Hvala vama, gospodine Mašiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoslav Milković.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas je pred nama jedan od važnijih zakona u oblasti poljoprivrede, zakon o veterinarstvu, koji poslanička grupa G17 podržava i nadam se da ćete i vi u danu za glasanje taj isti zakon podržati.
Značaj donošenja zakona o veterinarstvu je prvenstveno zaštita životinja od zaraznih bolesti, a samim tim i zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude.
Ovim zakonom se obezbeđuje kontrola u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje. Kontrolom obezbeđujemo kvalitativni aspekt koji osigurava bezbednost potrošača. Zakon o veterinarstvu olakšaće proces integracije naše poljoprivrede u EU.
Do sada su postojala dva zakona: Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja i Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju. Predlogom zakona o veterinarstvu objedinjuju se oba zakona.
U Predlogu zakona uređuje se zaštita i unapređenje zdravlja životinja, utvrđuju se zarazne bolesti životinja, kao i mere za sprečavanje istih. Takođe, predviđeno je i suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja i bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude.
U članu 8. regulisano je da veterinarsku delatnost može obavljati pravno lice i to kao veterinarska ambulanta, veterinarska stanica, veterinarska klinika, veterinarska apoteka, kao i centar za reprodukciju životinja.
Novina u zakonu je i mogućnost obavljanja veterinarske delatnosti na području na kome ne postoji organizovana delatnost zdravstvene zaštite životinja, i to na način da Vlada može osnovati javnu veterinarsku službu.
Licencu, i to je novina u ovom zakonu, može da stekne lice sa završenim fakultetom veterinarske medicine i sa najmanje godinu dana radnog iskustva, položenim stručnim ispitom, stručnim rezultatima i preporukom dva člana komore.
Zakonom je predviđeno i da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje službu radi hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja, kao i neškodljivo uklanjanje leševa sa javnih površina opština.
Novina je i "Hasap" program, gde je obaveza pravnih lica i preduzetnika da uvedu i sprovedu program analize rizika i kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji. Takođe je predviđeno da i pravna lica i preduzetnici moraju u stalnom radnom odnosu da imaju odgovorno lice za sprovođenje programa. Ovo je i garancija da na tržište izlazi samo proizvod bezbedan za potrošače.
Po ovom zakonu o veterinarstvu sve organizacije moraju ispunjavati veterinarsko-sanitarne uslove propisane zakonom u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme. Poslove zdravstvene zaštite životinja dobijaće veterinarske službe na osnovu kvaliteta rada, pruženih usluga i postignutih rezultata.
Zakon o veterinarstvu prvi put propisuje upis u registar objekata za uzgoj i držanje životinja i objekata za proizvodnju proizvoda poreklom od životinja.
Uvođenjem viših standarda za izvozne objekte naši proizvodi će lakše moći da se izvoze na tržište EU. Novi zakon propisuje obavezu obeležavanja i evidencije životinja, što će dati bolju kontrolu u prometu životinja i sprečiti ilegalnu trgovinu.
Zakon o veterinarstvu na sasvim nov način i sa novim pristupom reguliše izuzetno veliku i važnu oblast zdravstvene zaštite životinja i zaštite ljudi od zaraznih bolesti.
S obzirom da Srbija ima odlične uslove i dobar potencijal za proizvodnju bezbedne hrane životinjskog porekla, ovim zakonom se stvara temelj i uređuje sistem veterinarske službe. Sve ovo može da proizvede dobar efekat za one koji bi proizvodili i izvozili, tako da naši poljoprivrednici mogu očekivati bolju zaradu.
G17 plus će glasati za ovaj zakon, a pozivam vas da podržite zakon o veterinarstvu u danu za glasanje.

Hvala vama, gospodine Petroviću. Reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković, a neka se pripremi narodni poslanik Branka Bošnjak. Izvolite, gospodine Milkoviću.

Ja sam veterinar po struci i red je da kažem nešto o ovom zakonu. Prošle godine Veterinarska ambulanta iz Trgovišta podnela je zahtev Ministarstvu poljoprivrede za dodelu jednog terenskog vozila, mislim na "ladu nivu", ali do dana današnjeg, Odbor za poljoprivredu nije doneo odluku, do dana današnjeg ništa od toga. Juče sam video gospodina iz uprave, on kaže da nema para. Ako nema para za jednu nerazvijenu i najsiromašniju opštinu...
Pogledajte koji je stočni fond tamo. Tamo je sirotinjski narod, on živi od te stoke. Potičem iz te opštine, gde je tradicionalno bilo razvijeno stočarstvo, narod je živeo vekovima od toga. Prvo su se zatvorile fabrike, stavljeni su lanci i katanci, a sada se zatvaraju i privatna domaćinstva. Mladi svet beži ka centru, ka Beogradu, rade kao fizikalci, nemaju posla, stari ljudi ne mogu da čuvaju stoku i to se gasi.
To vam je ogromna teritorija, uz samu makedonsku granicu i tu će doći do državnog problema. Narod se iseljava, prave se tenzije od suseda. Čitali ste u novinama, bivši predsednik Kiro Gligorov izjavio je da je manastir Prohor Pčinjski njihov, od manastira do graničnog prelaza je pet kilometara, i kaže, uključiće evropske institucije da se izvrši revizija granice. Naša vlada na to ćuti, nikako da reaguje i baš me čudi.
Dalje, do 1991. godine zakon je bio da svaka opština ima veterinarsku stanicu, bez obzira na broj veterinara. Godine 1991. donet je onaj Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja, pa su spojili ove male opštine, tako da su napravili da te stanice budu ambulante sa jednim veterinarom.
Vi ste sada u ovom predlogu stavili da veterinarske ambulante rade sa jednim veterinarom, veterinarske stanice sa tri, i to je dobro za ove male opštine. Međutim, problem će se javiti u tome što kada se izvrši privatizacija u ovim malim opštinama, to privatnik neće da kupi, čisto iz ekonomskih razloga, jer privatnik tu ne može da stvori profit, on ide tamo gde može da stvori profit. Znači, ovo je jedna nerazvijena opština, to vam je Trgovište, Bosilegrad, Crna Trava, gde država treba da zalegne, da se finansira, jer ljudi rade u nenormalnim uslovima. Veterinarska ambulanta 15 godina ima jednu "ladu nivu", nedavno se srušila tamo, ljudi su hteli da izginu.
Ja vas pozivam grupno da dođete do Trgovišta, da vidite kako narod živi tamo. Ako ste se odrekli, a to je sastavni deo Srbije, onda kažite da nije sastavni deo Srbije. A, ogromne žrtve su pale; Ta teritorija je oslobođena 1912. godine 9. oktobra, to vam je Prvi balkanski rat, bitka kod Kumanova, odnosno osveta za Kosovo. Na sreću, to je najčistija srpska opština u Srbiji, 100% je Srba, samo što je sada ova situacija od 2000. godine pa naovamo takva da ostaje prazna teritorija, sužava se kao vuneni džemper posle pranja.
Ova vlada će snositi veliku odgovornost za to. Ova naša opština, što iznosim, u Preševu se prodaju kuće, za zadnjih mesec dana, to je rekao poslanik iz DSS-a, 17 srpskih kuća je prodato. Albanci su kupili i narod se iseljava. Dalje, nekoliko ari zemlje prodato je za 180.000 evra. Država ne reaguje na to nikako.
Znači, Srbija se postepeno sužava. Zašto su pale tolike žrtve za ovu zemlju?
Od 1912. godine do 1990. godine palo je 4,5 miliona stanovnika, odnosno naših predaka i mi smo dužni da Srbiju sačuvamo u postojećim granicama. Ne daj bože da Kosovo bude nezavisna država, a Evropska unija i Amerikanci su krivi za to, ode i jug Srbije, to je jasno. Ostaćemo mi dole prepušteni sami sebi.
Gospođo, obraćam se ministru, želim da vas pitam nešto. Negde do 1980. godine nerazvijena područja, stručnjaci, veterinari dobijali su iz Fonda Republike Srbije neku stimulaciju, vezivali su te ljude da ostanu tamo (dobijalo je Trgovište, Bosilegrad, Crna Trava), kolika mu je plata, toliko mu je i Fond dao i ti ljudi su bili vezani da ostanu i sada će biti problem prema svemu ovome kada se ostvari. O tome toliko. Voleo bih malo kasnije kada završim da izađete i da mi kažete, dve godine vas molim za jednu "ladu nivu", a toliko para ste potrošili po raznim aferama, ni traga ni glasa za jedno vozilo za Trgovište.
Sada bih se osvrnuo na zakon. Ovaj zakon ima dosta stvari koje su dobre, ima i neke stvari koje nisu prihvatljive, možda su omaškom ispuštene, a juče smo o tome raspravljali na Odboru. Veterinarska ambulanta kao organizaciona jedinica – dobro, jedan veterinar i sve ovo što je navedeno, šta treba da obavlja, ali veterinarska ambulanta ne može da vrši promet lekova na malo. Konkretno, juče sam objašnjavao, veterinarska ambulanta u Trgovištu 60 kilometara je udaljena od centra Vranja. Čovek da bi kupio tablete ili kesicu praška, ako ovo ne bude dozvoljeno, ja sam predlagao juče da Odbor usvoji jedan amandman, doći će ljudi i reći će – zašto vi idete tamo kada nemate lekove.
Dalje, trgovinske radnje, mislim na privatne, prodaju hranu na malo, stočnu hranu, a veterinarska ambulanta ne može da proda, to je apsurd. Da li ste to omaškom ili niste, ja to ne znam, ali sam ja juče predlagao da jednim amandmanom to ugradite.
Dalje, naveli ste u članu 31 – veterinarski radnici; sve je dobro, samo ste izostavili ovo što sam rekao juče na Odboru: veterinarski tehničari. Taj član mora da stoji, morate da ga uklopite. Vi ste stavili ovde da veterinarski tehničari ne mogu izvoditi hirurške zahvate, postavljati dijagnozu, propisivati način lečenja i samostalno raspolagati lekovima, to je u redu.
"Veterinarski tehničari u posebnim okolnostima, uz saglasnost i pod nadzorom veterinara mogu da obavljaju određene hirurške zahvate." Juče ste mi vi objasnili da veterinarski tehničar ne može da vrši, ali to nije postavljanje dijagnoze, to je običan hirurški zahvat gde se izvade jajnici kod krmače, što bi retko ko hteo da radi.
Vi ste ovo izbacili, a onda se postavlja pitanje šta ćemo sa ovolikim brojem veterinarskih škola u Srbiji, gde ćemo taj kadar; onda ukinite škole da ne postoji kadar, jer gde ćemo ove ljude koji ne mogu da rade. To je takođe primedba.
Dalje, član 96. Predloga zakona, mi smo stavili amandman, vi ga ne prihvatate. Dakle: "Prevoz životinja vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove i koja su evidentirana u Ministarstvu."
Najveća stočna pijaca na jugu Srbije - Ristovac, ja vas pozivam da dođete, nedeljom je. Ako čovek otera stoku da proda, ako zakači prikolicu, konkretno mislim na prasiće, ako ih otera "fićom", "jugom", kako da registruje vozilo? Druga stvar, zaprežnim vozilom se smatra i zaprega sa konjima. Čovek stavi stoku i ode do pijace, a gde to vozilo da registruje onda? Hoću da izađete i da mi objasnite kako on da registruje zaprežno vozilo u Ministarstvu i da upregne krave, volove. Dođite, mesto se zove Ristovac, tu možda ima nedeljom po hiljadu životinja.
Ko će to što ste vi predvideli ovde da reguliše? Treba da stoji da je vozilo ispravno tehnički ili da je izvršena inspekcija od strane veterinarske ambulante ili stanice, nema potrebe da se on registruje u samom ministarstvu. Ako se to ostvari, to će biti cirkus, biće gužva, policija će imati probleme, neće moći da se priđe pijaci. Takođe će imati probleme i veterinarski inspektori.
Dalje, vi u malim nerazvijenim opštinama, kao što je Trgovište, nemate veterinarsku inspekciju. Dužina granice je 80 kilometara prema Makedoniji. Makedonci imaju pograničnu policiju, naši imaju pet ili šest vojnika i ne obezbeđuju granicu, ona je otvorena, a ja sam očevidac: kada su životinje skuplje kod nas, Makedonci ih prebacuju ovamo.
Treba da se baci poenta na ta granična mesta gde je prodor zaraze otvoren, cirkulacija žive stoke nesmetano ide. Mi smo 1996. godine imali grdne muke kad je bila slinavka i šap, danonoćno smo dežurali. Vi imate veterinarske inspektore samo u centrima okruga. Ko će da pokriva to područje?
Dalje, predvideli ste da komunalna služba uklanja leševe. Kad ugine životinja, valjda treba veterinarski inspektor da pregleda, da posumnja na zaraznu bolest, da uzme uzorke, da pošalje u laboratoriju. Komunalna služba baci i zatrpa. Drugo, treba da propišete u tom članu da lokalna samouprava izgradi jame ili stočna groblja. To nigde nije regulisano u zakonu. Bacaju po rekama, po pašnjacima.
Prema tome, molim vas da napravite, Ministarstvo poljoprivrede je jedno bitno ministarstvo za državu, da se napravi plan i program za južnu Srbiju. Ogromni uslovi postoje za razvoj stočarstva. Fabrike su već zatvorene, narod živi od stoke i od prodaje stočnih proizvoda.
Predložio bih da vladajuća većina u danu za glasanje prihvati naše amandmane. U protivnom, nećemo glasati za ovaj zakon.
To su ključni amandmani, ovo što sam objašnjavao o transportnim sredstvima i amandman gospodina Mašića o privatizaciji veterinarske službe. Nemojte da dozvolite da veterinarske stanice, ambulante kupe tajkuni, rade pet godina i pretvore kasnije u tržni centar. Treba to da ostane 15-20 godina, da se bavi tom delatnošću. Te stanice treba da kupe ljudi koji se time bave.
Drugo, hteo sam nešto da kažem povodom ovih naređenih mera. Na primer, mi smo imali stočni fond - 20 hiljada ovaca, goveda, koza. Kad dođe do ubijanja vadi se krv i ide u laboratoriju na ispitivanje. Treba krava da se ubije, a mesecima Ministarstvo ne obezbeđuje pare. Desi se slučaj da čovek proda švercerima u Makedoniju. Pare su došle, a on je prodao kravu.
Dalje, u ovim siromašnim opštinama za ove naređene mere: bruceloza, TBC, sada se vrši obeležavanje, ta cena treba da bude skuplja, jer on iz Trgovišta do Niša treba da prođe 500 kilometara u oba pravca i da otera krv na analizu. Ko će da finansira? On te pare nema. Mora Ministarstvo. Želeo bih da mi posle ove moje diskusije vi iz Ministarstva objasnite neke stvari.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Krstin.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar i njeni savetnici, uvažene dame i gospodo, kao izraziti pobornik da se svako, pa i mi poslanici, prevashodno bavi svojim specijalnostima, prezirem političare opšte prakse i one koji su eksperti za sve oblasti. Zato poslanici G17 plus govore o zakonima koji su srodni njihovim profesijama. Izuzetak od ovog pravila je moja današnja diskusija o zakonu o veterinarstvu. Javila sam se da govorim želeći da izdvojim ovaj zakon kao jedan od najvažnijih koji će usvojiti ova skupština. Ovo je jedan sistemski i sveobuhvatan zakon kojim država Srbija iskoračuje iz 19. u 21. vek.
Poljoprivreda Srbije, a posebno stočarstvo mogu biti najunosnije privredne grane i veliki izvozni potencijal. Da bismo ostvarili taj cilj moramo urediti ovu oblast zakonima, usaglasiti ih sa evropskim zakonodavstvom, ne radi puke želje za članstvom u EU, već zato što je to imperativ i ukoliko želimo da izvozimo hranu životinjskog porekla ili ukoliko želimo da kroz našu zemlju prolaze ljudi i dobra, a ne da nas ograde i stave u civilizacijski karantin.
Zakon o veterinarstvu uređuje zaštitu zdravlja životinja, definiše zarazne bolesti životinja, mere za sprečavanje bolesti, otkrivanje, sprečavanje širenja bolesti životinja, ali i bolesti koje su sa životinja prenosive na ljude. Zakon takođe propisuje uslove obavljanja veterinarske delatnosti i nadležnost svih lica i pravnih subjekata.
Zakon definiše prava, ali i dužnosti vlasnika i držalaca životinja, njihove obaveze da se staraju o zdravlju životinja, da konsultuju veterinara i inspektora u slučaju opasnosti od zaraze, da registruju životinje i gazdinstvo, da obeleže životinje, da čuvaju propisanu dokumentaciju.
Organizacione oblasti u veterinarskoj delatnosti po ovom zakonu su: veterinarska ambulanta, veterinarska stanica, veterinarska klinika, veterinarska apoteka, centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje i laboratorija.
Pri Ministarstvu se formira služba koja vodi jedinstven registar i daje rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti. Zakon jasno definiše uslove koje treba da ispunjavaju veterinarski delatnici.
Osniva se veterinarska komora, definišu se njene nadležnosti, uvode se licence. One se izdaju na svakih pet godina licima koja su završila veterinarski fakultet, imaju položeni stručni ispit i odgovarajuće reference i preporuke.
Posebno poglavlje ovog zakona posvećeno je zaštiti zdravlja životinja i ljudi od bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude. Striktno se propisuju normativi za izgradnju i održavanje objekata u kojima se obavlja veterinarska delatnost, posebno se registruju i evidentiraju izvoznim kontrolnim brojem objekti za izvoz i oni moraju zadovoljiti posebne veterinarsko-sanitarne uslove.
Pri Ministarstvu poljoprivrede formira se centralna baza gazdinstava i životinja. Za svako obeleženo goveče izdaje se pasoš u koji se upisuje svako njegovo kretanje. Životinja može da se stavi u promet ako je obeležena i ako potiče iz registrovanog gazdinstva. Uz nju ide i dokument o zdravstvenom stanju, koji izdaje odgovarajuća veterinarska stanica.
Zakon propisuje pravila prevoza životinja, uslove koje treba da ispunjavaju mesta za prodaju životinja, situacije u kojima je obavezan životinjski karantin, vrstu objekata i sanitarne uslove za objekte u kojima se obavlja klanje životinja.
Zakon takođe uređuje pravila o proizvodnji i prometu hrane životinjskog porekla. Da bi zakon bio celishodan neophodno je uspostaviti i odgovarajuću veterinarsko-sanitarnu kontrolu, posebno na graničnim prelazima, za pošiljke u uvozu i izvozu, sa akcentom na otklanjanje rizika od unošenja zaraze u Republiku Srbiju.
Sva lica dužna su da primenjuju mere zaštite životne sredine od štetnih uticaja povezanih sa uzgojem, držanjem i prometom životinja, sa proizvodnjom hrane i proizvoda životinjskog porekla.
Svi su dužni da propisano postupaju sa otpacima i leševima životinja. Zabranjeno je bacanje leševa životinja u reke, ostavljanje na putevima, na otvorenom prostoru i u šumama.
Posebno važan segment ovog zakona je deo koji štiti dobrobit životinja. Zabranjeno je mučiti i zloupotrebljavati životinje. Obaveza je brinuti o zdravlju životinja. Objekti u kojima se drže životinje moraju se graditi i održavati u skladu sa biološkim potrebama životinja. Zabranjeno je organizovati, finansirati i biti domaćin borbi između životinja.
Za prekršioce ovog zakona predviđene su odgovarajuće kazne, pa čak i kazne zatvora, posebno za one koji se ne mogu smatrati veterinarskim radnicima a vrše veterinarsku delatnost, kao i za one koji prikrivaju opasnost od zaraze, pa usled toga nastupi širenje bolesti.
Ovaj zakon neće podržati samo oni koji nisu u stanju da poimaju njegovu vrednost i značaj. Svako ko voli životinje, ko ima kućnog ljubimca i oni koji ih nemaju, a ne žele da ih ugrožavaju tuđi kućni ljubimci, podržaće ovaj zakon.
Da li još neka prestonica u Evropi ima ovoliko pasa lutalica? Da li nas potresa priča o sistematičnom svakodnevnom ubijanju tih životinja? Da li brinemo o deci koju napadaju agresivni psi trenirani za borbu? Sve ovo rešava se sistemskim uvođenjem reda, zakonima, poštovanjem zakona i doslednim kažnjavanjem prekršioca.
Zato je ovaj zakon, zbog svoje sveobuhvatnosti, veterinarski ustav i treba da ga ima svako i seosko i gradsko domaćinstvo.
U delu zakona – Kaznene odredbe, zbog svega onoga kako se odnosimo prema životinjama, neki od nas bi već mogli da pronađu kaznenu odredbu za sebe.
U prilog podršci ovom zakonu i radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se podsetimo samo nekih rezultata Uprave za veterinu. Reorganizacijom veterinarske službe poboljšan je njen rad i efikasnost, pojačan inspekcijski rad, pooštrene kaznene mere protiv nesavesnih veterinarskih inspektora. Pravnom regulativom harmonizovani su propisi sa Evropskom unijom i redukovana bolest bruceloza. Uvedeni su novi načini prijave, kontrole i praćenja zaraznih bolesti životinja, u skladu sa Evropskom unijom. U primeni je program mera zaštite životinja za leukozu goveda, brucelozu i tuberkulozu. Sprovodi se kontrola bolesti klasične kuge svinja, slinavke, šapa, bolesti ludih krava i ovčije svrabeži.
Zbog svega rečenog o ovom zakonu, stranka G17 plus poziva sve poslanike da u danu za glasanje podrže oba ova zakona.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, potom narodni poslanik Vitomir Plužarević, pa narodni poslanik Zlatan Jovanović.               

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je cilj ove moje diskusije da globalno ukažem na manjkavosti Predloga ovog zakona, na samom početku se moram osvrnuti na detalje koji su vrlo važni. Težeći da se što više približimo međunarodnim institucijama mi ovu tvorevinu zvanu zakon o veterini gradimo od fasade, dok nam u praksi i stvarnosti nedostaje valjan temelj, a o ostalim elementima ovog projekta da i ne govorimo.
Lepo je to što želimo napred, ali da bi se problem veterine i funkcionisanja čitave veterinarske službe mogao sagledati mora se izaći iz učaurenih kabineta i malo proći sam teren i u direktnom razgovoru sa veterinarskim radnicima doći do određenih saznanja.
U razgovorima sa naučnim radnicima mi se suočavamo sa činjenicom da nam na terenu svakodnevno stižu potvrde o opstajanju vrlo zaraznih bolesti, koje nisu u direktnoj korelaciji sa bezbednošću ljudi, ali izazivaju ogromne ekonomske gubitke.
U Predlogu zakona se spominju osnovne odredbe, a među njima i zarazne bolesti koje izazivaju velike zdravstvene probleme sa negativnim ekonomskim posledicama po našu zemlju.
U daljem tekstu se govori da je područje bez bolesti teritorija države ili njenog dela bez prisustva određene zarazne bolesti za koje je utvrđeno da ispunjava propise o nepostojanju iste. Kako mislimo da uđemo u međunarodne institucije kada se maltene svakodnevno dokazuju novi slučajevi svinjske kuge, koja je po ekonomiju sasvim pogubna, jer uništavanje brojnih grla svinja predstavlja korak unazad u našoj ekonomiji. Mi se već pomenute zarazne bolesti moramo rešiti na duži period, a ona svakodnevno uzima sve više maha.
Puno je primedbi na tekst Predloga zakona, a jedna od ključnih je kako će se u praksi vršiti nametanje nadležnog veterinara za sprovođenje programa mera, a druge službe koje će vršiti terapijski deo posla. Ministarstvo je pokušalo da izađe sa idejom o normama za dobijanje prava na program mera, ali se to na terenu po mojim saznanjima pretvorilo u anarhiju.
Postoje službe koje su 24 sata u tom mestu i vrše sve usluge vlasnicima stoke iz domena veterinarskih usluga, u svakodnevnom su neposrednom kontaktu sa svim problemima koji ih muče, a onda stignu rešenja da će neka služba doći sa nekoliko vozila da izvrši program mera i za nekoliko dana nestane, s tim što će ponovo doći kada se bude vršio sledeći deo vakcinacije. Ljudima tada mora biti nametnuto neko rešenje gde oni svoje životinje poveravaju jednoj instituciji, a po proceni Ministarstva neka druga služba izvršiće program mera zdravstvene zaštite životinja.
Samo Ministarstvo je direktno odgovorno za rad veterinarske inspekcije, koja objektivno ne može da izvrši postavljeni zadatak jer ih je malo na terenu, sa oskudnim brojem vozila, tako da moraju da selektivno vrše svoj posao, a svedok sam da u nekim naseljenim mestima nisu izvršili kontrolu mesecima unazad.
To su direktni problemi što neke zarazne bolesti kod nas još dugo neće biti iskorenjene, jer za njihovo smanjenje mora postojati kvalitetna vakcinacija, koja se ne sprovodi onako kako treba, a i to što se uradi praktično nema ko da kontroliše u inspekcijskom nadzoru.
Program mera, na primer, dobijale su stanice koje nemaju ni registrovan objekat u mestu za koje su rešenjem obavezni da taj program sprovode. Iz razgovora sa meštanima naseljenog mesta Elemir, koje je udaljeno od mesta mog prebivališta samo par kilometara, saznao sam da su rešenja koje je donela Uprava za veterinu dovela do toga da obavezna vakcinacija nije ni proletos urađena, ni sada u jesen.
Ljudi u tom selu su potpuno zbunjeni, jer im u dvorišta ulaze neka nepoznata lica i predstavljaju se kao nadležne službe samo za sprovođenje programa mera. Meštani se u nedoumici obraćaju za savet instituciji koja je do ove godine vršila program mera i koja je u tom selu, ali eksperimentima, i to pogrešnim, Ministarstvo je njima oduzelo pravo na vakcinaciju i kao u šahovskoj partiji to selo iz ruku njenih radnika prebacilo u nadležnost službe koja je udaljena i nekoliko desetina kilometara.
Manjkavost ovog predloga je u tome što se zanemaruje ljudski faktor na terenu, jer je, po nama, on stub uspešnosti sprovođenja zakona. Kako može da se dogodi da na terenu imamo radnike jedne stanice koji su 365 dana na tom delu terena, žive i rade tu 24 sata dnevno, u svakodnevnom su kontaktu sa meštanima, povećavaju stočni fond, unapređuju veterinu a u svakom pogledu bivaju prinuđeni da nemo posmatraju kako neko sa par kombija dođe u njihovo selo i uradi program mera i za to bivaju finansijski stimulisani i odlaze iz njega.
Zašto se gaze principi koje je Ministarstvo propisalo, da se mora imati objekat koji je registrovan, kada na terenu to nije slučaj, i ko će preuzeti odgovornost što službe kojima je Uprava za veterinu poverila zadatak nisu izvršile obaveznu vakcinaciju, što celu zemlju stavlja u vrlo rizičan momenat?
U daljem tekstu se kaže da je zabranjeno obavljanje veterinarske delatnosti licima koja se ne smatraju veterinarskim radnicima. Tu se slažemo, ali šta ćemo sa licima koja su na odgovornim funkcijama, poput Uprave za veterinu, koja, da se zakon sledi, ne bi smela ni da sede u tim ustanovama, a ne, kao što je to sada slučaj, da rukovode bitnim delovima institucija.
Krajnje je vreme da u institucije sednu ljudi koji su stručni, a ne da se funkcije dele po nekim drugim šablonima.
Dotakao bih se ovde i činjenice da su ambulante na terenu vrlo skromno opremljene za izvršavanje ovih mera, a novac na drugoj strani sasvim nelogično trošimo. Ovo se odnosi na Predlog zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije. Pitam se čemu sav taj odliv sredstava i osnivanje kontrole nad kontrolnim organima koje već kontrolišu sve te uslove. Postoje brojne veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije koje uz dosadašnje kontrolne mere sasvim uspešno posluju i mišljenja sam da nametanje agencije i finansijsko opterećenje nama nije preko potrebno, pa ni ovoj državi.
Problem ovog predloga zakona je u tome što se ceo bazira na retorici i pričama a samim tim predlagač nije u stanju da sagleda krupne probleme sa samog terena i da se spusti među radnike i da u razgovoru sa istim shvati problematiku. Sam problem je možda u glavama tih predlagača, ali moraju da shvate da je vlast prolazna, a da je kvalitet zakonskih predloga preči od njihove karijere.
Treba praktično videti, a to se u Predlogu slabo definiše, osim kaznenih normi, na koji način će se na terenu suzbiti nadrilekarstvo, kako će se omogućiti kvalitetnija veterinarska služba na terenu, kako omogućiti veterinarskim inspektorima da budu u mogućnosti da ispoštuju kvalitetno svoje zadatke, a ne, kao što je to slučaj, da gase požare kada se oni razbuktaju jer nema ljudstva ni opreme da se žarišta preventivno otkriju.
Kako kontrolisati odluke načelnika iz sopstvenih struktura i kako sprečiti da njihove ishitrene odluke ne dovedu do gore pomenutih apsurda i konfuzija na terenu? Kako prevazići problem da meštani mog sela putuju 60 kilometara da bi dobili pasoš, odnosno potvrdu o zdravstvenom stanju životinja? Na koji način sprečiti brojne primere da se metode trihinoskopije vrše na običnim mikroskopima, uz nekoliko puta nižu cenu od uobičajene?
To su sve elementi koji su zaobiđeni ovim predlogom zakona, a od suštinske su važnosti, jer ako to uspešno rešimo sama nadogradnja neće predstavljati problem, a ako to ne učinimo ovaj projekat će biti vrlo porozan i zasigurno neće odoleti vremenu koje je pred nama.
Ovim svojim izlaganjem sam imao za cilj da ukažem na neke nedostatke koji proizilaze iz ovog predloga i da apelujem na što tešnju saradnju veterinarske službe, vlasnika životinja i ljudi u Ministarstvu, jer samo tako se mogu rešiti narastajući problemi. Poslanici Srpske radikalne stranke u danu za glasanje neće glasati za zakon o veterinarstvu koji je nedorečen i sa propustima u zakonskim odredbama.

Hvala, gospodine Krstin. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo mi poslednja zemlja u Evropi koja je donela ili donosi ovaj zakon o veterinarstvu. Ima još takvih država koje nisu u mogućnosti da ovu dinamiku zakonskih regulativa prate na tom evropskom nivou. Mi smo uglavnom našim postojećim zakonima iz ove oblasti održavali bioritam životinja i sve što je vezano za veterinarstvo. Pratili smo na posredan način ovu oblast stručnim analitikama i institutima koji su vrlo priznati u svetu i u okruženju. Uzmite samo u obzir ovaj naš institut u Novom Sadu i Zemunu, i ostale institute koji su vodili računa i pratili problematiku veterinarstva.
Ovaj zakon i ostali zakoni vezani za poljoprivredu su bitni zakoni, ne samo za Evropu, kako vi to uglavnom i komentarišete, oni su bitni za same građane naše države. Moram da dam i određeni komentar: mi nismo iz ove oblasti bili u nekoj nedođiji, već smo imali određen nivo i taj nivo danas treba da se ovim zakonom nadogradi, odnosno ovaj zakon treba da čini samo platformu, ako se usvoji, a nadam se da će amandmanima Srpske radikalne stranke on biti postavljen na nivo da može da daje početne impulse u ovoj oblasti.
Ovaj zakon se očekivao možda i pre pet-šest godina, ali prilike u zemlji su bile takve da za to zaduženi resorni ministri nisu bili u stanju da to postave i dostave u skupštinsku proceduru. Današnje ministarstvo na ovom zakonu je radilo više od jedne godine, a i mi smo kao Odbor za poljoprivredu pratili ovu aktivnost i želeli smo da ova oblast iz poljoprivrede bude dinamičnija i da zakoni brže i kvalitetnije dolaze pred skupštinsku proceduru.
Ukoliko se amandmani Srpske radikalne stranke prihvate, konkretno na član 164, smatram da tada može da se očekuje pozitivan komentar s naše strane na ovaj zakon. Ukoliko ministar i službe koje prate ovaj zakon to ne prihvate, Srpska radikalna stranka će biti protiv ovog zakona.
Ovim zakonom se regulišu i odnosi za javnu veterinarsku službu i za sistem privatnog delovanja u veterini. Odnos 960:1100 u korist privatnih veterinarskih stanica samo ukazuje da ova oblast treba da se privatizuje. Ta privatizacija treba da bude vezana za struku, a ne za profit, za koji ja smatram da je osnov, ali kad je u pitanju zdravlje ljudi i životinja tada država, odnosno vlast ovu oblast mora da uredi u korist zdravlja ljudi, a ne u korist profita ili ko zna čega.
Ovaj zakon u svojih 169 članova želi da ovu oblast reguliše u pozitivnom smislu, ali svih tih 169 članova nisu u ovom trenutku mogli da daju u svakom članu željeni rezultat koji se očekuje.
Poslanici će pokušati da ovo isprave amandmanima, a i mi smo na Odboru za poljoprivredu to već činili, tako da će verovatno ovaj zakon amandmanima biti ispravljen onako kako su amandmani dostavljeni u skupštinsku proceduru.
Ima nekih nelogičnosti, vezano za transport životinja na lokalnom nivou, pošto taj lokalni nivo ima geografske gabarite i putevi su od tri do 50 kilometara. U tom pravcu će verovatno ovo biti regulisano amandmanima, da se ne bi Ministarstvo bavilo i tim minornim prevozom stoke koja se dovozi i odvozi do mesta trgovine. To je regulisano članom 96.
Mi se, kao SRS, borimo da ovim zakonom zaustavimo i zabranimo uvoz genetski modifikovanih životinja, a čak idemo i na zabranu uvoza kloniranih embriona. Znači, taj naš stav je vrlo eksplicitan i mi ćemo se zalagati na svakom nivou da ovakve radnje Ministarstva i ministra zaustavimo. Znamo mi da već u Srbiji postoji jedna priča, i to je evidentno, znamo da je soja, kukuruz i sve to što je genetski modifikovano, da tu već imamo problema. Ne bi trebalo da se dozvoli ovim zakonom da, na mala vrata, ovi genetski modifikovani, odnosno klonirani embrioni dospeju u našu zemlju.
Kako će ovaj zakon prihvatiti ona naša starija populacija koja ima status staračkih domaćinstava? Vrlo teško. Ne znam kako ćemo delovati edukativno ili informativno ili na bilo koji način, kada znamo kako oni danas proizvode i kako se bave poljoprivrednom proizvodnjom, i kako će oni uspeti da to sprovedu u delo.
Što se tiče klinika, mislim da su one ovim zakonom pozitivno postavljene, ali mi kao Srbija, a malo sam se konsultovao, nemamo nijednu kliniku u Srbiji te prirode. Ne znam da li ćemo mi putem standarda ili na neki drugi način uspeti da ove klinike osposobimo i da te klinike mogu da daju određene rezultate, kao što to daju klinike u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj itd.
Što se tiče karantina, mislim da je i on ovim zakonskim projektom postavljen na pravo mesto, ukoliko Vlada obezbedi dovoljnu količinu sredstava. Ukoliko ne obezbedi, to će onda biti šarena laža, kao što znam da smo u prethodnim zakonskim projektima imali tih šarenih laža, pa se nadam da će verovatno samo on biti ovako postavljen kao priča.
Hteo sam i što se tiče ovih karantina da prokomentarišem: u Srbiji već postoje karantini, navešću vam jedan kvalitetan karantin ovde u Sremu, a to je Karakuša. Ta Karakuša je možda pre 7-8 meseci uvezla određenu količinu jelenske divljači iz Mađarske i ta jelenska divljač je prošla kroz taj karantin. Mislim da smo i tu već imamo određena iskustva i možemo da dajemo pozitivne komentare na sve te aktivnosti.
Dobrobit životinja. Mi srpski radikali se zalažemo i mislim da ćemo poštovati ovaj član. Mi volimo životinje, i male i velike životinje, a ovo komentarišem zato što uvek nas srpske radikale tamo guraju kao da smo mi malo na nekoj drugoj strani. Ne, mi baš uvažavamo i mislimo da će ceniti to.
Hteo sam još jednom da podvučem: mislim da ovaj amandman koji je podneo naš predsednik Odbora za poljoprivredu (i koga mi, kao Odbor, izuzetno cenimo i poštujemo) Vlada, odnosno ministar i ekipa koja prati ovaj zakonski projekat treba da prihvate.
Čuli ste, mislim da su tu poruku uputili vama svima ljudi koji se bave strukom i koji znaju da ukoliko taj amandman ne bude prihvaćen, odnosno ta privatizacija ne bude realizovana onako kako to treba da bude, mi nećemo glasati za ovaj zakon.
Ukoliko vi budete u toku, očekujem da će ministar sigurno prihvatiti, zato što mislim da bi bio red da ona to prihvati kao ministar i da ovaj zakon dobije i taj pozitivan komentar Srpske radikalne stranke. Zahvaljujem se.