiše ono što obuhvata sam zakon; zatim, definisao je 55 različitih izraza i pojmova koji se koriste i koji pomažu u lakšem razumevanju i tumačenju ovog zakona.
Dalje, jasno i precizno je definisana veterinarska delatnost, šta je ona, šta sve obuhvata i suštinu veterinarske delatnosti. Predlagač je sve to jasno prikazao.
Dalje, u tim osnovnim odredbama definisana su prava i dužnosti vlasnika i držalaca životinja, jer svakako značajan uticaj na zdravlje životinja ima i način postupanja vlasnika i držalaca životinja prema tim životinjama. Ovim zakonom je jasno propisano koje su zakonske obaveze vlasnika ili držalaca životinja prema životinjama. Na kraju, regulisane su međunarodne obaveze.
Dalje, ovim zakonom su regulisani veterinarski subjekti i njihova delatnost, kao i organizacioni oblici. Veterinarskom delatnošću u suštini može da se bavi pravno lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, ali u isto vreme i upisano u Registar pravnih lica za obavljanje veterinarske delatnosti koji vodi ministarstvo.
Ovde se jednim zakonom o registru privrednih subjekata nalaže svakom ko radi u oblasti veterinarske delatnosti da se upiše, ali registracija svih tih subjekata treba da se obavi i u registru ministarstva.
Ovim zakonom se osnivaju sledeća pravna lica: veterinarska ambulanta, veterinarska stanica, veterinarska klinika, veterinarska apoteka, centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje i veterinarska laboratorija.
Osnivaju se i drugi oblici organizacije, tzv. specijalistička nadgradnja, a to su veterinarski specijalistički zavodi. Do sada su se oni po postojećem zakonu zvali veterinarski specijalistički instituti, zatim veterinarski instituti, po postojećem zakonu to su bili naučni veterinarski instituti.
Zatim, ovim zakonom planira se takođe osnivanje nacionalne referentne laboratorije za opasne zarazne bolesti, ali i ovim drugim zakonom, o kom ćemo takođe raspravljati, planirano je osnivanje nacionalne referentne laboratorije. Na kraju, u oblasti veterinarske delatnosti određene poslove vrši Fakultet veterinarske medicine, pre svega sa aspekta edukacije i obrazovnog procesa, ali fakultetu se daje mogućnost da određene poslove i ugovori sa Ministarstvom. Znači, ugovorom pre svega određene laboratorije obavljaju određene poslove za Ministarstvo.
Jedino što nije shvatljivo u ovom predlogu zakona, zbog čega je stavljena primedba, to je da upravo te laboratorije veterinarskog fakulteta nisu u obavezi da dobiju sertifikat o akreditovanim laboratorijama. Laboratorije u veterinarskom specijalističkom zavodu, veterinarskom institutu i samoj veterinarskoj laboratoriji treba da budu akreditovane.
Pored ovih pobrojanih veterinarskih subjekata, veterinarska služba se osniva i kod pravnih lica koja se bave uzgojem stoke i stočarskom proizvodnjom, a pre svega farme. Do sada su te farme imale svoju veterinarsku službu, ali ona je bila mimo kontrole Ministarstva za poljoprivredu i često je neovlašćeno radila i neke poslove, što zakonom i nije bilo dozvoljeno.
(Predsedavajući: Gospodine Mašiću, hoćete li koristiti i drugih 10 minuta?)
Hoću. Ovim zakonom se sada tim subjektima, farmama, velikim poljoprivrednim kombinatima, daje mogućnost osnivanja veterinarske stanice, koja mora da ima minimum tri veterinara; takva veterinarska stanica treba da bude zasebno pravno lice i ona onda može obavljati poslove zaštite zdravlja životinja u tim kombinatima i sprovoditi program mera zdravstvene zaštite. Mislim da je to dobro urađeno i da je jasno definisano kako u tim kombinatima služba treba da funkcioniše. Ona će biti izuzeta od rukovodećih organa farme, biće samostalno pravno lice i moći će samostalno da obavlja delatnost.
Kao veterinarski subjekti mogu se osnivati veterinarske ambulante i veterinarske apoteke, i to od strane preduzetnika, a to su pre svega veterinari sa licencom koji nisu u radnom odnosu. Takva lica ovim zakonom mogu osnovati veterinarsku ambulantu ili veterinarsku apoteku.
Oni vrše upis u registar preduzetnika, a isto tako moraju da se registruju i kod Ministarstva u njihovom registru obavljanja njihove delatnosti. Jedino, ovakvim subjektima koji su registrovani kao preduzetnički ne dozvoljava se sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja i obeležavanje životinja, a što se inače veterinarskoj ambulanti, kao samostalnom pravnom subjektu, daje mogućnost obavljanja.
Ono što je takođe od značaja u ovom zakonu, to je definisanje veterinarske komore, a ona se osniva pre svega radi zaštite i unapređenja stručnosti i očuvanja profesionalne etike. Zaštita profesionalnih interesa veterinara i članstvo u komori je obavezno za sve veterinare.
Zakonom su definisani poslovi komore, organi komore, statutarno uređenje, sredstva za rad komore, nadzor nad zakonitošću rada komore, a ono što je u suštini najvažnije za veterinarsku struku i što će biti primarna delatnosti komore, to je izdavanje licenci za obavljanje veterinarske delatnosti.
Normalno, statutom će biti određen period za koji se izdaje licenca, a to je pet godina, zatim produžavanje ili oduzimanja licence, i to privremeno ili trajno, ako etički komitet komore utvrdi da je neko od veterinara povredio kodeks etike veterinarske struke.
Ovim zakonom planira se formiranje jednog novog tela koje se zove savet za veterinarstvo. Samo ime kaže, to je savetodavno telo, a funkcija je razmatranje stručnih pitanja u oblasti obavljanja veterinarske delatnosti. To telo daje stručno mišljenje ministru o svim pitanjima vezanim za zaštitu i unapređenje zdravlja i dobrobiti životinja i javnog veterinarskog zdravstva.
Savet svakako daje i stručno mišljenje o proceni analize rizika unošenja, pojave i širenja zaraznih bolesti i mogućih negativnih efekata po zdravlje životinja i ljudi; daje mišljenje o dugoročnoj strategiji zdravstvene zaštite životinja, jer to je jedan novi akt koji će donositi Vlada na period od pet godina. Ovaj stručni savet svakako daje mišljenje o takvom jednom aktu.
Zatim, stručni savet daje mišljenje o programu mera zdravstvene zaštite životinja. Ovde se pravi razlika u odnosu na postojeći zakon. Do sada je program mera zdravstvene zaštite životinja donosio ovaj dom – Narodna skupština, i to na period od tri godine. Ovim zakonom se predviđa da program mera ubuduće donosi ministar, i to svake godine, i to najkasnije do kraja januara treba da donese program mera.
Struka se izjasnila da je to prihvatljivo, jer se često, upravo zbog opterećenosti Skupštine, dešavalo da se program mera ne donese u predviđenom roku, nego bude problem u realizaciji programa mera i kod ministarstava i pogotovo kod veterinarske struke. Program mera podrazumeva da se sprovodi svake godine, a recimo, bilo je slučajeva da je Narodna skupština donela u drugoj polovini godine, a program je trebalo da krene već od januara, februara. Ovakvim rešenjem omogućava se brže donošenje programa mera. Svakako, mišljenje o tom programu mera daje i ovaj stručni savet.
Na kraju je posebni program iz oblasti zdravstvene zaštite životinja u slučaju kada je nešto opasno, zarazne bolesti i egzotične bolesti – takođe stručni savet daje svoje mišljenje.
Ovim zakonom su regulisane obaveze vlasnika i držaoca životinja u vezi sa sprovođenjem programa mera. To je važan segment ove zakonske regulative. Po postojećem zakonu često vlasnici životinja nisu hteli da sprovedu program mera zdravstvene zaštite, a pogotovo onih mera koje su oni sami plaćali. To sada predstavlja zakonsku obavezu, mada je po postojećem zakonu bila obaveza. Kroz kaznene mere mnogo rigoroznije će biti kažnjavani ti vlasnici koji neće na pravi način da zaštite zdravlje svojih životinja, neće da dozvole sprovođenje programa mera.
Dalje, definisan je postupak dijagnostike zaraznih bolesti i mere za sprečavanje širenja; naknada štete, što je isto tako važno. Jasno je definisano kada se ona ostvaruje, kada vlasnik i držalac životinje može i ima pravo da ostvari naknadu štete, a kada nema, kao i visina naknade štete.
Dalje, regulisani su objekti za obavljanje veterinarske delatnosti. Objekti svakako moraju da ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove i upisuju se u registar objekata i dodeljuje im se veterinarski kontrolni broj. Posebno su definisani izvozni objekti iz kojih se isključivo mogu izvoziti životinje ili proizvodi i hrana životinjskog porekla, što do sada nismo imali u postojećem zakonu.
Ono što je isto tako bitno i što je u savremenom konceptu, to je obaveza pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju delatnost klanja životinja, proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, kao i sakupljanje, preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla da imaju tzv. sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kontrole kritičnih kontrolnih tačaka, tzv. "Hasap" ili HACCP sistem.
Danas upravo institucije i organizacije koje se bave ovim delatnostima koje sam pročitao imaju obavezu uvođenja ovog programa ili sistema, tako da je dobro da se u našoj zemlji u narednom periodu taj sistem uvede i zaživi.
Dalje, ono što je značajno, regulisan je prevoz životinja. Tu smo imali primedbe. Odredbama člana 96, kojim se reguliše prevoz životinja, nalaže se eksplicite da sva prevozna sredstva budu registrovana kod Ministarstva, što će stvoriti velike probleme poljoprivrednim proizvođačima, jer znamo kako se sve i na koji način transportuju životinje, kako na pijace, tako i u klanice. Predložen je amandman koji bi malo bolje regulisao to, a nažalost, predlagač to nije prihvatio.
Takođe, regulisano je i klanje životinja. Donošenjem ovog zakona klanje životinja se može obavljati samo u registrovanim klanicama, i to, pre svega, klanje kopitara, živine i kunića, a papkara u registrovanim klanicama koje imaju odvojene linije klanja za pojedine vrste papkara. Izvan registrovanih klanica vlasnici ili držaoci životinja mogu obavljati klanje svinja, ovaca, koza, živine i kunića isključivo ako su namenjeni za upotrebu u sopstvenom domaćinstvu.
To je isto prihvatljivo za veterinarsku struku, jer će se time sprečiti prenošenje zaraznih bolesti životinja nekontrolisanim klanjem i prodajom, što bi rekli - ispod ruke, mimo veterinarske kontrole.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Mašiću.)
S obzirom da je vreme isteklo, ono što nisam završio, a poprilično nisam završio vezano za zakon o veterinarstvu, pogotovo nisam se osvrnuo nijednom rečju na zakon o agenciji za veterinarske, sanitarne i fitosanitarne laboratorije, o tome ću govoriti u načelnoj raspravi.